Najbolji izgovor za uvaljivanje odlaska u kupovinu. Dođeš gajbi s posla oko 18.25 h, mrtav umoran, usput si u autobusu fatamorganisao izuvanje cipela, pranje nogu i zakasneli ručak, da bi te ukućani dočekali nestrpljivo k'o kurirsku službu samo da ti uvale još jedan "mali" zadatak, onako "usput" i "časkom".

Vreme koje se troši za svoj ćef.
Najviše ga imaju deca i starci. Sa postepenim jačanjem/slabljenjem intelektualnih funkcija se javlja u višku, šta li?!

Strategija Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Kišno veče, nevreme koje ti ne dozvoljava da vreme provodiš napolju, nego unutra (u sobi, u krevetu, u devojci...).

Univerzalni izgovor za izbegavanje odlaska u teretanu. Nema tog vremena po kojem može da se krene.

Reakcija roditelja kad ih obaveste da je njihovo zlatno dete napravilo sranje.

Dolaskom na posao bi trebalo da započne radno vreme.

U privatnim/stranim firmama je zaista tako.
U svim ostalim najčešće nije: ništa slađe od zakašnjenja, jutarnje kafe i pauze .

Verujem da su svakome od vas roditelji kada ste bili mali trubili kako nešto mora da se uradi, jer to je za tvoje dobro - moraš jesti boraniju, rano u krevet, ne smeš gledati crtaće predugo..Jer to je za tvoje dobro. Ako nećeš, dobićeš batine, jer to je opet za tvoje dobro, da binaučio da slušaš i poštuješ roditelje, a to je pogotovo za tvoje dobro.
Na kraju ti baba i deda kažu da su i oni tukli tvoje roditelje zbog istih tih stvari, i ko što ti shvatiš kad odrasteš da od crtaća nisi pokvario oči, nisu ti vadili krajnike zbog dva sladoleda dnevno, nije strašno razbiti prozor a boraniju i dan danas ne jedeš, ni njima batine nisu pomogle.

Mnogo je važnije ono što ja osećam da je za moje dobro - upisaću srednju i fakultet koje ja želim, da bih se bavio onim što volim (pustite me makar da se nadam) Oženiću koga ja želim, družiću se s kim meni odgovara, ako mi se pije pivo piću ga, ako padnem ispit jer me je jednostavno strašno mrzelo da ga spremim - pao sam ga. Položiću ga drugi put, neće svet propasti. Možda tebi ne znači, ali tih pet dana lenjosti sam proveo u uživanjima i ponekoj sreći, i neću se zbog toga kajati. Tih pet dana sam živeo koliko se moglo i kako sam hteo.

Kao nagradu ću dobiti sebe - ne uštogljenog japija koji trči za šefovima i kojem keva vezuje kravatu.
Možda ne ni naročito uspešnog čoveka, sa nadrkanim nadredjenim, kolima koja me izludjuju i neizvesnim odlaskom na more svake godine. Zbog nečega ću se svakako i kajati. Ali to ću biti ja, i znaću da sam odluke donosio sam.

Ono što uznemiren sinčić govori svom ocu kad u sred noći upadne u spavaću sobu svojih roditelja.

Obicno se koristi u razgovoru od 3 do 6 dvadesetpetogodisnjaka kada pored njih prodje neka riba (da ne kazem pi**a) koja izgleda toliko bombasticno a nema jos uvek 18 godinica.

Naročito popularno vreme za cimanje zbog toga što postoji mišljenje da kada se poklope mala i velika kazaljka na satu, a ti pogledaš tad, neko misli na tebe. A sad se poklapaju brojevi ali princip je isti. Inače ovo vreme je izuzetno popularno za cimanje voljene osobe s tim što je važno da satovi budu usklađeni. Ovo se uopšte ne sviđa našim operaterima tako da ozbiljno razmišljaju o naplaćivanju cimanja.

Svojevremeni hit Mikija Jevremovića sa izvornim značenjem u kome se ogleda nemogućnost da prebolite i zaboravite osobu koja vas je ostavila ili vam nije uzvratila ljubav a lečite se naravno, alkoholom. Mnogo širu primenu izraz ima u pokušaju zapušavanja usta osobi koja vas smara i guši nekim pridikovanjem da imate utisak da bi vam i u čašu uskočila samo da može

Suvisna izjava jer stvarno ne znam da li je neko dobio vreme od kada se rodio jer ga svakim trenutkom mozemo samo izgubiti.

Ironično rečeno za ženu koja previši veliča i štiti svoje dete.

Ovo vreme je proporcionalno broju drugova sa kojima se vracamo kuci.

Kad sindikat razvijenog oblika života iz nje stupi u štrajk, tražeći radno vreme od 8 sati, beneficirani radni staž i naknadu za topli obrok.

Slobodno vreme izmedju 4 pauze i ispijanja kafa, koje je uslovljeno dobrom voljom sluzbenika koji rade na salteru!!

Bilo kakva nepotrebština po kući koja mora da se čuva, jer ja tako kažem.

Izraz koji će sagovorniku staviti do znanja da smo čuli ono što nam govori, ali da se nismo preterano potresli.

Tako se obraćamo nekome ko nam je drag, a nešto je gadno zasro.