Pričaš telefonom sa drugarom, u daljini si primetio devojku kako te merka. Prilazi ti. Kad se dovoljno približila uočio si da je grob. Nastavljaš razgovor. Čekaš pravi trenutak, tj onaj kada je stala pored tebe i kada bi je, da iole liči na nešto, krljnuo, izgovaraš "I ja tebe", time joj jasno stavljaš do znanja da si veran svojoj dragoj i da ne želiš nikakve akcije sa strane.
...
Pričaš telefonom sa devojkom, u daljini primećuješ devojku, čuj mene devojku, ribetinu. Pogledi su vam se ukrstili. Devojka i dalje priča, govori o cipelama koje je juče videla dok se šetala sa drugaricom. Međutim u tom trenutku si opsednut drugim stvarima. Kada se konačno razgovor priveo kraju, taman si i prišao dovoljno blizu dotičnoj, odgovaraš devojci sa, "I ja tebe". Istog trenutka si skapirao da si napravio kardinalnu grešku, ali ne želiš da te to demotiviše i odlučno joj pružaš ruku uz, "ćao ja sam Slobodan".
E sad, ako ti odgovori sa "drago mi je" ili "ćao jel ono tvoj auto", uspeo si, ako te iskulira jebiga, dao si sve od sebe, biće još prilika, Bože moj.

U nekoj tamo zabiti, gde je i Bog rek'o laku noć, ohrabrio se lik da ide po svoju cupi... Vetar k'o na groblju, pustara i jedna jedina kuća, ne mož' da omaši. Kuca vrata i otvara se samo jedno prozorče gore a kroz njega se naziru samo oči i polako progviruje dvocevka.
- Šta vam treba?
- J... ja sam Žika Čarapić, ovaj tražim Čvrgu Palčića a treba mi njegova ćerka i jedne čiste gaće, ako su vam pri ruci.
- Ja sam njegov brat, on nije ovde. Je li, jesi ti onaj čija je keva najveća kurva u tvojoj oblasti i koja mi još plus duguje pare?
- ......
- Ćutiš, a? Šta je labude, pojela ti maca jezik? E pa vidi ovako, prvo ću da te....
(BOOM!)
Lik vraća svoj cz 99, stariji i od njega samog, al šljaka i kroz trulo drvo na vratima.
- Kad hoćeš da pucaš - pucaj. Nemoj da se proseravaš mnogo. Keva mi nije kurva, a pare nećeš nikad doboti. Labude.
__________________________________________________________

- Je li bre Miko, šta si se razgoropadio tako, šepuriš se ko ćuran ispred tog ogledala? Uništićeš ozon tim sranjima što prskaš svaki čas.
- Hehehe...
- Ćekaj, ćekaj. Počeo da pere zube triput nedeljno, da se kupa i subotom i nedeljom, zalizuje kosu, mustaće... Da nis' ti priveo nešto, a?
- Pa.. eto, tako se to desilo, neplanirano...
- A ćutiš, a? Jaoj barabo stara, idemo mi to da zalijemo malo, ja častim!

ADAME JEBO TE ONAJ KO TE NAPRAVI!

- Abdulah, kako ide?
- Kako je volja Alahova, Rašide! Malo teže otkako ovi Rusi bombarduju, ali biće...
- Kad smo kod toga, da li je brat Malik u svojoj radionici priveo kraju one paketiće za isporuku? Neka malo požuri, ponestaje nam fejdekina zbog ovih borbi, a ide kaurska nova godina, gužve na trgovima, pa da dodamo vatromet, hehehe.
- E, na njega ne računaj, malo je nervozan u zadnje vreme! Znaš da mu Ruje razbucale već tri radionice, otišao sa živcima.
- Čekaj, skoro mu i četvrta radionica otišla...
- E, to je on sam, rezultat nervoze, samo se štreca i zbućkao nešto loše...
- Alaha mi, kako li je on tako nervozan i neorganizovan doktorirao hemiju na Sorboni...
- Dobro, nije totalni promašaj... Zbućkao nešto od čega svi pobrljaveli kad udahnuli, a čuo za to brat Hasan koji prodaje za naš cilj te pobrljavke, proverio i kažeda može sa time da radi.
- Ako je volja Alahova takva, u redu. Nego, kako da mi obezbedimo eksploziv? Ovde u Alepu je sve izbombardovano! Divljaci kaurski! Da zapalimo lepo još par vojnika, obezglavimo neke zarobljenike i tako lepo i kulturno iznesemo svoje neslaganje sa njihovim divljačkim bombardovanjem!
- E, pa ima valjda i neka neeksplodirana! Pošaljemo ekipu da izvade eksploziv i gotovo! Ionako Rusi stave malo više od propisanog, znaš i sam, za svaki slučaj! Biće bar za tri dobra prsluka!
- Bolje za u ranac. Onog zadnjeg jedva ubedismo, kaže, razneće mu prsluk muškost, pa će da se bruka pred onim devicama u Raju...
- Tehnikalije! Nađi mi čoveka da stavi ranac na leđa, a ja šaljem ekipu da nađu bombicu i rasture je.
- Hm... Brat Džavid?
- Uf, nemoj njega, znaš da nije mnogo bistar!
- Jaka stvar, turi ranac na leđa, ušeta u tržni centar gde Deda Mraz drži decu u krilu, drekne "Alahu Ekber" i pritisne dugme! To bi svako umeo! Biće volja Alahova da sve prođe kako treba.
- Pa, ono, ako već manjka ljudi, mogao bi i ti...
- E, to nije volja Alahova! Ono, i za tebe nije loše mali test vere...
- Dobro, pripremi Džavida i da odradimo to!

Dan 1:
Dolazak, razmatranje kreveta, ferka sa ortakom koji je hteo da bira krevet pre tebe. Ferka sa drugim ortakom koji je hteo da pravi redosled tuširanja posle svakog treninga.

Dan 2:
Izmučeni od prvog treninga, svi idu u sobu, dva ortaka muvaju recepcionerku, trener pizdi što je kapiten otišao do kladže i to da igra voćkice. Jedan ortak ostao na terenu da radi trbušnjake da bi ga trener stavio u prvu postavu kada se vratimo gajbi.

Dan 3:
Nervoza. Već svi u kurcu zbog ustajanja u 7 i 15, trener ostao da kunta, kapiten vodi trening, 25 krugova oko stadiona, nema sečenja kod korner zastavice.

Dan 4:
Dva ortaka ostala da kuntaju, nema ih na doručku. Trener pizdi i pravi razgovor da se utvrdi čije su pljuge ispale na stepenicama. Svi ćute. Javlja se rezervni golman, kaže da su to pljuge od njegove keve koje je slučajno stavila u njegov džep.

Dan 5:
Rezervni golman je ispraćen na prvi jutarnji. Ostatak ekipe trči krugove, četiri igrača se žale na žuljeve, nisu razgazili nove kopaje što im uzo ćale za pripreme. Uveče večera, a jedan ortak biva iznabadan jer je svima sipao pola kilograma bibera u jelo. Nekome se digo kurac i uzeo da smara da se cirka. Svi se nećkaju ali jedan po jedan kreću da pristaju.

Dan 6:
Na prvom treningu trećina ekipe. Ostali spavaju, mrtvi. Trener popizdeo. Ulazi u jednu od soba i izlazi frustriran. Jedan od igrača zaspao u kadi. Druga dva igrača povraćaju po trećem, a četvrti pika soni sa pivkanom u ruci, prelazi master ligu.
Trener pravi sastanak. Jebe majku svima. Zove roditelje i direktora kluba da kaže kakva sranja se događaju. Nas sve boli kurac. Dogovaramo se šta ćemo uveče da cirkamo kada ovaj prestane da jede govna

Dan 7:
Prvi trening odrađen do jaja. Svi su pokidali, odigrala se popodne prijateljska, trener povileneo jer smo svi igrali kako je hteo i našli igrača. Rezervna ekipa odigrala bolje, a naš špic izuo od batina lokalnog levog beka, jer se ovaj iskompleksirao što nema original kopaje.
Dolazi veče. Izlazak u lokalnu kafanu, trener ispao kralj pošto smo pobedili, ali da smo u krevetu do 11. Tamo zatičemo lokalnog levog beka sa četiri drugara i tri pičke u helankama. Nas 14 krećemo da muvamo te pičke, ostalih sedmorica izvlače napolje lokalne momke i kreću da ih lemaju. Dva ortaka privode pičke, jebu ih, izbacuju kroz prozor i pišaju po njima dok ove dve kupe stvari. Jedan ortak ispizdeo pošto je krenuo prvi da muva plavušu i čeka svoju priliku da na treningu olomi noge svima.

Dan 8:
Prvi trening, laganica. Trener nas podelio, daje markere jednoj ekipi koja pizdi što je vruće i mora da se kuva u onom plastičnom mikrofiberu. Jedan od igrača se pravi pametan i kreće da dribla sve redom. Trener pizdi, šalje celu ekipu da peglaju krugove. Svi su kivni na sebičnog saigrača i kenjaju mu dok se trče krugovi. On im vrišti u facu. Kapiten popizdeo, kaže da će da vidi uveče.
Svi se opet porazbijali kao guzice. Kapiten kenja sebičnom saigraču, jedan drugom mamu, kreću da se nabadaju, uleće još par ortaka, kapiten slomio tv u sobi, sebični saigrač izvalio štok od vrata i polupao plafonjeru. Trener ulazi u sobu, jebe mame svima, pali pljugu da se smiri, uzima flajku i naginje. Ekipa u šoku, svi kreću da se smeju, a nakon tri minuta, iako je tri ujutru svi trče krugove oko hotela.

Dan 9:
Trener priveo recepcionerku, nema ga na prvom treningu, svi mrtvi mamurni.

Dan 10:
Polazak kući, cirkanje u autobusu, ekipa nikad spremnija od silnih treninga.

Dan 14:
Prva utakmica, pukli 3:0 gajbi.