Virtuoz u cinizmu. Osoba koja tako pogano plete svoje price sa tri zapleta, za koje vam dodje da ih u udzbenik stavite. Mizantrop koga ne mozete ne voleti.

To je ona stolica u gradskim autobusima u vreme zimskog perioda kada majstor pusti grejanje, ispod te stolice se nalazi grejač, pa ako neko vreme sediš na njemu pomisliš da ti se dupe istopilo ili ti se zalepila plastika za pantalone.

Superheroj novog doba, po ugledu na čuvenog književnog lika iz romana Žila Verna.
Povukao se u dobrovoljno izgnanstvo zbog nerazumevanja okoline, tvrd baja koji se razume u tehniku ali nije mu strano ni suzu da pusti kad su dramski momenti.

Alfa decak u telu simpaticnog dede.
Govor tela ludog naucnika, gestikulacija ko da je na drogama.
Poucne, luckasto uvrnute price su mu takodje na granici izmenjenog stanja svesti.

Čuvan u strogoj tajnosti, u najmračnijim kucima sajta...svakakve priče kruže oko tog chat-a ali niko ne zna šta je istina...i ne usuđuje se da pita...

Tuš u kući ili stanu gde je uzemljenje vezano na vodovod, a neko je barem deo metalnih cevi zamenio plastičnim, pa sada čim neko pusti malo veći potrošač električne energije u pogon, pecka struja onog koji se tušira u tom trenutku.

Priče za koje svi misle da imaju srećan kraj, a onda kad porastu shvate da nije slučajnost što su sve prekinute kad se glavni likovi venčaju

Muzički pravac koji ne poznaje cenzuru i uvek gađa direktno u metu. Oslikava priču kao slikari naivci uz dozu izuzetno duhovitih poređenja koja daju dopadljivost samoj pesmi. Realne i u velikom broju istinite životne priče koje nalazimo u ovoj muzici bude najdublja osećanja kod ljubitelja ove vrste muzike. Naziv zidarska muzika je već prihvaćen u narodu i to zbog toga što je najčešće slušaju radnici na građevini dok vise na skelama.

Ne znam.

Beše to pre jedno godinu ili dve dana. Dobih neki poziv da idem na neki safari u Čad. A tamo nigde 'lad. Vruće u pičku materinu. Vozimo se mi tako onim džipom, šta je već, slikamo one životinjke, žirafe, slonove, tigrove...... A da zajeb'o sam se nema tigrova u Africi. Onda neke konje, moguće da su bili nilski, jer tol'ko debele u životu nisam video i još neke ptičurine. I tako onaj Čađavi (stanovnik Čada) vozi, ja slikam, kad ono...... Crk'o džip. Kud će, šta će, Čađavi, nema goriva u gepeku, nema kredita na fonu, a i da ima tamo u vukojebini nema domet, poč'o da paniči, da skače, da urla, da se moli Alahu i šta još sve ne. A ja ga gledam i ne verujem. Kažem mu ja: Opušteno, nećemo umreti. A on ne konstatuje, nastavlja sa jadikovanjem. I k'o da nas neke sile prokleše (Joda jebem ti mamu) pa eto na nekih 50 metara od nas nailazi lav. Ja se usr'o, Čađavi još više. Stojimo, ne znamo šta ćemo. Gleda lav nas, gledamo mi lava, ispadam cava, Čađavi se onesvestio. Ulazimo u džip, da se bar malo osiguramo, al kurac.... lav za nama. Počeo da skače po džipu, lupa, grebe ona stakla, samo što nas nije prvrnuo. I tako jedno 15 minuta.... Kad odjednom MUK! Ništa se ne čuje. Provirim kroz prozor džipa kad ono lav juri za nekim crnjom tamo. Čađavi se za to vreme već osvestio, al mu još nije bilo sasvim dobro. I šta ću, sad gledam kako da pomognem ovom crnji. Pogledam u gepek džipa kad ono tamo one strelice za uspavljivanje životinja. Psujem sve redom Čađavom jer mi ranije nije rekao za to. Krenem sa tim na lava. Prvu gađam, omašim. Približim se malo, drugu gađam, omašim. E jebiga nisam vam ja Robin Hud. Treću gađam, IDEMO, TREĆA SREĆA! Lav pada, crnjo skače od sreće. Prilazim crnji, kad ono se ispostavilo, on neki Etiopljanin, atletičar, vežba, trči i dotrč'o iz Etiopije do Čada. Nađe nam on benzina, imao neke prijatelje tu blizu i poželi nam srećan put.

Čađavi bio presrećan što nas lav nije ubio, mene boleo kurac, i za lava i za Čađavog i za Etiopljanina i za njegove prijatelje, samo sam čekao da dođem kući nešt' da jedem. Dobar safari bio mogu reći, dobra avantura, još da se Čađavi nije onesvestio bilo bi još bolje.

Ili jesi ili nisi, LAV!

Izraz koji se koristi za ismejavanje osoba kojima treba malo više vremena da shvate poentu priče. U svakom društvu se pronađe po jedan takav.

Po mom skromnom mišljenju:
-masa onoga što je "nagrađeno" kao "definicija"dana,pojedini komentari moderatora,podguznih muva,"plusčine"na priče o apokalipsi 2012.,fazoni koje razume desetak drugara iz odeljenja,sve ono što nije sleng,a nalazi se na vukajliji,"defki"o ličnostima koje bi trebalo da su vic a to nisu,vicevi loše prepričani,osveta minusima na bilo kakav komentar koji se ne sviđa autorima,povređena sujeta istih,uvlačenje dežurnim moderatorima komentarima tipa:iskusno,moderatorski,itd...,opanjkavanje svega što je domaće(čitaj srpsko) u službi dobijanja što više pluseva,morbidne priče o deci na koje"svršavaju"pojedini umobolnici,mržnja kao lajt motiv,izbegavanje istine,strani izrazi,samoreklamiranje na četu,ukratko sve što vređa zdrav razum.

Fraza kojom počinje višečasovni ćaletov monolog, ili nekog njegovog prijatelja kojim vas ulove i uvuku u faktorijel smaračine na kvadrat.. I onda nekoliko svetlosnih godina slušate priče o "Sloveniji, Ruški, i poručniku Milankoviću"...

Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.

Teorija strune, vanzemaljci, Alah, Maje, Makedonci, pičke materine - sve vam je to dragi moji jedna velika prevara, ja da vam reknem. Mogu to da vam kažem jer sam ja spoznao istinu i toliko dobro je znam da sam je spakovao u dildo i nabio je Molderu u dupe. Ok, jeste on posle snimio još pet sezona pitajući se gde je, ali ko ga jebe kad ignoriše moj mejl.
Kad sam bio mali obožavao sam da slušam strašne priče koje mi je baba pričala ali znao sam da je to sve laž i da ne treba da se plašim. Ali nakon što je deda postao gromovnik (o tome više u sledećem kolu) i nakon što mi je veštica salivala stravu, znate sigurno šta je to, ono kad nešto baje pa vrelo olovo baci u vodu pa u olovu zarobi strah bla bla bla, posle mi nisu pričali priče. Mislim, ukenjali su se bezveze, koje još dete sme da izađe pre prvih petlova u poljski wc? Realno. Međutim kada je deda posle par godina došao sebi ispričao mi je priču, ustvari ne priču već upustvo za veru. On mi je rekao da ako noću hodim od zla mogu da se zaštitim ako se prekrstim. Naravno na to ne dajem ni pet para. Kako se Aboridžin neuki štiti od zla? Mislim stvarno. Bilo kako bilo veoma poštujem par drugih saveta koje mi je dao, npr:
- Čuvaj se besa tihog čoveka.
- Čuvaj se noći bez meseca.
- Čovečija sreća je kao senka i ona nam štiti leđa. Ako se pokolebaš, uplašiš i naglo okreneš ona može da pobegne.
E ovo poslednje sam iskusio na svojoj koži.
Bila mi je četrnaseta godina i bio sam na letnjem raspustu, u selu. To veče sam ostao u tetkinom sokaku do mraka igrao se sa decom, koje nije bilo u sokaku preko jaruge, dedinom. Ta dva paralelna sokaka je razdvajala duboka vododerina, kao potok ali suvo, obraslo velikom šumom. Tetka me je nagovarala da spavam kod nje ali deca bi mi pomerila bulju sutra ako bi saznali da ne smem da pređem jarugu sam. Prelazio sam je hiljadu puta, čak sam utabao i svoju stazu, ali danju. Bio sam veliki momak, morao sam da je pređem noću. Ćale mi je pričao da u njegovo vreme si mogao da okočiš mačku o rep i prvu sisu pastirke koju pipneš dok čuvaš goveda i prvi vlažan prst i prvi duvan koji saviješ, čovek postaješ kad noću pređeš jarugu sam. Ohrabren idejom da ću zakoračivši u mračnu šumu zakoračiti u novu epohu života.
Krenuo sam, pevao sam ili zviždukao neku pesmu, kao bezbrižno, kao... Posle par desetina koraka začu sam šuškanje lišća iza mene. Naravno da nisam hteo da se okrenem, nisam hteo da me sreća (čiaj hrabrost) napusti. Ali kako sam se spuštao u jarugu i sve mračniju šumu nije mi bilo svejedno. Okrenuo sam se. Iza mene je bila seoska džumara, mali ker, onaj isti koji ste videli hiljadu puta, isti onaj koji ljudi viđaju svuda, na svim meridijanima. Čučnuo sam i pozvao ga. Ali on je stao. Sve je stalo sa njim. Više zvezde nisu treptale, senke igrale i lišće šuškalo. Nastao je tajac. Osetio sam kako mi jeza prolazi niz kičmu. Kao da mi je neko odlepio selotejp sa kože osetio sam kako me sreća napušta.
Polako sam se okrenuo i nastavio stazom. Polako. Opet je počelo da šuška lišće iza mene. Kretao sam se sve brže i brže i brže. Onda sam se okrenuo. Iza mene je stajalo crno jare. E tad sam se prvi put upišao a da sam znao koji je glavni grad Srbije. Moje upišane noge su mi se odsekle. Pa sam poče da trčim. Kada sam preskočio dno jaruge nkrenuo sam se i iza mene je bila crna mačka sa najsjajnijim očima ikada. Trčao sam uzbrdo. Padao, ustajao, udarao o drveće i kasapio kolena o korenje.
U jednom trenutku mi je postalo svejedno i okrenuo sam se da se suočim sa "tim". Na pet metara od mene stajalo je crno čovekoliko biće sa rogovima, kozjim nogama, psećom vilicom i mačijim očima, sada znam, sada mogu da ga nazovem satir. Biće, zla. Biće pakla. Biće koje mi se kezilo u facu. Prilazilo je. Prekrstio sam se i raspršilo se u maglu, ništa crnju. Snaga me je izdala i pao sam.
Ujutru me deda našao i odneo kući. Mislili su da sam pao i onesvestio se.
Sada znam, zlo je iza nas. Postoji, vreba, uhvatiće vas, hraniće se vašim strahom spoznaćete ga kad tad.
Spoznaćete istinu i za na vjek vjekova ta spoznaja će vas upozoravati da nikada niste sigurni. Nikada...

Pokojni Toza je epizodna uloga iz III priče filma "Kako je propao rokenrol". U narodu se izraz odomaćio, pa se koristi u različitim prilikama:

Izraz koji opisuje sposobnosti određenih organizama među populacijom ljudi, čiji je probavni trakt u stanju da u kratkom vremenskom periodu kroz sebe pusti i obradi velike količine piva te da ih bez većih uticaja na njegov rad i ponašanje vrati majci prirodi podgrejane.

Seljoberske superlativne priče o kurčenju, povaljivanju, opijanju i fajtanju. Služe kao za žvaka za odvajanje polupijane pičetine i kao mantra za dizanje vršnjaka.

Miris nastao nosšnjem istih gaća duži vremenski period,još pogotovo ako je dotični u međuvremenu imao zapaženu fizičku aktivnost...znoj se osuši,u meduvremenuse se pusti par golubova i doda još tajnih sastojaka...Rezultira jedinstvenom aromom koja se koristi kao indikator za čistoću gaća...

Odjeb rezervisan samo za najveće smarače kojima se na taj način stavlja do znanja da su po količini kurcobolje koju njihove priče kod nas izazivaju u rangu sa Jehovinim svjedocima.

Najjednostavniji i najbrzi nacin resavanja problema bez razmisljanja,price i bilo kakvog zamaranja.Steta sto ga mogu samo oni koji imaju neku (nad)moc nad "problemom".