Izmešana osećanja, najčešće ona negativna sa elementima razočaranja, čamotinje, tuge i sete, koja se može videti u očima stanovnika sa juga Srbije.

Ovaj izraz oznacava jednu,nazalost,veoma rasprostranjenu pojavu medj' omladinom.
Naime,radi se o nekoj vrsti "igre" cija su pravila veoma morbidna,i cijeg bi "izumitelja" trebalo zatvoriti u posebnu ustanovu.
Pravila igre su sledeca:
-za igru su potrebna najmanje dva novcica (bilo koje velicine),ravna podloga,i dva debila koja bi ovu igru igrala.
-na pocetku igre odredjuje se ko ce biti branilac (tj. meta),najcesce nekim suludim sistemom eliminacija nalik na igru "neverovatne mudrosti i kretenskog naziva"-zimi,zami,zuuuuuuuuuuuuum. (jos jednom,ko je smisljao imena,stvarno ima "dara")
-onda dolazi najzanimljiviji deo igre-klanje!
Mislim,ne bukvalno klanje improvizovanim novcicima,vec sama srz igre:
branilac postavi stisnutu pesnicu na ravnu povrsinu,a napadac (drzeci kaziprst u neverovatnom grcu) pokusava da pronadje optimalan ugao pod kojim bi novcic opalio sa ravne podloge,pravo u neki od prstiju ili zglobova branioca.
A onda------trenutak odusevljenja-novcic polece ka ruci branioca i udara u neki od njegovih prstiju. Branilac,zatim,uz uzasan krik,gleda,napravljenu stetu,i osmehujuci se ,konstatuje da ga prst samo malo boli.
Ovako je obicno na pocetku.
Na kraju igre (posle 20 ili vise krugova) i jedan i drugi takmicar,uvidevsi da su skoro slomili prste (hmmmm,da li treba biti genije,pa zakljuciti da kada krv tece u potocima treba prekinuti igru),uzimaju novcice,(koji su sada obliveni krvlju),pokusavajuci da se nekako fizicki pozdrave,jos vise se povredjuju.
Zatim odlaze kuci,gde ih,po obicaju,ceka majka,koja ce ih iskritikovati (iskarati,prim.star.narodn.pesm.),a posle im opet dati "sitne pare",zaboravljajuci da deca to nece koristiti za uzinu (ili kondome),no za medjusobno krvavljenje.
Kako je izraz nazvan bas "krvavi prsten" nije poznato,ali postoji jedna teorija:
-u pokusaju da izdejstvuje sto manje stete po svoju ruku i prste,trenutni branilac okrece svoju pesnicu,tako da bi novcic,ako bude precizan,udario o njen kraj,tj. mali prst.
Ali,to proizvodi upravo obrnut efekat: nazalost neprecizni napadac,"sutira",pogadjajuci prstenjak (domali prst,kako god da ga zovete),tako da ovaj prst obicno zavrsava kao najpovredjeniji.Iz cinjenice da se na prstenjak stavlja prsten (genijalno,zar ne?),proizveden je i izraz krvavi prsten.
Po meni bi ovu igru trebalo zabraniti,ili dopustiti da je igraju samo oni kojima u licnoj karti pise "profesionalni mazohista".
Ali,moje misljenje verovatno niko ne slusa,pa zato ova igra postaje sve rasprostranjenija.
Postoji jos nekoliko pravila i posebnosti vezanih za ovu igru,ali bi njihovo objasnjavanje zalazilo u domene patologije (a ju...sta sam sad reko...dobro nek ostane,mrzi me da brisem...)

Scenarista koji je izmislio čarobnu formulu za popularnu domaću seriju: južnjački naglasak + pozorišna gluma + likovi koji reči drugih likova tumače uvek na najpogrešniji mogući način, ma koliko to u nekim slučajevima izgledalo nemoguće.

Na SOS kanalu je nekada postojala emisija (možda i sada postoji, nisam siguran) čiji je koncept bio da pronalazi stare, ali za srpski (i ex-Yu) sport zaslužne sportiste. Veoma pohvalno, jer su se mnogi našli u milosti države koja ih je kao i sve ostale zaslužne građane stavila u poslednji razred "brzih pruga Srbije". To je takođe bio i dobar način da mladi saznaju za sportiste koji su bili sportisti svim svojim bićem i koji nisu bili ni glupi ni umobolni niti su predstavljali pokretni cirkus.

Ovo pišem, jer mi se čini da je totalno nebitno današnjoj omladini, ali i mnogima koji su rođeni u poslednjoj dekadi SFRJ, a da im je najbitnije gde su koji od preživelih kriminalaca sa "vrelog beogradskog asfalta". Diče se poznavanjem istorijata i životnog puta bagre, nitkova i lupeža, seljobera koji su utokama lečili komplekse, uz pomoć režima (koji i verni pratioci pljuju) rasturali drogu po Srbiji (koju toliko vole), pljačkali i ubijali i one poštene i vredne Srbe koji su po merilima većinskog dela stanovništva "glupi, pa ne znaju".

To je sramota za nas kao narod, da se mladi hvale poznavanjem takve materije a da bataljuju školu i ostale bitne stvari iz nje (i koliko god da nam je sistem školstva konfuzan, ipak se može učiti i naučiti). Uz kneza Lazara rame uz rame stoji Kristijan Golubović i ostala kompanija.

Sramota.
Za svaku osudu i prezir.

'Ajmo svi na pod, svi u jebeni sevdah, jer zemlja gruva i svima nam je tako do jaja! 'Ajmo ruke gore svi koji kapiraju o čemu se radi! Ja ne kapiram da ga jebeš! OK, u stvari kapiram da danas baš svako ko se od matoraca ogrebe za gitaru ili klavijature može da pravi muziku i da osnuje bend, ali ne kapiram zašto se neki toliko trude da budu u toj baš kategoriji! Okej, reći će neko, ljudi slede svoje snove. Sve je to lepo, ali zašto da zbog njihovih snova i njihove bljutave muzike ja i hiljade drugih imamo noćne more? Završi brate neki faks ili pali preko ili neka ti ćale preko veze nađe neku dobru šljaku gde nećeš raditi ništa, a primaćeš kintu. Od takve muzike se i tako nećeš leba najesti.

Ali ta muzika je tako moderna! reći će neko. Čuj moderna! Ponegde je postalo moderno biti muško i primati ga u bulju, zato mi se baš nešto i ne žuri da postanem moderan.

Ali to je tako urbano! Urbano, kažeš? Neka hvala, ja ću onda radije ostati seljak i do kraja života slušati Smak, YU grupu i ostale stare majstore. Tačno, matori su i ružni, ali znaju da sviraju i da naprave pesmu, ja muziku i tako ne gledam već slušam.

Ali te njihove pevačice, pa one imaju tako slatke, sexy glasove. Stvar ukusa. Ja bih na primer radije gledao pornić sa Angelom Gossow u glavnoj ulozi i slušao je kako u ekstazi priziva svevišnjeg onim njenim jezivim glasom. Bolje to nego slatkasti izveštačeni glasići riba od kojih neke nisu dovoljno dobre ni za pornić. Dobro, neke i jesu, ali to nije deo ove priče.

Manifestacija koju kada gledate ne shvatate kako je moguce da se raspala Jugoslavija, a za Sovjetski savez mislite da jos postoji.

Potreba da se bend na što originalniji način predstavi svom publikumu, a i da se ujedno i članovi benda pokažu kao prave face. Stepen inovacija po muzičkom žanru je na naivou statističke greške:

1) Vrata glupavim nazivima benda otvara era Ex-yu grok muzike. Formula je sledeća: boja + voćka ili neki besmislen pojam: Crvena Jabuka, Bjelo dugme, Plavi orkestar, Divlje jagode... Krajnja konsekvenca su nazivi poput "Truli patlidžani", "Gnjile kruške", "Zlaćane mušmule" itd.

2) Imenovanja pank bendova. Njihova kreativnost se ispoljava u traganju za bizarnim i morbidnim pojavama u svetu, ili stvaranjem iste: "Kopilad", "Sline", "Paščad", "Beznogi kenguri", "Testisi u vazduhu" itd. Krajnja konsekvenca je već postignuta.

3) Metal bendovi preferiraju pozajmljenice i skloni su engleskim rečima. Inspirisani su fantastičnim mitskim prostorima i bićima koja naseljavaju iste, folkornim legendama o vampirima, zduhaćima, alama i sl. Naziv često "zamaste" kurzivom: " Elf Slayer", " Forest awakers", "Askalon", "Witch Kings of Doom", " Disciples of Narnia", "Sons of Betrania" itd. Krajnja konsekvenca bi bila inspiracija Hari Poterom, npr. "Hogwarth nightmare"

4) Kulminacija se dostiže u bendovima koji gaje narodni melos. S obzirom da moraju da se prilagode inteligenciji svojih fanova i njihovim zahtevima, oni se opredeljuju za jednostavnost. Vole sufikse kao što je "bend", i to u kombinaciji sa imenom frontmena koji kupi svu slavu: " Darko Dalipagić bend", "Mile Karaklajić bend", Negovan Ljubibratić bend", ili " Sega mega bend", " Jelek bend", "Kišno leto bend", "Johan S. Bah bend" itd. Konsekvence takođe nema.

Ma, zajebi hakere i game-erski govor...
Postoji i bolji vid komuniciranja drugih osoba koji ne razumeš dok slušaš, al', za razliku od prvih, se bar smejes u toku..

Upucuje se coveku koji nema mere prilikom koriscenja necije privatne svojine.

Iza, pozadi - južna pruga.

Čovek sa teškom mukom.
Razne su bitange, sitni đilkoši, bore todorovići i komunistički komesari s dilemama prošli kroz yu kinematografiju, mnogo je tu bilo blata, govana, ubistava u poljskom wc, mučenja i silovanja, hladnog osmeha Radeta Markovića ali niko, nikad, nije imao muku kao Stole Aranđelović.
On se jednostavno muči, po suštini svojoj se muči, iznutra, on je težak čovek, za sve, za ženu, za decu, i za ostale domaće životinje, ćerka ga se boji i ima traume, sin je pobegao od njega u Švabiju, on je izuzetno težak i krutih stavova: bio je 11 puta na Golom otoku i vraćali ga jer niko ne može da ga slomi tamo: lomio je kamen glavom i srušio katolički ribnjak besnim pogledom.
On ima muku, muku ogromnu, on ne priča on ćuti i muči, on se mršti, ima ogromnu brazdu bore na čelu, on samo ženi kaže: Ilonka ućuti jebem li ti očinji vid i kamen presolac! on ne da njivu, opire se nacionalizaciji, on neće da učestvuje u gradnji bunara i Brestovca na vodi, on psuje nebo, boga, zemlju, kantu, kofu, štalu, magarca, on je Pilipenda, on je Stole koji postaje drvo, on lupa ogromnom pesnicom po stolu i stalno viče: nećete ga majci, nećete ga majci! on je kivan, besan, kiseo i mučan, on svaki dan prenosi kamen sa mesta na a na mesto b i tamo gradi od kamena svoju muku, crkvu svetago bijesa Stoleta Aranđelovića!

Prototip seoske srpske devojke. Gipke građe. Sitnotrepćućih očiju. Tamne kose, gustih obrva, sa dva ornamentno raspuštena pramena dok ostatak dalje seže u pletenicu.
Mirna.
Nikad neće opsovati. Nikad neće podići ton. Neće reći ''Ne mogu'', al' neće reći ni ''Neću''. Jbg. Lepo vaspitana.
Uvek po strani. Ne ulazi u priču, ne ulazi u konflikte, ne busa se, ne buni i uglavnom je svi vole. Voli i ona njih. I sve to ćutke.

A onda padne mrak. Nju sve nešto svrbi. Nju svrbi a češe se celo selo. I sve tako, ćutke.

Ne prođe puno, studen izvor utrobu ne mije. Napupila ruža u dnu pupka. Svi su cvet mirisali, sad plod niko da ubere.

Pismo koje se čita na skoro svakom mitingu od nacionalnog interesa, kao intermeco između govora dvojice političara i služi da podjari atmosferu dok ovaj drugi ne skupi muda da izađe pred masu. Mala Milica piše tako da ti knedla u grlu stane, oči zasuze, a pesnica se stegne u bijesu usmjerenom prema krivcima za dječiju tugu.

Ko je mala Milica? Četvorogodišnje vanzemaljsko i sveprisutno biće koje tečno čita i piše, razumje se u matematiku, informatiku, politiku, civilne inicijative i vojne tehnologije sa posebnim osvrtom na bojne otrove. Uvijek u epicentru životnog zemljotresa, ali i dalje stamena iako prinuđena da moli za pomoć. Kroz tu njenu molbu provijava želja za normalnim životom koji joj je uskratio upravo onaj što je i izazvao masovno okupljanje.

Živa legedna koja je zbog neumešnosti u biznisu dopustila da tamo neki čoban-plagijator Bregović bude uspešniji od njega....Po meni najoriginalniji i najbolji gitarista sa ovih prostora....ne teram ikog da se sa mnom složi.. :D

U južnim krajevima ovo označava gomilu pasa lutalica. Koliko god da su mali i neugledni, kada desetak takvih krene da reži na vas i obilazi vam iza leđa, uopšte nije svejedno.
Izraz se koristi i u prenesenom značenju za gomilu momaka koji obigravaju oko devojke ne bi li je zaskočili.

Mjuzikl, originalno, Miloša Formana.

Jedna prepreka je pala !
Mnogi komentarisu ,da nam ovo nije mnogo bitno zato sto nemamo love za putovanja,sto je neosporiva cinjenica,ali samo saznanje da nesto mozes,sto ranije nisi mogao,trebalo bi da nam da odredjenu dozu optimizma i elana.Cinjenica da na granici niko nece da vas drka,puno vredi,jer nam vraca dostojanstvo i vise ne moramo da se osecamo u toj jebenoj Evropi ,kao gradjani drugog reda,vec kao stanovnici jedne ponosne drzave!

Skup dlaka ispod nosa koje ulivaju poverenje svima sa kojima nosilac istih ima bilo kakvu saradnju ili odnos.
A zene vole kad ih bocka.

Pogotovo u seoskim predelima dok popisuju ovih 15 dana ugoje se dobrih 3-4 kilograma.
U selu ne može da prođe popisivanje a da popisivač ne bude ponudjen sa kafu, slatko, med, rakiju, sok, pivo a ako naleti i na neke dobre ljude biće ponuđen i sa sušeničku.

Kada ceo zivot pevas neku pesmu i tek su ti pre neki dan rekli da to sto ti pevas nema veze s'vezom sa stvarnim tekstom pesme..