Proizvod koji po funkcionalnosti ne zaostaje za proizvodima sa zapada ali se karakteriše nemaštovitim kockastim oblikom i velikom težinom.

Parodija na izjavu "Pazi da ti neko ne ubaci drogu" i zajebancija na račun studenata koji završavaju neku od visokoškolskih ustanova u Leposaviću ili Kosovskoj Mitrovici.

Iznenađenje je kada prvi put vidiš da peti put i ne ide baš najbolje.
Panika je kada peti put shvatiš da ni prvi put ne ide dobro.

Samoubistvo..cisto..pogotovo ako zivite sa osobom koja je pasionirani obozavatelj svih ex-yu filmova koji su ikada igdje vidjeli svjetlost dana (tj.usli u kino pa na tv pa na video pa na dvd).Jos ako ta osoba drzi daljinski u ruci a vi nemate planirano vani a na programu je 242 put repriza (recimo Cao inspektore ili Svemirci su krivi za sve)onda vam ostaje samo noz ili pistolj u ruke pa da se skrate muke..

tezak izbor. situacija u kojoj djevojka mora izabrati izmedju dva momka, jednog bogatog, lijepog i uspjesnog koji je drzi kao malo vode na dlanu i drugog kojeg beskrajno voli, koji joj budi leptirice u stomaku, koji je psihicki maltretira i emotivno zlostavlja, ali kao sto rekoh kojeg voli.
logican izbor ne postoji. ali i jare i pare ne moze imati.

Mjesto u gradu, najčešče neka skrovita javna površina, polje ili napušteno industrijsko postrojenje gdje mladi parovi odlaze spolno opčiti u nedostatku boljeg odnosno prihvatljivijeg prostora.

Pitate se gde možete da kupite ovakvu glupost?! Naravno, u Top-Shopu! Inače to je ćebe koje podseća na ogroman duks ili neki sličan odevni predmet. Ali za razliku od običnog ćebeta, ''održava toplotu i slobodu pokreta'' i u njemu su vam ruke slobodne tako da ''nesmetano možete koristiti laptop, mobilni telefon, daljinski upravljač...'' A uz njega dobijate poklon- portabl mini lampu za čitanje.

Rečenica koju uvek izgovaramo kada nas ćale ili keva teraju da idemo do prodavnice ili da im nešto pomognemo. Uglavnom je izgovaramo jer znamo da se naš brat/sestra izvukao da ne ide pod izgovorom da mora da "uči".

Izraz koji opisuje ili genijalca ili totalnog idiota.

Ono što je za jedne spontana pauza u razgovoru za druge je neprijatna tišina. U suštini to je jedna ista stvar, ali različito doživljena! Prave i opuštene razgovore prati spontana pauza. Bez obzira koliko ona traje, ti razgovori se posle nje najčešće normalno nastavljaju gde su stali. Ljudima koji razgovaraju nikako nije neprijatno, jer nema pravog razloga za to. Međutim kada se vode nategnuti i veštački razgovori skoro je sigurno da će nastati i neprijatna tišina. Onda ona često počinje da traje, i da traje, i još, i još! Sve dok ti sagovornici ne ispuste i poslednju kapljicu znoja! Verovatno zbog toga što sada ta tišina počinje da govori o njima. Kod nekih nastaje veliki strah od takve tišine, i zbog toga se isti uče da nikada ne zatvaraju usta, bez obzira šta iz njih izlazi! Isti ljudi takvu tišinu često prekidaju paničnim započinjanjem nekakvih razgovora o vremenu, o politici, o tračevima, ili najčešće o nekom zajedničkom objektu pljuvanja.
U svakom slučaju lepo kaže izreka da je ćutanje zlato.

Poslednji stadijum razvoja : neodlučnosti, razmaženosti ili perfekcionizma kod žene, potmuli dubinski nagon koji čeka ekstremnu situaciju da ispliva na površinu i okonča tvoj, njen ili oba života. Garantujem da je ubio odredjeni broj ljudi u brodolomu Titanika.

Pitanje koje se postavlja nešto starijem ortaku iz ekipe kada se povede pitanje o vojsci i služenju vojnog roka

Izraz koji suptilno sprečava neprijatne situacije. Upućuje se ljudima koji ili nemaju dlake na jeziku ili su tolike dijabole da ne znaju kad šta treba reći.

Izraz kojim saopštavamo nekom da smo se mnogo ugojili, s obzirom na činjenicu da ona uvek smatra da smo mršavi.

Veoma cesto pitanje kada se dijeli zarada.

Se opisuje kao stanje ili poremećaj čije poreklo datira negde iz predškolskog uzrasta, manifestovalo se manjkom interesovanja za igračke, tv i kompjuter (na veliku radost roditelja) i preteranom opsednutošću sopstvenim, a potom i tuđim pupčevima (slobodna interpretacija, jer ova reč ne postoji)!

Ovo u najmanju ruku neobično dete nakon prvobitnog ushićenja počinje ozbiljno da zabrinjava roditelje, mada je roditeljska briga i ovaj put bez naučnog dokaza (rečenica koja će kasnije postati poštapalica).
Prva osoba koja bude prepoznala naklonsti ove dece i to stavila do znanja svima, biće verovatno neki rođak u poseti po prvi put, komšija sa prvog ili pak kasirka mešovite robe, tada će izgovoriti nešto poput: ”ova/ovaj vaša/vaš mala/mali je rođeni doktor”! Od tog trenutka je sudbina male/maloga zapečaćena.

Sa nepunih 19 godina mala/mali, sada već uveliko stasala/stasao, upisaće medicinski fakultet, pa makar on bio i u Foči (ovo ni po kojoj osnovi ne bi trebalo da uputi čitaoca da pomisli da je u navedenoj sredini veća zastupljenost datog poremećaja, već je poremećaj otprilike jednako zastupljen na svim medicinskim fakultetima sveta, nažalost).
Potom sledi apdejtovanje slike u pasošu, ličnoj karti, gsp povlastici i naravno profilne slike na fejsu, izgled bi bio otprilike sledeći: beli mantil, kostur i ja, sa varijacijom na temu: beli mantil, Neterov (Netter) atlas i ja ili beli mantil profesorka/profesor i ja (najtužnija od navedenih varijacija)!

Godine prolaze, školovanje traje i traje više ili manje uspešno.
Slike, statusi i komentari na fejsbuku, odakle ih prijatelji iz srednje i šira porodica jedino može pratiti, ostaju manje-više isti, promene su estetske prirode, dobitak (češći) ili gubitak na kilaži, eventualno druga boja mantila, iz belog u zeleni (hirurški) ili tako nešto. Statusi i komentari su tipa: „položila/položio tu i tu -logiju sa tom i tom ocenom ili tipa ne mogu više da učim, bla bla bla, baš su mi teške knjige, a jel zna neko kad je predrok itd”!

Odjednom će Vas cimnuti data osoba na mobilni, pomislićete da želi da Vas čuje, ali da nema kredita. Ok, to je skroz legitimna situacija, može to svakome da se desi i brže bolje okrenućete Vašeg prijatelja ili rođaku jer se ona/on Vas setila/setio, baš Vas, daljeg rođaka koji im je još davne neke, tako vešto odredio životni poziv ili prijatelja iz srednje škole ili osnovne, koga zbog obaveza ni ne viđa više!
Iznenađenje!!! Javiće se, kratko i odsečno i reći: „E na dežurstvu sam u hitnoj, ne mogu da ćaskam”! Probaćete ponovo, misleći da ste u brzini pogrešili broj! Javiće se opet, sada još kraće i sa izvesnim prizvukom zadovoljstva u glasu: „U hitnoj sam, žur….tuuuuut”! Bićete zabezeknuti, šta se upravo desilo?!
Situacija će Vam biti donekle jasnija sutradan, kada budu svanule prve slike na fejsbuku, Vaša rođaka ili prijatelj u belom mantilu sa stetoskopom oko vrata pozira ispred Urgentnog centra, na parkingu Urgentnog centra, na stepeništu Urgentnom centra, u čekaonici Urgentnog centra, sa natpisima ispod slika: Urgentni centar - druga kuća, Urgentni centar - novi dom, moj život je - Urgentni centar, kada odu svi ostanemo mi - Urgentni centar!
Na slikama osim Vama poznate osobe biće još po neki saučesnik (vršnjak - istomišljenik), biće jasno svima da su slike napravili upravo ljudi koji se na njima i nalaze, negde se vidi i ruka osobe koja drži aparat ili mobilni telefon!

Pomislićete možda da je Vaša rođaka ili drug napokon postao neko i nešto na tom Urgentnom centru. Međutim situacija je malo drugačija. Rođaka ili drug je niko ništa, ima upotrebnu vrednost poput vešalice za garderobu, ormana, otomana ili nekog drugog komada enterijera i to samo ukoliko ume da stoji mirno! Ali silno želi mnogo toga.

Ako je data osoba već dosegla toliko količinu samoljublja i uobraženosti, moramo se priupitati šta će se tek desiti ako stvarno jednoga dana postane neko i nešto?!

Izvesno je da će sebe posmatrati poput malog ili malo većeg Boga među ljudima! - Auuuć (zvuk koji nastane kada se prstom dotakne vrela ringla)!

Šta činiti i kako lečiti?
Ovaj poremećaj ili stanje se jedino može lečiti udarnim dozama prizemljavanja i određenom dozom samohumora!

Pitanje koje muškarcima podjednako postavljaju i muškarci i žene, u smislu šta im je bitnije od ta dva. Muškarcima je vid zabave, a ženama izvor informacija. Prema odgovoru, muškarci se dele na opredeljene i neodlučne.

Kada smo bili deca pa se igramo žmurke ili nečega već sličnog, pa kada nekom nešto ne odgovara ili mu nije ''pod kapu'' ili mu čisto dođe onako pa mu se neće pa bi da piša uz vetar ... uzviknemo PUJ PIKE, NE VAŽI SE.

danas velika dilema kad prodjete pored buvljaka na nbg i razmisljate se da li da potrosite zadnjih 100 kinti na 5 pari kineskih carapa ili 6 pornica uz brdo saveta od lokalnog roma iz belvila

Opis za ne tako dobro spremljeno jelo u restoranu ili za ne tako dobro napravljen proizvod. Česta opaska na račun vegetarijanske hrane.