Uobicajen odgovor svakog malog deteta kada mu se kaze "danas idemo da posetimo baku", jer dete zna da ce tamo morate da trpi tiraniju babe: prvo ce da ga izljubi kada dodje i ustine za obraz i reci kako si porasatao/la, zatim ce ga terati da mnogo jede zdravu hranu (pasulj, bororaniju, blitvu..), a na kraju ce ga odvesti kod svojih prijateljica baba koje ce ga takodje stipati za obraz i vikati kako si porastao/la, a i kod babe sve smrdi na neku ustajalost. Na kraju svakom detetu baba lici na vestcu iz Ivice i Marice.

1) Kasno mi je sada da jedem, jer ću uskoro da ručam.
2) Šaljiva opaska kada nas neko "hrani" govnima.

Čitaju ljudi tuđe komentare i skapiraju da je neki komentar dobar po njihovim merilima i slaže se sa njihovim stavovima oni kažu:

- Svaka čast majstore na komentaru, ni ja ne bih bolje rekao

Kao oni znaju nešto da kažu pa ne bi bolje rekli mislim bez veze

Једина четири глагола која се у српском језику пишу заједно са речцом не. Најчешће се у пакету користе при комуникацији родитеља с децом.

Poziv na "kafu".

Немам муда то да урадим.

Omiljena pjesma pacijenata u komi.

Тако да...

Посебна врста куртоазије. Сморени се овом врсном тампон-зоном ограђује од изузетне глупости смарача.

Izašao sam iz kuće. Bilo je oko 3 posle ponoći. Ne, nije mi se spavalo, prvi put sam jebao. I zemlja i vazduh i sve je oko mene treperilo, jebi ga, trajalo je 3 minuta a meni 3 sekunde. Smesak sa lica nisam mogao da skinem. Setih se u tom trenutku da sam gledao dnevnik. Moj osheh me podseti na osmeh penzionera kada im je Mlađa obećao akcije. Kurac akcije, nema akcija. Samo reakcija. Reakcija u mojim grudima.

Šta li to silno tuče? Srce? Ma nema šanse. Šta je ovo koji kurac? Nije mi dobro. Oblija me hladan znoj. Šta se dešava. Uh, dobro je, prošlo je. Nastavljam ulicom. Mislima se vraćam činu seksa sa nepoznatom osobom. Da li me je iskoristila? Ne znam, ali ako jeste, volim što me je iskoristila. Osećam se kao Pegaz, ne idem više ulicom, ovo je sada moj astralni let mlečnim putem. Ja više nisam čovek, ja sam nadčovek. Osećam da mi rastu krila, ali ne mogu da poletim? Zašto ne mogu da poletim? Penjem se na ogradu, skačem ali padam.

Osetih parfem. Šta koji kurac, isti ovakav parfem koristi moja baba. Nema veze, ja sam jeb`o. Gledam na sat, 3 sata i dalje. Sekundara se ne okreće. Mamu joj jebem, znao sam da ga sjebala kada ga je bacila sa kreveta. Ubiće me ćale. Najebao sam. Ali nema veze, ja sam jeb`o. Taksi, treba mi taksi. Preturam po džepovima, nema love. Gde mi je lova. Hiljade nekontrolisanih misli. Juče mi je bio 18. rođendan. Lepo mi je keva rekla da ne nosim sve pare sa sobom. Ubiće me keva. Al` nema veze, ja sam jeb`o.

Napadaju me kučići. Jebeni čopor me napada. Počinjem da bežim. Odvezala mi se pertla. Gazim jebenu perlu. Padam. Osećam dva ugriza na levoj nozi. Treći je na desnoj. Panično ustajem i počinjem da bežim. Oslobađam se kučića. Osećam krv u cipelama. Blizu bolnice sam. dobro je. TRAS! Staklena flaša se razbija o moju glavu. Opet padam. Staklo oko mene. Puno stakla. Još nekoliko udaraca u torzo. Nepomično ležim. Pritasak je toliki da mi samo zuji u ušima. Ništa ne čujem. Osećam kako mi skida sat. Pretura po džepovima. Sve je uzeo. Otišao je.

Ustajem lagano. Krv mi se sliva niz lobanju. Od nekih likova tražim cigaretu. Uzimam pljugu i palim. Cela košulja mi je krvava. Ulazim u bolnički krug. Portir zove dežurnu sestru. Uvode me preko reda. Možda zato što sam jeb`o? Počinju da mi brišu krv sa čela. Pljuga i dalje gori. Smeškam se sestri. Možda bih mogao i nju da opalim? Pitaću je posle. Dolaze panduri. Uzimaju podatke. Pandur je debeo. Ker. Ko ga jebe. Što nije učio školu.

Tu je i doktor. Mator je. On mora da je jeb`o sto puta. Blago njemu. Nosi iglu. Mrzim iglu. Gleda mi ranu. Sestra mi prilazi. Ima dobru sisu. Verovatno se prska sa ovim šnajderom ovde. Nakon 15 min dolazi keva. Plače. Vrišti. Malaksala je. Dolazi i burazer. Pita me ko mi je sve to uradio. Kevi je bolje. Prilazi mi. Sestra je sklanja dok me ušivaju. Završili su sa ušivanjem. Daju mi tetanus. Kevu su izveli odavno. Izlazim iz sale. Keva pritrčava. Gleda me. Ljubi me.

Hiljadu pitanja u isti mah.

Opravdanje ništa bolje nego jebiga i bio sam pijan. Izgovor da se baviš nečim niskim i nemoralnim, jer eto mora i to neko, pa što ne bih ja..

Bez milosti. Samo oštro i bez zajebancije. Udri iz sve snage pa šta bude.

Rečenica koju izgovoriš posle svakog pojedenog kolača sve dok tepsija ne ostane prazna.

kad prodavačica nema kusur pa ti da žvaku umesto istog jedan dan,pa drugi pa treći ,e , a onda ti popizdiš pa joj kažeš za sve pare...

Poslednji argument momka kojim bi nagovorio devojku da ga oralno zadovolji. Ako ovo ne prođe, onda si ostao suva kurca.

Krenem ti ja sa ćalom u svatove. Dobro, ne u svatove...ali tamo gde se bez kurca ne ide. Bilo mi je 10, i iskreno, interesovalo me da vidim, šta, ne znam, ali se moj ortak Pera hvalio da je on video. PRVI! A moj staklenac uvek bio bolji od njegovog, i veći, i tvrđi, i volele ga devojke, da gledaju, tad se one još nisu igrale sa dečacima, čak štaviše, mrzele nas.

Bilo je vrelo junsko popdne, negde oko 19:56. Znam, ćale propustio sport i vremensku prognozu na dnevniku Beograd 1 televizije. Reko je kevi da centrira točak, i vodi mene, jer guma kači kad skreće, pa se cepa, da ne pukne. A usput, pukla nam je i guma. Reče ćale, bolje sad, nego kasnije. Nisam ga razumeo.

Dođosmo mi tamo, kroz šumarak, sa drvoredom jasika, i razvaljenom kapijom ko da unutra nema ni kučeta ni mačeta. Pitah ćala što je tako razvaljena, kad reče, "takva je ona", mnogi kroz nju ulaze i izlaze, da se ne stigne ni na sekund zatvoriti.

Ušli smo unutra, a neka devojka nam je prišla, i rekla da sam ja još klinjo, da moram da čekam u kolima. Ćale je rekao da imamo zakazano, i rekao da nas odvede na sprat. Slegnula re ramenima, i promrmljala da neću ni umeti, a ja stvarno nisam znao ni gde sam, ni šta treba da umem...ali tu je bio ćale, pokazaće mi on prvi valjda.

Ušli smo u prvu sobu na spratu, a vrata su se sama otvorila. Unutra je bio neki čovek sa tetom još razgolićenijom od one što nas je dočekala. "Nije ovde", ćale je rekao, i odveo me u drugu sobu, broj 2. Na krevetu je bila kutija nekih balona, providnih, ali mi ćale nije dao da duvam, kaže "to tete duvaju", i blago se nasmejao pogledavši onu devojku.

Iz sobe iza izašao je jedan stariji čovek vidno nasmejan i raskopčanih pantalona. Pojma nemam ni danas šta je tamo radio, ali WC šolju nisam video. Otac ga je zagrlio, i viknuo, meni zauvek urezano u sećanju "gde si Stanoje Sunce ti ne jebem!" Sinulo mi je, pa to je Stanoje Glavaš!

Jedan od najlegendarnijih likova iz priča moga ćala. Ličnost nad ličnostima! Čovek sa najvećim gvozdencima na svetu. Čovek koji je kenjao u čizme svog zapovednika čete, i koji je sam pretuk’o pola kafane, levom rukom.

Izljubiše se, Stanoje je dao neki koverat teti u providnoj spavaćici, i krenusmo u kafanu. Tamo smo se zadržali do ujutru. Tako bar tata kaže, a ja sam zaboravio na vreme čim sam dobio staklenca Stanoja Glavaša. Nepobedivu mašinu među klikerima. Gorostas nad gorostasima! A i nije važno, majka je već bila spavala kad smo došli, a i za sve sam mogao da okrivim oca, jer, jelte bio sam sa njim.

Честа реченица сваког хипохондра.Они мисле да ако због пробадања испод леве плећке или бола у зубу оду код лекара, да ће им дијагностификовати неку неизлечиву и смртоносну болест.Њихова болест је најчешће умишљена...Примера има пуно у стварном животу, а најчешће је хипохондрија последица чисте досаде..

Pokusaj nase svesti da shvati sebe samu. Osecaj uopste nije prijatan i nemozes ga kontrolisati. Dogodi se u trenutku kad se najmanje nadas, vrlo kratko traje i prati ga cudan veliki strah od svega, vid ti se izostruje i imas osecaj da ces shvatiti nesto ali ti to stalno bezi. Posle toga trenutnog vlesa, postajes potpuno drugi covek strah je malo manji ali nemoze da te napusti, ma kolko se trudio da mu se suprostavis. Postajes bezvoljan i smusen bez ikakvih emocija samo neki cudni strah osecas koji moze da traje i mesecima. Desava se vecinom u pubertetu ali ne moraju ga svi doziveti. Osecaj je podsvestan pa ga je tesko objasniti recima ali pokusacu, strah prati podsvesna pitanja Kako to Ja? ili Kako to ja osecam samog sebe?

Реченица која претходи гарантованом смарању.

Omiljena rečenica pojedinih profesora širom nekadašnje države. Nepisano je pravilo da skoro svako od nas pamti po nekog profesora iz osnovne ili srednje škole koji je izgovarao ovu rečenicu i gotovo uvijek je bio omražen. Veličanje Boga,uzdizanje vlastitog znanja do polubožanskog statusa i uvjeravanje učenika da njihov trud i bubanje ne vrijedi više od trice,daje čist primjer autonomije u našim školama. Ovakvi profesori su bili strah i trepet (gotovo uvijek) i ostali upamćeni samo na osnovu toga iako danas vidimo da je to jako smiješno.