Magicne reči koje kao kletva deluju na onog kome su upućene. Verovatnoća da nećeš da se isflekaš nakon sto te je neko opomenuo gotovo da pada na nulu.
KEVA: aj malo povedite racuna, stavila sam cist stolnjak, ne morate odma' da ga isflek.....PLJUSSS AJVAR
Kultni Heavy Metal časopis koji je počeo da izlazi u ex-YU početkom devedesetih godina prošlog veka. Štampan je bio u Novom Sadu, a glavni urednici su bili braća Polzovići. Sam časopis je bio veoma kvalitetan, pokrivao je veliki broj podžanrova, recenzije izdanja su bile veoma objektivne, tekstovi su bili kvalitetno napisani i sadržali su veliku količinu relevantnih podataka.
Intervjui su bili "netipični", odnosno, pored stadardnih pitanja koja su se postavljala muzičarima za sam bend, bilo je "osećaja" neke drugačije atmosfere, što zbog samog načina postavljanja pitanja, što zbog pitanja za koja bi ste (pošto ste ih pročitali) rekli "Hej, pa ja bih postavio isto ovakvo pitanje". Takođe, kao i u svakom drugom časopisu je bilo i po nekoliko postera (neki su bili na onom kvalitetnom masnom papiru) sasvim solidnog kvaliteta. Bio je tu i mini strip o nekom "smešnom" metalcu, odnosno liku koji sadrži sve predrasude vezane za metalce.
Taj časopis je na neki način iznedrio Jadranku Janković Nešić, veoma poznatu novinarku u Rock/Metal krugovima. (Ona je dugi niz godina vodila emisiju VJ Heavy Sat na rtv Studio B). Sam časopis je prestao da izlazi negde krajem 1992., u vreme kada se SFRJ raspadala u parčiće i kada je ekonomska kriza žestoko drmala Srbiju.
Kao neki "eksperimentalni" projekat, devedesetih se na tv NS plus emitovala emisija Hard Metal, gde su se puštali spotovi, uživo snimci, ponekad i celi koncerti, intervjui i prilozi vezani za Heavy Metal i sve ostale podpravce. Kolekcija spotova je bila za poštovanje, pogotovo što je bilo gomile snimaka Metal bendova sa cele ex-YU koji se danas veoma teško mogu naći. Kažem "bila" jer je celokupna arhiva, zajedno sa ostatkom veoma vredne video-arhive uništena u NATO bombardovanju novosadske televizije.
Popularan potez odstranjivanja sluzave materije iz nosa naglim izduvavanjem iste, dočekivanjem sadržaja rukom i lansiranjem istog ka zemlji, gde je sadržaj u polučvrstom stanju što mu omogućava pravilnu rotaciju oko svoje ose, dok leti od nosa ka zemlji/banderi/zidu/licu druge osobe.
Neki kažu da se ovim pokretom narodi Balkana i ex Yu zemalja prepoznaju na ulici dok su na privremenom radu u inostranstvu.
Krevet u studentskom domu.
Cimi, sklanjaj tija ajvar i leba od krevet. Sad si naš'o da jedeš, devojka će mi dođe...
Penzioneri.
Gde god se čeka red, oni stoje prvi.
- Kume, si mi doneo kondome?
- Ma nisam.
- Kakva si sisa! 1. decembar je, Dan borbe protiv side. Svuda dele kondome. A ti se nisi setio za kuma usput da pokupiš koji.
- A ispizdeo sam! Hteo sam da pokupim koji, al' su me pretekli građani prvog reda.
- Ko bre?
- Ma penzioneri, batice. Čuli da se deli nešto besplatno, pa zauzeli još jutros prve redove.
- Šta će njima kondomi koji moj?
- Da jebu! Stavljaju ajvar u njih. Otkud znam koji će im kurac!
Scene seksa u domaćim filmovima malo starije generacije - bukvar za omladinu!
Miki Manojlović, Dragan Nikolić, Slavko Štimac,...
Mira Furlan, Neda Arnerić, Tanja Bošković, Ljiljana Blagojević,...
Škola ex-yu seksa na filmskom platnu je ponovo prisutna u filmu Karaula.
Cat Claw, izgovara se Ket Klou, a znači mačja kandža. Čedo novosadskog strip crtača Baneta Kerca, jednog od retkih koji je u ono vreme (1981) razmišljao tržišno. Izdavač iz Gornjeg Milanovca "Dečje novine" je već nekoliko godina unazad štampao novinu YU Strip koja je izbacila krem onoga što se zvala Jugoslovenska škola stripa. Bilo je tu raznih pogleda na strip a svakako najistaknutiji autor zbog kojeg se ta novina i prodavala je bio Branislav Bane Kerac. On je svoje pozicije zaslužio praveći u tandemu sa Svetozarom Tozom Obradovićem strip "Kobra" o jugoviću, filmskom kaskaderu koji luta po svetu i izbegava nevolje koje ga uvek nekako stignu.
Onda je uredništvo odlučilo da kopira Marvel Comic Group i njihove kostimirane junake pa je raspisan konkurs za YU superheroja. Bane I Toza su kao jedan od predloga stavili devojku koju ogrebe radioaktivna mačka te ona stiče njezine sposobnosti. Legenda je rodjena ali ovaj izuzetno atraktivan i nesumnjivo popularan strip nije uspeo da spase svoju matičnu reviju od propasti. Izašlo je par epizoda u YU Stripu koji je ugašen sredinom osamdesetih. Zatim je izlazila jedno vreme u popularnom EKS-u, sve dok se i ta novina nije ugasila a onda je Bane digao ruke od naših propalih izdavača i krenuo da štampa pojedinačne albume.
Taman što je Cat Claw došla u ruke agilnog agenta iz Sarajeva Ervina Rustemagića i taman što je stupila na tlo Amerike počeo je rat u Sarajevu. Odmah zatim zavedene su nam sankcije i posao u americi je propao.
Posle se saznalo da je Bane i pod sankcijama nastavio da se zeza sa svojom heroinom koja je uprkos sranjima izlazila po skandinaviji i kojekuda. Priča je ipak završena '94 kada je Bane, verovatno kao i svi ostali morao da se dovija i radi kojekave druge poslove da bi koliko toliko dostojanstveno živeo u ono ludo vreme.
Početkom novog veka, i sa dolaskom novog optimizma u ovu namučenu zemlju, autor je rešio da na svetlo dana iznese svoje delo koje je moglo postati jedan od naših boljih izvoznih proizvoda. Mukotrpno, marljivo i uporno, on iz godine u godinu izdaje po jedan album u nameri da celu priču strpa u tvrde korice kako bi novi klinci mogli da shvate kako se nekad na ovim našim prostorima maštalo i razmišljalo pozitivno i svetski a ne samo gledalo ko je Srbin, Hrvat, ko ustaša, četnik, balija i koga treba likvidirati zbog nečeg što nosi rodjenjem i prostorom gde je rodjen.
Svađa oko toga ko će načeti zimnicu.
"Da ne bude posle da nisam kaz'o, ovaj ajvar je moj!"
Pojava koju muška populacija primenjuje toliko često kao što to radi Ana Bekuta sa odlaganjem starosti. Koliko god bleja bila ortodoksna i isključivo za muškarce, uvek se pojavi ta originalna ideja za pozivanje ženskog društva za dobit bolje atmosfere i malo akcijanja, ruku na srce.
Liga Šampiona, gajba vopsa, ludi Aca Stojanović priča o Esijenovom ujaku, kako je njegov trening bio bežanje od lavova, ako prežive - uspešan je trening. Priče o poslu, odmor od žene i dece, koliki - toliki, ali valja i prija. Najbolji ortaci i ti, sve je savršeno, ali fali nešto... Fali...
Fali to Božansko, prelepo i preoriginalno žensko društvo! Fale sise, fale pičke, fale gole noge, onaj ženski osmeh, žensko opijanje, držanje za čelo dok pegla ajvar babin! To nedostaje da sve bude savršeno kao Bekomova frizura! I najzad, stupa na scenu neprejebivo organizovanje angažmana ženskog društva.
- Pusti teletekst.
- Što da puštam kad te sjebala Malaga?
- Pusti, nemoj da si Mira Banjac!
- Deco, još malo pa nestaje vopsa. Ko ide do dragstora po zimnicu?
- Ja neću sigurno, išao sam malopre.
- Okej, onda će Mirko, celo veče nije ništa uradio.
- A, jeste, hoću boli me kurac da idem.
- Stanite, bre. Setio sam se nečega.
- Čega?
- Čega?
- Kad sam pre pet godina trpali one Poljakinje na moru.
- Au, druže, nemoj mi tu nostalgiju, smoriću se. Kakvo je to jebanje bilo!
- E, poslala mi danas Maja Akcija poruku da će biti sa drugaricama po gradu.
- I?
- I mislio sam da nekako ubijemo ovu atmosferu njihovim zvanjem.
- Kako to?
- Tako što ćemo kupiti deset smedervki, napiti ih kao guzice i svršavati po pupku!
- URA! JA IDEM DO DRAGSTORA!
eks yu autoktona mikro narodnost iz predela jugoistocne srbije(podrucje: Crne Trave,Kuse Vrane,Babusnice itd..)Lako cete ih prepoznati na ulici jer su upadljivo i bezobrazno glupi a interna drugarska zajebancija im je : DE SI BE,MAJKE TI GA NABIJEM U PICKU ili SESTRU TI JEBEM. Jako izrazen osecaj pripadnosti coporu tj.grupi ljudi sa kojima su u krvnom srodstvu na kraju ima za ishod incestoidno razmnozavanje i degeneracije sa svakim novim kolenom. Vec decenijama se razmnozavaju i usavrsavaju svoj gen tako da se na kraju moze ocekivati totalno usavrsen dikavac. Taj novi dikavac ce biti nesto najogavnije sto covek moze da sretne i vidi u svom jebenom zivotu!!!!!!!!
Nezaobilazan sastojak svakog dobrog rucka. U svim oblicima i agregatnim stanjima.
- Kevo, sta ima za rucak?
- Corba, piletina, prsuta, ajvar, ruska salata...
- A krompiri?
- Nisam stigla da ih spremim.
- Znaci nema nista.
Firma 4C & Co. u originalnom nazivu Samo sarma Srbina spasava & Co. Nastala je kao proizvod veze izmedju domovine i dijaspore,u cilju da se sacuva tradicija naseg naroda i ojaca oslabljena srpska privreda.Ideja dolazi od grupe gradjana koji su zeleli da svojim bliznjima koji su se rasuli svuda po belom svetu priblize otadzbinu.Cime se zapravo bavi firma? Odgovor na ovo pitanje je jasan,nas covek emotivno je vezan za sarmu,a nigde kiseli kupus nije dovoljno kiseo kao kuci u mracnom i smrdljivom podrumu.Dakle gde god da se nasao,porudzbinom preko neta,sarma stize,srolana i ukusna,kao kad je majka spremi za Bozic.U cilju prosirenja trzista,u ponudi ce uskoro biti musaka,prebranac,pihtije(za njih vlada posebno interesovanje)ajvar,prasece pecenje,sljivovica...Sve kao nekada u domacoj kuhinji!Za 4C & Co. granice ne postoje,to je ta globalna veza sa svetom.
Kao i u svakom zitu i ovde ima kukolja,tako se danas sve cesce javlja da dileri valjaju sarmu na crno,ispod ruke,po nizoj ceni ali naravno to je nekvalitetna roba a oni tako obmanjuju nase ljude sirom sveta.Komsija se obogatio prodavajuci sarmu 10 evra po komadu nekom Radetu iz Cikaga.
Želja da se osećaš kao Ron i Roko, dok trse, na guranje punoletnu, meleskinju sa Zelenortskih ostrva može dovesti do ideje da uključiš kameru koju si dobio za veliku maturu od babe i ovekovečiš svoje jebačke podvige. Dragu ćeš ovo leto morati odvesti u Grčku umesto Bugarske, ali to je mala cena za tvoje dečačke fantazije.
Gledate zajedno snimak koji drhti kao kineski ventilator na četvoci. Ti uvukao stomak, nešto se ispravljaš, ona se namešta, pozira, zabacuje kosu. Gluma kao u filmu Bena Afleka. Zvoni fiksni, sudar ispred zgrade neko nekom hoće da jebe i oca i majku, winamp prebacio na četničke, zapetljao ti se lančić za njene mundjuše, neće da se odmrsi. Opet zvoni fiksni! Popizdio, ustaješ javljaš se. Keva! Pita kakav je ajvar što je poslala. Pričaš sa kevom o ajvaru, sve se čuje. Okrećeš se, ona obukla gaće i prebacila na slagalicu, četničke još tuku. Pored svega, kita ti je iznenadjujuće mala! Ništa od tvoje porno karijere, pusti Rona i Roka da rade pos'o.
Tradicionalan način mešanja ajvara varijačom u šerpetini od jebem li ga kol'ko kila.
-Milunka, mislim da je ajvar gotov!
-Ma kaki gotov, veslaj punim zamahom još sat vremena.
Pravo ime Satan Panonskog je Ivica Čuljak, poznat je bio i kao Kečer II. Rodio se u Vinkovcima krajem pedesetih, otac mu je bio vojno lice. Kako je bio samoživ, talentovan momak a živeo je u maloj sredini sa autoritativnim ocem, logično je bilo da postane ljuti panker. Isprva je pisao pesme, slikao, pa se pročuo po underground krugovima. Prelomni trenutak u njegovom životu desio se početkom osamdesetih. U Vinkovačkom hotelu je pjevala Meri Cetinic i tu se skupio malogradjanski vinkovački krem. Ivica nije mogao izdržati otišao je tamo pod punom punkerskom opremom. To se nije svidelo lokalnim mafiozama i po njegovim riječima ¨oni veliki htjeli su zgaziti mene malog¨, izvukao je nož i iskasapio jednog od njih. Zaglavio je u vinkovačkoj ludari na neodredjeno vreme. U ludari nastavlja da piše, slika, priča o njemu, posredstvom raznih fanzina, izlazi iz ex. YU okvira. Neki čak tvrde da ga je posetila legenda američkog HC a Jello Biafra, al to nikad nije potvrđeno. Krajem osamdesetih izlazi iz ludaje pa sa Dusparom, Kilmisterom I Mariom (Lepim) muzičarima iz vinkovačkih Majki, počinje da nastupa pod imenom Satan Panonski. Na sceni se obično sekao nožem, skakao na glavu, valjao po zapaljenim kesama, pa je malo ko obraćao pažnju na njihovu muziku. Njegov izdavač, Zdenko Franjić, je tu muziku okarakterisao kao folk-punk, dok ju je Satan nazivao hard-blood-shock. Uglavnom, izdali su tri albuma: LJLJLJLJ(Ljuljamo Ljubljeni Ljubičasti Ljulj), Nuklearne Olimpijske Igre, Kako je punker branio Hrvatsku (92). Najpoznatije pesme su: Iza zida, Lepi Mario, Komšinica Slavica, Poslednji Dinosaurus Umire, Misli li Istok…Izdao je knjigu pesama+ispovesti "Mentalni Ranjenik". Početkom 90 tih u saobraćajnoj nesreći gine Lepi Mario, ubrzo počinje rat i Satan pošto je čovek bio Hrvat, priključuje se zengama. Nije potrajao dugo, bizarno u toku jednog primirja popije zalutali metak, koji je došao sa Hrvatske strane. Bolje upućeni tvrde da metak nije bio baš zalutao, već da ga je ubio rođak onog iskasapljenog mafioze, što nikad nije dokazano. I to je bio kraj. Uglavnom, Satan je ostao zapamćen kao jedan od najjačih underground likova ex. YU. Ima puno angdota , legendi o njemu, al to nekom drugom prilikom.Nuklearne Olimpijske Igre je lako naći, a to je ujedno I njegov najbolji album. Al oprezno, nije za preosetljive.
sigurno nije bio citav,nikad nije trebao biti pusten iz ludare
e da jos par teorija kako je poginuo:
"poginuo ja kad je kližući se po zaleđenoj lokvi pao i slučajno si ispalio rafal u glavu"
"lik poginuo tako sto je sa mačem u ruci krenuo na tenk! Bez zezanja!"
Muškarac koji se ne brije 10-ak dana. Tada brada dobije narandžastu boju kada čovek izađe napolje, na sunce.
-Brate šta ti je to sa bradom?
-Što?
-Izgleda kad da si je umočio u ajvar.
Ukoliko se dotični glumac pojavljuje u najavnoj špici nekog ex YU filma to je siguran pokazatelj da sa tim filmom nema zajebancije. U njegovim filmovima nema likova poput Đode, Đoše, frau Elze, kučeta Sime. To su ozbiljne drame sa dubokoumnim porukama. Rade igra ili intelektualnog alkosa ili zavodnika ili buntovnika ali uz obaveznu cigaru u svakoj sceni. Erotske scene u kojima on glumi su sa primesama jugoslovenskog drndanja-mrndanja a la "Saću da te karam" u kombinaciji sa strastveno romantičnom holivudskom dramaturgijom. Likovi koje igra se nikad ne smeju, ozbiljnog su pogleda, blago zamišljeni, sagovornike nikad ne gledaju u oči. U kasnijem, tj. novijem umetničkom opusu glumi uglavnom ruske mafioze, daleko neinspirativnije i za gledanje i za definisanje
- Brate kevo smorila si više sa tim Klasiktv, prebaci na fudbal
- Imaš svoju sobu, ovo je dobar film, igra Šerbedžija
Založiti šporet smederevac čistom bukovinom.
-Aj dođi da unesemo Smederevo.
-Što, nije još hladno?
-Ma znam, nego keva pravi ajvar, a i deda oće da se ogrebe da spava u toplom.
"Kao da je iz prodavnice" obicno kaze baba(od 68-85 god.) , jer je u njihovo vreme, "kupovati iz prodavnice" znacilo da je proizvod veoma kvalitetan i ukusan . U danasnje vreme to nije slucaj , jer je roba neukusna , nekvalitetna , a pritom i veoma skupa .
Baba:Sine, de probaj ovaj ajvar. Kao da je iz prodavnice. Mnogo je dobar.
Kraj svake rasprave sa pijanicama ispred prodavnice. Svade sa tv-om, komšijom i strancima. Tacka na i. Ende. Finita. Nema dalje. Evo-ti-kurac-mi-smo-nebeski-narod argument.
Mi smo prvi nastali. Pre Boga. Ne kaže džabe ona pesma Bog je rodom iz Srbije. Gde će da se rodi nego u Šumadiji. Ustvari big beng je bio dolazak Srba u sunčev sistem. Volimo mi teatralanost. Kao takvi, dajemo sebi za pravo da smo u svemu najbolji, prvi i nenadjebivi. Od davnina imamo potrebu da se nadmećemo, da od svih budemo bolji. Najcešće od komšija. Da više jedemo, pijemo, jebemo, pravimo rakiju, sranja i slično.
Boli nas kurac za sve. Osim za to čija je voda toplija i ciji je ajvar crveniji. Džep nam je pun argumenata. Koga briga što para nema, a ni zemlje. Mi smo izmislili struju, telefon i svet bi osvojili, ali nećemo iz inata.
Izlazimo kao pobednici iz svake price. Uvek se popišamo i iseremo na komšijino dvorište. Srbija do Plutona.
- Je li, kolega, oće li biti ovog rata?
- Ma boli nas uvo. A znaš što? Mi smo Srbi! Uvek sve zajebemo i izjebemo!
- A šta ako nam uzmu još neki deo zemlje?
- Neka. Srbin je najpametniji i sve ce nadmudriti! Ko zna zašto je to dobro...
- Ali...
- Nema ali. Mi smo Srbi! Aj živeli!
- Živeli!
