Iako je zdraviji, mnogi ljudi ga ne smatraju hlebom, već se i dalje klanjaju vekni od pola kile belog, vazdušastog hleba.
Mile: Milunka, daj da je'mo.
Milunka: Evo, samo da izrežem 'lebac.
Mile: Milunka, šta je bre ovo? Neću da jedem ovaj lažni, hoću pravi 'leba.
Milunka: Mile, čo'eče, pa zdraviji je ovaj crni, bolje da promenimo malo.
Mile: Ne i ne. Zna se šta je pravi 'leba, a to sigurno nije ovo. Još i mešaju kafu sa brašnom da bi ispao tamniji! Znaš li to? Hoćeš kafu da jedem?!
Milunka: Ali...
Mile: Nema ali, ješću bez 'leba. A tebi ću posle da pokažem svoga boga.
Period noći, po narodnom verovanju i predanju, kada si izložen na milost i nemilost nečistih sila, karakondžula, veštura i srodnih onostranih sokoćala. Tek kad petao zapeva, negde oko 4 ili 5 o uranku, onda si fraj.
Dragiiiii, aj' još jednom?
Beži, ženo nezasita, kakvi su te đavli spopali. Pevac je već posle trećeg puta vrisn'o, što se tiče mene fertig smo. Znam ja šta je mene pokojni đedo Simeun setovao da se ženim; veli čo'ek: "vruća pogača, popeglana košulja i turska kafa kad se vratiš umoran s posla", izem ti i Kosmopolitan, i tu zapadnu propagandu što su ti svaku ludnju u glavu utuvili, pa navrzla na me k'o neka mora, božemeprosti.
Održava se u znak sećanja i odavanje pošte nekom preminulom.
Na većim događajima ili skupovima se u publici taj minut koristi za neke druge stvari, jer 90-ak procenata publike ili ni ne zna ko je taj nesrećnik, ili ih jednostavno zabole donja pipa.
Lik za mikrofonom: MOLIM VAS DA USTANEMO, DA ODAMO POŠTU NAŠEM...KOJI JE....
-Neko iz mase: U hvala bogu, taman da izvučem gaće iz bulje, imam osećaj da će da me prepolove...
-Neko drugi iz mase: Ih, milina, taman da stresem ove ljuspice od semenki, usvinjio sam se ko malo dete.
-Neko treći iz mase: Opa, to mačko (gledajući u ribu ispred njega), namesti suknjicu, namesti..
.
.
.
-Neko hiljadušestopedesettreći iz mase: Ajao, sad je trenutak da deknem, ne smeš na ovim stolicama ni prdnuti ko čo'ek, sve odzvanja.
Marijanska brazda ženske ljepote. Ljepše otkopavaju. Niko neće, a i ne smije, da je pipne. Nema te rakije koja te može stimulisati.
- U jebote vid' ovu krute jebo!?
- O jebemti ove holandske ekskurzije. Đe je nađoše naku pirgavu i debelu. Čo'če, pa ona izgleda k'o da ima sise i na leđima.
- Ne daj Bože nikome. Šta misliš da je sretneš u mraku? Mislim da bi skočio k'o Karter.
- Jel' materet, da li ono iko jebe? Šta misliš?
- Čisto sumnjam. Možda tata ili brat iz samilosti. Ma garant gura samo krastavac.
- E krastavac?! Uzme fino dildo il' vibrator i opleti.
- Ma čisto sumnjam da joj daju onakvoj u seksi šop.
- Ima ibej.
Nenadano izvlačiti neophodne informacije od čoveka koji priča u snu.
Zzzzz zzz zzz
- Roma je bila juče tanjeze...
hrk hrk hrk hrk
- ??? Ima li to s kladžom neke veze?
- Pukli smo stoju i kum i ja.
- Kak'u bre stoju, dinkića, evrića?
- Evra, evrića, al nije ni bitno,
hteo sam pedeset al nemade sitno.
- Ama ko to sitno imao nije
i da li se tamo možda i pije?
- Ima se popiti samo pivo
al' i bez radže tamo je živo.
- Čo'eče dragi ko vam to služi
u krigle sipa pa tiket pruži?
- Konobarica nova,
neiskusna, mlada
- Oklagiju držim, budim te sada...
hrk hrk hrk hrk
DRAAAAGI USTAJ!!! VIDI ZVEZDU PADALICU!!!
Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja da nijesmo u potpunosti sigurni da je njegova mentalna higijena na nivou.
Sreće se još i u oblicima "Kako je zglavom?" i "Šta je s glavom?"
na semaforu
A: O Miki fratelo, neka nova kolica si nam nabačio, ne fališ se a?
B: Ma jok brate, ovo je Šaju skoro otac uzeo... Šajo javi se čo'eku.
C: (pruža ruku sa suvozačevog sjedišta) O, Duka, nema te sto godina.
A: Čekaj brate, kako to uzeo Šaju a ti ga vozaš i kad si ti to Šajo istetovira' rukav?
C: Pa brate, uzeo meni stari taman kacam se istetovira' i ja da' Mikiju da me voza okolo da se vidi tetovaža kad izbačim ruku kroz prozor, pošto je na desnu.
A: Aha... A kako je s glavom, druže?
Vidio sam ga u izlogu kad me je otac poveo u grad da prodamo stoku. Crn k'o novembarska noć, sa sivom trakom okolo i uskim obodom, odmah mi je zapao za oko. Stari, zadovoljan zbog uspješne trgovine, zavuče ruku u džep, izbroji novce i - eto njega na mojoj glavi!
Ja, mlad momčić od osamn'es' ljeta, šaljivdžija, šeretski ga nakrivim na desnu stranu i krenem po sijelima. Pročuo se taj moj šešir međ' curama. I njoj se dopao. Za traku mi đurđevak zadjenula. Te jeseni, zatražih joj ruku od oca. Pristao je - iz dobre sam kuće. Napravismo veliko veselje, gdje se vajni mladoženja, to jes' ja, toliko naliza da su morali šeširom donositi 'ladnu vodu sa izvora kako bi me dozvali. Nije rakija za mene.
Zarati se. Kren'o jedno veče u šumu da potražim zalutalu stoku kad naletih na neke soldate. Sam đavo zna koga su tu čekali u zasjedi, pa osuše po meni, ni krivom ni dužnom. Bježao sam koliko me noge nose. Na šeširu mi puščano zrno napravilo dvije rupe. Puc'o Švabo d' ubije, usta ga jebem! Šta bi bilo da sam ga do ušiju navuk'o? Dugo sam ga nosio tako šupljeg, cijeli rat i par godina posle. Nije se imalo za novi. Malo mi je kisla glava, al' bio čo'ek mlad, ništa mu nije smetalo. Eh...
Prođe i to. Sastaviše se nekolike rodne godine, iskrči se imanje, posija se žito i kukuruz, a ja od miline svako jutro - u obilazak. Samo mi šešir viri iznad usjeva! Umorim se, legnem pod šljivu, nakvirim obod preko obrva da mi sunce ne smeta i zaspim dok se oko mene sinovi igraju. Ljepota božija!
Prođoše godine, postadoh najbolji domaćin u selu. Iškolovah djecu, poženih, unuke stekoh. Sad imam tri šešira - jedan za slave, drugi za svadbe, treći za okokuće. Ne gledaju me više snaše, ispod šešira se bjelasa snježnobijela kosa, nije više ni red. Ako! U šešir berem prezrele trešnje i nosim unucima. Oni mi se obraduju.
Stiže me i bolest. Staračka. Sve ređe izlazim i sve ređe nosim šešir. Spada mi sa ćele. Umrijeh srećan. Djeca su odavno svoji ljudi, a ni nje više nema. Sahraniše me jednog lijepog majskog jutra, sa šeširom u kovčegu, jer sam tako htio. Možda me ona, tamo, ne prepozna bez šešira.
- Tata, ko je ovaj čiko sa šeširom?
- Miloš, sine Miloše, tvoj pradjed. Nosiš njegovo ime. Najbolji čovjek koga sam u životu upoznao.
- A, što ima šešir?
- Nikud bez njega nije išao. Ovakav je bio i dok je bio živ.
- Tata... A, kad ćeš meni da kupiš šešir?
- Kupićeš ga sam, ali tek kad budeš mogao da obuješ njegove cipele. Hajdemo, svijeće su dogorele...
Proslavljeni sportski komentator na RTRS-u. Postao čuven po lapsusima, kojih je u toku svakog prenosa toliko da se naprosto iznenadite kad čovjek kaže nešto kako treba. Kad tome dodate prenaglašenu melodramatičnost dobijete osobu za koju u radio emisijama gdje se javljaju penzioneri, gdje se obično žale na siromaštvo, nestašicu lijekova, niske penzije,mole voditelja da iskoristi svoj uticaj da više nikad ne prenosi utakmicu.
1. - Miloš Krstajić iznosi loptu, Miloš Krstajić, Miloš Krstajić... auuu...kakav start, poštovani gledaoci! Pa, ovo je za odlazak kod istražnog sudije! Start za zatvor nad Milošem Krstajićem! Mladenom Krstajićem, oprostite mi na lapsusu, ko radi, taj i griješi...
2. - Imamo još nekoga na vezi. Izvolite!
- Dobar dan!
- Izvolite, šta vama ne odgovara u našoj državi?
- Penzije kasne, hrane nemamo, lijekovi su skupi, ali bih to sve nekako podnio! Molim vas samo, ako je ikako moguće, da zabrane da fudbal prenosi Dragiša Ćo(r)sović! Ja ga više ne mogu slušati!
Riječ koja je u širokoj upotrebi u Krajini. Uglavnom se koristi u istu svrhu kao i riječ žderati, mada nije isključena upotreba ni u drugom kontekstu. Donekle opisuje nivo masnoće hrane, jer se najviše koristi kada se govori o masnijoj hrani poput slanine, suvog mesa, pečenja, itd. Međutim, pored toga, dodavanjem prefiksa "s", koristi se za pojačavanje efekta riječi poput pasti, skršiti se, itd.
-Ajoj čovječe, dosta više 'odanja, srušiću se u nesvjest od gladi.
-Dobro, aj' svratićemo ovdje, ima dobrog pečenja, pa da kr'amo.
-Valja. Da se nakr'am ko čo'ek pa da prilegnem u neki 'lad.--------------------------------
-Đe si burazeru, kako živiš?
-Ma šuti, stisle muke sa svi' strana.
-Šta je reći? Šta ti je to s' nogom?
-Ma skr'o se sinoć niz stepenice, jedva glavu živu izvuk'o.
-Cugalo se malo, a?
-Jest vala i malo više.
-Neka, valja malo. Nek je glava živa. Nego, ajmo mi kr'nuti po jednu, valja da se popraviš.
Kao što autor Rosoneri reče, "Blaz ne može da bude čo'ek ispod 150 kila". Moj deda se nije zvao Blaž, i nije imao 150 kila, već pola od toga. Dakle, ja u stvari i ne definišem svog dedu. Ali deda je dobra riječ da se stavi uz Blaza. Odaje dozu subjektivnog i vjerovatno nezasluženog poštovanja, uz odsustvo svakog straha. Zato nije recimo - tata Blaž, čika Blaž, čiča Blaž... Ne ide.)
Moj deda Blaž je dobar čovek, iz perspektive svakog komšije iz kuće preko puta koji mu već 20 godina viri u kesu sa pijace. On sjedi u fotelji i salta kanale, gleda tenis, gleda farmu, gleda dnevnik, gleda slagalicu, gleda bolji zivot (e jes ovaj marko nikolic dobar glumac...eee...), i tako gleda sve na sta naidje, ne obrcajuci paznju na to sto mu prolazi ispred ociju. Da, deda Blaž je malo izlapeo, srecom po njega. Deda ima teske kosti, ima salo, tesku osuncanu, izboranu glavu, i svijetle oci sa alkoholicarskim podocnjacima. Deda Blaž, dok je bio samo Blaž, nikad nije morao da prestane da pije. Jednostavno, ta casa je toliko isla uz njega da nikome nije ni padalo na pamet da mu trazi da stane. Sada vise nije tako u mogucnosti (sto ga ne sprecava da natoci rakiju prije variva, ali ta se ne racuna u alkohol). Sada se fura debeli stap. Cesto zaticem dedu Blaža u mojoj osuncanoj ulici kako sjedi u dvoristu na niskoj stolici platnenog zaledja, sa tim istim stapom od svijetlog drveta medju nogama. Deda Blaž voli i zenske, i cesto mu taj lako zagubljivi pogled odluta nehoticno tamo gdje mu ni misao vise ne ide. On to tako malo, instinktivno, zavuce oko u bezbriznije krajeve, i uvijek prizna kad je uhvacen.
Deda Blaž ne prica mnogo. Jes jes, nije nije, hehe, eee Marko Nikolic, dobar glumac... To i jos par uzrecica su mu dnevni repertoar. Cudno mi je to bilo, jer ostale dede iz ulice ne zaklapaju. Deda Blaz ne voli da seta, valjda stedi kilometre, postao je tanak sa njima, i sam je osjetio (ali ni o tome ne prica). Voli kad mu pogodimo merak. Kako samo dusevno ispusti ono'eee hehe', kad mu iznesemo TV na terasu, ili kad mu spremimo ribu. Voli ribu. Voli i da vrti onaj stap u ruci. I sve je vise blažen sto je tuplji, taj moj deda Blaž.
Iskreni vapaj prosečnog Srbina posle apstinencije od mesišta koje traje više od dva dana.
-Milune, štaš' za ručak? Imademo ovi pomfriti ako oš', lubenica od Marinog šuraka, moš' ovi paradajzi iz Cvekine bašče, 'naš kakvi su, 'se usereš bre...
-More bre Jorgovanka, oči ti drljave isteram, jedem krompiri tri dana, ne serošem k'o čo'ek bre! Nego ti turi bre u rernu ono prase što ga Žile i ja zaklali!
-Milune, krv ti jebem, pa to čuvamo za Gospojinu u Pranjanima!
-Ma da me stisneš bre za kurac, 'ti jasno, ne moš' da oreš njivu i živiš na krompiri. Daj bre nešto ubijeno, viš' koliko sam se osušio, kosku ti poganu jebem!
Štranga. Vešala. Oko vrata je vezuju razočarani u ljubav, ćivot, ljude, sistem, sebe, i ko zna šta sve još.
- Komšija, šta se dešava ovde?
- Ode i Stojadin, eto šta se dešava.
- Umro? Ju ju ju, mlad čo’ek. Pa od čega je umro? Srce?
- Ma nije umro. Razočarao se čovek u život, problemi ga stisli, svi ga ignorisali, vezao poslednju kravatu i ode - obesio se.
__________________________________________________________- Petre, evo ga još jedan sa kravatom. Šta da mu kažem?
- Pošalji ga u čekaonicu, nemam slobodnih mesta za danas. Neka sačeka sledeći prijem.
...
- Hm, gospodine, Petar je trenutno jako zauzet, znate kako je - danas se baš umiralo. Nego, sedite vi ovde sa pesnicima i sačekajte sledeći prijem.
Jako iritantni likovi. U svakoj temi oni su bili naj, njima je bilo najgore, oni su se najviše napili, njima su se dešavale sve najgore i najbolje situacije i svaka moguća tema o kojoj se priča prekida se glasom smarača "Nije to ništa, ja sam..".A kad ih pitate da ispričaju taj svoj događaj u detalje uglavnom je fora čekaj da se setim ili im treba vremena da uopšte počnu priču, dok je smisle naravno.
Simke: Joj b'ate nervozan sam, omašio sam sinoc Sampdoriju jebem li joj pleme za 100 000 dinara, jooooooooj al bi mi legle pare samo tako.
Smarač: Nije to ništa, ja sam omašio sinoć Everton za 872 000 dindži (al sam kul uopšte se ne nerviram).Baki: Uuuu al smo se sinoć ubili ko mačići, popio sam pola gajbe i neku radžu doneo Sale, znači glava puca!
Smarač: Nije to ništa batice, ja sam sinoć popio 2 flaše jegera i posle nastavio sa pivom, popio sam skoro 2 kartona (čo'ek kad ga vidi reko bi nije popio ništa za života kamoli sinoć).Bokija pogađa lopta u glavu, pršti krv na sve strane. Ekipa se okupila da vidi jel sve ok.
Smarač: Ajde ustaj nije to ništa meni je jednom lopta izbila 2 zuba i raskrvarila nos, malo je falilo da idem na operaciju.
Nešto poput narodne "Rđavom kurcu i dlaka smeta". Tužna činjenica, da "naš" čovek ne ume da prihvati svoje neuspehe i propuste pa onda uvek uspe da nađe nekog koga će okkriviti kako se ne bi suočio sa samim sobom.
Marija: Onaj novi mladi doktor mi je sve sasuo u lice. Stvarno čo'ek ne zna posa. Kako more biti tako drzak da mi sve kaže na takav način? On je dao sebi za pravo da mi kaže kako previše pušim i da je to uz moje nepridržavanje stare terapije, glavni razlog zašto mi se razvija gangrena!
Barimir: Ne brin' se ti draga. Ićemo mi kod doktor Grujice, on uvjek pogodi dijagnozu. Ovaj novi feget se ne zna ni otrati. Ma šta otrati, ne zna se ni popišati!
Ne, ne mislim na ono kad ti roditelji govore da hodaš pravo jer ćeš iskriviti kičmu.
Ne, ne. Mislim na ono kad je, pa recimo, nečiji nivo testesterona niži od donje granice balkanskog prosjeka pa mu treba malo guranja u situacijama u kojim isti ne ispunjava uslove za rješenje problema u kojima se akter zadesio.
U suštini predstavlja zamjenu za izraz "stisni muda" kada primjena istog ne bi bila najbolje prihvaćena od strane društva u kojem se nalazimo.
(Na večeri kod tazbine)
A: Šta radiš to momak? Piljkaš nešto po tom tanjiru previše.
B: Ma ne, ne. Nemojte da mislite da mi se ne sviđa nego ja samo ne jedem ovo masno pa stavljam sa strane.
A: Molim?! Pa kakav si ti to čo'ek?!
B: Ovaj, oprostite?
C: Tata, pa bolje tako. Može holesterol da se dobije ako previše jedeš masnog.
A: Pa šta? Treba da izigrava nekog Engleza zbog toga...
B: (blijedo ga gleda)
A: Mali, da ispraviš kičmu dok se sljedeći put ne vidimo. Ne mogu ja moju princezicu da dam nekom... nekom... Ustvari zajebi i da si pojeo to.
Osoba kojoj ostane viška mjeseca na kraju novca!
Fukarluk je siromaštvo, neimaština. A fukara ti je siromah, sirotinja, bijeda, jad.
Fukara označava totalnu suprotnost od "Gospodina čo'eka".Kada se imenica koristi u muškom rodu, riječ fukara koristi se i kao izraz za osobu koja je totalno propala, propalicu.
Ipak, kada se koristi u ženskom rodu - fukara NE označava osobu koja je mnogo propala, već osobu koja je mnogo "primila". Gastronomski rečeno: 'Više mesa joj je pojela "mačkica" od nje same' :)Primjer:
Mile: Vidi onu fukaru tamo!
Jovo: Koju, misliš na onu sisatu utegnutu, ili na onog tamo jadu?
Sinonim za kud svi Turci, tu i mali Mujo. Izraz je veoma primenljiv na mejnstrimere. Što je nagib nizbrdice veći to je veće ubrzanje kotrljanja govana. Statistički gledano, ova pojava je masovna i čini većinski procenat mlade populacije zemlje Smrdije. Isti je slučaj i sa govnima u WC šolji. Kada pustiš vodu, ona se sva izgube u svom mizernom vrtlogu zanosa i idu u jednom smeru (kondukter ne nudi povratnu) - ka kanalizaciji (ili ka septičkoj jami).
Mejnstrimer: Rale!? Šta ti se to koji kurac desilo? Čo'eče, jedva sam te prepoznao. Ti umro neko pa si se sav ucrnio? Sil konačno poč'o da treniraš fucu pa zato puštaš kosu?
Metalika-koja-totalno-nije-mejnstrim: Nisam brate, ja tako volim da se oblačim i izgledam.
Mejnstrimer: Šae, čim si pobegao iz osnovne odma glumiš neko ludilo? Tek je godinu dana prošlo a ti si već počeo da se sektašiš!
Mkjtnm: A koji je tvoj problem? Izgledaš kao i svaki drugi fizikalac. Svi ste k'o jaje jajetu. Mnogo si umislio. Znaš, i govno se kotrlja nizbrdo.
U carstvu životinja označava prestiž, dok među ljudima označava da dotični ima par robija iza sebe. Jedan od onih sa kojim se ne treba kačiti, kojima ne treba reći ne. Zajebaće te, a ako ga nekim slučajem odrukaš, ili pokušaš da mu se revanširaš, vratiće se u aps. Jer je, jelte, odrobijao tebe.
Juga: Matori, kupujem Golfa dvojku! Nasao mi Rale sajla povoljno…nešto na granici zeznuli, šta li…
Rale: Navozaćes se u njemu, samo tako. Gde od njega da kupuješ, znaš da čovek ima pedigre.
Juga: Kakav bre brate pedigre? Znaš kako fin čo’ek, ponudio se da mi u pola cene nabavi i nove zimske, duša od čoveka… A ne kapiram kakve diplome, šta to?
Rale: S' ti čitav? Do skoro ležao na ledjima, ima diplomu Zabele, i završen kurs stolara u Požarevcu, od njega ni novine kad ti kažem.
Plafonjerka, inače luster, ako se može tako nazvati, jer uopšte ne visi, već je pričvršćena za plafon. Ona ima i dobro i loše značenje... Dobro značenje: U slučaju običnog visećeg lustera može se desiti da neko ko je malo viši visok udari glavom o isti, često dešavano, međutim plafonjerka ne visi, i o nju udariti glavom može samo Vlade Divac. Loše značenje: U slučaju depresivnog stanja, ne može se obesiti, što nekim patetičnim ljudima izbriše svaku nadu o oduzimanju svog, eventualno tuđeg života.
Osoba Š: : Kuca na vrata od wc-a: Eeej deda šta radiš toliko dugo unutra? Požuri malo inače neće da valja.
Deda: Bež' bre dete u pizdu materinu, pišam vam se u sred ovih tanjira na plafonu, ne mož' čo'ek ni da se obesi kako valja i dolikuje.
Osoba Š: Nema veze bre imaš deda šljiva oko kuće koliko ti duša hoće, samo izađi, anus mi se već do pola otvorio.
Deda: Pa tebi preče da kenjaš, nego meni da se obesim?
Osoba Š: Iskreno da ti kažem.....
Deda: Ma more teraj se u..... e neću da izađem, o bojler ću se obesim iz čistog inata!
