Poklič i životni moto svih onih koji su jaki na rečima,a još jači tj.brži na nogama.Spremni da pričaju,mozak ispiraju i popaljuju sve one koje mogu,a kada zagusti tada se daju u trk,da ih ni Usain Bolt ne može stići.

Kratka recenica koja govori da je onaj ko je izgovara 100% siguran da nece nesto uraditi, ili da nije nesto uradio.

Svako jutro kad ustanem oko pola 7, ja odmah pomislim: hvala Gospodu što sam ustao živ! Pre odlaska na počinak Mu se vazda detaljno pomolim i on me, eto, svakog jutra, uvek miropaže tajnom života. Nakon što se čio i vedar dignem iz ležaja na kojem spavam (jer me Bog miropomaza), stanem pred ikonu Isusa Našeg Krstonosioca i stanem je celivati. Ne znam kako to drugi bogobojažljivi ljudi rade ali ja, na primer, dok celivam, ja praktikujem tihovanje jer to čine i monasi u Hilandaru a moj mi je duhovnik, otac Nikolaj, kazao da oni najbolje znaju šta je "bogougodno". Kad završim sa jutarnjom molitvom, otidnem da sa Božjim blagoslovom obavim i jutarnju higijenu. Imam peškir koji štiti od napuštanja blagodeti, četkicu iz manastira Ravanica a lavabo mi je, još prošle godine za Slavu, lično osveštao otac Zafir. On mi je poklonio i brojanice bez kojih ne idem nikuda. Spustim se dole u kujnu; majka moje dece je već odavno ustala, napojila stoku, sredila kuću, spremila doručak i čeka me smerno, ponizno, skrušeno, kako i dolikuje jednom grešnom biću iz Starog Zaveta. Odalamim je jednom preko usta da me ne bi napustila blagodet (savet oca Mihajla iz manastira Rukumija) i sedam za sto. Danas je post po julijanskom kalendaru te reči "Bog čuva jaganjce koji pasu travu sa livade odricanja" krase stolnjak iz manastira Grabovac nad kojim jedemo. Ja te reči i ne razumem baš najbolje ali me je otac Hinastera uverio da štite od prelesti.

Utom stižu i deca. Sva su krštena, Bogu hvala, a u školi su odlični đaci iz veronauke. Dva nastarija sina već pomažu jermonahu Danilu u obližnjoj crkvi a mlađa ćerka peva u crkvenom horu, u slavu Svevišnjeg. Jedino se brinem za ovu najstariju a i otac Nikolaj me je savetovao da je što pre pošaljem u jedan dobar ženski manastir da ne učini veridbu sa đavolom, s čime bih se i ja bacio u uninije a to bi bila teška prelest. Doduše, u mobilnom telefonu (blagoslov oca Makarija iz Valjeva) imam u automatskom biranju (blagoslov ali u upozorenje oca Zafira) čak trojicu sveštenika koji su spremni da, u hitnom slučaju, odmah dođu i spreče eventualni odlazak blagodeti, ižejesinanebesi. Nakon što svršimo sa doručkom, svaki ide na svoju stranu - deca u školu, ja na posao a majka moje dece na ispovest. Odalamim je još jednom, ovoga puta za njeno dobro. Zna da je zgrešila pa dobrodeteljno ćuti. Ako.

Dok se kolima vozim u firmu, slušam radio-stanicu "Slovo Ljubve" i uživam u dobrim, starim himnama, troparima i psalmima. Često između uhvatim i neku poučnu emisiju a među omiljenima su mi definitivno "Veronautika", "Saputnici na putu za Damask" i "Crkvena kuhinja". Nikad ne vozim 66km/h i kad čekam na semaforu uvek mrsomudim brojanicu. Ponekad mi se desi da me zaustavi milicija i ja im tada pružim staru vozačku i saobraćajnu dozvolu, jer ove nove nose žig Đavola i isisavaju blagodet iz čoveka...što je opet prelest po crkvenim knjigama. Jako se uplašim kad vidim neku saobraćajnu nesreću jer mi je otac Atanasije iz Paraćina jednom rekao da je Antihrist onda obavezno negde u blizini i da vreba nas miropomazane bogosvedoke. Tada gledam u ikonu Svetog Luke na retrovizoru i hrabrim se molitvom Bogomladencu.

Na poslu imam dobre odnose sa svim kolegama, mnogima od njih sam i krstio decu...a sutra ću, ako Bog da, možda i tvoju. Neki od njih su bili i na Hilandaru pa su mi odatle donosili krstove, ikone, sveće...na čemu sam im ja veoma bogozahvalan. Iako bih jako voleo i da ga lično posetim i u njemu zakonačim, znam da je moja poseta Hilandaru nemoguća dokle god su u funkciji ovi novi pasoši koji nose žig Zveri tj. pečat Sotone. A i fotografisanje je pogubno za zadržavanje blagodeti (otac Zafir). Kad završim sa poslom odlazim kod oca Nikolaja na ispovest. On je obično zadovoljan mojom čvrstinom Vere i volim kad mu poljubim ruku pred rastanak. Kada dođem kući i završim sa ručkom, uzmem da čitam neku od knjiga iz crkvene biblioteke a trenutno listam "Pečat Istiniti" Arhimandrita Emilijana. 66-tu stranu uvek preskačem. Večeramo opet svi zajedno, izuzev majke moje dece koja se već povukla u naš ležaj i čeka me da je izbičujem 12 puta, koliko ima i Svetih Apostola Princopratilaca. Ja to činim nerado ali se ne usuđujem da preispitujem savete mog duhovnika, oca Nikolaja.

Konačno, ležem i ja u blagosloveni krevet, vedar, čio i neokrnjene blagodeti. Jer - uskoro ću sanjati Tvorca a to je dobro protiv prelesti...

Pitanje kojim se odgovara na pitanje. Pitanje koje se postavlja kada znamo da neko baš nama postavlja izgovoreno pitanje i pitanje koje nema za cilj odgovor nego dobijanje na vremenu radi smišljanja boljeg odgovora.

Izraz koji upotrebis kada iz svoje provincije cujes trac o sebi.

Ono što poželite reći svim onim besmislenim reklamama koje iskaču dok surfate internetom

Izraz koji se često koristi vikendom (može i radnim danima), poslije burne noći alkoholisanja.

Najčešći izgovor i opravdanje onih za koje su fizika i hemija misaone imenice, a matematika, sa sve limesima i funkcijama, špansko selo i jedina trojka u dnevniku.

Odgovor na nečiji dug, najčešće nerazumljiv govor. Ili na nečije laganje.

Šaljivo pitanje često upućivano profesoru posle njegove rečenice ''Vidimo se u avgustu!''

Negiranje nečije molbe koja se svodi na upotrebu auta bez novčane nadoknade za potraćeno gorivo,makar bio rod rođeni.

Kazemo kada zelimo da nekom stavimo do znanja da smo citavu klasu bolji od njega.

Tipičan izgovor svakoga, ko nije direktno pogođen problemima jadnog naroda, koji je sa druge strane prinuđen da svoju muku, podeli sa drugima, da bi makar i na taj, krajnje nepopularan način skrenuo pažnju na sebe, i svoje probleme...
Svi ih kritikuju, osporavaju, ali uvek dodaju... ''razumem ja te radnike..''
Često se sa druge strane i nude rešenja... npr. d se protesti održavaju, negde sa strane, na Košutnjaku recimo... E pa da ih podsetim... Ovi što štrajkuju sad, šest meseci su protestovali, u Pionirskom parku... niko ih nije ni pogledao...
Morate da priznate, da su za dva dana, uspeli i da dobiju pažnju, i da svoju muku, na kratko podele sa drugima...

Pitanje koje u svim filmovima i serijama postavlja onaj koji se upravo probudio iz kome ili nestvesti. Ne zanima ga sta se desilo i da li je ranjen. Bitno je gde je.

„Infinitivom do večnosti“ fazon. Cinično sredstvo spuštanja rendom sagovornika od prekoputa metodom korišćenja osnovnog glagolskog oblika BEZ konjugacije istog kroz tri lica jednine i množine na odgovarajućem mestu predikata u rečenici. Namerno simplifikovanje i najjednostavnijih sentenci u cilju aludiranja na “njegovu” ili “njenu” deficitiranost intelekta, da ne kažem, “glupost”. Odjeb par ekselans za sve vrste i podvrste slabokopčajućih primeraka kojih je ova naša plava planeta puna k’o orgulje u Domu Sindikata mrtvih golubova. ( Ne, bez zajebavanja - pre neki dan mi pisao čovek koji ih je čistio, kaže da su šegrt i on izbrojali ukupno 57 komada (?!) a verovatno bi taj broj bio i veći da nije bilo mačke čiji su oveći skelet takođe iščačkali iz cêvi. Cenim da je poprilično dojajno potrošila svojih 9 života, zar ne? )

Elem, priča o nastanku pojave iz naslove prilično je interesantna, ali kako je ja ne znam bojim se da će istu morati neko drugi da vam ispripoveda, ok? S druge strane, sve imam neki trip da je došla, fazon, iz stripova ili tako nečega al’ jebeš ga ako to mogu dalje da povežem. Možda su za sve ipak odgovorni oni prokleti Amerikanci ( krv im jebem usranu da im jebem, bajdvej ) koji su, stvorivši svoju državu na mrtvim telima indijanskih muškaraca, žena i dece, između ostalog verovatno producirali i mit o istima kao zaostalim divljacima, nižerasnim domorocima nedovoljno vrednim da dele vazduh sa njihovom uzvišenom belom sortom. E, kako je krenulo sa ovim tornadima u poslednje vreme uskoro će i sâma odleteti u isti...

Uostalom, lepo kaže Dalaj Lama: “Jebeš Bin Ladena i Bliznakinje - kosmička pravda je keva.”

Keva, ćale, baba, deda, komšija Pera, poštar, senilna baba sa trećeg i svi ostali čije bi glasove trebalo da prepoznaš na vratima.

Ono što jedeš kad postaneš tata.

Svakodnevnica jedne obične lenštine.

Odgovor zbog kog se definitivno ne isplati reći nekome "izvini".

Moja vaspitačica je super. Ja sam od nje naučio da pišem i da crtam i da je drugarstvo super. I ona me uvek pomazi po kosi kad ja nešto lepo uradim. I tamo u vrtiću ja imam devojku, zove se Dora i nju vaspitačica isto voli i hvali. A ja se zovem Gligorije i imam 6 godina.