Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...

Urbana legenda, nešto za šta su svi sigurni da postoji ali ga niko nije video, već samo čuo priče o istom.
Rambo, Terminator i Čak Noris u svetu CD\DVD drajvova...

Naziv za potkošulju ili kako je još nazivaju siledžijka i gilipterka. Često je posmatraju kao obeležje kamiondžija, valjda naviknuti na slike šofera u takvoj potkošulji sa nezaobilaznim peškirčetom oko vrata u letnjim mesecima, iz vremena kada je klima u kamionskoj kabini bila samo pusti san.

Kada komšija iz priče vaših roditelja koji je upropastio jetru koka-kolom postane komšija koji je upropastio jetru alkoholom.

Iskulirati nesto sto ti se ne svidja. Pusti nekoga da uziva u necemu, njemu ce biti lose, ako je to 'nesto' lose. A ti uzivaj u tome ako ti se svidja.

Povratni glagol, u oba slučaja...
Označava toliko jako iskustvo sa alkoholom, da se akter priče bukvalno rašalovao od života, isto kao što to čini i oplata od betona.

Seoski ngsle. Baba koja je sveprisutna i sluša sve priče i tračeve, upija ih kao sunđer. Kad se nađe sa prijateljicama, onda "iscede" tračeve iz nje i sve im ispriča.

Poruka zbog koje smo svi umrli bar 5-6 puta. Uglavnom se sastoji iz neke "strašne priče" koju ni Ameri ni Španci zajedno ne mogu da smisle.

End ov stori priče o nečijoj znatnoj kliaži, pogotovo onima koji su debeli iz principa i kojima baš i ne smeš da kažeš da su mašćobasti.

Tri riječi sa istim značenjem:
priča - domaćica
špreha - švapkinja
spika - anglijka

Posjedovanje priče je vrlo važna stvar za učvršćivanje pozicija u bilo kom društvu, za probijanje u novom i nepoznatom društvu i pogotovo (ako ste muško) za impresioniranje pripadnica suprotnog pola u cilju njihovog zavođenja. Kao što vidite ova "priča", "špreha" ili ti "spika" nemaju nikakve veze sa klasičnim pričama sa nekim zapletom, već se odnose isključivo na sadržaj onoga o čemu neka osoba najčešće govori u društvu. Većina ljudi misli da "ima priču" ako se pomalo razumije u politiku, ako zna uz to ispričati par viceva i poneku anegdotu tipa "Joj da vidiš sinoć onog lika al se napio, kreno pravit sranja, nasto fajt opšti, ja htio uletit, al mi ortaci nisu dali, neko htio zvat i muriju...". Međutim, za kvalitetnu šprehu potrebno je malo više elemenata, a to su:

1. duhovitost (najvažniji element dobre priče, duhovitost nije pričanje anegdota sličnih gorepomenutoj koje nikoga posebno ne zanimaju, već više održavanje šaljivog i prijateljskog tona kroz cijeli razgovor uz ubacivanje ponekog vica ili aforizma (bez pretjerivanja), šala može biti i na račun sagovornika, ali ne zlobna i sarkastična, već umjerena)
2. blaga doza prepotencije (zdrava samouvjerenost) koja je kompenzovana spremnošću za šalu i na sopstveni račun
3. opšte znanje (da možeš o svemu pričati bar na bazičnom nivou, a ne da zaćutiš kad se naiđe na temu o kojoj nemaš pojma - zato o svemu treba bar imati pojma)
4. vizija budućnosti (samo znanje je ništa ako ne ubaciš dozu ozbiljnosti u šprehu, a najveća ozbiljnost je kada ozbiljno sagledaš budućnost, naročito povoljne prilike, a ne da samo kukaš kako sve ode u kurac)
5. lični ciljevi (da bi odao utisak ozbiljne osobe, moraš s vremena na vrijeme pričati o svojim ličnim ciljevima da ne misle ljudi da živiš samo da bi se zajebavao i pio pivo, naravno bez smaranja)

Ova velika važnost dobre priče, naročito za muškarce se odrazila i na sleng. Tako imamo izraze:

ima priču (možeš štogod pametno od njega čuti, a nije smarač)
nema priču (priča samo gluposti ili je smotan u društvu, pa rijetko kad i progovara)
šuplja mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
smaračka mu je priča (nije potrebno objašnjenje)
da vidiš kakvu mi je priču udario (pričao je neke čudne stvari u koje je teško povjerovati)
pusti te priče (okani se tih gluposti)

itd.

Tuga i žalost. Čemer i jad. Očaj™. Bedak jebeni.

Uglavnom, optimalni izraz za opisivanje nasumične nesrećne priče, situacije ili pojave koja može zadesiti jednu individuu ili, u slučaju nas Srba, ceo narod. Aukurac...

Time pokazujete osobi da vam je stalo do nje i njene priče toliko koliko i za informaciju koliko se ukupno na Banovom brdu napravi bureka u roku od 11 do 14 časova.

Način da nekog, posle glupog vica ili prepričavanja jedne te iste priče u novom društvu, kulturno spustite na zemlju naočigled svih prisutnih.

...a naravno, neizostavno pitanje na času analize neke narodne pesme.

Onaj lik u društvu koji je večiti partibrejker. Mora da razori svaku hipi komunu, jer bleja nije po njegovim pravilima. Jebem mu mater, čoveče, pusti me da živim kako ja hoću, batali me sa tvojim krstovima, pšenicom i kompasom. Je l' sam ja tebe učio kako da loviš bizone? Je l' ti onaj tamo na onom antilopa kontinentu prigovara što imaš ravne tabane i ne bi trčao kako treba ni da te gepard juri? Ne. E, pa onda i ti otplivaj i ne smaraj.

Plači. Moli. Nema pomoći. Šta je bilo, bilo je. Gotovo. Nema dalje. Kraj priče.

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Završna scena priče koja u početku liči na romantičnu komediju, međutim naglim i neželjenim sazrevanjem aktera prerasta u dramu, drama finalnim činom u tragediju, gde nastrada sporedna osoba koja bi istu pretvorila u bajku.

Naterati šefa da prizna grešku. Taman stignete do nepobitnog dokaza da je on pogrešio, on vas vrati na početak priče, i onda u krug dok se ne smorite i priznate da ste pogrešili.

Nastane tako sto se muva, koja se najela govana, nasadi na nesto trulo i tu pusti svoje jaje.
Crv se izlegne iz takvog jajeta i zivi od hranjenja tim truleksom dok vise nema sta da jede.
Posle toga crkne i osusi se od gladi.

Još jedna ne toliko otrcana fora da u vidno alkoholisanom stanju počnete da barite konobaricu neke birtije. Uspeh nije zagarantovan.