
Мантра коју невини пубертетлија понавља у себи.
Karakteristika pojedinih ljudi, naročito onih sklonih čestom menjanju kanala, da se uključuju u film neposredno pre nego što se završi. Isti ljudi često šaltajuči kanale nalete na 125. epizodu neke serije koju inače prvi put vide u zivotu i počinju da gledaju kao da je prate uveliko i tako sve do prvih reklama a onda - IDEMO DALJE.Zapravo, takvim ljudima uopšte nije bitno šta gledaju, ionako ih ne zanima šta će da se desi, vazno da se nešto čuje i da mrda slika.
A: šta je to, neki film....o čemu se radi?
B: Sad će kraj, odličan je, skini ga pa gledaj sutra na kompu.
A: ma jok, sad ću ja da se uklopim....
Rečenica koju prosečna žena izgovara minimum sat vremena.
Реченица коју изговара тренер Олимпијакоса Марку Пантелићу,кад планира да га у игру уведе у 85.минуту утакмице.
Znak da ste se udubili u knjigu.
Ili samo čačkate konac iz čarape.
Veoma jednostavno - umreti. Neki put je potpuno neshvaljivo u sta se pretvorio ovaj svet. Naime - ovih dana je očigledno veoma popularno biti pokojan.
Dečko gine. Novine prenose. Priča se po kraju. Onda počinje.
2 dana pre sahrane:
Naravno prvo čemu se pribegava kada treba saopštiti nešto - oh, da. fejsbuk. Gomila grupa nastaje ( R.I.P, Zauvek u nama, itd. ) Nijedan od admina nije poznavao preminulog. Ubacuju se slike koje lajkuje 6,986 ljudi(grupa ima oko 7,000 članova.) Komentari tipa :" Brate moj, bio si baja. Znachi nikada te necemo zaboraviti sine. "(klinac, najčešće 5,6 godina mlađi od preminulog, čuo za njega dvaput u zivotu.) ili "BeBo, bUbAwiii wratiiiii seeee!!! zNacXi nEcUUU bEz tEbWeee... mIcOo0o m0ja weEpaA...tUggAAA... </3 "...Statusi tih ljudi su naravno u istom stilu.
1 dan pre sahrane:
Svi se međusobno žale jedni drugima jer Boze moj on je bio "divan decko". Naravno svima je bio ili najbolji drug, ili dečko, ili brat od tetke za koga su tad saznali ( verujte, ima i ovoga). Priprema za sahranu. Klinci se opijaju i seku, dok devojčice padaju u nesvest i njima u naručje. Prepričava se kako je njegova majka zamalo skočila kroz terasu.
Sahrana:
Skupilo se bar 600 ljudi na groblju. Kupuju se venci, cveće. Devojčice su se pojavile sa ogromnim naočarama, da se ne vide podočnjaci i razmazana maskara, koju su iz nepoznatih razloga stavile. Biju se ko ce pre da stigne do sanduka u kapeli, bukvalno idu preko ozalošćenih. Kolona krece dok gomila klinkica vrišti obešena drugovima u šuškavcima i air maxu oko vrata. Oni ih nose. Čuje se jecanje "Ivanee" ( pokojnik se zvao Igor, pritom). Nakon sahrane se opijanje nastavlja, dve devojke se biju oko toga koja je bila sa njim. Još dve se uključuju u raspravu. Momci razbijaju flaše i nastaje tuča jer ne može da se razjasni ko mu je bio najbolji drug.
Par meseci nakon toga u autobusu srecem poznanicu koja je bila najglasnija skoro na sahrani. Znala ga je iz vidjenja, al ja reko da ispadnem korektna pa sam je pitala kako je i da li je bila na groblju, na šta me je ona zabezeknuto pogledala i pitala "zašto?" . Onda se valjda setila, pa odmahnula glavom, i nastavila da mi priča o svom dečku koji vozi Hondu CBR.
Toliko o tome.
Rečenica koja se najčešće izgovara kada na granici kažu da će vam oduzeti alkohol.
Vreme u koje je najpovoljnije da se setiš da si nešto zaboravio da poneseš.
(Posle prevaljenih 30 kilometara): -Gde mi je pasoš?! Kako sad da pređem granicu? A, moram da se sad vratim.
Доказ колико је време релативно.
Свако ће да оптужује оног другог да је закаснио.
To bi pisalo na mozgu Jelene Karleuše, prilikom prodaje njenih organa zbog presađivanja (ako bi bili na prodaju).
Logičan opis malera koji te prati u većini životnih situacija. Priprema terena je besprekorna, al' ništa od realizacije. Obezbedio si praznu gajbu, obrij'o muda k'o Facafaca, naprskao se najnovijim Eclatom for men, al' u podsvesti postojanje bojazni da će nešto krenuti po zlu. Da ga nećeš umočiti, da NEĆEŠ JEBATI.
-Majo, aj svrati do mene, otišli moji u Ćićevac kod strica!
-Došla bi Sale rado, al jutros sam dobila!
-Znao sam!
Poslednji minut u Pioniru kad igra Partizan!
Lete racuni,upaljaci,time-out 4,5 komada,prekid igre zbog glasnog navijanja :)
Кад кева иде до комшинице и враћа се за "пет" минута.
Сине, одо' ја до комшинице на пет минута, а ти, молим те, буди толико љубазан па на сваких пола сата промешај пасуљ.
Реченица којим си као клинац саопштавао колико имаш пара у џепу.
Зато што је тада орјентир био `СЕГА` клуб.
Та 2 минута заправо трају 15 минута...Док сваки играч направи фаул, па док се изшутирају слободна бацања, а ту си и тренерски тајм аути...
(ако је критичан резултат)
Док записнички сто врати време и резултат на семафору, пошто је лакше попети се до семафора и ручно вратити...Знајући да су нам семафори праисторијски
Па онда они звуци сирене као кад пролази локомотива за време тита
-Еј брате ај напоље?
-Чекај да се заврши текма.
-Колико је остало до краја?
-Ево још 2 минута.
-Ништа онда, видимо се сутра
Чекају Годоа. Депресивне ленчуге или тешке дркаџије које стално пишају уз ветар па им је криво што остају мокри, а поред којих живот само пролази. Они стално понављају, обавезно претећи прстом, о доласку њихових чувених 5 минута славе, среће, великог успеха, велике моћи, кад ће се доказати да слуга Јернеј није узалуд тражио правду; да је могуће оно што Сизифу није успело, да ће успети да изгурају ту стену на врх планине и да ће та стена остати на врху непомична као вечити споменик њихове победе над неправдом.
Ал' еве им мојега, што би рекли моји Моравци. Док тако бусајући се у груди чекају да им падне с неба у уста и док галаме тражећи неку своју правду и неки ред; док говоре да су људи зли, да их нико не разуме јер су другачији; док непрестано кукају да им је кафа превише врућа, пиво превише хладно, сарма превише масна, вино превише горко и кисело, а ракија не ваља јер штипа за грло и желудац... живот поред њих пролази и одлази у непроврат.
Често нису ни свесни да је можда тих 5 минута и прошло, али да су они због својих ничим оправданих великих апетита, потпуно несразмених сопственим могућностима, све те исте тренутке сматрали само као увод у нешто веће, као мали увод у бесмртност. Ништа их не задовољава, стално мисле да заслужују више. А никако да схвате да мноштво ситних радости вреди више од те једне велике; да кад већ иду уз ветар, да не пишају исто тако него да млаз мало скрену у страну колико да више не запишавају сами себе; да схвате да морају сами да стисну петљу, да покажу да имају муда; да зајебу прошлост, да све неуспехе и поразе оставе иза себе и крену даље да сваки наредни дан живе у фазону: болееее мене курац за све, ако ме живот јебе, јебуцкаћу и ја њега помало, боље и по минут сваког дана, него 5 минута никад. Ретки се опамете па искористе маскимално оно што им је остало од живота. Већина и даље остаје да чека тих својих 5 минута... И даље одлучно претећи прстом некоме тамо...
"Ма доћиће и мојих 5 минута па ћу свима коначно да јебем матер..."
Оно што ваши укућани изговоре кад вас неко тражи док сте у хм.....неприкладној ситуацији да се јавите.
- Добар дан! Јел Жарко ту? Никола га тражи.
- Јесте, ал'.... зови га за 10 минута..... Нешто ради.....
- Шта ради? (Никола решен да зајебава)
- Ма откуд знам шта ради!? Затворио се у купатило и нема га да изађе пола сата! Сере, пиша, лицка се тамо шта га знам.... Јој да није запушио шољу?! Жарко јеси жив излази?! Јоооооој.... Зови ти њега за десет минута.
- Хвала...
- 'Ајде дете побогу изађе ли? (спушта слушалицу)
Garantovan način da zubobolja prodje.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.