Nešto sto previše traje. Koristi se zato što teniski mečevi koji se igraju u pet setova traju i po pet-šest sati.
-Sine izlazi već jednom iz tog wc-a, sereš u pet setova! Nemoj me terati da te tučem gajtanom.
-Kizo brate, reci devojčici da oladi malo pričate već u pet setova.
-Rekao bi on da sme, ali sutra onda ništa od hoblovanja vršnjaka.
Kad ljudi prestanu da kopiraju fore i tekstove sa drugih sajtova na Vukajliju i počnu da ih kopiraju sa Vukajlije na druge sajtove.
Nemogućnost akademika da spava ženu duže od pet minuta. Dal zbog slabe rane ili iz kurtoazije ko će ga znati.
-A jesi akademik, jebo te, pa nisam ni ovlažila kako treba! Il nabaci umetničku bradu da ti se slaže uz akademsko zvanje ili odoh da nađem nekog šofera!
Vreme potrebno za iznošenje bele tehnike iz kuće.
- Željko, treba li pomoć oko frižidera?
- Ma kakvi, daj mi samo arkandemskih pet minuta.
Prevod: Treba mi još pola sata, ali nisam luda da ti kažem to, zato što ćeš se uvaliti u fotelju i gledati fudbal, a ovako sediš spreman i čekaš da krenemo, što mi odgovara.
- Ženo, je l' krećemo?
Ono sto svaki djak kaze pre nego shto nastavi da spava i zakasni u skolu
Kad voz koji treba da stigne za pet minuta,dođe posle sat vremena.
Pođeš vozom kući,odeš na šalter i pitaš kad dolazi voz koji tu je potreban.Naravno ljubazna gospođa na šalteru ti kaže:"Stiže za pet minuta"
-Posle sat vremena čekanja počinješ da"ljubaznoj gospođi" jebeš sve po spisku
-Posle sat i ko zna koliko minuta dolazi tvoj voz.
-I ti si upravo čekao samo pet minuta , tj , ŽELEZNIČKIH PET MINUTA
Odgovor koji po difoltu dobijete od vozača gradskog prevoza, kada ga upitate za kol'ko kreće.
Koren iz dvadeset pet.
- burek sa mesom..
- biće za pet minuta.
- ok sačekaću.
- Gile treba mi burek sa mesom.
- stavljam ga! Mali donesi mi mleveno za burek iz komore.
- odoh po ključ gore u kancelariju.
- ne žuri, još nisam ni koru razvuko..
Kada se uvalim u tr(b)osed, pustim misli i zalutam tražeći ih u tom snu. Kada se probudim pomislim, trajalo je dugo, a ono 5 min sna i ko zna koliko krugova oko planete.
Uvod koji nastavnici sami sebi daju prebirajući pogledom po dnevniku i razmišljajući koji bi nesrećnik svojim umilnim glasićem mogao da popuni tu petominutnu prazninu.
Tok misli:
"Hmm da vidimo:
Babić- on sigurno nije naučio, ne mogu sad da ga slušam
Babović- on je spor, dok izađe na tablu proći će čas
Banković- uff ovaj toliko muca da mi ne pada na pamet sad da ga pitam
....
Matić- ima ocenu
Matković- pogled po razredu- nije tu...
Ma...- ma smorio sam se"-Ništa onda, to bi bilo sve za danas, za sledeći čas svi da ponesete zbirku, radićemo zadatke.
- Aaaaaa ( umilni dečiji glasići u kanonu )
Sa žaljenjem konstatuješ kad ćale sa burazera pređe da leši tebe.
Parola novokompnovanih domaćica kojima, u veku u kome živimo, nikad ne bi palo na pamet da se okrenu tradicionalnim, nekadašnjim specijalitetima poput pogače ispod crepulje jer da bi tako nešto uopšte i bilo izvodljivo neophodno je znati da crepulja zapravo nije poljoprivredna mašina ili nešto tome slično.
E sad, muževi se tu nešto mnogo i ne pitaju jer da je tako sigurno ne bi u nekoj ranijoj fazi života svoga menjali zdravo za gotovo. Zato je donekle pronađen kompromis između kuvanja ručka, indijsko-turskih serija i prvenstva sveta u zemlji kafe, sambe i Ronaldinja jer žena ne može da sprema hranu zato što od ranih popodnevnih časova kreću Prvo-Pinkovski bućkuriši kojima se tek uveče polako nazire kraj. Onda dirigentsku palicu (čitaj: daljinac) preuzima muž (naravno, propusti početak utakmice u 18 časova jer se "Odbačena" još uvek nije završila). I iz svega toga lako je zaključiti da je vreme za kuhinju proporcionalno zajedničkoj minutaži Bezbradice i Đoka Šalića u Partizanu.
Zbog tog cajtnota u vremenu, "Podravka", "Maggi", "Njupa" i mnoge druge supe iz kesice očigledno postaju ideal i kompas koji služi da pokaže svima kuda plovi ovaj brod.
A možda ni ja nisam dovoljno gladan, da ga jebem sad!
- Mače, pogodi šta ima za ručak?
- Pa, s obzirom da su reklame u "Maloj Nevesti", hmmm... Bolje da ćutim.
___________________________________________
_______________________________________
- Dragi, jao dođi da vidiš ove zvezdice. Zašto ne narastu više? Male su nekako.
- Daj kuvaj to, počinje mi Iran : Nigerija! Samo da ne polomim zube kao juče.
Naziv svojevrsnog Sinanovog hita iz 1985. godine, nekrunisana ćomanska molitva koja se upućuje veni u cilju pojavljivanja taman onoliko da se pajdo nesmetano sprovede u venu.
(bleja na klupici u kraju)
- Ćao Rema, šta ima?
(Pikacovski stil govora)
- Evo bvate, zav’šio sam kvoter, idem kod Bakija na gajbu da se sredim, nabavio je neke tegove, kaže da posle njih plavuša izlazi na keca. Ne mogu bvate više da joj pevam molitvu, neće bvate da izađe!
- Razumem te brate, nije ti lako.
- Ma gde lako bvate. Aj odoh, gledam vas posle na fuci na tevenu.
Već duži period želimo nešto da uradimo ali nam uslovi i razne neprilike to ne dozvoljavaju a onda se u trenutku stvori šansa koja se ne propušta.
Radnik: Nabijem na kurac i tebe i tvog taticu koji ti je sredio fotelju!
Direktor: Ne moraš više dolaziti, sutra cu ti poslati rešenje o otkazu.
Radnik: Nemoj se mučiti dao sam ja otkaz još juce!
Vremenska jedinica za 15 minuta.
Ako nisi medijska ličnost da boraviš stalno na malim ekranima, onda je svako pojavljivanje pred kamerama od životnog značaja, jer vas čini "medijskom ličnošću" pa makar vas i jurili po ulici da vas pitaju o higijeni u gradu. Ko u tom istorijskom trenutku ne pozdravi kevu, taj je bulja, jer njima je to životni san da vide svoje dete na TV-u. Isto važi i za Vukajliju, kada bude ušla u anale kroz deset godina neću da me keva gleda kao bulju što je se nisam setio, zato sada koristim priliku:
ĆAO MAMA!
Konstatacija đaka prvaka na školskom malom odmoru.
Trenutak u životu kad lupiš šakom o sto i suprotstaviš se surovoj stvarnosti.
... ... bip bip bip BIP BIP BIP :snooze:
>šupčkumtrnu<
Odgovor na izreku "Sve je dobro kad se dobro svrši".
