Pitanje urađenog lika koji hoće da pita:

-Koliko je sati?

ali ne može da se seti kako da kaže.

Izraz kojim počinjemo govoriti o nekim našim stavovima ili sklonostima koje naš sagovornik najvjerovatnije ne dijeli.

Izraz koji se koristi obično kad hoćete da izbacite nekog iz prostorije, a da mu ne kažete baš - marš bre u pičku materinu i izlazi napolje.

Uglavnom se koristi kad hocemo sebe da ogradimo od neceg, da kazemo sagovorniku svoje misljenje, ali da mu time stavimo do znanja da njegovo misljenje o tome i nije tako bitno, ili nas ne zanima, i da je dosadan. Neka vrsta odjeba.

Ne služi svojoj prvobitnoj svrsi, već je razvio veoma korisnu sekundarnu osobinu.
Naime, skoro se uvek ta papirčuga koristi da ljudi na njemu seku nokte.

Situacija kad vam mozak stane. I koliko god pokušavali silom da se napregnete da se setite ili smislite, ne ide. Pre ćete se usrati nego setiti.

Ono sto kazete osobi koja ocekuje da Vam zivot bude na stand by-u kako biste za nju uvek mogli da budete dostupni.

Varijacija na temu jebi, ne vadi. Poklič kojim se pozdravlja superiornost nad nemoćnim pojedincima ili čitavom masom jadnika. Bez milosti i, naravno, bez šaranja i rasipanja, već pravo po lobanjama, pazeći da jadnike ne promaši ni jedna kap. Zlatni tuš lišen emocija.

Ovo nije predlog za večeru, niti dvoumica šta ima više vitamina B, niti šta treba da bude jeftinije. Ovo može da bude zamena za poznatu retoričku pitalicu "Kokoška ili jaje?". Priča o pivu je stara isto koliko i priča o hlebu. Smatra se da je pivo rezultat slučajnog otkrića, i da je dobijeno tako što su loše spremljena zrna žita povukla vlagu i uz pomoć sveprisutnih divljih kvasaca podlegla fermentaciji u smesu koja je preteča današnjeg piva, tzv. "tečni hleb". Prvo pivo se pravilo od ječma i pšenice, a tek sa Bavarskim zakonom o čistoći piva (1516.god.) naloženo je da se pivo pravi od ječma, hmelja i vode.

Dve verzije poprilicno starog žargonskog izraza koji predstavlja naziv za raznorazne vrste smeša, a takodje na italijanskom znači - jelo.

Dobar i šaljiv odgovor nekome kome je stalo do vašeg slobodnog vremena.

Za nekog blagoslov, za nekog prokletstvo.
Prva odigrana lutrija, a da te niko nije ni pitao da li hoćeš da učestvuješ. Zbog toga tolerišeš mnoga sranja, opraštaš što nikom drugom ne bi, trpiš i kad ne moraš. Znaš da te niko iskrenije ne voli. Tvoji su.

Familiju ne biraš, ali svaki drugi izbor je tvoj. Pa dobro razmisli pre nego doneseš odluku, samo da skineš sudbinu s dnevnog reda, jer se loše uvek vraća s kamatom. Ispravljaj, menjaj, ali ne sedi čekajući da se nešto desi. Svaku drugu lutriju da bi dobio prvo moraš da odigraš.

Pitanje koje se postavlja,verovatno,od samog nastanka sveta pa do dana današnjeg,a sigurno će se ponavljati jos dosta dugo.

kazemo kada prepricavamo tudji dogadjaj ili vic koji smo culi od nekoga i ne dobijemo odgovarajucu reakciju slusaoca(pa pokusavamo da se izvadimo).

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

Fraza koja opisuje ljude koji su ludi k'o struja i pričaju k'o navijeni, uzimajući u obzir da ne reaguju na druge kritike (ili ih ne zanima).

Ne može se tvrditi da nisu uspeli, ali ljudi koje je život ipak donekle izigrao. Sećaju se Hvara i Opatije iz nekih lepših vremena, dok danas kao sredovečni pripadnici srednje siromašne klase jedu sebi živce jer na more ne mogu kao sav normalan svet u junu ili julu. Lice Dragiše Popadića. Strepi za posao iz kog ne može pošteno da se živi, trpeći pridike supruge kako je nesposoban, zašto on nije kad su drugi mogli, udala sam se za tebe a toliko sam u životu mogla postići..I tako u krug iz godine u godinu. Nesrećni jer ne mogu u Španiju, a opet zahvalni jer mogu na bilo kakvo more.

Bira septembar jer tek tada može da dobije godišnji, a špic sezone je gotov tako da je ugostiteljska ponuda dosta jeftinija. Tada pakuje ženu i dvoje dece, i uplaćuje deset dana krvavo i prekovremeno zaradjenog polu-pansiona u Čanju, gde jede pečene paprike na praznoj plaži sa golišavom decom, koja vijaju niveinu veliku plavu loptu iz '89., i ženom u jednodelnom crno-belom kupaćem kostimu na pruge. U boljem slučaju, pašće neka Bugarija.

Česta izjava gosta neke političke ili slične emisije, u situacijama kad ili nema pojma o "tome", pa izgovara ovu rečenicu da se ne bi primjetilo da je glup, ili situacija kad itekako ima pojma o "tome" ali zbog nekakve muljaže oko "toga", želi se izbjeći priča.

Ono sto kaze svaki igrac Pes-a kada izgubi sa 3-0 ili vise.

Najbolji i najlepši komentar (kompliment za dame) koji možete čuti u prevozu ukoliko izgledate kao da imate 15 godina i to zahvaljujući svojoj prirodi ili rezultatu plastične hirurgije.