Udarci niži od Džeja. Ne, ne, niži od našeg standarda. Ma, niži čak i od plate baba sere na železničkoj stanici u Ljutovu.
Niski udarci su najteži kad ih dobiješ od rodbine. Rodbine koja živi u kući do tvoje, u spratnici, sa ogromnim dvorištem i pozamašnim primanjima, dok ti živiš u običnoj, prizemnoj kući, napravljenoj od sedamnaest vrsta materijala, od kojih je cigla najmanje zastupljena.
Od igle do lokomotive, ili u ovom slučaju, od jajeta do kuće.
-E, ćao, izvinite što zovem ovako kasno, trebaju nam dva jajeta za palačinke.
-Ma eto ti, uzmi, u redu je.
-Jao, hvala, drž’ puš’, ovo ono...
Posle tri dana dobiješ palačinke što su „pretekle“. Ah, pa dobro sad..-Mali! Imaš piva, nestalo nam?
-Ima samo dva što je keva za goste ostavila.
-Daj!
-Ali...
-Ma ionako ti neće nikakvi gosti doći.
...-Nabraćemo malo blitve iz vaše bašte, i uzeli smo malo zeleni, i ribizli, i...
-Da, da, još ja mislio opet komšijin gusak pravio sranje po baštama..-E, vi ono beše imate kiselog kupusa?
-Jes, stavljali ja i keva u džakove, jedva svezali..
-Super. Super! Uzeću hmm... pet glavica za sarmu.
-Pa... ok, a vi niste kupili u radnji kad nemate baštu?
-Nismo stigli.
-I to što kažeš, niko nije blesav da prošeta tri ulice.-E! Daj kosilicu! (sedamdesetak puta)
-Eto ti u šupi... pa sunce mu jebem, u bašti stoji montirano igralište za decu i bazen, vrede ko ova moja straćara, a ne kupe kosilicu za par iljada.
Dobiješ je nazad tapaciranu travuljinom, a nož otupeo i iskrivljen ko da su kosili armaturu i oras.-Mali, bicikl za...
-Šupa.
Prekide te u gledanju onog Save iz Kikinde i njegove rečenice „e neš kolega, mrš iz moje avlije!“ Eh...-Moram da vas zamolim da ne bacate djubar po bašti po danu, usmrdi nam se veš na štriku.
-Dobro, ja ću pod mesečinom da gazim golubija govna..-Pa ’di ćeš ti sotim autom sade?
-Idem na pecanje, baba...
-Ne mož! Treba njima, kažu da idu negde u Srem za vikend, a njev auto ne valja.
-Ko me pitao? I ja sad, s oproštenjem, da glodjem onu stvar?
-Ništa t’ja ne znam kazati, tako je rečeno.
(taraba, munja, kosturska glava, bomba, oblak, munja, bomba)-Eeehehe, he, nešto ja mislim, zafalilo nam hiljadu evra za kaparu za stan..
-Mhm...
-Pa rek’o, ako imate iz njegovog fonda za fakultet da uzajmite, do kraja meseca, bla, truć...
-Kevo, imam fond za fakultet?
-Ćut’ bitango! Nemaš. Više.ŽIRANT! Krv ti jebem! Nema dalje!
-Hihihi, uzeli mi i drugi stan, na kredit, dvades’ godina, a kuća nam pod hipotekom za onaj prvi.. pa ako bi mogli...vaša...kuća...hipoteka...
-Moja...kuća...se raspada...ležem pijan da bi lakše podneo ako mi padne plafon na glavu u snu.
-Ma to je privremeno..
-I ja sam privremeno pijan.
-Pa dobro, razmislite, mi ćemo sutra neke takse za to da uplatimo, pa će doći geometar, šuc muc...
-Mhm...-E, sutra u šest ujutro trebaš do opštine da potpišeš nekih pedesetak papira i izjava.
-Da, što se tiče toga, NE MOŽE! Nije vam baba rekla?!
-Ali već smo sve...
-Ne može.Niže od Džeja, rekoh...
Promašena tema prilikom bilo kog vida pisane ili usmene komunikacije.
Može svakome da se desi.
Može svugde da se desi.
Ukratko: Zaluta čovek.
Razgovor za posao:
- Recite mi nešto o sebi
- Pa šta da kažem? Ja sam evropski čo’ek svetskih svatanja. Volim da popijem pokoju, ali umereno. Ne bijem ženu, osim ako ne zasluži. Sve u granicama normale. Retko se potučem, ali samo kad puno pijem. Ili kad me neko iznervira.------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena kritikuje muža:
- Samo da ti kažem
- Šta da mi kažeš? Svaki put kad hoću da ti kažem nešto ovako važno, ti promeniš temu! To me stvarno nervira.
- Ok, ženo, reći ćeš mi - pustiću te, ali ovo je stvarno bitno. Jeste da je offtopic, ali moram da ti kažem
- Šta je toliko bitno?
- Mislim da ti nešto gori u kuhinji
- Šta? Joj, jebem ti - ručak!! Pa što ne reče ranije!
- Pa nisam smeo da menjam temu------------------------------------------------------------------------------------------------
Čitulja:
Dragi rođaci, obaveštavam vas da je umrla naša Mara.
Sahrana će biti u petak na Novom groblju.
Prodajem Yugo 45, ko nov, ima zimske gume i nov komplet za prvu pomoć.
Prodajem i tanjiraču, očuvana, 6 sezona tanjirano njome.------------------------------------------------------------------------------------------------
Primeri iz popunjenih formulara:
Bračno stanje: Nezgodno
Završena škola: Jedva, dvaput ponavljo
Seksualna orijentacija: Normalan
Sposobnost pojedinaca koja je u mnogim hitnim slučajevima doprinijela srećnom završetku. Sposobnost koja je spašavala i spašava žive glave. Nema svako sreću da se rodi sa vrlinom da umije brzo jahati, to mogu samo istinski junaci. Danas, poželjno je da samo ženski rod usavršava tu tehniku. Nažalost, nađe se i pokoji peškir u toj priči.
3434. godina Trećeg doba - Međuzemlje
- Aragorne, moram ga voditi ocu da ga izleči! Ovdje neće preživjeti!
- Ali Arven, do Rivendela ima čet'ri dana jahanja! Nazguli su posvuda, nećeš uspjeti!
- Ne brini, brzo jašem! Kad pređem rijeku, čuvaće nas snaga moga naroda!
- Čuvaj se ljubavi! Eto nas za sedam dana!
:klop klop klop klop:
- Pa pička ti materina ona hobitska da ti pička materina!!! Zbog tebe emo majmuna, još ću i malu da izgubim! Seme brate, što ti nisi uzeo prsten, a ne ovo govno mrljavo!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------2011. godina - Srbija
- Dragi dođi časkom u kujinu da mi pomogneš!
- Šta je bilo ženska glavo?! Ne mogu da ostavim šefa samog tamo, jel' hoćeš ti da dobijem promaknuće ili nećeš?!
- Ma znam ljubavi, al' treba mi jedna partija hitno!
- Jesi ti normalna?! Pa treba mi najmanje pet minuta, ne mogu čo'jeka ostaviti toliko?!
- Ma ništa ti ne brini, skini se i sjedni na stolicu! Znaš i sam da brzo jašem, gotovi smo za minut!
- Aj' aj'! Samo požuri, zajaši za Ginisa ovaj put!
Napokon skinula puder koji je godinama nosila, skidala ga je samo kada je ostajala sama kod kuće. Obično je bio višeslojni kako bi prekrio i najmanju gnojnu bubuljicu koje su je neprestano napadale, kao SSSR Nemačku u Drugom Svetskom ratu.
- Tićbra moja jebena žena mi je jutros pokazala svoje pravo lice, znači da ne veruješ. Morao sam da lupim sebi nekol'ko šamara čisto da se uverim dal' još uvek sanjam. Još sam pod stresom.
Šta je bilo maćori, počela da te vara pa to vešto skrivala do ovog trenutka a, a? Pa dobro lepa žena i ti si nju nekoliko puta sad ste jedan jedan. To ti je brate moj normalna pojava kada si u braku.
- Ma id' u kurac bre kakvo crno varanje da je to nekako bih i podn'o, nego skinula šminku brate, nakon 5 jebenih godina braka ja joj pravo lice nisam vid'o, skrivala se k'o podstanar kod kojeg su došli da naplate kiriju za neplaćena 3 meseca. Ima neki gnoj po licu da ne zalazim u detalje, biće ti muka. Uplaši se čo'ek kad' je vidi. Au matori tvoja Branka, Bože nikad ne bih rek'o da se iza sloja šminke krije Frankenštajn, ne znam šta da ti kažem, samo da ti nisam u koži.
- Ma i da je Frankenštajn nekako bih progut'o knedlu ali ovako moraću da se razvedem nema druge. Krila je to od mene godinama, mislim da je razvod jedino rešenje.
Poremetiti, sjebati, rasturiti nešto.
- Mačko aj' na kafu kod mene.
- Joj ne mogu, moram kod ginekologa.
- Što ba ženo, š'a je bilo, jes opet neku 'erpeščinu navukla?
- Ma jok žeMska. Nego onaj moj, znaš onog iz ŠveCke što sam ga upoznala na koncertu Ade Gegaja?
- A, ja ja ja, znam znam. Šta sa njim. Jes' od njega 'erpeščinu dobila?
- Ma jok ženo, slušaj. Ka'e ti on meni da ćemi nać neku kobiva G-tačku i da ćemi mozak eksplodirati od užitka. I turio on prst u mene, grebe nešto unutra, liže, grize, pošemerio mi vadžajnu totalno, al jok, eksplozije niđe. I sad imam pičku preklapaču, pa odo vidjeti može li se to vratiti sve na mjesto.
- A joj, ne brini ništa, bila sam ja sa njim prošle god'ne i isto mi to uradi čo'ek. Vratla se pizda na mjesto, k'o da nikad pošemerena nije bila, opet je sva ko pupoljak.
- Eh da, pa ako je tako zajeb' ginekologa, et' mene na kafi.
Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.
Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?
Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.
Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.
Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."
Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.
Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.
Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.
Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.
Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.
Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).
Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!
Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!
Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!
Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.
Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!
Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....
Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.
Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!
Nego, jebeš udarac u glavu, bosanska je, neće joj biti ništa, 'oće tebi škodit' tol'ke palačinke?
Čini mi se da je ovo kraća ili manje poznata verzija one stare narodne: "Šta li misliš, čemu li se nadaš?" Uglavnom je izgovaraju rezignirani roditelji, kad popizde od detetove nesposobnosti ili neke druge vrste neznanja. Cilj je da sjebe mlađanog studenta koji je okinuo prvi ispit ili ćerku koja je prvi put došla kući mortus pijana. Kao i u raznim drugim životnim situacijama. Tek, poenta je, svejedno, ista!
Student: Alo, ćale. E pala sam.
Tata: 'De si bre pala? Što ne gledaš 'de ideš?
Student: Ma ne bre to. Ispit sam okinula! Ova kretenka od profesorke se zakačila baš za mene.
Tata: Pa drugi put padaš taj grčki! Dokle više u tri lepe materine?!
Student: Pa, ćale, kad mi nisi dao da uzmem engleski ko čo'ek!
Tata: Puj! Engleski! Moja ćerka da uči zapadnjačku propagandu od jezika. To samo dok si morala! Neću da mi ideš po kući i da mi pričaš: "pliz", "sori"! U ostalom zar ne znaš da je tvoj deda Ilija bio solunac. S fronta se vratio slep, al je grčki naučio bolje nego Grci sami!
Student: Pa, bre, tata, i ova se zakačila za mene. Ispitivala me triput duže nego sve ostale!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Kažem ti, bolje od Grka znao deda Ilija grčki! A ti tako! Pa, prevrće se u grobu, sunce li ti žarko! Sad kad ti se završi ovaj ispitni rok, sve ću ovaj ram od spomenice o tebe da polomim!
Student: Ali, tata, bre!
Tata: Eeeeeeee, moja ti! Pa sestra ti magistar postala, a ti ne mo'š taj jedan ispit da položiš! Mater mu, sve si me razočarala.
Student: Master, tata, master. Nema više magistar!
Tata: Pu i to! Sve to zapadna propaganda! Kak'a Bolonja, treba vama studentima po 25 vaspitni', pa da učite! (nakon ovoga student čuje samo: tutututututututu)
Trenutak koji traje barem godinu dana pred izbore, i u kome sve staje, osim priče i prepucavanja koji su pošteni a koji lopovi. Eh da, tu su i predizborna obećanja, obogaćena optimizmom koji nema pokriće, osim kod stranačkih poslušnika (pa valjda samo jedan dio njih i može očekivati uhljebljenje u nekoj državnoj ustanovi i primati platu koju će mu plaćati onaj veći dio građana i seljaka, putem poreza, PDV-a, i ostalih dažbina i nameta)...
Stan... U njemu porodica od 4 člana. Otac 58 godina, firma u stečaju, radi na crno na gradilištu kada je sezona. Majka 55 godina, firma u stečaju, čuva po kućama starije osobe. Sin 27 godina, nema posao, igra kladionicu. Ćerka 23 godine, studira (obnavlja) 2. godina prava.
Televizor, na njemu vijesti: Predsjednik T..ić odgovara na optužbe opozicije da ne radi u interesu zemlje stavom da je interes Srbije EU, i da ako njega ne izaberu opet, nema ništa ni od Srbije ni od blagostanja. Opozicija na to odgovara da se treba okrenuti majci Rusiji i da je Zapadna Evropa najveće zlo! Treći, 'liberalniji' zalažu se za gej paradu, i tvrde da su im prava ugrožena, ako homo, lezbo, trans i bi ne izađu na ulicu...
Otac: - E majke vam ga spalim kada ćete vi meni povezati onih 10 godina staža pa da idem ko čo'ek u penziju!?
Majka: - Bolje se ti snađi da zaradiš za struju, nego što gledaš njih, lako je njima!
Sin: Ćale, daj neki dinar da odigram kladžu, imam dve dojave iz 2 u 1!
Ćerka: Ćale, daj mi 10 evra da uplatim Krivično, ovaj put polažem sto posto!
Otac (televizoru): E ku*ac bi se vi moj snašli da vam moja familija na vrat legne, 100 programa ni kampanja vam ne bi pomoglo dok vam džepove ne bi izvrnuli!
Odvaljivač svakojakih gluposti; štono kažu - brz na jeziku. U svom opusu ima pozamašnu kolekciju viceva, pošalica, ali i psovki koje u maniru Ramba ispaljuje na sagovornike pre nego li promisli da li je to u datom trenutku nepodobno. Kao i svaki nizač epiteta, ne prestaje dok ne prekardaši pa ga neko ne ispečatira.
- Kraven Roud 7, London, sedište Dilana Doga, istraživača noćnih mora -
Dilan: Gručo, pa što ne kažeš da imamo klijenta. Klijentkinju tačnije... :merka uplašenu žensku:
Klijentkinja: Ja, ovaj...
Gručo: Znam šefe, al' meni je u opisu posla da ti dobacim pištolj kad okolnosti to nalažu, a s obzirom da nismo imali takvu vrstu posla nedeljama, dajem sebi za shodno da proćaskam sa ovom lepotinjom...
Dilan: Hoćeš li ućutati više? Elem, gde smo stali? Ja sam Dilan, ne obraćajte pažnju na ovu budal...
Gručo: Kad smo kod budala, kako zovete budalu koja u ruci drži mitraljez? Gospodine! :Povlači dim iz tompusa:
Dilan: Gručo, a da odeš da nam skuvaš čaj malo, a? Uđite, raskomotite se...
O čemu je reč?
Klijentkinja: Pa znate, imam te noćne more koje se ponavljaju...
Gručo: I ja ih imam, kad god mi žena dođe kući s posla... :šeretski kez:
Dilan: AMAN ZAMAN, ČO'EČE BOŽJI, IZVALJUJEŠ GLUPOSTI K'O NELSON PO FRANCUZIMA! U SVAKOM STRIPU ISTO! BEŽ' MI SOČIJU, ZOMBIJI TE IZELI!
Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i
da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i
dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio?
- Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa.
- Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez
svatova jal šenluka.
- Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega.
- Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila.
- Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio?
- Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada.
- A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio.
- Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu.
- A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje?
- Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
Taman ulećeš u kuću za početak utakmice, imaš desetak minuta da se malo osvežiš, sve si već pripremio ko gazdurina - od ladnog piva pa do omiljenih grickalica. Đole i Nina ne mogu da dođu večeras, najavili im se kumovi u zadnji čas. Eto, sad možeš neplanirano da se razgaćiš ko čo’ek u svojoj kući i da gledaš tekmu na miru. Đole je dobar momak, samo, jebiga, zna da gušne pomalo kad ga krene bedak, a baš mu je u zadnje vreme jako negotivno u firmi... Ono, žao ti ga, ali jebeš ti to batice, to onda više nije fudbal, da se razumemo... ajde da si pop pa i da slušaš ispovesti kad se kome digne, ali onda bi vozio bar A6...
A žena otišla do njenih pošto joj Nina ne dolazi, taman da iskoristi momenat - a ruku na srce i tebi baš paše. Opet je na nekoj dijeti, opet ne jede ništa, muči se, skapava, kopni, urla po kući, nervozna ko ris - a bar da joj se vide rezultati tolikog mučenja, ma jok... ništa. Mada, ona kaže da je skinula 5kg za 2 nedelje - tebi se baš i ne čini tako, al ajd’... Bar će sad kod majke da pojede nešto normalno dijetalno jer njena mama zbog ćaletove ’’vagine pektoris’’ sprema strogo dijetalno već godinama... mada on veruje da ga crno vino drži u snazi a ne to neko kuvano lišće što mu stara sprema. A i doktor mu je rekao da nikako ne zaboravi da popije bar čašu vina na dan – a on se pridržava i više nego dosledno.
I tako, otvoriš prvo pivo, surdukneš pola iz odma, uz podrig za takmičenje, kreneš polako da organizuješ zobalice razne... hmmm ... nema badema a ni pistaća?... znaš gde si ih ostavio, tu brate gde uvek stoje. Dobro, nema veze, slani krekeri su tu, ima sira i kobaje... mašiš se kutije s krekerima a ona laka ko pero.. osto jedan ceo i jedan polomljen kreker... i tek tad ti sine kroz glavu da ti se to uvek dešava kad ti je žena na toj jebenoj - mislim, ovaj put stvarno ozbiljnoj – DIJETI. Panično rukom posežeš za kesom čipsa - kad oćeš kurac.. kesa naduvana i perfektno postavljena da izgleda da je nedirnuta - a u njoj samo mrvice ostale, ni mravi da se ne omrse...
Opet gledaš u frižider, kačkavalj ga nema, od kobaje ostala samo krajka u obliku glavića. Samo ljute papričice nije dirala. Ista priča i sa čokoladom, ratlukom, bombonjerom, žele bombone takođe isparile.
Preskočiću bes, da skratim priču. Ako odeš do prodavnice, propuštaš prvih 15 minuta i dokurca onda i fudbal i sve... možda bolje na poluvremenu da strčiš do radnje, propustićeš najzanimljivije detalje ali to i nije neka žrtva, podnošljivo je. U međuvremenu si istreso i drugo pivo, evo i treće rapidno nestaje a nije još ni počela tekma. Jebem ti i ženinu dijetu i sve kad te tako iznervira i servira ti sranje u minut do 12... sad ne možeš ni da se razgaćiš, ko će se oblači posle na poluvremenu...
Polovina prvog poluvremena, još uvek traje ispitivanje snaga na terenu a ti si stuko već šesto pivo, jebiga to ti je sad i piće i meze i nije tvoja krivica - mislim ono, tek da se zna!
E do kurca!... budi te nemilosrdna žeđ i skontaš da si već u drugom poluvremenu, u 52.minutu, odma ripaš i donosiš 2 piva, psuješ jer gosti vode 2:1 a ti ni jednu šansu nisi video a kamoli gol. Jebem ti ženo i tu tvoju dijetu i sve ti jebem... a sad već osećaš i glad, moraš da se zavaraš nekako.
Ekspresno, trčećim, pomalo teturajućim korakom odletiš do kujne da istreseš iz ambalaže onaj jedan i po kreker, mrvice čipsa, preostalu kockicu čokolade, žele bombonu i zadnju kocku ratluka, usput opičiš palcem leve noge u nogaru od kauča i uz urlik jebenišeš glasno sve što ti padne na pamet u tom trenutku. Donosiš sve te posmrtne ostatke hrane pred TV uz još jedno pivo i... vidiš da je 2:2. Opet psuješ, više i glasnije, uz ženu i dijetu sad joj već ređaš i rodbinu. Palac leve noge ne prestaje da boli, ustvari tek sad počinje da boli u talasima...
A sad ti se samo otvorio apetit. Šta ćeš, odeš da ispržiš ona 2 jaja što si spazio u frižideru, taman ih donosiš spremljena u sobu, igra se 65.minut i gosti se opet raduju... poveli opet?... ne... nego izjednačili na 3:3! Dakle... tri ti dijete jebem i tri familije i tri pičke materine...
Cepiš još 2 piva posle klope, tekma postaje spora, gosti gnjave i dave loptu, kradu vreme a tebe noga još boli tako da je podigneš na kauč i zauzmeš onaj polu-ležeći položaj.
I ista priča. Budiš se, idu reklame... tekma gotova još pre sat i po... sad te već boli kurac i za rezultat i za tekmu, strelce, ma za sve, samo čekaš kad će žena nazad kući da joj ti kažeš par reči 'nako, ko muž ženi kad ima šta da rekne... i samo još jednom nek ti spomene da je na dijeti!
- Oćemo još po jedno?
- Može, al treba i da vozim, jel imaš neki čips ili neku grickalicu, samo da žvaknem bilo šta?
- E to je već teži slučaj... normalno imam, ali trenutno...
- Mora da ti je žena na dijeti...
- Klasika brate... evo naručujem nam dve gurmanske kod Žike Vegetarijanca, biće za 15 minuta...
- Do jaja...
Čovek koji svuda, svakome i u svakoj prilici potvrđuje rečeno, nebitno koliko suprotstavljena mišljenja su u pitanju i u kom procentu on deli ista ta mišljenja. Odobrava sve rečeno šefu, roditeljima, ortaku, kolegama, a sve to iz potrebe da što manje štrci, bode oči, ili navuče nečiji gnev na sebe.
U retkim situacijama kad je čak i njemu neprijatno da po staroj dobroj navici potvrdi svaku tvrdnju, odgovara kratko sa: "Nisam primetio.", jer kako kaže ona poslovica: što manje znaš, duže živiš.
Svi mu sve pričaju , upravo zbog njegove tendencije ka aminovanju baš svake tvrdnje, ne sumnjajući uopšte šta se tu krije i u čemu je fora.
Na poslu, razgovor sa direktorom...
Direktor: Pa, stvarno nije u redu, bre! Zna li ovaj moron od VD-a da sastavi prokleti izveštaj od 120 karaktera? Ne zna debil, pa to ti je! Da ga jebem, i njega i onog konja što ga zaposli. Neeeećemo tako bogami, sledi obrezivanje plate...
Aminaš: Bogami! Izveštaj je daleko od kvalitetnog, štaviše, ispod svakog proseka i nivoa je! Ne znam zašto se čovek ne potrudi malo više...
Direktor: Pa, vidiš kako ti to razumeš! Svi ovde nešto mute, a ti jedini znaš kako i šta! Bravo!Posle kratkog vremena, razgovor sa VD-om...
VD: Čujem da je ludi direktor popizdeo nešto. Ko ga jebe, kupio čo'ek diplomu, pa mu se može. Jebiga, ne zna taj da pređe ulicu bez vodiča I mape, a vodi kao firmu! Hehe, 'bem ti zemlju!
Aminaš: Ma, da bre! Stalno pizdi, a sve nešto nepotrebno... Mora da bude smireniji malo... A, ne ovako k'o iz džungle...
VD: E, konačno neko da i mene podrži... Skroz si ortak, čoveče...Posle kratkog vremena, razgovor sa kafe kuvaricom...
Kafe kuvarica: Jebote, dovde mi je! DOVDE! Titram jaja svakom majmunu, svako mi se izdrkava kako 'oće! Pogotovo onaj jebeni direktor tamo, za onim stolom! A, i ovaj VD k'o iz ludare, dere se tu nešto. Stoka, bre! Ma, ima da im saspem mišomor u kafe sledeći put kad mi dođu!
Aminaš: Da, skroz si u pravu. I mene nerviraju, mogu ti reći. Nisu fer!
Kafe kuvarica: Eee, pravi si... Konačno neko ko se ne ulizuje stoki, već sve kaže što jeste...Posle izvesnog vremena, razgovor sa kolegom...
Kolega: Hehehe, koliko debila u ovoj firmi! Od kafe kuvarice, do direktora! Ne zna se ko tu više sabija u ludilu!!! Sve go kreten!
Aminaš: Ma, da užas!
Kolega: Da se plaća kazna za praznoglavost, dizali bi kredite i pljačkali banke, da je otplate!
Aminaš: Jeste!
Kolega: A, ti si mi nešto mutav, samo klimaš glavom i glasa ne dižeš!
Aminaš: Nisam primetio!
Vrhunac izdrkavanja političkih stranaka nad napaćenim narodom.Kao kad je Boris podelio boju za frabanje jaja. Što da ne !? Ofarbajte mi jaja, možda vam bude bilo lepše dok vas budem jebao u dupe naredne četiri godine .Treba smisliti neku poruku, neku elegantnu, lepu, koja će dospeti do ušiju naroda i ubediti ih da je vredno izaći na izbore i glasati baš za njih. A to nije nimalo lako, posebno jer većina ljudi tokom udarnog termina kad nagrnu sa reklamama ode da kenja. A i kome se ne bi prikenjalo.
( Štab DS , Izbori za Voždovac, Djilas u dilemi)
Djilas : U kurac bre ljud 'oćete da izgubimo te izbore, dajte neki slogan da zapalimo raju?
Balša : Da obećamo nova radna mesta, pohvatamo par huligana i obesimo ih za muda na Autokomandi?
Djilas : To otpada Vučić već 'obećo muda i huligane, nova radna mesta smo obećavali prošlih izbora, ima neko bolju ideju??
Čović: Žuti stavi Slogan neko mora i da krade.Obrnuta psihologija, ili ti daju glas jer si priznao da kradeš, ili misle da si pošten i da ovi drugi kradu.
Djilas : To Čovo u cvike te ljubim, mali piš' ovo i stavi sutra na onaj moj bilbord na Autokomandi.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
(Štab Pups-a , pred Izbore)
Milan Krkobabić : Momci mora malo da se radne.Poskočite da smislimo slogan, kojim 'ćemo pobediti na izborima.
Omladina Pups-a : Obećajmo veće penzije i Dedilend na ušću samo za dedice.
Omladina Pups-a : I sisate bolničarke samo za naše dedice.
Milan Krkobabić E pa sad, neću od svojih usta da odvajam da bi te dedice lepo živele, treba mi samo njihov glas, jebe mi se posle.
Jovan Krkobabić : Da Može da mi se digne sad bih vas sve jebao u dupe, ništa bre ne znate.Podelite malo ulja, šećera, nekog mekog keksa za ove bezube.Dajte neko mizerno povećanje koje će da pojede inflacija i dobijamo podršku svih penzionera.
Milan Krkobabić : Dobro a slogan?
Jovan Krkobabić : Djilas je krao, Vučić vam ništa nije dao, Pups vas nikad nije zajebao.I stavite akcenat na ovo zajebao.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
( Štab SNS, Vučić u dilemi)
Aleksandar Vučić : Miškovića uhapsio, plate ne mogu da obećam, radna mesta obećao, a i smejaće mi se Djilas što obećavam ponovo, navijači, ništa.ZNAMMM!!!!
Aleksandar Vučić : Mali spoj me sa Milom.
Milo : Aloo, odje Mile iz Crne Gore, ak' oćeš da kupiš cigare pritisni jedan, ak' oćeš da pričaš s' mene pritisni dva, a ak me zajebavaš oca ti u vr' guzice jebem.
( Pritiska dva)Aleksandar Vučić : Djes sokole sa Lovćena?
Milo : Djes' zmijo ljuta iz Beograda?
Aleksandar Vučić : Ne,ne trebaju mi cigare.I ne znam ko bi ih ovde kupio.Znaš kolko me interesuje što ti trunu u podrumu? Nego da ne znaš gde je Šarić, treba mi, sad će izbori.
Milo : A evo ga kod mene u dnevnu sobu trči na traku. Kladili smo se u kamion cigara će da izdrži sat.
Aleksandar Vučić : Pa ovaj znaš , reci mu da moram da ga hapsim, jebiga izbori će.
Milo : Nema baš si glup ništa te nisam naučio, smisli neki slogan oca ti u vr' guzice jebem.
Aleksandar Vučić : Kakav slogan?
Milo : Sa SNS nikad neš' da doživiš stres.
Aleksandar Vučić : To Mile ljudino od Lovćena.
Milo : Aj sokole, i pozdravi Tomu.
Zbog velikih promena u životima mališana (kompjuter, tv,..), i bajke treba prilagoditi ovim vremenima.
Crvenkapa:
Keva živi u šumi, ima ćerku dronfulju najveću, koja se potajno već duže vreme vata sa Bakijem, šumarom. Htela žena jedno pre podne da obiđe stara-majku koja je imala kuću tu blizu, preko brda. Put do bakine kuće bio je asfaliran. Normalan. Sasvim običan za seoski put kod nas. Međutim ova Crvenkapa dronfulja se seti da kao bude fina i uzme da odnese ručak, a usput svrati do Bakija koji je krao državnu šumu, malo dalje od glavnog druma. Krenu ona putem zatim, uđe u šumu. Ide ona ide, ptice cvrkuću ona peva "Ja sam kurva mala džiberu sam dala" i odjednom šušnu žbun. Kad iza žbuna Vuk se uštekao, ušiva čarapu čo'ek, ide zima, žena ga ostavila i čopor mu pobego. On onako gladan, nikakav k'o cigan ispred pozorišta, pita Crvenkapicu da mu da neki dinar ili nešto iz korpe.Crvenkapica mu opsova milosnu majku onako kurvinski. Vuku je to jako teško palo jer ga je keva sama podizala i on je bio mnogo vezan za nju, dok je nije pojeo kad je udarila zima. Vuk razjaren onim što je čuo poče da juri kurvu.Nije bio mnogo brz pošto je bio jako gladan, a crvenkapa uhranjena dugonoga kurva brzo je trčala. Spustila se na drum jer joj je tu bilo lakše da beži i krenu trkom ka bakinoj kući. Uđe u kuću, dok je vuk jurio za njom. Ona mu ona zalupi vrata ispred nosa. Vuk kuc, kuc, baba reče "ko je"?Vuk se razdra "Ja sam, mamu vam jebem, otvaraj oću da ubijem kurvu". Baka skinu dvocevku sa zida reče vuku da gvirne kroz špijuna, on gvirnu, ona opali, posle dođe i šumar da utvrdi da je ovaj Vuk stvarno mrtav i svi zajedno sedoše da popiju kafu i da se dogovore oko procenta koji uzima šumar kada proda Vukovo krzno.
Monolog koji usledi nakon konzumiranja albanke sa ortacima u parku.
Ti si moj jedan jedini pravi ortać, 'naš? Svi oni ostali tamo su pičke. Pičketine! Prodali bi me za paklo Marlbr... Marblo.. Marbol... Za paklo pljuga. Ili za bombu Jelena. Ili zbog neke čke. Zbog neke Tee, Mie, Une, Eme, Ele, Zorice, Jovane... Da, da. A mene moja šutnula pre neki dan, sam ti rek'o? Nisam? Pa da, kad sam i mogao da ti kažem. Kaže, ne može više da trpi moje ponašanje, mnogo pijem i duvam. A to što priča, to, to nije istina, što bi rek'o onaj lik sa klipa. Pijem i duvam isto koliko i pre tri godine kada smo se prvi put smuvali. I to sam čak prestao za njene rođendane da dolazim nagudriran, otkad je na prošlom njen matori rekao da ide napolje da izbaci smeće, a ja se popeo na sto, upalio prskalice i zapevao Ćale ti u đubretarimaaa... A ćale joj neki neki profa, drmr nešto. Uvredio se valjda čo'ek što ga degradiram, ko će ga znati. Pa ne ide pesma Ćale ti u ekonomistima ili Ćale ti u molekularnim biologičarima. Pa da. Mislim ne. Eto, sad nemam devojku i bacam ga tri puta dnevno. A? Ma bacio sam oku na neku sa faksa, nosi protezu, sluša Željka Joksimovića i voli Romu. Otkud znam, valjda se loži na tako te pedere. Kruže priče da iznad Šumadije ima istetovirano ROMA. Znaš ono, svi putevi vode u Rim i taj zonfić. Ma da, skrivena fufica, u pravu si 100%...
E, baš je lepo od tebe što me ne prekidaš dok pričam. Devojke vole takve tipove. Mora da jebeš svako drugo veče, a? U svakom slučaju, hvala ti što si me saslušao. Dođi da se izgrlimo kao braća, pa da se rastajemo. Ajde, ajde, zagrliiii, sad me jako zagrli, kaži miiii, nešto lepo slaži miii...Nedaleko odatle, u Studentskom parku
- Tebron, zašto Cvija grli dvaesdvojku el i peva Gocu Tržan?
Ići na kurac. Konstantno prosipati na nekoga viljuškar random govana,dok mu se ne počne hcl dizati na usta od nervoze. Odlično mentalno izdrkavanje, bolje od supersonične pištaljke, koriste je i životinje i ljudi. Najmanje gasa da odleme je potrebno ratnim veteranima, a nije rijetkost da i pioniri olako popizde.
Suljpa na stolu, na dnevniku Dodik ugnjetava nešto, šutnja i manično depresivna psihoza u zraku.
-Jebem li ti dijete od kilu, ti ćeš nama sudbinu krojit', trnokopom ću ja njega zatuć'.
-De bolan Pucvala, šta ti je nemoj se nervirati toliko.
- Ko?Šta?Meni naš'o gasa davat', sunce li mu jebem, jesmo ja i pokojni Pero Tomin džaba 92 pod lipama djeda Jove čuvali stražu.Eee, sine to su bila vremena, barem je rujnica bilo. Sjećaš li se ti Pere Tominog, njegova ti je kuća kad prođeš Slobe Givita kuću, tamo u Brđanima iza prikrajka.
-O, čo'eka, kako ću ja znati ko je to.
-Pa kako ne znaš jebem mu večeru, je l' bio na krštenju pokojnog Sime Kljake nećaka. Džaba ja vama sine pričam, vi meni i dalje davate gasa...--------------------------------------------------------------------------------------------------
7 ujutro, mrtve mačke nigdje. Odjednom.-Jebem ti mladu ned'lju, tu si se našla macit', đe večeram. Jebo te onaj ko te donio.
-O, jebo te sunce više. Šta je sad Manojlo bilo?
-Šta šta je, mezim jutros ujak Drago mi posl'o koljenice, pa sjeo malo da odmorim, kad mi se mačka poče macit' ispod deke. Svaki dan mi gasa davaju mačketine.
-Pa de šta se uvijek nerviraš. Može li išta lijepo..
-Sve me jebe u životu, 7 operacija, visok pritisak, šećer, tromboza noge još mi i ovo treba. Nemoj mi i ti gasa davat'..---------------------------------------------------------------------------------------------------
Gala restoran, ananasi, grejpfruti, mandžurijska mladica, karine maline, sve u fulu.Brano Popara šiba muholovkom po hrani.-Izvinjavam se, gospodine šta radite to ?
-Matori, jesi sijep? Ubijam mušice, čitavu noć mi gasa davaju. Ne mogu proslaviti k'o čovjek svadbu unuka kuma Steve.
-Ali gospodine, to nije higijenski, ipak ljudi jedu tu hranu.
-Nije higijenski, a ja i prika Đojo smo mogli jest' kereći narezak 53 dana zaredom. Ko te je pit'o.
-Druga su vremena, gospodine.
-Alo, sinovac nemoj me gospodinom zvat', ja sam čovjek seljak i ponosim se time. I koji kurac ste postavili ovaj škart od hrane. Jebali vas vegeterijanci.
ŽIVILE PIČKE, PRASETINA i PREPEČENICA JOVE STEVINOG.
Nedorastao situaciji. Bezidejan. U zabludi o svojim mogućnostima
-Gospodine Markoviću, imate li branioca?
-Šta? Ha, jebem ti ned'lju, pa nije dotle došlo...
-Ne mislim tako, mislim imate li nekoga da vas zastupa pred ovim sudom?
-Gospođo sudinice imam, Pero Čedinov, znaš ga, on je ovako vispren čo'ek, samo, otišao prevrnuti otkose , veli ako bude mogao stići, navrnuće. Do tad ja ću k'o Šešelj...-Dobro, vi ste ovdje zbog učestvovanja u tuči. Dana 22. 6. potukli ste se sa Markom Stevićem Devom, tužiocem. On navodi da ste uhvatili njegovu djevojku za zadnjicu, da ste bili u vidno alkoholisanom stanju, da ste insistirali na tuči, uprkos upozorenjima, da dotičnog zovu Deva zbog toga što mu bicepsi liče na devine grbe, slupali ste i inventar kafane u vrijednosti 2500 maraka. Imate li šta da kažete na ove navode?
-Imam. Sve je to tanko, laže pas. Da sam bio pijan, i nisam, dobro se sjećam, otišli ja i ćaća u kafanu, naručili sebi po Badel, k'o i vajek, otresli litar, naručili drugi, kad smo bili pri kraju, veli ćaća: „mali ne pij, ti'š voziti“ i ja više ni kapi nisam, poslije sjeo na konjska kola i otišo kući. Nakon dva sata odem sa jaranima na pivu. Dodjemo u kafanu, sorimo po nekoliko onije malih piva, njih nemam volje brojiti, tu naručim jesti, sjećam se neki cigo obilazio oko nas nosio nek'vu sikiricu, krive eksere, sve prodaje za porciju pasulja, ja pogledam , ama bona k'o da je Pepija klepo, kad mu nisam onu sikiricu među oči zabio, kaže...
-Dobro, to nije relevantno, recite nam kako je došlo do sukoba sa Devom?
-Ama poslije mi ošli, u taj disko. E tu je pičvajz ispo. Izvinjavam se, tu se pičvajz dogodio. Jesam mu lano kokicu za guzicu, dobra treba nema šta, a i ja,' aj ti jazavcu reci da ne ide u kuruze. Ma zamisli ti gospođo sudinice da vama dođe ovako neki papak i kaže „Pičko jedna“, još mi počne duvati mišiće, nema on pojma šta je meni balvana preko ruku prešlo. Pa bi li ga vi polomili,et, tako .
-Pa dobro želite li vi podnijeti protivtužbu, vidim i vi imate dosta modrica i povreda?
-Ne želim, pa đe si ti vidila baka bez parnice Bog te ubio.-Dobro, bače, sad ćeš platiti kaznu, očigleno nisi dorastao situaciji da sam sebe braniš.
Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.
13. jul 2849. godine; dan državnosti Crne Gore
A: Đe sam ja ovo?
B: Dobro jutro, poštovani gospodine Petre drugi Petroviću Njegoše! Uz pomoć savremene tehnologije uspjeli smo Vas oživjeti i tako vam omogućiti da još jednom vidite rođenim očima svu ljepotu Crne Gore. Da li Vam se možda vrti u glavi? To su česte poslj...
A: Momak, donesi mi čašu vode i batali priču da te zamolim, prskava mi glava a da ti pravo rečem i kurac.
B: Oprostite gospodine ali ne možemo tako razgovarati. Vi možda jeste jako uman čovjek ali prošlo je više od milenijuma od kada ste bili autoritet u ovoj državi, mada istinu govoreći, pomenuta više ne postoji... bar ne u tom obliku, pa bih Vas molio da se suzdr...
A: Kako ne postoji, strelica te fištila?!
B: Pa sad je sve ovo dio Solarne republike, nego da Vas ne zamaram sa tim. Čašu vode ste tražili, je l' tako?
A: Uh, dobro je onda, ja rekoh Turci stigli do Cetinja... E, e, čašu vode, bra'o ti ga, i kaci već tu, donesi mi da nešto založim. Svega mi gladan sam ka' vuk.
B: Pa ima neke meze tu koju smo pripremili u čast Vašeg vaskrsnuća. Onako, baš tradicionalni specijaliteti... Evo sad će neko od ove omladine da donese... Mali, daj taj tanjir vamo! Gospodin Njegoš je gladan.
A: Aj mali, brže to malo. No viđi ovo, kako mi se manastir drži? Vodi li računa ko o tome više?
B: Pa manastir je sad pod zaštitom kulturološkog saveza ujedinjenih galaksija našeg univerzuma, tako da je sve u najboljem redu.
A: A ne znam ti ja to van Crne Gore mnogo. U Srbiju i Bosnu znam đe ima roštilj dobar i u Italiju, malo onamo po Veneciji da se snađem.
B: Ovaj, Venecija je pod vodom odavno. Prošlo je više od 700 godina od tada.
A: A šteta stvarno. Da vidiš kakve su ženske tamo bile. No njihovi momci nikakvi pa kad viđu sa strane da je neki oće da ga pojašu. Jednu jebeš druga ti puši. Da nijesam rođenim očima viđeo ne bi vjerova što su mi pričali... a vala nije da sam samo gleda hehe...
B: Da, da, svakako... Nego, evo stiglo meze da se malo poslužite.
A: Uzeću malo ovoga pršuta ođe... je l' ovo njeguški?
B: Jeste gospodine. Slobodno se Vi poslužite, nemate šta da se ustručavate.
A: Ček da izvadim i ovog sira na tanjir malo. Ovo pljevaljski a? Kako ste ga tanko isjekli zlo vam u dom.
B: Ovaj, nije to pljevaljski sir... Da smo znali da volite nabav...
A: Aooo, što je ovo mrčo?! A makse đaole, jad te naša. Kidam sa ova dva zuba kroz pršut ka nožem a masnoće niđe, pogledaj. Ko je ovo sušio, reči mi, jer ću ga išćerat iz Njeguša, neće mu se trag nać' u Crnu Goru. Ovo govno živo jebemu oca...
B: Ovaj, gospodine, pršut se više ne suši. Znate, sada se sve to obavlja u visoko-specijalizovanim fabrikama za obradu suhomesnatih proizvoda.
A: O čemu ti momak? Daj ne prdi časti ti... zna se kako se pršut suši čo'če... Jebemu oca, treba sam tačno zapisat u gorski vijenac da ne zaboravi ona stoka.
B: Pa znate, način na koji se to nekad radilo je krajnje nehigijenski i neprihvatljiv u današnje vrijeme. Štaviše, prema ustavu 42. distrikta solarne republike, osuđuje se kao varvarski čin i onaj koji ga sprovodi može biti osuđen i na kaznu od 260 godina zatvaranja u vakumsku kapsulu.
A: Kako nehigijenski druže? Viđi mene što sam ga cio život jeo, fali li mi što?
B: Pa znate, rđa sa veriga koje ste koristili još u doba prije osnivanja solarne republike je odlična podloga za razvoj mnogih bakterija iz roda tet-6610b, da ne pričam u kakvim nehigijenskim usl...
A: Makse časti ti, sve prdnjava do prdnjave. Što'no vikaše moja baba, rđavom kurcu i dlaka smeta.
B: Ovaj, gospodine... Nemojte reći da sam Vam ovo ja rekao ali žene danas to briju, znate?
A: Molim?! Reči mi samo da i čarape pletu od toga i ubiću se, majka me prepoznat neće!
B: Pa ne ali izvjesna vlakna iz istih se koriste pri pravljenju konca za zube koji kor... Gospodine njegoš! Neee! Zovite doktora, brzo!
Ni nema ih mnogo. Uglavnom se sve odnose na seks ili alkohol ili oba pomešano. Tekstovi Turbo-Folk pesama govore o teškim socijalnim problemima kao što su: snalaženje na javnim mestima u alkoholisanom stanju ili kvantitet i kvalitet seksualnog odnosa. Najčešće prvu vrstu pesama pevaju pevači a drugu pevačice. Izdovjiću nekoliko izvođača i za svakog po jednu pesmu:
Kao prvo, obradiću Sanju Đorđević koja izvodi pesmu "Svetlo crveno". Tekst pesme ide ovako:
"Svetlo crveno u mojoj sobi je
To je svetlo zeleno da noćas imaš me
Mala kamera neka snimi sve
Sutra bićeš deo moje seks kolekcije"
Očigledno je da se u ovoj pesmi radi o seksu i to ne o bilo kakvom seksu već seksu uz atmosferu obojenu u crveno, što dodaje kvalitetu. Poruka refrena ove pesme je sledeća (bez šminke, bez metafora):
"Prazna mi je gajba, dođi da se jebemo, ja ću da te snimam dok me karaš pa ću sutra da se samozadovoljavam uz taj snimak".Sledeća pesma je "Anonimna" od čuvenog i iskusnog pevača Slobodana Vasića! E, ovde već imamo i prisustvo alkohola u krvi. Naravno, i seks je tu, opet, ne bilo kakav! Ovaj seks je anoniman i zaboravljen, jedino što je ostalo od njega jeste "Anđeo u krevetu". Tekst prve strofe ide ovako:
"Još uvek mamuran
Sve mi nejasno u glavi
Da l' je noć il' da l' je dan
Neka mi neko javi
Pored mene anđeo spava
Ne znam šta će tu
U mom krevetu"
Ovo nam govori o pesnikovoj pismenosti: "Da l' je noć il' da l' je dan". Kapiram ja da je to tako zbog "pesnikove slobode pisanja", ali stvarno zvuči bez veze. Nego, sama srž, poruka ove strofe je sledeća:
"Sinoć je bio dobar provod, našljokao sam se kao stoka. Sada se rastrojen budim i skapiram da pored mene leži dobra pička! Kako to da sam ja seljober odveo takvu ribu u krevet (verovatno je i ona bila narokana)? Nema veze, makar sam je overio!"I poslednja pesma, kao vrhunac ove definicije, za posmatranje je "Hotel Casino" izvedena od strane najveće domaće estradne umetnice Jelene Karleuše! Ona je previše vruća za metafore, stoga, ona ih ni ne koristi:
"Napravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće dete sreće
Sve će da mu ide
Svi će da mu zavideNapravi mi sina
Pod svetlima kazina
Biće milioner
Biće smrt za žene
Kao ti za mene"
Iz gore priloženih strofa vidimo da Karleuša veoma direktno i bez ustručavanja izjavljuje svojoj simpatiji da želi seks na licu mesta.Ono što povezuje ove tri pesme jeste SEKS! Zato, deco, imajte seks sa svime i svakime, sa kondomom ili bez - potpuno je svejedno, jer seks je smisao života!!!
