Slamka spasa trgovca odećom u nameri da vam proda džemper iz Italije, ali samo kad bi se tako zvala oblast u Bugarskoj.
Mušterija: - Ali nekako mi je ova vuna gruba previše, nije to to...
Prodavačica: - Moj sin nosi isti, celo odeljenje je kupilo kad su videli, živa istina, pere se na trijes, dete se ne žali, evo gde sam ako lažem...
Način da ubrzate napredovanje na listi čekanja na ugradnju veštačkog kuka.
- Eee, tako... Sad smo vas upisali na listu za operaciju i po ovome, možete očekivati da vas pozovemo negde....u januaru 2038.
- Doktore, moram da proverim u rokovniku ali mislim da u januaru neću moći da dođem na operaciju jer planiram da budem mrtav i da me do tada crvi izedu, a ne bih da propustim termin pa, je l' može to nešto brže?
- Pa vidite, problem je u nabavci kukova preko fonda, ali ako sami kupite kuk, možemo da ubrzamo.
- Dobro, ako je tako, kupiću, ali gde?
- Tu mogu da pomognem, da se vi ne mučite i da ne kupite pogrešan, evo mogu ja za vas to da završim. Znam čoveka, donosi iz Turske, duplo jeftiniji od Italijanskih a kvalitet vrhunski. Znate, Turci sad rade delove i za Mercedes, nije to više ono farmerke, patike, kožne jakne... Ako mi donesete 2000 evra, ja ću to da nabavim i vidimo se u novembru da nameštamo.
- Ma evo vama odmah 3000 da stimulišete Turke, imam neku svadbu u oktobru, neću da klecam u kolu.
- Vidimo se sutra u 8 i od večeras nemojte ništa da jedete zbog anestezije.
Logično pitanje koje postavljaš ortaku kad vidiš da počinje da se ponaša kao budala ili mu je sve smešno. Kao da je popušio onu cigaru iz pakle.
- Bgate, da čuješ fto sam smisvio vic, mvogo je jak.
:ortaci kolutaju očima i čekaju:
- E, bgaćo, uđe puž debil u autobus i kvenuo da se kveće po svedini. Kontrovor koji se našao slučajno ispred njega ga je zgnječio.
- Iiiii?
- Hehehe, puž odvepi glavu s poda, pusti vogove i kaže: A, što mene ja imam markicu?
:neverica, tajac:
- HAHAHAHAHAHAHA, daj mu još jednu!
Питање родитеља које смо тек научили да баратају и-мејловима.
-Видиш, кликнеш на "сенд", (овде укуцаш његову адресу а испод садржај поруке пре тога), и порука је послата!
-Очајни родитељ, после набадања по тастатури: Јес, делује лакше, ал кад ће њему то да стигне, то има да се одужи...
-Па већ му је стигло.
-???
Kada uhvatite sebe da ste barem pet puta u toku dana citirali rođenu majku.
Ja (sinu): - Neće ti pomoći ni kožne gaće!
Ja (ćerki): - A, šta bi gospođica jela - pečene ševe?!
Ja (sinu): - Piteće te starost, gde ti bila mladost!
Ja (ćerki): - Ti misliš - sve što leti to se jede!
Ja (sebi): - Dođoh ja na "tvoje", mati... Ponekad je baš teško biti majka.
Оно што вам старији причају кад им се жалите на ваше садашње проблеме. Колико год да се налазите у зајебаној ситуацији, увек постоји горе, и то оно горе на које ћете кад-тад обавезно да набасате.
Основна школа:
-Како је зајебано код мене у основној... Кева захтева све петице, изгледа да ћу да имам четворку из матиша...
-Није то ништа, код мене у средњој си из матиша задовољан и двојком, само да није бандера.
Средња школа:
-Човече, како је зајебана ова физика, ако добијем кеца сад, мораћу и за тројку да одговарам...
-Ма није то ништа сине, на факсу код мене ти је цело полугође један испит.
Факултет:
-Јао ћале како је зајебан овај факултет, спремам испит већ две недеље и не знам ни да бекнем...
-Е синко, ја сам данас истоварио 4 тоне угља и утоварио 4 тоне угља. Кад будеш завршио факултет, деловаће ти у поређењу са овако нечим као зајебанција.
Посао (није битно да ли физикалија или неки канцеларијски)
-Јеботе, умро сам данас на послу. Ноге не осећам.
-Е синко, није то ништа. Ја би све дао да сам тако покретак као ти. Колена ми клецају, не чујем на лево уво, не видим даље од два метра... Доћићеш ти у моје године, видећеш.
Пензија:
-Е, напокон дочекам пензију нисам низашта. Здравље никакво, пензија ни за курац, једва лекове могу да купим, не сећам се ни шта сам јуче јео. Благо овим млађима, не знају они шта је мука. Све би дао да могу на пос'о сутра да одем. Благо клинцима што могу у школу. Немам ни коме да се пожалим, нико ме не разуме.
Без бриге, твоја тајна је сигурна са мном, КГБ неће моћи да извуче ништа из мене.
Ништа не би могло да ме натера да проговорим. Али, једног дана, а можда тај дан никада неће доћи, ја ћу тражити услугу од тебе. Погрешан одговор би могао да истопи восак.
- Еј, браћала, дај десет сома, да покријем минус, у говнима сам.
- Јес' нормалан, бре, нема куче за шта да ме уједе, а и позајмљивао сам ти прошлог месеца, што ми, узгред, још ниси вратио.
- Нема фрке, питаћу оног зеленаша из комшилука. Знаш га, Зоки Сурла? За информацију ко му је напумпао јединицу, даће ми паре и викендицу на Власинском језеру приде.
- Дођи сутра, банка ми сад не ради.
- Могао би да ми уступиш мало тај твој мотор на једно месец дана?
- Могао би ти мало да ми се напасеш мудашаца, шта мислиш?
- Па, није да не бих. Могла би и биологичарка да сазна ко јој је бушио гуме и истресао говна на пресвлаке.
- Пази, светло не ради баш најбоље.
Аналогија са оном старом извлакушом 'није наше, нашли смо', само што се овде ради о другачијем контексту. Хвалисање паралелно са саопштавањем информације која није за свачије уши.. Ситуација је таква да је нека рендом девојка затруднела. Ти си туда у међувремену шврљао удата она била или не. Оно што је битно јесте чињеница да ти ниси срећни отац, а и нико не зна за твоју малу експанзију њене вагине, осим наших.
- Е, јеси чуо за Слађу мајке ти?
- Шта?
- Трудна! Ко би рекао, прва пробила лед од свих девојака из средње, мислим са трудноћом.
- Па зна ли се срећни отац?
- Миле из природног. И даље ми није јасно како се нађоше. Иначе, свадба је у јулу, позван си!
- Ух, сјајно! То се мора залити. Ипак није моје, наши смо. Ако ме разумеш.
Stih iz poznate pesme koji najbolje oslikava sposobnost Srba da sve vide drugim očima.
Mon village plus jolie de Paris!
Omiljena balada prosečnog praseta u Srbiji.
Znak da su se klinci u pesku žestoko posvađali, da padaju teške reči tipa - nisi mi više najbolja drugarica, neću više da se igram i ovo je moj pesak, ma moj, pa sve do pozivanja arbitra - mama, on me dira!
Ono što govore stariji ljudi kada umre neko mator u njihovom kraju!
Baba Mirka: Radojlo s'i čuo umrla Nada , znaš je sigurno ona što je imala šećer!
Deda Radojlo: Kol'ko је imala godina?
Baba Mirka: 91 godinu!
Deda Radojlo: 91? Pa bilo joj je i vreme da umre vala!
Poštovani Bane Ko-Munjaro stara,
kako si? Ja sam dobro, što i tebi želim! Iako je tvoj prethodnik rekao: „Ја сам навијач, промотер, продавац, сакупљач дугова, исповедник и још много тога што још тек треба да откријем“, ja znam da si ti mnogo više od toga.
Ooo daa, ti si onaj iz pjesme Olivere Vučo "Evo Ban Ki-Muna sviraj mu ti..." Tvoji plavi šljamovi su nas čuvali onda kad je cijeli svijet od nas digao ruke i duge cijevi. Ti nisi obična sekretarica, ti si dokaz da crveno nije plavo, što implicira da je žuto okruglo. Eh, da....toliko.
Ostaj mi dalek i veseo, Banko Bananko!
Додатак на исказ када знаш да ниси у праву или немаш појма о чему причаш.
-Реците нам да ли сматрате да треба дозволити геј бракове?
-Наравно, они треба да имају сва права као и ми остали, потпуно подржавам геј бракове! То је само моје мишљење, можда грешим...
-Ко је по вама најбољи српски песник?
-Мика Антић наравно, ко би други био, Мико оплоди ме нераспаковану!!! Али то је само моје мишљење, шта ја знам, ја сам само промотерка на сајму атумобила...
Misao koja ti prođe kroz glavu prije nego otreseš i duneš komad pečenja koji je pao na pod.
Волим тај поглед, тог опаког мириса, који бацам на зеленмена из моје фруле... хе хе, онако, нежно по његовој фаци кад цури, и прелива се... ммммммм.
Зелена музика из моје фруле...
Trenutak kada na svom ramenu osetiš sveže govno, iz toplih krajeva tek pridošle ptice selice.
...siguran znak da Vas devojka testira...
Ako su drugarice iole dobre, siguran znak da treba da okinete test...
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.