Raskrstiti sa starim načinom rada i preći na nov i pomalo rizičan sistem koji može doneti veću dobit ali i odneti sve. Okrenuti ćurak, oterati sve u kurac i početi ponovo sve iz početka. Samo se najhrabriji usuđuju na ovo.

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

to je kad imaš pare, ali (iz nepoznatog razloga) nemaš gde da završiš...

Kad američki producenti uzmu da snimaju Casino Royal sa Džemsom Bondom i vide da se radnja dešava u Crnoj Gori, pa dođu u izviđanje terena, vide šta se ima videti, i onda se okrenu odatle, i čitav film snime u češkim Karlovim Varima, i kojekude po Italiji.

Najčudniji period u životu svakog čo'eka. Razvijaš se, rastu dlake gde ranije nisu...zapažaš i žensku nabreklu sisu...negoo, nije u tome stvar.
Ne znam da li je to samo kod nas, u Srbiji, ali svaku glupost roditelji pripišu pubertetu, i nezrelosti. I hvala im na tome.

Koliko gluposti prosečno dete za to vreme napravi...kada bi ih kažnjavali za svako ponaosob, praktično ne bi ni izlazili iz kaznenog prostora. Ovako, matorci zažmure na jedno oko, prećute da ste im razbili prozor, slupali kola, drpali ćerku kućnih prijatelja...bivših prijatelja. Razumeju oni to...i oni su nekad bili deca. Al' drukčije je to vreme bilo...

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Deviza kojom se služi većina državnih službenika prilikom javnih nabavki radioaktivnih Meci Dobrića iz Turkmenistana za naše domove za nezbrinutu decu, kao i ostalih potrepština.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Ultimativni stadijum pripovedača jebačkih priča i davaoca saveta za to kako uopšte doći do seksa.
U suštini, on je u stvarnom životu najobičnija zentara i nejebač, ali se hronično trudi da ostavi upravo suprotan utisak. Jedina publika su mu oni dobrodušniji klinci, koji se uopšte i ne pitaju kada to on doživi i sazna sve te stvari, kada je non-stop sa njima ili u školi, a u težim slučajevima, na fakultetu.

U zadnje vreme, uglavnom se vrlo često pojavljuje na internet četovima, gde do kasno u noć objašnjava pravo stanje stvari u odnosu muškaraca prema ženama i deli savete u vezi toga.

to je veštačka inteligencija koja služi kao pomagalo najpametnijoj životinji na planeti Zemlji-čoveku. pošto čovek nije mogao da kompjuter zamisli drugačije napravio ga je da funkcioniše veoma slično kao što on sam funkcioniše.
u daljem se navode neke paralele:
utikač - usta
internet provajder - država
kabal do ispravljača - jednjak
ispravljač - želudac
kabal do kompjutera - tanko crevo
miš - ruke (najviše kažiprst)
skener - fotografsko pamćenje (inače veoma slabo razvijeno kod ljudi)
web kamera - oči
memorija - čovečja memorija uvećana nebrojeno puta
procesor - mozak
grafička kartica - centar za vid u mozgu
muzička kartica - centar za sluh u mozgu
monitor - svest o postojanju
mikrofon - uši
slušalice - slušni aparat
recycle bin - alkohol (prazni fioke;ovo dokazuje potrebu za alkoholom)
anti virus programi - jetra
______________________ - apendix (slepo crevo nije potrebno)
štampač - papir, ljudska ruka i nervoza u slučaju greške u pisanju
oklop kućišta - koža
programi - ono što deci instaliraju roditelji do punoletstva (ako im instaliraju babaroge onda će i da dobiju babaroge)
drajveri - ono što čovek vremenom pomalo nauči onako sam za sebe
flash - (to čovek nema a nema ni gde da ga zabode)
.
.
.
očigledno nedostaju mnogi delovi čovečjeg tela. neki nisu navedeni a neki nisu potrebni. ipak se neodoljivo oseća potreba za sistemom za razmnožavanje kod kompjutera (što bi osim uživanja značilo i to da kada prinesemo jedan kompjuter do drugog - dobijemo jedan mali kompjuterčić ali možda će i to biti vremenom)

Kažemo za nekog ko ne samo da gura kocku u krug, nego istu stavlja u telesne šupljine.
Osoba koja čačka uvo zaoštrenim delom olovke jer je taj deo jedina alternativa nesrećno polomljenom noktu na malom prstu.
Neko koga ne možeš poslati po hleb, jer bi se vratio posle tri dana, zato što je umislio da je zaboravio pare, koje su mu inače u džepu od pantalona. Ko bi se setio da proveri sve džepove.
Kada bi mu neko kupio avionsku kartu do Australije, morao bi lično da ga trasportuje u avion, jer bi za njega bio preveliki zadatak otići do aerodroma. Stigao bi do Surčina, video avion u vazduhu, seo bi na livadu čekajući da ga pokupi pilot i tako čekajući na kraju umro.

Rodno mesto čuvenog Minotaura, polu čoveka - polu vola.

Izaziva sudbinu.

Čovek koga zaista nije briga šta će selo da misli ako na papuče obuče crne čarape skoro do kolena, raskopčanu šulju u svim bojama, stavi kačket i objektiv najnovijeg modela "Canon" fotoaparata usmeri ka prirodnim lepotama zemlje.

To je ono sto usmeri, nazalost, vecinu kupaca sa ovih prostora na proizvod koji ce kupiti. Iako je vrednost tog poklona koji se dobije uz kupljeni prozivod, kao po pravilu, izmedju 60 i 120 puta manja od vrednosti samog proizvoda, poklon je ono sto nadomescuje sve nedostatke samog proizvoda i to cime cemo se hvalisati po komsiluku ( a ne samim proizvodom ).

Rečenica kojom nekome dajemo do znanja koliko je loš covjek, ili kako ja to volim da kažem , mjerna jedinica za "lošoću" čovjeka.

Izraz koji je odavno mnogo prikladniji nego „dangubiti“.

Nekada se dangubilo i uklanjalo od posla u polju i štali, a sada se noćgubi na splavovima i internetima.

to ti je onaj zon kad izadješ iz basa i neki lik krene bez razloga da te prati, a još je samo u ulici kroz koju trebaš da prodješ nestalo struje.
Ti staješ da bi prešao ulicu, i dok čekaš da se upali zeleno, taj lik staje tik iza tebe, na ulicama nigde nikog, samo vas dvojica.
Odjednom on počinje s nekim egzibicijama pozadi, ti pokušavaš da diskretno baciš pogled iza sebe, da ne ispadne da buljiš k'o neka pajvančina, samo vidiš neke nedefinisane pokrete, tenzija raste, krećeš da se znojiš, počinju svakakve gluposti da ti padaju na pamet, kao ,,Šta ako sad izvadi neko hladno oružije pa ga najebem u stilu device u slešeru iz '80?!'', i sl.
Već počinje da te nervira, al' ti i dalje kulijana, i gledaš u semafor...
AL' ODJEDNOM SKAČE, TI U NANOSEKUNDI DONOSIŠ ODLUKU KOJA ĆE TI MOŽDA SAČUVATI ŽIVU GLAVU, OKREĆEŠ SE, I DOK SE PRIDIŽE, ZABADAŠ GA U GLAVU, MOMENTALNO GA VRAĆAJUĆI NA PATOS (ovog puta na dupe), I DOK JE DOLE KORISTIŠ PRILIKU I KREĆEŠ DA GA ŠUTIRAŠ!
On zbunjen, dezorijentisan uspeva da promuca:

Dvadeset i prvi vek je đavolje doba. Jer za razne debilnosti ljudi se pravdaju njime ko da je on Lucifer lično i da ih nagoni na zlo.
E sad ajd da kažeš želeo si da probaš to, vidiš ono, uradiš ovo. Ali ne ,namamo ni toliko hrabrosti da priznamo da smo negde pogrešili, odmah tražimo neko, bilo koje opravdanje.

U lokal ulaze dva čo'eka srednjih godina. Obojica nose duge kapute s tim što je jedan u crnom i prašnjavom a drugi u bež i ispeglanom.
Ako su nas američki filmovi naučili ičemu, onda je to da je prvi desperados koji ispod kaputa krije pola arsenala JNA a drugi detektiv koji je tu da okonča njegovu seriju ubistava, koja u većini slučajeva čini iz osvete.
Elem, kako filmovi holivudske produkcije obično idu predaleko sa generalizovanjem i šabloniziranjem, analiziranje ličnosti na osnovu njene odjeće a naročito boje iste se ne bi trebalo primjenjivati u stvarnom životu, jer jelte, svi filmovi su pomalo nerealni.

Ipak, neke generalizacije, postoje i u stvarnom životu, bilo da nam ih je servirao holivud ili da smo ih stvorili sami. Poznavanje ovih drugih vam u nekim situacijama može značajno olakšati život.