Poslednja faza lenjosti. Superlativ na "neće da mrdne dupetom". Stadijum u kome i najprostije fizioloske potrebe postaju previše naporne.

Stanovište da se sreća i životni uspeh pojedinca meri samo i isključivo jednim parametrom-fizičkim izgledom.Kada kažem pojedinac,mislim žena jer kod muškaraca od davnina postoji faktor 'ima priču' koji ume da nadvlada ambalažu i to je opštepriznata stvar.Kod žena stvari stoje drugačije.S obzirom na njihovu ,bar do sada ,pasivnu ulogu u fazi zavodjenja(ona se smeška,trepće ili kombinovano),od njih se nikakav znak širine duha nije očekivao,a kamoli tražio.To je značilo početak bespoštedne borbe za idealni look korišćenjem aerobika,fitnesa,dijeta,crnih uskih farmerki,maskara sa 100% uvećanjem,push-up brushaltera i drugih ništa manje okrutnih sredstava.Muškarci su ovome odigrali rolu sudije,pucali start i pustili konje u trku.Tako nastadoše sisate plavuše.

Građenje mišljenja je najteža i najdelikatnija grana arhitekture. Mišljenje zahteva dugotrajno i promišljeno građenje. Ukoliko dođe do greške u građenju mišljenja, mišljenje se veoma lako može srušiti i pri tome vam može iz glave pasti na dušu i tako vas povrediti. Pre nego što javno iznesete svoje mišljenje treba ga duže vreme držati u glavi da sazri.

Uglavnom raja mlađe generacije koja je propustila ratno vrijeme kao idealno za sakupljanje nacionalnog ponosa, pa sad to kompenzuju slušajući ove pjesme!

Osoba ženskog pola, punijeg stasa i pozamašnih oblina. Na svirci u klubu za pedesetak ljudi, ona će sigurno stati pored tebe. Ima dosta samopouzdanja, tako da besramno nosi ultra tesnu majicu iz koje salo kipti na sve strane i preti da te uguši. Obavezno je fan benda i zna sve tekstove napamet. Celo veče će ti vrištati na uvo, tako da ne možeš da čuješ ni bas, a kamoli glas pevača. Uz balade će lagano njihati kukovima i odbacivati te napred-nazad, levo-desno. Preterano se uživljava u brže pesme, zbog čega ubrzano diše i počinje da se preznojava. Tada vlažnost vazduha postaje nepodnošljiva i dok ti pokušavaš da promoliš glavu i udahneš malo kiseonika, njene ruke, koje su visoko podignute, će to sprečiti. Koju god poziciju da zauzme u odnosu na tebe (ispred, iza ili pored) nema ti spasa. Pokajaćeš se što si uopšte krenuo.

Nase omiljene igre kad smo bili mali.
Lepi dani naseg detinjstva....

To je ona devojka, nekome i prva, koja je tu uvek pri ruci kao mogućnost. Nije laka, ali uz malo truda možeš da imaš je svaki put kad poželiš, jer nije neki potencijal pa ni ne troši mnogo. Ako si skroman prihvatićeš je, jer je lakše sa njom nego ručno, tj. nožno, ustvari peške. Nema ništa posebno kod nje, skroz je opuštena i pruža onu pravu suštinu, služi svrsi. Ponekad i ne, ponekad zariba, jebiga i najbolji greše, a kamoli "Jugo". Što si duže sa njom, sve je više uspomena vezanih za nju, uglavnom lepih, pa ti je sve teže da je se otarasiš, pa je na kraju i zavoliš.Sve u svemu kakva god da je, naša je!

Ovo obično izgovaramo kada smo ljuti na nekoga i ne želimo da idemo negdje sa njim/ njom.

Dokaz da naši komentatori nemaju dodirne tačke sa realnošću. Ova rečenica je imala smisla 80-ih godina, kada su fudbalski zaljubljenici čekali 2 sata posle ponoći da pogledaju snimak. Zaluđenici postoje i sad, čekaMO snimke i sada...ali smo u međuvremenu provalili kladionicu. A i ne palimo se više na neizvesnost. Nemamo živce više.

Kaže se za žensku osobu koja vas a p s o l u t n o ne interesuje ni u kakvom pogledu.Blago narodski rečeno: "Orah iz ruke da joj ne uzmeš".Grubo rečeno "Ružna ko kurac".

Beli sto iza koga se na zidu naziru sponzori,na astalu poređani mikrofoni, neki žuti sokovi i užegla vodurina koju niko ne pije već godinama.U sredini šef stručnog štaba, s leve strane portparol u fensi odelu sa kravatom,a do njega poluzombirni fudbaler zajapurenog lica (obučen u bojama voljenog kluba),kao s Marsa bačen, nasumice odabran da konferenciju za štampu uveliča svojim stereotipnim komentarima koji obično imaju sasvim drugačije značenje nego što se nama čini.

zaista tezak izbor...
rakija - vecernje pice
voda - jutarnje pice (vecina koja izlazi veceras zna zasto)

Izraz kojim pojedinac daje do znanja sagovorniku da mu izgled nije prezentativan.

Nositi naočare sa velikom dioptrijom.

Dekintiran. Izraz nastao zahvaljujuci ogromnoj popularnosti Counter-Strike-a.

Pojava koja je se desila barem jednom svakom muškarcu. Uglavnom je slučajna, jer svi znamo da je ponekad teško nišaniti i wc šolju kad smo u frci (ili pijani), a kamoli da vodimo računa da sklonimo kaiš dok obavljamo pos'o. Vrlo često se dešava ako se radnja odvija u mraku ili je vršilac radnje pod uticajem raznoraznih opijata, pa ne može da razazna šta je kaiš, a šta sopstvena patka. Umesto patke, muškarac za vrat 'vata kaiš, malo ga davi i otrese, a zatim pokušava da zakopča preostale dve stvari koje naočigled ne idu zajedno. U tom trenutku se dešava maler - uz obavezan pomen nečije majke, prekasno shvata da je kaiš zapišan, mogući tragovi na farmerkama, i da, svi će da ti se smeju. Šta reći, a suzu ne pustiti.

Svaki blok,deo grada,ili omanje mesto ima jednog lika kojeg su ni krivog ni dužnog proglasili hakerom,tj "stručnjakom za kompjutere" i uopšte za savremenu tehnologiju.Jednom kada ga proglase za takvu osobu,najblaže rečeno - najeb'o je.Najčešća ceremonija proglašavanja osobe hakerom je instalacija Windows-a."Ma kad on ume Windows da napravi..." je rečenica koja će se često čuti kao glavna preporuka da se taj lik zove kad god nešto nekom (bilo da ga znamo ili ne) ne funkcioniše na kompjuteru.Ljudi kod kojih će ići da "popravlja kompjuter"(najčešće da instalira neki program ili igru,snimi nešto na hard-disk,nareže disk ili skine nešto sa neta) uvek će se sa njim odnositi sa poštovanjem,služiti ga kolačima i sokom i posle obavljenog posla udaviti sa još sto pitanja,koja su u rangu naučne fantastike čak i za njega,a kamoli za ovog što pita.

Idealna kombinacija priloga za pljeskavicu. Kruna njenog roštiljskog veličanstva.
Antipod kečapima,majonezima i drugim sranjima koji ubijaju ukus iste.
Neprihvaćena sa krajnjim gadjenjem od strane ziljavuša,gejeva,metroseksualaca i ostalih ultra in pojava.

Najefikasnija od svih mogućih preparata i recepata za mršavljenje. Od praznog novčanika nema većeg stimulansa. Evo kako funkcioniše:
Ostaviš u novčaniku 200 dindži, aproksimativno. Gde god da se zaputiš, samo toliko nosiš sa sobom. Sramota te je da ispadneš žickaroš među prijateljima i znaš da kada popiješ kafu ili kupiš pljuge neće ti ostati ni za grisine, a kamoli za punjenu vešalicu. Baš zato što nemaš para, sramota te je i da uzmeš ono čime te ponude - pobogu, nisi sirotinja. Energetski napici su skupi - batali to. Ako baš moraš, kupi jedan đevrek. Pritom povedi računa da te niko ne vidi kako prebiraš poslednji dinar iz džepa da skrpiš tri'es dindži.

*Sistem funkcioniše samo kod ljudi koji poseduju određenu dozu srama i blama.

Usrao se od nervoze jer ima nerešiv problem već duži vremenski period. Kao što pun mesec izgleda kao da ga neko gricka iz dana u dan pa ga dovede do bledunjavog srpa mladog meseca, tako i dugotrajno nerviranje svakodnevno smanjuje potencijal čoveka da se nosi sa problemom koji ima. Sve dok ponovo ne sine u punom sjaju reflektovane svetlosti Sunca nakon što mu neimenovani donor pomogne.