Osoba koja za vas više ne postoji. Drug ili drugarica koji su vas u nekoj situaciji ozbiljno zajebali, a samim tim i razočarali. Za njih više nema mesta u vašem životu, jer se izgubljeno poverenje teško ili nikako ne vraća. Isto važi i kada vas zavrne osoba sa kojom ste u vezi. Navodno takvi zajebi još više bole.
U svakom slučaju, ponašanje kada je u pitanju neka otpisana osoba veoma je jasno. Niti želite da vidite tu osobu, niti želite da uopšte čujete za nju. Neverovatno, ali vaš organizam jednostavno odbija svaku mogućnost da se nađete makar i u blizini te persone.

Izraz upućen osobi koja treba malo da spusti loptu.
Da bude svestan svog okruženja, ili ustavnove u kojoj se nalazi. Tj. da se ne ponaša kao što bi u srednjoj, gde mu niko ništa ne može, jer je tamo zaštićen k'o beli medved.

Je reč odomaćena u našem narodu za bolesti prljavih ruku. Ljudi koji boluju od žutice dakle moraju da uprljaju ruke, zasuku rukave i prave se ko da nisu bolesni. Svoj potonji izraz dobila je kroz široku obolelost od 2000. na ovamo. Kad god bi neko oboleo od žutice naprasno bi se iz tetkinih fotelja i dvoseda, vozeći jugo preselio u vilu na dedinju, vozio BMW, letovao na maldivima i sl. Neki smatraju da ta bolest nema leka odnosno ko jednom navuče bolest prljavih ruku oprljaće ih na svakom ćošku.

jeftin ali uspesan markentiski trik koji se obicno pojavljuje u vreme predizborne kampanje.Trik na koji vecina populusa naseda mada u dubini duse zna da je to samo opsena makar i iz jednog banalnog razloga a to je zasto rmbaciti i znojiti se kad je debela fotelja u klimatizovanom kabinetu ipak mnogo bolja solucija.

-debela devojka
-mrlja koja nastaje na papiru prilikom pisanja
-legendarne karirane torbe koje dobijes na poklon od kineza i ostalih trgovackih plemena na budzi,ukoliko uzmes veliku kolicinu robe koja,jel' tako,samo u toliku torbu moze da stane.nekako najcesci nosioci krmaca su cigani i preprodavci.pri nosenju vuku one drske sa obe ruke i opasno se naginju na stranu suprotnu od one gde je krmaca.mada ima i herkula koji ponosno nose po krmacu u svakoj ruci,obavezno zavrnu rukave da se vide tetovirane podlaktice i nadmocno se keze da im se vide sva tri zlatna zuba...

Kada u vas zivot i svakodnevnicu, tiho i neprimjetno udje neki bolid... I nedugo zatim, predje donji prag vase tolerancije...

Ekstremno dlakav lik. Neko kome dlake rastu i na petama. Kada ga vidiš zapitaš se da li su priče o kletvi vukodlaka zaista samo mit i plod mašte. Najjače od svega je što ovom liku ne pada na pamet da učini bilo šta povodom toga. On ponosno šeta oba svoja tepiha, kako onaj na grudima tako i onaj na leđima. I savršeno ga zabole za nečije mišljenje. Voli da se tarzaniše, pa se često dešava da na basketu bude najbolji strelac ukoliko se ne nađe neko sa dovoljno jakim stomakom ko ima volju da ga čuva. Košulja mu je na grudima uvek široko raskopčana, a rukavi zavrnuti, tako da svi imaju priliku da vide rezultat ukrštanja gena čoveka i šarplaninca.

Recenica koju nam roditelji, ali pre svega babe redovno upucuju, sve dok se ne predje granica od 27 stepeni. Tada i sami vide da je napolju toplo te da konacno mozemo izaci bez jakne. Najgori je onaj prolecni prelaz, kada je dan pre bilo deset stepeni, a sledeci dan bude 22. Tada se taman ponadas kako ces konacno moci da izadjes u majici na kratke rukave, ali baba krene da juri za tobom noseci jaknu u rukama, deruci se iz sveg glasa: "Obavezno da si obukla jaknu, sad je najgore vreme za prehladu." Sta cu, navlacim jaknu i skidam je iza prvog coska.
Naravno, tu je i onaj omiljeni momenat za koji babe zive, a to je kada se prehladis. Tada slede recenice tipa: "Pa, kad neces da nosis jaknu!"

Pas i poštar.

Često se sreću. A samo jedan od njih se iskreno obraduje svakom novom susretu.

Opšte je poznato da se poštari plaše pasa, a sa druge strane psi obožavaju poštare. Posebno njihove torbe (u bezazlenim slučajevima), zatim pantalone, rukave, noge, ruke i sve čega se dohvate zubima u cilju održavanja istih u dobroj kondiciji. Poštarima ostaje da održavaju dobru kondiciju u bežanju ka kapiji, preskakanju komšijske ograde, penjanju na balkon, uz oluk i tome slično.Sa godinama i iskustvom, strah polako nestaje, ljubav počne da se uzvraća...

Penzionisani, a samim tim i preživeli poštari ne igraju šah sa ostalim penzionerima. Dresiraju raznorazne zveri, neki po cirkusima, neki iz hobija, neki iz navike.

Kroz različita životna doba i tipove ljudi predstavlja drugačije stvari. Odličan ventil za sve probleme koji nam se nameću. U periodu od 14-18 godina uglavnom označava bunt ili nevaspitanje prilikom nametanja roditeljske volje. U kasnijem periodu do 30 godina, pod uslovom da si čoban, služi umesto fanfara prilikom prisepeća automobilom ispred lokalne folkoteke. Prilikom parkiranja sveže uvezenog Pežoa, naglim pokretom ruke zalupimo vrata, kada se svi okrenu da vide šta je lupilo, a onda vide priliku u crnim izglancanim cipelama, svetlim farmerkama ili svečanim pantalonama i kao vrhunac stilske disproporcije pink ili oker košulju na kratke rukave sa izvesnim idiotičnim crtežom ili šljokicama koje bi lako poslužile kao signalno svetlo.

Vajkanje žene koja hronično (ili silom prilika) obavlja i deo "muških" poslova.

Ona se ne svađa, ne filozofira, ne femka se i ne mjauče.

Prihvati se posla i završi ga: da ona ne zasuče rukave stan bi se krečio svake desete godine, na prozorima bi se umesto polomljenog stakla umetao karton, auto bi se registrovao svake treće, zimske gume bi se montirale tek kad se letnje raspadnu, decu bi maltretirali da ona ne pokaže zube i sl.

Ona sve radi zato što ne može da toleriše beskonačno odlaganje ili traženje izgovora za odustajanje od kućnih obaveza. Zna da svako odlaganje komplikuje rešavanje (ko' u narodnoj : ko kasni-njega tuku).

Sve bi u kući stalo da ona ne gura ili ne vuče.
Na kraju joj možda i nikne neka kitica.

Tižu Žela je za razliku od običnog jedan sasvim neobičan i školovan lopov. Specijalnost mu je farbanje sagovornika, opušten bol u kurcu, bahatost i naravno uglađenost. Tižu Žela je obično školovan po stranjskim školama, u Srbiji edukuje neuko stanovništvo zagledan u zvezde i plavetnilo vizionarskog neba. On brine, on zna, on ume. Niko mu neće stajati na putu jer su oponenti pase. Njemu nije teško. Mada su zadaci teški. On gradi bolje sutra. Zagrnuo je rukave, opustio kravatu. Neumoran u izlaganju. Orator po ubeđenju, humanista po nahođenju. Nepokolebljiv.
Rado se prihvatio zadatka da neuku svetinu vaspita, emancipuje i uobliči. Umetnik. A znamo da umetnici rade za muze Umetnosti, nikako novca. I zato- hvala Tižu Žela, hvala.

Vodi nas, Tižu

Od svih iritantnih vrsta cigana ovi su najgori. Šatro nam nešto kao mažu oči da nisu obični prosjaci nego su spremni da zavrnu rukave i rade za neki dinar.
Iako je parking prazan on će da se pravi pametan i da te usmerava gde da se parkiraš i obavezno ti napomene da će da ti pričuva kola (od koga? od drugih cigana?)
Podrazumeva se da treba da mu ćušneš koji dinar u džep, ne haje on da pored toga što njemu daješ pare za ništa moraš i da platiš to parking mesto onim ciganima iz parking servisa, al budi lud pa mu ne daj....ne mora ni da ti ga izgrebe, dovoljno da ti u inat dira bravu prljavim rukama pa eto ti štete.

Fantom iz sudopere. Pohodi kuhinje u kojima se danima sprema i ždere, a ne pere, što će reći mahom studentske kuhinje.
Sudovište ne smrdi. Bar ne dok ne podigneš poklopac šerpe sa podvarkom od pre tri dana, ili ne skloniš tanjir ispod koga se nalazi činija prljava od umućenih jaja, a onda ti se sve vrati: i onaj dan kad si se probudio u bolnici okružen belim manti(ja/li)ma, te pomislio da si u raju; i onaj košmar u kom te jurio Merilin Menson, a nisi mogao od njega da pobegneš jer je bio hiperelastičan i stvorljiv tačno ispred tebe; i onaj trenutak u kom si saznao da Harison Ford ipak nije američki predsednik... a onda zasučeš rukave, cvrcneš kap Ferija na sunđer i započneš borbu protiv Sudovišta, pokušavajući da oboriš lični rekord u zadržavanju vazduha.

Izraz koji opisuje izuzentno dlakavu osobu. Za njega(il' nedaj bože nju!) je dlakavi buljson Šona Konerija mekan ko bebina guza, a Nikolaj Valuev izgleda kao sveže odrana ćurka. Novčanik krije u ljubavnom tepihu , a nakon njegove smrti familija se bavi proizvodnjom bundi.

Vremenski period koji se po pravilu pretvara u višečasovno besmisleno blejanje. Kada krenete na petominutnu pauzu, čisto da bi odmorili svoje živce od napornog posla (npr. učenja), gotovo po pravilu prvo osjetite neizdrživu glad, i odete da jedete. Kada se vratite punoga stomaka spava vam se kao da tri dana oka niste sklopili. Obećavate sebi da nećete zaspati,da ćete samo leći da odmorite na pet minuta, i legnete-sa najboljom namjerom. Tokom buđenja možete uočiti svu ozbiljnost situacije, posao nije obavljen, boli vas kičma/vrat/glava a još ne znate ni gdje se nalazite. Kad postanete svjesni ostaje vam samo da se lupite po glavi, zasučete rukave i ubrzano prionete na posao, ili se vratite u krevet, na još pet minuta.

U svetu (kao što je ovaj) punom vandala, grandovaca, urbanih seljaka pre svega i ostalog ološa, Baća predstavlja pandan terminu Mića.
Baće su svi oni koji se (izuzetak su meštani Baćevaca) bave 'nekim poslom', imaju 'čoveka' na svim pozicijama, 'završavaju' nešto, imaju 'varijante', poznaju baš sve vodje navijača, pevaljke, 'menadžere' splavova i ostale smrdljivce.
Baće po difoltu poseduju air max, šuškavac sa ranflom, grubijanku na kratke rukave, zlatan lanac, tarzanku, sweet years kačket i kao vrhunac seljaštva istetoviran 'časni krst' ili Bogorodicu ako je ikako moguće duž celih ledja ili pak neki omanji tribal, grb i sad već zastarelo ime bivše i nikad prežaljene ljuube na ruci!
Baće navijaju za Partizan/Zvezdu i naravski 'Kosovo je Srbija'. (futbal ne prate, na Kosovu bili nisu)

1. Ne raditi apsolutno ništa.
2. Izvisiti na nečemu.

Tip ljudi s kojima nije preporučljivo kačiti se, mnogi su se tako izboli o njihove šiljke kojim su okićeni. Imaju svog boga kom se klanjaju, zovu ga Santana, porijeklom je iz Meksika i svira njihov drugi po redu omiljeni predmet kojem se nerijetko klanjaju - eklektičnu gitaru. Omiljena mjesta za izlazak su im groblja, a nerijetko u noćima punog mjeseca na njima izvode orgulje (kako ih donesu tamo to niko ne zna, pretpostavlja se da to rade uz pomoć nekog iz društva čiji otac ima kombi). Niko ih ne voli, pa ni oni sebe, zato ne drže do lične higijene i karte, a oni sami preziru komercijalizam, magnete, radost, Milku.

P.S.

Ne miješati ih sa kontejnerima, oboje su od istog materijala samo što ovi ljepše mirišu.

Za sve služi, osim za brisanje ruku.