Bazen.

Par devojka iznamazanih kremicama, mirišljavim uljima, ukočenih vratova i glava da im :nedobog: ne popadaju rekviziti tipa sunčane naočare ili šeširi sa istih, brčkaju se u plićaku dečijeg bazena. Ništa potapanje, samo nogice.
Jedan mali deran čiji se otac pokretima orangutana rasplivava po većem bazenu, a majka je zajela pljeskavicu od lani, punu salmonele, šunja se oko nogu ovih cica i tek mu se pripiški.

$: Jaoo što si sladak! Baš si meden. Umeš li da plivaš?
#: Pusti bre dete, nećemo se sad i njime baviti.

Klinja: Teto, imaš li nošu? Daj mi nošu!

$: Ijao neće valjda da piša unutra sad jbt! Beži mali, beži, pomeri se tamo, tamo u ćoše, ili izađi iz bazena brzo!

Klinja: Ali teto ... :pušta mlaz presvete mokraćne vodice žućkast i topao. Lice mu poprima izraz neopisivog zadovoljstva radi olakšanja. Sledi osmeh bez dva prednja zubića ...:

#: Ijao izaći će mi bubuljice derište šugavo! Pukla sam silne pare na kozmetiku za letnji trerman. Šta je ovo dođavola! Izlazite napolje ajde, idemo kući pod tuš!

U brzini da se što pre pobegne od vatrene pišaćke malog meraklije, zaboraviše na kruto držanje ... Jurnuše žene kao koprivom oparene.
Osta tužna slika šešira što plutaju po površini, par Gucci naočara i marama kojom je onaj mali vezao glavu kao kakav gusar nakežen do ušiju.

Letopiš - iš.

Quentin Tarantino: Postaje režiser, ne videći drugi način da pije viskija sa blagorodnog tabana Salme Hayek. Ono što takođe tada ne uviđa, jeste da nikada neće pronaći tačku smirenja kakvu udovoljavanje cikličnolikim apetitima, prosto, ne stavlja na raspolaganje. Stoga, ubrzo (ca. 10 min) nakon realizacije sna iz ranog puberteta, apetiti rastu, i iznenada moraju da se jebu deca. Asocijacija filmadžija na to gleda sa dozom skeptičnosti, i on usled nedobijanja dozvole pretvara film u krljačinu sa zombijima. Ne uspevajući više ni kroz filmove da iskali svoj sveukupni bes, pokušava da kupi planinu u Srbiji i nastani je svojim naoružanim sledbenicima, ali lokalni tim za krađu ideja (iako ovom prilikom bez Brege) ga preduhitrava i kupi sav kajmak. Doslovno, sada i kajmak prodaju. Quentin, 14-godišnjak zarobljen u telu moćnog i uticajnog čoveka, počinje da snima Kilbilove ne bi li probudio makar trunku sopstvene arogancije i nemoći u potčinjenim gledaocima, golicajući granicu između uzbuđenja percepcije i neverice u nebulozu. Biva proglašen umetnikom o trošku same egzistencije neverice u nebulozu. Zajedno sa njim, na analni ulaz umetnosti (njeni anali), ulaze i široko slavljeni viski, mrki pogledi, serijali tepih-bombi "Horejšo-izjava" da ne mo'š lopatom da ih razgrneš, propali muzičari, kurve, crne rupe u sećanju nakon Traviate i 4 flaše JD-a i pištolji/sablje/nuklearne bombe unete u facu. U Srbiju stiže i "Coyote's" kahvana gde se gorepomenuto proslavlja, čisto zato što ga je Emil...pardon, Nemanja, zajeb'o za brdo na koje se prvobitno nameračio. Na stranu to što je posle kupio Čile na e-bayu, Andi prosto nisu ono na šta se palio kad je bio mali.

Prateći razvoj simptoma koje sve bolnije proživljava kroz period između "Reservoir dogs" i "Inglorious Bastards", ne ostaje nam drugo, do samo da se pitamo - hoće li jadan poživeti dovoljno, da dočekamo Milku Canić obučenu (isključivo) u lampu iz IKEA-e, specijalizovanu za šutanje podmornica, kako kroz 6 sezona brani titulu hrvačice u kerozinu (i loži se na kasete, lomi USB-ove i CD-ove u svakoj epizodi).

I konačno, je li on najefikasniji agent Zarobljavanja U Pubertetu, ili joj je, na neki hronološki neshvatljiv način, otac...?