Tradicionalni deo ženske garderobe nekih, prvenstveno islamskih, zemalja.
To je jedna vrsta hlača od vrlo laganih, svilenkastih, materijala sa veoma širokim nogavicama, podvezenim neposredno iznad gležnjeva.
Kad žena hoda u dimijama, one oko njenih nogu lepršaju u ritmu tog hoda.
Iako su smišljenje da prikriju ženske čari, dimije u principu imaju sasvim suprotan, erotski, efekat. Naročito kad su tanjušne i prozirne.
- Što si se uzmuvala, šta tražiš toliko ...
- Dimije...
- Ako neznaš di ti je dođi da ti ja pokažem...
Često i iz neposnatih razloga zapostavljeno biće od strane svojih unuka.
!: Di ćeš preko leta?
2: Kod bakute na selo opet.
1: A gde je deda kad ti ideš samo kod babe?
2: A, ma tu je i on...
Ma daaa, svi smo gistro fini i šatro ne primećujemo kad neko muca ili ne zna "r" i "l" !
Svi nameste facu k'o Brankica u Insajderu, potpuno se udube i trude svim mogućim silama da ne prasnu u smeh i krenu u zajebanciju. Opušteno, nije to hendikep, to je najnormalnija stvar, k'o kad imaš boginje koje ne nestaju.
- Ooooooooo, pa 'di si ti, Cvetko? Još mucaš, usta te balava?
- Ć..ćć..ć..ćao, Bojsi, m...ma...maaa...
- Majstore? Maheru? Maliciozno- satirični produktu božanske kreativnosti?
- N...nnn...ne. Majmunčino.
Posto su se air max patike vratile malo vise u modu,a nema svako da pljune 200e za miskovicevu verziju u nike shopu,ljudi pribegavaju drugim opcijama i tako su nastali online prodavci ovih patika. Ono sto karakterise ove prodavce jeste da svi tvrde kako imaju originale,kako im roba nekad kasni zbog carine,kako niko drugi nema te modele itd.. Svako sa 2grama u mozgu bi skontao da su kopije jer:
1) niko nema brojeve vece od 45
2) boje i sare njihovih modela su nepoznanice za nike
3) svaki model ima bar neku gresku na sebi
4) kvalitet je hmm,recimo posebna prica
E sad sve bi to bilo okej da se ovi dileri ne ugradjuju po 20,30 a nekad i 80e.. Cist bezobrazluk! A sve sto oni urade jeste da prosetaju do depoa,pancevackog buvljaka i slicnih lokacija,kupe narucene modele i proslede robu lakovernim ljudima koji misle da ako su narucili od nekog sa neta da je to neka bas extra sanirana roba.
lik1: brate vidi jebote sto sam uzeo maxice,izvali brate 90ke,ljubicaste sa zeleno plavim sedefastim pertlama,a u mraku menjaju boju u zlatno sivo sa roze prugama i to sve za samo 130e neki baja prodaje preko neta!
lik2: majmune glupi.
Matori se celo vaše detinjstvo trude vas nauče da mislite svojom glavom, a onda ih strefi šlog kad posle 20-30 godina vide šta se sve samostalno nakupilo u toj glavi. Isto tako vas posle završenog školovanja bockaju kad ćete više da se skrasite i počnete da im pravite unučiće, dok onda, kada to rešite da uradite, ne mogu da se iskrste zbog načina realizacije tog čina. Kako su samo uspeli da stvore takvog monstruma?
- Ne, ćale, ne kevo, nećemo se venčati u crkvi.
- Šta!? – g-din infarkt je već skočio budućem tastu za vrat – Kako to, Cico? Zar smo te tako vaspitali? Pa brak pred Bogom je jedini pravi brak! Kuku, ćero, to te je ovaj bezbožnik nagovorio!
- A jel? Vidi ti to... Možda je baš zbog toga toliko skup crkveni razvod, zbog kvaliteta zajednice koji "obećava". Možda baš zbog toga što je jedini pravi, imaš mogućnost da se dva puta venčavaš u istoj, pod devizom "Pogreši čo'ek", dok već treći put ne primaju reklamacije. Možda je baš pravi, jer mi pruža komfor mirnog sna, ako mi se muž bude češće zabadao po kafanama, jer, pobogu, venčani smo u crkvi i to je jedini i najjači razlog zbog čega on neće trsiti druge sojke. A ja budala, sve do ovog trenutka, verovala da je brak nešto sveto između nas dvoje, i očekivala apsolutno istu ozbiljnost i pre tog ozvaničenja. Kad ono, bitna je forma...
- Šta pričaš to dete? – molećiv pogled ka lusteru, da se uveri da Bog nije ništa čuo - Kuku, ovaj njen dripac ju je i na drogu navuk'o...
Zagrepčanka. Optimalna kombinacija strasti koja daje povoda za grešne misli, a sa druge strane uglađena, neosvojiva tvrđava da čoveku Srbinu, difolt inadžiji, dodatno čika svojom hladnoćom. U duši rođena balkanska mrkulja, strastvena, mesnate građe, a spolja uglađena cura iz dobre kuće koja ide na časove flaute kod gospođe Müller, pohađa Zagrebačko sveučilište i redovno volontira u katoličkoj kapeli pred nedeljnu misu. Ko kaže da je ne bi iz cuga jeb'o čim progovori svojim purgerskim akcentom, il' laže kao pas il' se besomučno hefta u rčminu.
Ćuj, dečki, budemo se frendica i ja fakat izgubile - di je Egzit?
Jaooo, ljepoto, dođi čiči saću da ti objasnim neke stvari.... :pogled lisice, oblizuje se k'o Miroslav Ilić pred teglom Nutele:
Žena bez muškarca u svom životu.
- I di je ona slatka Sanči završila? Dugo je nisan vidia.
- Ma Nikita ošla u časne.
Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.
Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.
A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.
Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.
Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.
Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.
Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.
Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.
I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.
Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.
Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.
Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.
Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.
„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.
Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.
Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"
Poznato je da je voće zdravo. E sad, nekad se govorilo da zdravlje na usta ulazi. Međutim, danas, sa razvojem hedonističkih tehnologija i tehnika seksualnog užitka, moglo bi se reći da voće, odnosno zdravlje ulazi preko kurca!
- Opsss...
- Gde trčiš?!
- Ma nije to! Nisi ništa osetila? Prso je kondom!
- Znala sam. Opet si kupio kondom kod Kineza...Umesto da si uzeo one sa okusom kivija, ananasa, banane ili jagode! Dokle misliš da skomračiš na meni?
- Zajebi, ovaj put sam baš štedeo na njemu. Vidi ga kaki je, k’o zec kad svrši pa sa zečice rokne u nesvest.
- To je od tog čuvenog mirisa iz kineskih radnji... Čist di-di-ti...
- Tako, ’nači...E bogami, od sad će Lale da odvaja od usta ako treba... al’ za njega mora da bude najkvalitenije voće.
Everginovi.
Legendarne pesme koje nikad neće zastareti, pesme koje će se slušati mnogo godina posle današnjice, melodije koje će zauvek izazivati divljenje i obožavanje novih klinaca.
Leo Sayer - When I Need You
The Beatles - Yesterday
Rollingstones - Angie
Domenico Modugno - Nel Blu Dipinto Di Blu ( Volare)
BB King - Stand By Me
...
Potpuno izgubljeno vreme provedeno na jednom mestu.
Stadion Emirati, utakmica Arsenal - Man city 60,000 gledaoca:
Fabio u loži snima potencijalne kandidate za reprezentaciju, sastavi timova:
Arsenal: Fabianski,Sagna,Silvestre,Clichy,Song,Diaby,Bendtner,Nasri, Rosicky,Van Persie
Man city: Given,Zabaleta,Toure,Kompany,Bridge,De Jong, Irland ,Vieira, Adebayor,Bellami,TevezI taj jedan Englez Vejn Bridž neće da igra zbog Terija, jebem ti život!
Nekada su skrndelji mogli biti lepi samo uz pomoc znacajne kolicine alkohola, a onda je dosao Facebook...
-On (u sebi) : Vau, kakva riba. Ko zna zasto me je dodala. Moglo bi se to i ispitati... Ovakvo luce ne smem propustiti.
Pocinje konverzacija
-On: Cao lepotice. Tvoji roditelji su sigurno teroristi, cim su napravili takvu bombu.
-Ona: Hihihihih, pa hvala :)
-On: Je l se mi znamo? Dodala si me, a delujes mi nekako poznato, pa sam mislio...
-Ona: Da, pa isli smo u skolu zajedno :)
-On: Je l? A da ti nisi ona Marija iz trece klupe do vrata? Jedno vreme smo svi bili zaljubljeni u tebe ;)
-Ona: Neeeee, ja sam Marija iz cetvrte klupe do prozora :D Secas me se sad?
-On (razoracarano): Pa, nesto kao kroz maglu...
-Ona: Sta kazes da se nadjemo danas? Nismo se odavno videli.Marko Markovic is no longer online. The following was not sent:
Sta kazes da se nadjemo danas? Nismo se odavno videli.
(send as a message)
Vrsta komunalnog otpada za kojeg nema klasifikacije.
- Di ću gurnit ovaj propeler od ventilatora?
- U Pokret nesvrstanih, kraj kante. Ko im jebe mater ionako sve iskrcavaju na isto mjesto.
Izraz koji se obično koristi za osobu koja je dobre duše i svima hoće da udovolji, te svi s njim brišu patos.
Aca: Oo, gde si tebra nema te 100 godina jebote. Šta ima novo, gde je Džoni, jel se oženio, skinuo kilažu? Kada smo se videli poslednji put sećam se im'o preko 130 kg.Nemanja: Batice ne znam šta da ti kažem, kod mene sve po starom znaš ti mene, platim ravu i nema glava te boli, a Džoni je poseban tip. Postao porodičan čo'ek, nego mi ga žao maćori, od kad se oženio post'o džoger.
Aca: Ne seri brate da poč'o da džogira, auu jebote pa gde će on sa 130 kila majko mila!?Nemanja: Tebreks, koji ti je kakvo crno trčanje si lud, od kad se oženio za onu njegovu rospiju poč'o da obavlja i ženske poslove po kući, eno ga živi sa trudnom ženom i taštom, brišu patos s njim, užas brate, da sam na njegovom mestu rokn'o bih se bez razmišljanja.
*Aca: Auu, jebem ti život usrani a bio mnogo kul lik.
Neće biti reči o popularnom ječmenom sokiću poznatijem kao ''Jelenko'', niti o nesrećniku čija deca liče na poštara, ne.
Reč je o još jednom u nizu opšteprihvaćenih naziva za Ðavola, najljućeg takmaca Bradonje. Zna se, u pop kulturi Sotonu obično prikazuju kao rak-crvenog, repatog stvora sa kozjim nogama i trozupcem, uz neizbežno prisustvo roščića na mestu gde bi trebalo da budu zalisci.
- Vi'š ti šta je kapljica plus kser. Mlađi od nas, ni dvaes dina, a završili k'o Pišonja i Žuga, u prvoj banderi...
- Jeri o sudaru pričate? Pa da vam nešto rekne baba, od Zla se ne može pobeći! Rogonja je sve udesio, i tako je moralo biti! Taj ti meša svoje prste i 'di treba i 'di ne treba...
- Jes' kriv Rogonja baba, al' onaj flaširani. Nego, nemoj više te bapske priče, plašiš mi goste. Aj' ti lepo da te posadimo pred TV, saće dođe Nevenka pa vi raspravljajte o Rogonjama i ostalim Nečastivima do mile volje...
Na youtube-u se može videti svašta - i korisne i lepe stvari se daju pogledati i poslušati, ali isto tako možeš da se sretneš sa finom gomilicom budala koje nemaju pametnija posla nego da, pored kačenja glupih klipova, ostavljaju suvišne komentare i daju palčeve gore na iste ili vrlo slične sopstvenima.
(Gledaš neki video i on polako počne da te smara i ti malo scroll-uješ, sasvim nesvesno... Pa počneš da čitaš komentare... I ubrzo ne samo što ne vidiš video, nego ne vidiš apsolutno ništa - potpuni mrak ti padne na oči.)
- Alice in Chains-Brother *Unplugged* -
inkadinkada50 (1 week ago)
omggg I love this song *3 plusa*sataninside99923 (3 weeks ago)
my fav :):):) *1 plus*kewldude93 (2 months ago)
this sux, you guys are gay *152 minusa*
Osoba s kojom ne možete progovoriti dvije normalne riječi kako treba. Kod njega je šala zakon broj 1.
-De si, brate, nisam te vidio 100 godina?!
-Eee, tu sam, malo ganjam koke, zaboravio sam na vas pajdaše.
-Pa ima li šta na belegiju?
-Ma joj, jedna me cura ono pravo zeza. Prošla je kroz moje srce k'o krava kroz žito. Razvalila me.
-Hahaha. Joj, brate, kralj si. Nego, kako fax?
-Dobro je, hvala Bogu, ne miče s mjesta.
-Ozbiljno, kako ocjene? Hoćeš očistit?
-Ma očistila je mama sve, sine, znaš kako žena radi. Mete k'o luda.
-Mene se uhvatio zezat. Jesi duhovit.
-Misliš kasperast?
-Nema od tebe hljeba, kako ja vidim. Mora da si pao sve što se moglo past.
-Ma mrze me profesori. Onaj Fazla me neki dan istjera s predavanja, a samo sam mu rekao da postoji i masivna sila. Čuj lika, kaže ne postoji ta sila. A je l' tako da ima? Ono, sila od mase. Masivna, 'ebem je.
-Ma nema, u pravu je čo'jek.
-Ma veze vi nemate. Ima bre da je ja izmislim.
-Idi bre begaj.
-Ajd idem sad, brate. Čuvaj se. Ne daj na sebe, samo pod sebe.
Ljudi koji su dosta toga propatili kroz život, bla bla bla... TRUĆ!
Ljudi... Čisto sumnjam da bi se mogli nazvati ljudima. To su studenti, i košto mi je jedan dobar autor jednom prilikom rekao, studenti su pičke. Ali eto, neke tamo konvencije kažu da i za njih važe ljudska prava pa bi se mogli uklopiti među ljude. Elem, ovi studenti nisu zadovoljni ponuđenim izborom hrane u menzi i često ne obraćaju pažnju na dužinu reda iza njih i broj ljudi koji gladno gledaju grašak koji je gore navedena vrsta "ljudi" obišla u širokom luku. "Neee, grašak je užasno spremljen" "O bože kakve pomije" "Ova mrkva je užasna" i ostale, konstrukcijski slične rečenice izlaze iz usta ovih nježnih, sirotih i napaćenih duša. MORE MARŠ! Zašto uopšte dolaziš u menzu, kad nosiš tuđu kožu na skoro svakom pedlju sopstvene i kitiš se skupim nakitom, a? Kad ti ćale i keva daju soma evra svaki mjesec da završiš Megatrend, zašto ne bi otvorila privatnu menzu i spremala specijalitete francuske i italijanske kuhinje? Čast izuzecima koji stvarno studiraju u teškim uslovima, ali oni obično jedu šta stignu. Žaliti se na hranu u menzi, na najjeftiniji i najveći obrok koji možeš da dobiješ, je besmisleno. Čak i radnici u rudnicima nemaju takve uslove. Dođem kod čovjeka na slavu, rudar 20 godina i pitam ga, onako bezveze, kakva je hrana. Suvi obroci. Ništa više. DVADESET GODINA. A oni zadržavaju gladne ljude koji hoće nešto da urade sa životom, pa su upisali faks. Čekaju hranu kao da čekaju bolja vremena. E pa, dragi moji, bolja vremena neće skoro, a što je u porciji, u porciji je, pa izvol'te.
Prijatno!
Stanislava, studentkinja Više poslovne: Tetka, a... tetka, može li pohovani kačkavalj sa pireom?
Tetka Radomirka: Ne, kačkavalj ide samo sa kuvanim spanaćem.
Stanislava: Ali ja ne volim kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dete, zadržavaš red.
Stanislava: Alergična sam na kuvani spanać.
Tetka Radomirka: Dobro, hoćeš grašak?
Stanislava: Ne, hoću pire.
Tetka Radomirka: Ne može pire, nije nam dozvoljeno. I kreni dete, zadržavaš red.
Stanislava: Ali dajte mi pire, molim vas (reče skoro plačnim glasom)
Tetka Radomirka: Evo ti pire, pičkice jedna mala. Kad sam bila tvojih godina radila 3 posla istovremeno, nisam imala da jedem kako valja a ti tu nešto izvoljevaš. Drži pire, jebo te on u dupe.
Stanislava: Eto, jel bilo tako teško?
Tetka Radomirka: Nije, al mi se čini da se taj grmalj sa Romanije kraj tebe jako razbjesnio. Ne bi se začudila da te siluje usput.
Stanislava: Molim???
Tetka Radomirka: Tu je uvijek u tačno određeno vrijeme, tačno znam kad jede. E sad, on oće da poludi pa da siluje curice, kad mu ne daš da jede kad njemu odgovara.
Stanislava: Tetka, pomozite mi, molim vas!
Tetka Radomirka: Pa jesam! Dala sam ti pire i kačkavalj, OPAAAAAA!
Rečenica koja označava logičan i neprekidan niz.
Sve sile univerzuma spojene da omoguće dešavanje tog događaja.
Bez grešaka, spoljnjeg uplitanja u izvesnost. Prepuštanje talasima sudbine.
- Pre 3 godine odradio neki biznis plan sa Živoradom, i sjebo me čo'ek!
- Šta je bilo?
- Retard me nagovorio da opljačkamo policijsku stanicu! Eeej, policiju!
- I onda?
- Ništa. Pristao sam posle malo nećkanja. Navalio on k'o mutav...
- I šta je posle bilo?
- Dogovrimo se mi i sve to. Krenemo u akciju. I tako, jedna stvar vodila drugoj...i poslednje čega se sećam je paranje čmarnog koluta policijskim pendrekom. Onda su me oni u zatvoru karali u oko - vidiš da sad nosim ovo stakeno! Pu, jebem ti život. Namagarčio me k'o konja!--------
- Jesmo jebali buljašima majku prošle godine! 'Oćemo li i ove?!
- Naravno...
- Nego, nisam primetio da si ti bio aktivan u bijenju. U čemu je bio problem?
- Pa, znaš...
- Šta?
- Pre toga sam upoznao jednog od njih. Malo smo pričali i svideo mi se momak. Nakon par pića i lepih reči, jedna stvar vodila drugoj...
- I?
- I izlečena mi je višegodišnja nesanica. Zaspali smo odma' iza neke zgrade.
