Jedan od najznačajnijih crnogorskih pesnika. Od detinjstva prepušten sam sebi (u ratu je izgubio sve što se izgubiti moglo), od sudbine dodatno nagrađen tuberkulozom, pisao je o životu bez šminke, drsko i muški. Ono malo vremena, što je uspeo da ukrade bolnicama, proveo je po kafanama, uvek raspoložen za šalu i dobro društvo. Na pitanje kakav je uticaj imala bolnica za plućne bolesti na njegov život, jednostavno je rekao:
-Nikakav, ja sam umirao đe sam stizao.

Iako se u originalu koristi za opis grupe ljudi, kriminalne organizacije, tj. u množini, u Srbiji se često koristi da nekome laskamo ili da prilikom susreta sa nekim pokažemo da ga cenimo.

Sinonim za dugotrajan proces kada te mustra ko god stigne. Čekaš dva sata da se policajac smiluje da dođe, smrzavaš dupe (kuvaš dupe leti) na poligonu, ako prođeš tu prepreku, onda u gradu nalećeš na nepropisno parkirane automobile zbog kojih ne možeš da skreneš kako treba u ulicu, i naravno hoće kaki-neće kaki pešake koji polete na pešački kao da im je dete tu i gleda u auto odozdo, baš kad je nemoguće zaustaviti se kako treba. Ko prođe grad, taj može da odahne, na tren. Posle ide ono najgadnije - odlazak po vozačku dozvolu.

Mudaš, mudonja, tučaroš itd. Fora je što u današnje vrijeme od njih stotinu samo su dvojica pravi mangupi, oni što će krenut' đe niko ne smije, dok su ovi ostali mangupi na baterije. Današnjega mangupa na baterije odlikuje tarzanka, tetovaža, što veća i bjesnija, to bolje, Golf 3 ili BMW M5 sa "spuštenim motorom", spojlerima, niskoprofilnim gumama, CD plejerom sa "buferom", na zadnje staklo zakačeno crveno iritantno srce sa natpisom "I love you" i plišani međed, plavi laser postavljen na haubu uzet iz upaljača s laserom, naljepnica "Rally", "Racing", "Tuning" itd. na šoferšajbnu i mnogi drugi ukrasi i drangulije.

Izraz koji vodi poreklo iz Srpske Sparte , koji u pogrdnom formatu služi da se ismeje (nagrdi) neko ko po svaku cenu hoće da prikaže sebe u što boljem svetlu preterivajući pri improvizaciji iste,ali neko od sagovornika (jel ih obično ima više ,što znam) koji ga poznaje iskoristi ovu umotvorinu da ga spušti đe treba,ali šmekerski kulturno profesorski jel će da shvati posle ,a na prvu će da se nasmije

Razlika između ovoga i vukojebine je u tome što kozojebina ima tačno određenu lokaciju. U pitanju je zapad, jugozapad Balkana, južno od Ulcinja i severoistočno od Egejskog mora.
Pošto tamo je retko ko zemljoradnik, a i nema uslova za to, svi su tamo primorani da gaje stoku, a tamo je bilo najviše koza, jer im tamo među Dinaride najviše odgovara.

Ljubavnica, ženska osoba koja je u ljubavnoj vezi sa, uglavnom, oženjenim muškarcem.

To je ona teta kod koje je tvoj ćale odlazio na poslovni put sa poslovnim partnerima ili na produženi radni dan :DDDDD (šalim se, naravno).

Pravi pokazatelj smotanosti neke osoba, u čijoj okolini zakoni logike i fizike prestaju da važe, sve što joj je na dohvat ruke (a i dalje od nje) može postati ubojito, ali samo po nju samu. Takve osobe kada vam dođu u goste nikada ne treba ispuštati iz vida, nipošto puštati same u kuhinju, odlazak po čašu vode vam možda deluje kao potpuno bezazlena radnja, ali ne i za tu osobu, za tren oka mogu izaći povređene. Kredenac, vrata od frižidera, fioka sa escajgom, prag na vratima, samo su neki od brojnih neprijatelja ovakve osobe.

Najgore moguće stanje pijanstva. Gore i od pola-pola. Tačnije, faza između pola-pola i totalnog pijanstva. Moć rasuđivanja svedena na minimum, a motorne funkcije još u normali.
U toj fazi se čine najveće budaleštine, pazari robija, zaprosi šoder, posvađa sa naj ortakom, pljuju panduri, piješ bez kinte, a i boli te kurac šta piješ ili čije piće si uzeo.
''Na tričetvrt'' je stanje koje će te sprečiti da uradiš nešto normalno, a na glupost uvek i bez blama podstaknuti.

Dječija "književna" fora, ili bolje reći bibliotekarska fora, pošto se može naći samo u bibliotekama đe se izdaju lektire za đecu do 8 mog razreda.

Naime, radi se o tome da je neki mangup smislio kako da izvoza svoje vršnjake i buduće generacije kojima će biti nametnute iste lektire za čitanje. Svako od nas je sigurno bar jednom nasjeo na istu, a ja i više puta (ne zato što sam glup, pu daleko bilo) zato što mi je bilo muka od čitanja...

Moraš biti napaćen da ne voliš nešto što je prirodno, što je ugodno za oko, uho, jezik (seoski specijaliteti - ponašanje i običaji, i jela, naravno)... Sve dok on, urbani gende, uživa da liže štapiće u nekim KUW restorančićima i jede fornete, umjesto da oliže ruke u kajmaku, nema od njega čo'jka. Po ovim principima se japija nahodi, prost čo'ek, što bi se reklo.

Operisan je od bilo kojeg oblika profinjenog ponašanja po bontonu, ali je zato jedan od onih koji će ti uvijek uskočiti kada ti je najpotrebnije, staviće ruku u vatru ako treba i neće se ni sekunde omišljati, za razliku od evropejca sa počupanim obrvama i hlačama spuštenim ispod tura koji samo prati kada će izaći najnovija verzija Ajfona kako bi mogao da se hvali svojim bledunjavim ortacima koji rade pod DOS-om.

Japija je inače rezani drveni materijal, tj. građa, dok preneseno na ljudski karakter predstavlja sirovinu, od brda odvaljenog čovjeka koji voli dobro pojesti i popiti, suknuti koju kap bašice, te se sa svojom nabudženom mašinom provozati kroz kasabu, sa sve spuštenim lijevim laktom do poda i glasno pojačanim kasetašem sa duplom glavom na kojem odzvanjaju zvijezde Renome produkcije.

Sveto je bio mrga od čoeka. Skupilo se nas par da ga izudaramo. Ja, Mile Lopata, Jozo Šmalc i Cokula. Došli mi u Monako, ali nije Monako kao fudbalski klub đe igra Berbatov nego Monako kao kafana đe igramo mi karti. Sjeli mi za astal da kujemo ljuti plan kako da natamburamo mrgu od čoeka kaki je bijo Sveto. Nasuli smo sebi po jednu ljutu počeli da se domišljamo kako bi ga oborili i glavu mu razorili. Kad odjednoč uniđe Sveto u kafanu prde ko konj jebo mater svoju. Pogleda u nas, a nosi neki kočić, jebo ga ćaća oće l nam glave porazbijati. Skoči Jozo Šmalc ko panter i kae on Sveti da one više tako nemore red da zavodi đe i treba i đe ne treba. Kae Cokula da će ga pregaziti sa svojim puntom sa 170 na sat, a ja i Mile sjedimo i gledamo ove dve budale. Gleda sveto u nas i trlja onaj kolac ko da će nass sve četvericu naguliti na njega. Viče konobarica da će zvati miliciju, kae Sveto bolje zovi Dusu mrtvaca, a to je jedan što je držo pogrebno. Vrisnu konobarica i zaziva boga i viče nemoj Sveto molim te. Kae Sveto oću oću. Zamanu Sveto kocem i ošinu Jozu Šmalca neđe po glavi, a Jozo upade ko da ga je čoek potanjiro jebem ti dan. Viče cokula šta sjedite vas dvojica jebem vam sve vam jebem. dok je sovo ošinu i njega sveto kocem po nogama, a cokula se složi ko naviljak sijena. Pogleda u mene i Mileta lopatu, i kae nama, vas dvojica na ona vrata, i pokaza izlaz. Tu meni prekipi i ja izvadim svoj broving 7.65 i uperim u svetu i podviknem, e neš mene dabogda t se kurac digo na maminoj sarani! Mile uteče na vrata, ona dvojica leže ne ustaju, kaem ja strvini pušćaj kočić sve ti jebem nemoja da te ja odrobijam! Pusti sveto kolac, i kae meni šta je pičko! Saš da vidiš šta je i ošinem ga pepeljarom i po nosu, a krv prsnu po radovanovoj slici što je bila na zidu. Viče sveto lako je s pištoljem, a ja itnem na njega i onaj kolac što je bijo metno na astal. Mrš iz kafane majku ti jebem krvavu. e neš mene seljačino jedna. Ode Sveto polako s onim svojim kocem, a ja sjedo i reko konobarici da ponese jednu radensku usta mi se usušila od sovanja. e tako je bilo.

Finalna konkluzija o životu, obasjana crnim svetlom jedne od najvećih Balkanskih tragedija.

Svaka jedinka sa ovih prostora, koja je dovoljno stasala da se sa njom može normalno razgovarati, upoznata je sa efektom Mijatove prečke. Na sam pomen toga dižu se dlake na rukama, oči prevrću, pritisak raste, praćen ogromnim besom i još većim osećajem nemoći. Prednost imaju mladje generacije jer nisu bile direktno izložene radijaciji i kumulativnom efektu tog momenta, gejzira besa i nemoći, za razliku od nas ozračenih..

Tren, kada je jedan prosečan Jugosloven nemo posmatrao kako njegov tim dobija svoju veliku šansu da pogazi još veće protivnike od njih samih, makar jednom u životu. Tren, kada je osetio pravu sreću i pravdu u neku ruku, rekao ženi da je voli, sinu da će kupiti biciklo, da će Jugoviću poslati pismo zahv.. PREČKA.

Dve verzije žute minute su tada nastale.

1. Totalni rempejdž po sobi/kući/kafani/trgu/crkvi/bašti/itd, izmišljanje prosečno po 5 psovki po minuti, hiperventilacija, praćeno zakrvavljenim očima, podignutim rukama u vazduh, iskeženim zubima i prezirom kakav se do tada nije mogao osetiti.

2. Ostajanje na mestu, ukopavanje i neverica. Bes, prezir i nemoć, smešani u jedan koktel, sagorevaju iznutra. Oči se sklapaju, usne suše, tresu i uvlače, par dubokih uzdaha, nem pogled ka gore, uz šapat ''Zašto jebote, zašto?'' pogled u stranu, pa ka podu, pa ka televizoru ponovo, i gašenje istog.

Život u četr'es' i par sekundi.

Nije više među nama.

Mit kaže da je rođena je u svetlosti Sunca, kada se jedan zrak prelomio u najsavršenijem dijamantu i stvorio iskru. Iskru neprevaziđene lepote, u kojoj je stvoreno dete. Blago odrasla, izazvala je ljubomoru i bes bogova, jer je zavodila sve podanike, koji su padali u bezumlje zaljubljenosti. Gnevni, bacili su je na Zemlju i osudili je na bedan život u jednom srpskom zaseoku a sluđenim podanicima povadili oči. Subota je njeno prazničenje, tada u svojoj autentik Kuala Lumpur haljini zrači u svom idealnom sjaju. Tu je, među nama. Čeka tren da se vrati svom kosmičkom pijedestalu i napusti svet neuglednih zemaljskih sužnjeva. Svesna je da je iznad nas i ne štedi nas pouke.

Dobroćudni i otvoreni prema svima. Svjesni svojih, ali i ograničenja drugih. Pa zaboga, tu smo da se pomažemo, zar ne?

Automat je stvoren da nam služi, stoga nema razloga da ga ignorišemo. Samo se treba spustiti na njegov nivo jer umije da bude baš blesav ponekad.

Žena koja mora da se izlane. Štono kažu, na dupe bi progovorila. Džabe upozorenja, džabe dogovori, dresura, razum, kupovina knjižice Meditacijom protiv izlanjavanja. Ne vredi, ima nešto kokošje u njima i da nisu ovako glupe. To mora da se izlane pa to ti je. Tačno vidiš tren kad krene nešto da radi u njima, neka zvrčka, neka opruga se otkači, i kad kreće izlanjavanje.
Nema šta drugo, nego da se pomiriš s tim i da razviješ jedino strategiju za ublažabanje izlanutog, nekom usiljenom šalom, šta znam, prdežom koji odvlači pažnju, skretanjem teme na Putina, u krajnjem slučaju obaranjem vaze u stilu Gige Moravca.

Odnosi se na mlađahni dio ženske populacije, đevojčice, koje su spretne i okretne, ili na đevojke koje su mačkaste.
Izgovara se uglavnom podgorički, kao "mečka mela", što nema veze sa tim što se često desi da mačke male kasnije postanu nekako više mečkaste.
Vokativ je isti kao nominativ. "Đe si ti, mačka mala?"
Koristi se i šatrovačka varijanta, "čkama lama", koja ima nekog smisla zbog rime, a punog smisla ako se odnosi na mačka-malu koja pljuje.

Često u razgovoru sa starijim ljudima čujemo za Rodeziju, Gornju Voltu, Dahomej, Bijafru, Katangu, Sijam itd...To je posledica činjenice da su se Zimbabve, Togo, NR Kongo, Tajland tako zvali kada su oni išli u školu. I ne samo to što su neke udaljene i egzotične zemlje promenile svoja imena nego što ova populacija ima problema sa imenom sopstvene zemlje te je oni i dan danas neretko zovu Jugoslavija, a od drugih izdvojili bi Čehoslovačku, Abisiniju i Cejlon.

„Kuliram“ na Etiopljanskom.