Najveći smarači koje si ikada video. Oni idu po školi pričaju sa profesorima, idu na svaka otvorena vrata, na roditeljski dolaze sa sveskama, olovkama i šestarima i postavljaju glupa pitanja. Raspituju se o planu i programu. Svi hoće da unište baš njihovo dete i oni moraju da mu pomognu.
Prijemni ispit im je najveća noćna mora koju su ikada preživeli! Već krajem šestog razreda kupuju detetu vežbanke i uzimaju časove. Prave mu najveći mogući stres, mada je njima ipak veći. Onda malo odu na RTS da pričaju kako će deci sigurno biti mnogo težak prijemni. Ali njihovo dete je baš učilo i nije u redu da nema maksimum. Njihovom detetu je mnogo teže jer je ono mirno i pametno dete...kakve god to imalo veze.
Proces se proteže tako i kroz upis za faks i dalje...ceo život, zapravo.
Misle da je njihovo dete iznad ostalih. Ono nije izašlo iz pičke k'o svi ostali, već iz vagine; ono nije vaspitano kao ostali, već disciplinovano; ono nije dete, već "MOJE DETE". Zamišljaju ga kao najpametnijeg đaka koji voli školu ali je malo povučen jer su svi ljubomorni na njega.
Realnost je da oni nemaju pojma da je ono zapravo običan kreten. Kasnije će postati propalitet. Ne shvatajući da takvim ponašanjem od njega prave samo još gore.
Fraza koja se koristi kao racionalizacija činjenice da je neko napravio biznis plan u skladu sa epohom u kojoj živimo.
Neretko se kombinuje sa nemam ja njemu šta da zamerim.
Pera: Maćori, si čuo da se Žile satire od love?
Mika: Jesam, maćori, ali ne bih mu ja bio u koži...
Pera: Što?
Mika: Brate, iskoristio lik poplave, pokupio uništene automobile, sredio ih preko veze u nekoj propaloj fabrici i sada ih prodaje kao "skoro ko nove"... Gde će mu duša?
Pera: Pa dobro, brate, nemam ja njemu šta da zamerim, on je razumeo vreme. A osim toga, od te kombinacije živi i on, i njegova porodica, i ta fabrika, i njeni radnici i njihove porodice, a i neko će se ovajditi za skoro ko nov automobil...
Slamka spasa trgovca odećom u nameri da vam proda džemper iz Italije, ali samo kad bi se tako zvala oblast u Bugarskoj.
Mušterija: - Ali nekako mi je ova vuna gruba previše, nije to to...
Prodavačica: - Moj sin nosi isti, celo odeljenje je kupilo kad su videli, živa istina, pere se na trijes, dete se ne žali, evo gde sam ako lažem...
Kožura na pohovanom batku.
Način da ubrzate napredovanje na listi čekanja na ugradnju veštačkog kuka.
- Eee, tako... Sad smo vas upisali na listu za operaciju i po ovome, možete očekivati da vas pozovemo negde....u januaru 2038.
- Doktore, moram da proverim u rokovniku ali mislim da u januaru neću moći da dođem na operaciju jer planiram da budem mrtav i da me do tada crvi izedu, a ne bih da propustim termin pa, je l' može to nešto brže?
- Pa vidite, problem je u nabavci kukova preko fonda, ali ako sami kupite kuk, možemo da ubrzamo.
- Dobro, ako je tako, kupiću, ali gde?
- Tu mogu da pomognem, da se vi ne mučite i da ne kupite pogrešan, evo mogu ja za vas to da završim. Znam čoveka, donosi iz Turske, duplo jeftiniji od Italijanskih a kvalitet vrhunski. Znate, Turci sad rade delove i za Mercedes, nije to više ono farmerke, patike, kožne jakne... Ako mi donesete 2000 evra, ja ću to da nabavim i vidimo se u novembru da nameštamo.
- Ma evo vama odmah 3000 da stimulišete Turke, imam neku svadbu u oktobru, neću da klecam u kolu.
- Vidimo se sutra u 8 i od večeras nemojte ništa da jedete zbog anestezije.
Logično pitanje koje postavljaš ortaku kad vidiš da počinje da se ponaša kao budala ili mu je sve smešno. Kao da je popušio onu cigaru iz pakle.
- Bgate, da čuješ fto sam smisvio vic, mvogo je jak.
:ortaci kolutaju očima i čekaju:
- E, bgaćo, uđe puž debil u autobus i kvenuo da se kveće po svedini. Kontrovor koji se našao slučajno ispred njega ga je zgnječio.
- Iiiii?
- Hehehe, puž odvepi glavu s poda, pusti vogove i kaže: A, što mene ja imam markicu?
:neverica, tajac:
- HAHAHAHAHAHAHA, daj mu još jednu!
Pitanje roditelja koje smo tek naučili da barataju i-mejlovima.
-Vidiš, klikneš na "send", (ovde ukucaš njegovu adresu a ispod sadržaj poruke pre toga), i poruka je poslata!
-Očajni roditelj, posle nabadanja po tastaturi: Jes, deluje lakše, al kad će njemu to da stigne, to ima da se oduži...
-Pa već mu je stiglo.
-???
Kada uhvatite sebe da ste barem pet puta u toku dana citirali rođenu majku.
Ja (sinu): - Neće ti pomoći ni kožne gaće!
Ja (ćerki): - A, šta bi gospođica jela - pečene ševe?!
Ja (sinu): - Piteće te starost, gde ti bila mladost!
Ja (ćerki): - Ti misliš - sve što leti to se jede!
Ja (sebi): - Dođoh ja na "tvoje", mati... Ponekad je baš teško biti majka.
Ono što vam stariji pričaju kad im se žalite na vaše sadašnje probleme. Koliko god da se nalazite u zajebanoj situaciji, uvek postoji gore, i to ono gore na koje ćete kad-tad obavezno da nabasate.
Osnovna škola:
-Kako je zajebano kod mene u osnovnoj... Keva zahteva sve petice, izgleda da ću da imam četvorku iz matiša...
-Nije to ništa, kod mene u srednjoj si iz matiša zadovoljan i dvojkom, samo da nije bandera.Srednja škola:
-Čoveče, kako je zajebana ova fizika, ako dobijem keca sad, moraću i za trojku da odgovaram...
-Ma nije to ništa sine, na faksu kod mene ti je celo polugođe jedan ispit.Fakultet:
-Jao ćale kako je zajeban ovaj fakultet, spremam ispit već dve nedelje i ne znam ni da beknem...
-E sinko, ja sam danas istovario 4 tone uglja i utovario 4 tone uglja. Kad budeš završio fakultet, delovaće ti u poređenju sa ovako nečim kao zajebancija.Posao (nije bitno da li fizikalija ili neki kancelarijski)
-Jebote, umro sam danas na poslu. Noge ne osećam.
-E sinko, nije to ništa. Ja bi sve dao da sam tako pokretak kao ti. Kolena mi klecaju, ne čujem na levo uvo, ne vidim dalje od dva metra... Doćićeš ti u moje godine, videćeš.Penzija:
-E, napokon dočekam penziju nisam nizašta. Zdravlje nikakvo, penzija ni za kurac, jedva lekove mogu da kupim, ne sećam se ni šta sam juče jeo. Blago ovim mlađima, ne znaju oni šta je muka. Sve bi dao da mogu na pos'o sutra da odem. Blago klincima što mogu u školu. Nemam ni kome da se požalim, niko me ne razume.
Bez brige, tvoja tajna je sigurna sa mnom, KGB neće moći da izvuče ništa iz mene.
Ništa ne bi moglo da me natera da progovorim. Ali, jednog dana, a možda taj dan nikada neće doći, ja ću tražiti uslugu od tebe. Pogrešan odgovor bi mogao da istopi vosak.
- Ej, braćala, daj deset soma, da pokrijem minus, u govnima sam.
- Jes' normalan, bre, nema kuče za šta da me ujede, a i pozajmljivao sam ti prošlog meseca, što mi, uzgred, još nisi vratio.
- Nema frke, pitaću onog zelenaša iz komšiluka. Znaš ga, Zoki Surla? Za informaciju ko mu je napumpao jedinicu, daće mi pare i vikendicu na Vlasinskom jezeru pride.
- Dođi sutra, banka mi sad ne radi.- Mogao bi da mi ustupiš malo taj tvoj motor na jedno mesec dana?
- Mogao bi ti malo da mi se napaseš mudašaca, šta misliš?
- Pa, nije da ne bih. Mogla bi i biologičarka da sazna ko joj je bušio gume i istresao govna na presvlake.
- Pazi, svetlo ne radi baš najbolje.
Analogija sa onom starom izvlakušom 'nije naše, našli smo', samo što se ovde radi o drugačijem kontekstu. Hvalisanje paralelno sa saopštavanjem informacije koja nije za svačije uši.. Situacija je takva da je neka rendom devojka zatrudnela. Ti si tuda u međuvremenu švrljao udata ona bila ili ne. Ono što je bitno jeste činjenica da ti nisi srećni otac, a i niko ne zna za tvoju malu ekspanziju njene vagine, osim naših.
- E, jesi čuo za Slađu majke ti?
- Šta?
- Trudna! Ko bi rekao, prva probila led od svih devojaka iz srednje, mislim sa trudnoćom.
- Pa zna li se srećni otac?
- Mile iz prirodnog. I dalje mi nije jasno kako se nađoše. Inače, svadba je u julu, pozvan si!
- Uh, sjajno! To se mora zaliti. Ipak nije moje, naši smo. Ako me razumeš.
Stih iz poznate pesme koji najbolje oslikava sposobnost Srba da sve vide drugim očima.
Mon village plus jolie de Paris!
Omiljena balada prosečnog praseta u Srbiji.
Ono što govore stariji ljudi kada umre neko mator u njihovom kraju!
Baba Mirka: Radojlo s'i čuo umrla Nada , znaš je sigurno ona što je imala šećer!
Deda Radojlo: Kol'ko je imala godina?
Baba Mirka: 91 godinu!
Deda Radojlo: 91? Pa bilo joj je i vreme da umre vala!
Poštovani Bane Ko-Munjaro stara,
kako si? Ja sam dobro, što i tebi želim! Iako je tvoj prethodnik rekao: „Ja sam navijač, promoter, prodavac, sakupljač dugova, ispovednik i još mnogo toga što još tek treba da otkrijem“, ja znam da si ti mnogo više od toga.
Ooo daa, ti si onaj iz pjesme Olivere Vučo "Evo Ban Ki-Muna sviraj mu ti..." Tvoji plavi šljamovi su nas čuvali onda kad je cijeli svijet od nas digao ruke i duge cijevi. Ti nisi obična sekretarica, ti si dokaz da crveno nije plavo, što implicira da je žuto okruglo. Eh, da....toliko.
Ostaj mi dalek i veseo, Banko Bananko!
Znak da su se klinci u pesku žestoko posvađali, da padaju teške reči tipa - nisi mi više najbolja drugarica, neću više da se igram i ovo je moj pesak, ma moj, pa sve do pozivanja arbitra - mama, on me dira!
Dodatak na iskaz kada znaš da nisi u pravu ili nemaš pojma o čemu pričaš.
-Recite nam da li smatrate da treba dozvoliti gej brakove?
-Naravno, oni treba da imaju sva prava kao i mi ostali, potpuno podržavam gej brakove! To je samo moje mišljenje, možda grešim...-Ko je po vama najbolji srpski pesnik?
-Mika Antić naravno, ko bi drugi bio, Miko oplodi me neraspakovanu!!! Ali to je samo moje mišljenje, šta ja znam, ja sam samo promoterka na sajmu atumobila...
Misao koja ti prođe kroz glavu prije nego otreseš i duneš komad pečenja koji je pao na pod.
Volim taj pogled, tog opakog mirisa, koji bacam na zelenmena iz moje frule... he he, onako, nežno po njegovoj faci kad curi, i preliva se... mmmmmmm.
Zelena muzika iz moje frule...
Kiklop.
