I ja tebe

Predstavlja govornu formu grobobrana.

Pričaš telefonom sa drugarom, u daljini si primetio devojku kako te merka. Prilazi ti. Kad se dovoljno približila uočio si da je grob. Nastavljaš razgovor. Čekaš pravi trenutak, tj onaj kada je stala pored tebe i kada bi je, da iole liči na nešto, krljnuo, izgovaraš "I ja tebe", time joj jasno stavljaš do znanja da si veran svojoj dragoj i da ne želiš nikakve akcije sa strane.
...
Pričaš telefonom sa devojkom, u daljini primećuješ devojku, čuj mene devojku, ribetinu. Pogledi su vam se ukrstili. Devojka i dalje priča, govori o cipelama koje je juče videla dok se šetala sa drugaricom. Međutim u tom trenutku si opsednut drugim stvarima. Kada se konačno razgovor priveo kraju, taman si i prišao dovoljno blizu dotičnoj, odgovaraš devojci sa, "I ja tebe". Istog trenutka si skapirao da si napravio kardinalnu grešku, ali ne želiš da te to demotiviše i odlučno joj pružaš ruku uz, "ćao ja sam Slobodan".
E sad, ako ti odgovori sa "drago mi je" ili "ćao jel ono tvoj auto", uspeo si, ako te iskulira jebiga, dao si sve od sebe, biće još prilika, Bože moj.