Misao koja proleti tinejdž fakeru kroz vuglu kad mu lepša polovina, takođe tinejdžerka saopšti vest koju nikako nije želeo da čuje.
Kondomi, DECO pizda li vam materina!
To je ONIH 5 min kad imate priliku da uradite nesto revolucionarno u svom zivotu, kao npr, da uz kupljenu ergonomsku dasku za WC solju dobijete u pola cene praznu casu vode.
Ako pozovete u sledecih 5min, bez ustajanja iz fotelje, dobicete i ovaj mali beskorisni vidzet na poklon. Jer mi mislimo umesto Vas!
Prosečni životni vek mojih definicija.
Očajnički potreban odmor i hlađenje, kako za vlasnika preterano uzavrele krvi, tako i za njegovu okolinu.
- Tata! Tata! Tata! Tata! Tata! 'Ajde dođi! Dođi! Dođi! Dođi! 'Vamo!
- Šta je bilo, sine?
- Vuna! Vuna! Vuna! Šećerna vuna! Prodaje čika tamo!
- Dva minuta, sine! Smiri se malo. Još nisi svario onu kesicu bombona. 'Oćeš da poletiš od te silne hiperaktivnosti?
------------------------------------------------------------------------------------------------
- Toči još jednu! Dobra je! UH! Joj, kako udara ova dudara. Hehe, dudara udara.
- Dva minuta, Jelena! To što si nagnula iz flaše je ono belo vino što je ostalo od juče. Dudaru ti ne dam. Neću da te skupljam posle po ulicama. Dosta si se odvalila od ovog.
Dolazi za pet minuta, nema ga dva sata.
Podsmešljivo poređenje sa pojedinim primercima muškog roda koji su odlazili do prve trafike po cigare, nestajali bez traga pa se javljali iz inostranstva da su se dobro snašli.
- Dobar dan, komšija Miko, kako si šta ima?
- Dobar dan, Lazo. Evo ništa. Čekam Peru sa drugog sprata da siđe i skloni auto, da mogu da izađem. Reko pre sat i po da će za pet minuta.
- Taj je otišao po cigare, javiće se iz Kanade. Pre ćeš Godoa da sačekaš.
Pre neki dan reče da ga sačekam minut da mi donese bušilicu što je pozajmio. Stigao sam i ručno da izbušim i da pošteno odremam dok nije došao.
Kada te pritera negde u gradu pa uđeš u najbližu zgradu fakulteta.
...dok mu utovara cement u gepek..
- znate ja nisam majstor, nisu imali kako ovo da prevezu pa poslali mene! Inače ja studiram FON i ETF uporedo, a ni Molekularna biologija mi nije strana, znate hobi...
- dobro mali, dobro, idi javi se na kasu da platiš, to i ovaj lepak su ti petiljadestodvajes.
- svaka čast na brzom sabiranju, jeste i vi nešto studirali?!
- imao sam i ja svojih akademskih petnaest minuta..
- jel, na kom fakultetu?
- nemam pojma sine koji, juče me stislo dole kod železničke i prvo što mi pade pod oko beše neka škola gde sam utrčo i dušu ostavio!
To je vreme koje ti je na raspolaganju da isključiš telefon, zaključaš vrata, pronađeš ploče, da odrasteš (odnosno da ne bežiš i ne budeš dete), da se lepo sama snađeš, on će za to vreme već da se vrati. Skočio je samo da kupi pljuge i nešto za cirku, pa ćete slušati muziku, i pričati. Nema razloga da brineš, on će samo malo da te drži za ruku i da se isplače.
To su onih 5 sekundi kada sedimo polu pijani kod kuće sa 2,3 ortaka, pušimo pljuge i odjednom zvone ćale i keva. Za tih 5 sekundi uspemo da sakrijemo sav alkohol,bacimo pljuge, izvretrimo sobu, operemo 2 puta zube i ruke, sakrijemo ortake u svoju sobu u ormar ili ispod kreveta i lepo otključamo roditeljima stan.
,,U jebote odkud tvoji ovako rano !''
Komponovanje muzike je pokušaj da se silom stvori umetničko delo.
Jer, čim si ti seo za instrument i počeo da sviraš sa namerom da nešto iskomponuješ, znači da postoji namera, ondosno namena, a to su termini kojima nema mesta u umetnosti.
Pravo umetničko delo nastaje tako što te u jednom trenutku usere nadahnuće, herc-minuta, dobiješ takvu inspiraciju da ne možeš da se zaustaviš dok ne zgotoviš delo. E, takva dela se pamte i poseduju pravu snagu.
Tipičan primer je Betovenova Peta simfonija. Navodno mu je pao na pamet uvodni rif (ona svima poznata 4 tona) kad mu je sluškinja u tom ritmu pokucala na vrata. Zato taj uvod svi tako pamte.
Robert Šuman je manje sreće imao sa služavkama. Jednog lepog dana se šetao parkom i kvrc! Usere ga inspiracija. Smisli čovek najjebačkije muzičko delo u istoriji. Nije imao ni notnog papira ni diktafona (posle kažu da dvadeseti vek sakuje), i kud će, šta će, izvadi iz džepa neku mastiljavu olovku, skine šal sa vrata, izvuče linije i naškraba melodiju na onom šalu. Srećan i zadovoljan se vrati kući i pravac u kupatilo u kadu. Dok je ladio muda u kadi, služavka kad je videla onaj štrokav šal od mastila, brže-bolje ga uzme i baci na pranje. Malo je reći kako je čovek popizdeo kad je to saznao. Melodiju je zaboravio i kažu da se tako bio iznervirao, da je odlepio i skočio u reku Rajnu, pa su ga posle strpali u ludnicu.
I tako... Ako ti sam đavo ne uđe u glavu i donese ti melodiju, možeš ti da sediš godinama nad klavirom i stvaraš jalove kompozicije, ali od toga neće biti ništa.
- Zapa je mogao gitarom da pokreće predmete. To se zove herc-minuta. Vlada Džet ima gitaru na kojoj je svirao Zapa.
- Grešiš, sinak. Herc-minuta nije u gitari.
Vremenski period kašnjenja hitne pomoći na mestu nesreće.
Da ne poveruješ svojim očima.
- Nešto čačkam po tavanu i nađem klikere, i malo me podsetilo kako smo znali da se igramo kad smo bili klinci. Gledam malog komšu preko puta, pa ne zna jadan šta će od dosade. Predam ja njemu lepo klikere, kad on ni pet ni šest krene da ih guta kao da su bombone.
Eeee moje dete...
Preporučeno od strane stomatologa. Dešava se kad prvi put prespavaš sa novom devojkom/dečkom. Oboje stojite ispred ogledala i gladite unutrašnjost usne duplje četikicom. Oboje ste strpali pola paste. Svako čeka da onaj drugi završi. Posle nekog vremena neko od vas odustane... I tad se stvarno operu zubi. Vreme eksponencijalno opada s količinom zajedničkog pranja. Onda se peru po pola minuta. Sledeća stvar je pljuvanje šlajmarice. Sledeća brak. I onda ste sjebani.
Nivo straha dostiže taj nivo da se mišići u stomaku grče do te mere da postoji mogućnost da se izbaci sav njegov sadržaj na određeni otvor na telu. Usrati ili ispovraćati se od straha.
-Au matori idem ja sad kroz parkić, i u senci stoji nešto i bulji u mene, i ja prolazim i ono se okreće sve vreme prema meni, jebeno sam pobacio.
-Alo majmune, ne idi tamo, viš kakva je mrakčina...
-Ma pusti budalu, kad mu nešto iskoči ima da pobaci od straha.
Prosečno vreme života jedne definicije na Vukajliji, odnosno, vreme za koje će vaša definicija da pobere većinu pohvala i pridika, pluseva i minusa i eventualno, neki komentar.... Posle tog perioda, šanse za neku promenu eksponencijalno opadaju, tako da su posle 24 časa ravne nuli, i posle ovog perioda se vaš izliv mudrosti, dovitljivosti, sarkazma ili ironije(vaša definicija) pretvara u običnu statistiku i još jednu na gomili od više desetina hiljada drugih...
Osim ako nije ''unoutfuckable '' pa upadne u definicije dana... Tu traje još najmanje 2 meseca...
U zemaljsko-zajebantskim merama razdaljina koja jasno ukazuje na prepreku nepremostivu prosečnom čoveku.
-‘Ajde da idemo u onaj kafić?
Nema šanse, pa to je 10 minuta telefonom.
Ono šta u stvarnosti nije mnogo, a u školi deluje kao večnost.
Vreme do kraja časa iako do kraja ima i pola sata.
1:Dal da predajem ili ne, deco kad zvoni?
2:Za dva minuta profesorka!(ima 19 minuta do zvonjave)
1: Ajde, pakujte se lagano . . .
Kad udari grom negde blizu tvoje kuće , a ti od straha par minuta ne govoriš ništa!
Uh! Šta da radim?? Da izvadim puškicu?? Ili da pitam Milenu?? Ma, kakva Milena, ne zna ona sigurno...Ali zato Ana zna?! Ali ona je daleko... A da izvadim knjigu?? Izvadiću knjigu! Ajde.. pogledaj molim te na drugu stranu.. 'ajde...'ajde... Fuck! Kurac knjiga! Ok, ostaju mi puškice, samo malo da iščeprkam... tako je, ne gledaj ovamo.. Opa! Evo ih! Pu, sunce ti jebem, drugi džep! ovo je fiskalni račun, majku ti smotanu. Pa kad me ovako napraviše.. Dobro, smiri se, samo pozitivno, samo pozitivno!! Doturićeš Milanu fiskalni račun, on će da naškraba šta zna! Ok.. Ajmo... Okreni se Milane, okreni se... iiiiiiii.
-Kolege, ispit je završen!
Svi znamo sta je, ali niko ne zna zasto se tako zove...
