Teorija strune, vanzemaljci, Alah, Maje, Makedonci, pičke materine - sve vam je to dragi moji jedna velika prevara, ja da vam reknem. Mogu to da vam kažem jer sam ja spoznao istinu i toliko dobro je znam da sam je spakovao u dildo i nabio je Molderu u dupe. Ok, jeste on posle snimio još pet sezona pitajući se gde je, ali ko ga jebe kad ignoriše moj mejl.
Kad sam bio mali obožavao sam da slušam strašne priče koje mi je baba pričala ali znao sam da je to sve laž i da ne treba da se plašim. Ali nakon što je deda postao gromovnik (o tome više u sledećem kolu) i nakon što mi je veštica salivala stravu, znate sigurno šta je to, ono kad nešto baje pa vrelo olovo baci u vodu pa u olovu zarobi strah bla bla bla, posle mi nisu pričali priče. Mislim, ukenjali su se bezveze, koje još dete sme da izađe pre prvih petlova u poljski wc? Realno. Međutim kada je deda posle par godina došao sebi ispričao mi je priču, ustvari ne priču već upustvo za veru. On mi je rekao da ako noću hodim od zla mogu da se zaštitim ako se prekrstim. Naravno na to ne dajem ni pet para. Kako se Aboridžin neuki štiti od zla? Mislim stvarno. Bilo kako bilo veoma poštujem par drugih saveta koje mi je dao, npr:
- Čuvaj se besa tihog čoveka.
- Čuvaj se noći bez meseca.
- Čovečija sreća je kao senka i ona nam štiti leđa. Ako se pokolebaš, uplašiš i naglo okreneš ona može da pobegne.
E ovo poslednje sam iskusio na svojoj koži.
Bila mi je četrnaseta godina i bio sam na letnjem raspustu, u selu. To veče sam ostao u tetkinom sokaku do mraka igrao se sa decom, koje nije bilo u sokaku preko jaruge, dedinom. Ta dva paralelna sokaka je razdvajala duboka vododerina, kao potok ali suvo, obraslo velikom šumom. Tetka me je nagovarala da spavam kod nje ali deca bi mi pomerila bulju sutra ako bi saznali da ne smem da pređem jarugu sam. Prelazio sam je hiljadu puta, čak sam utabao i svoju stazu, ali danju. Bio sam veliki momak, morao sam da je pređem noću. Ćale mi je pričao da u njegovo vreme si mogao da okočiš mačku o rep i prvu sisu pastirke koju pipneš dok čuvaš goveda i prvi vlažan prst i prvi duvan koji saviješ, čovek postaješ kad noću pređeš jarugu sam. Ohrabren idejom da ću zakoračivši u mračnu šumu zakoračiti u novu epohu života.
Krenuo sam, pevao sam ili zviždukao neku pesmu, kao bezbrižno, kao... Posle par desetina koraka začu sam šuškanje lišća iza mene. Naravno da nisam hteo da se okrenem, nisam hteo da me sreća (čiaj hrabrost) napusti. Ali kako sam se spuštao u jarugu i sve mračniju šumu nije mi bilo svejedno. Okrenuo sam se. Iza mene je bila seoska džumara, mali ker, onaj isti koji ste videli hiljadu puta, isti onaj koji ljudi viđaju svuda, na svim meridijanima. Čučnuo sam i pozvao ga. Ali on je stao. Sve je stalo sa njim. Više zvezde nisu treptale, senke igrale i lišće šuškalo. Nastao je tajac. Osetio sam kako mi jeza prolazi niz kičmu. Kao da mi je neko odlepio selotejp sa kože osetio sam kako me sreća napušta.
Polako sam se okrenuo i nastavio stazom. Polako. Opet je počelo da šuška lišće iza mene. Kretao sam se sve brže i brže i brže. Onda sam se okrenuo. Iza mene je stajalo crno jare. E tad sam se prvi put upišao a da sam znao koji je glavni grad Srbije. Moje upišane noge su mi se odsekle. Pa sam poče da trčim. Kada sam preskočio dno jaruge nkrenuo sam se i iza mene je bila crna mačka sa najsjajnijim očima ikada. Trčao sam uzbrdo. Padao, ustajao, udarao o drveće i kasapio kolena o korenje.
U jednom trenutku mi je postalo svejedno i okrenuo sam se da se suočim sa "tim". Na pet metara od mene stajalo je crno čovekoliko biće sa rogovima, kozjim nogama, psećom vilicom i mačijim očima, sada znam, sada mogu da ga nazovem satir. Biće, zla. Biće pakla. Biće koje mi se kezilo u facu. Prilazilo je. Prekrstio sam se i raspršilo se u maglu, ništa crnju. Snaga me je izdala i pao sam.
Ujutru me deda našao i odneo kući. Mislili su da sam pao i onesvestio se.
Sada znam, zlo je iza nas. Postoji, vreba, uhvatiće vas, hraniće se vašim strahom spoznaćete ga kad tad.
Spoznaćete istinu i za na vjek vjekova ta spoznaja će vas upozoravati da nikada niste sigurni. Nikada...
Definicija je napisana za takmičenje Lovačke priče iako to nije.
Republika e Kosovës je miroljubiva država na jugu Evrope (čiji je sastavni deo), kroz istoriju ugnjetavana i osvajana od strane velikih naroda...
Njena istorija počinje u neolitu, osnivanjem (za to vreme napredne) civilizacije, poznate kao Vinça-Turdaş culture, Najnovija istraživanja na tu temu, pokazuju da je upravo ta kultura, postala kolevkom evropske civilizacije, i da su stanovnici iz naselja u dolini onoga što danas zovemo Rrafshi i Dukagjinit (Metohija), krenuli na jug, na letovanje... i osnovali ono što danas znamo, kao Antičku Grčku... Boreći napred se kroz istoriju Narod Republika e Kosovës, je prolazio kroz razne promene i mnoga teška vremena... Invaziju Slovenskih plemena u VI-om veku, dočekao je nespreman... Bila su to teška vremena za napaćeni narod tada već međunarodno priznate Republika e Kosovës... Miroljubiv narod, nenaviknut na borbu, bio je laka meta krvožednih okupatora, koji su sebe nazivali Srbima... Plač, lelek, i krici su odjekivali nekada pitomim dolinama Republika e Kosovës... Svaki trag predhodne slavne istorije naroda Republika e Kosovës, zauvek je uništen... Deo stanovništva je pobegao u nepristupačne vrleti Ilirije (Albanije), gde se stopio sa starosedeocima i stvorio moćnu Imperiju Republika e Shqipërisë... A ono malo stanovnika što je ostalo stopilo je se, sa osvajačkim Srbima, čije je ime, jezik, kulturu, običaje, pismo... preuzelo, ali zadržalo svoje shqptarskië koreni, nastavljajući da na teritoriji Republika e Kosovës, gradi novu civilizaciju, ne toliko naprednu kao staru, ali ipak, na vruncu svoje moći, najjaču u tada poznatom svetu, poznatu kao... Srpsko Carstvo!
Iz perioda srednjovekovne Republika e Kosovës danas imamo mnoge gradove, kao sedišta državnosti:Prishtinë, Mitrovicë, Gjakovë, Pejë, Shtërpcë, Prizren, Dardanë, Leposaviq, Lypjan, Zveçan, Obiliq... kao i neprocenjive spomenike kulture, zaštićene od strane UNESCO-a i UÇK... Važno je napomenuti da su potomci nekadašnjih Srba-osvajača (koji su se razvijali na severu), u više navrata, uništavanjem pokušavali da zatru sve tragove slavne istorije Albanskog naroda na tlu Republika e Kosovës... Neki od tuh spomenika, i danas uprkos teroru Srba, stoje i prkose svojom lepotom Srpskim ugnjetačima... dovoljno je pomenuti Graçanicë, Pejë Patrijarshyë, Deçanë, Malishevë... pa da se shvati da istorija Albanskih naroda, ne može da se izbriše ni jednom zločinačkom agresijom velikosrpskih osvajača...
Republika e Kosovës je krenula putem moderne svetske istorije, oslobođenjem od srpskih okupatora, u Kosovskom boju, kada je uz pomoć Turaka Osmanlija vojska nove Republika e Kosovës porazila desetostruko nadmoćniju vojsku srpskog imperatora i vlastodršca Cara Lazara... Međutim ni ovom pobedom snovi o ponovnom uspostavljanju Republika e Kosovës, nisu ispunjeni!
Predhodnim ratom iscrpljenu Republika e Kosovës, Osmanlijske vlasti su lako stavile pod svoje okrilje... ugnjetavajući i tlačeći pokoreni narod... Da bi sačuvao goli život, narod je masovno počeo da prelazi iz katoličanstva u islam... oni koji se nisu hteli pokoriti, u dva navrata su organizovali velike seobe stanovništva na sever... Nihovi potomci i danas se nalaze u ropstvu u državama čiji su osnivači bili... Repiblika e Vojvodinë, Republika e Shqip krainë, Republik e Shqiëpska...
Mnogo vekova zatim, oslabljenu i ostarelu Tursku imperiju, probuđeni Srbi počinju komadati i stvarati kvazi držve... posle osnivanja Kraljevine Srbije, pogled su skrenuli na nezaštićenu Republika e Kosovës... silovitom vojskom, uz pljačku i pokolj nesrpskog stanovništva, srpska vojska je izašla na Jonsko more, ostavljajući za sobom miris vatre i dima...
Srpski okupatori su uništili sve dokaze o postojanju slavne Albanske istorije na tlu Republika e Kosovës, sve tekovine kulture, pripisali su sebi... čime je otpočela masovna kolonizacija Kosovë srpskim življem. Narod je masovno stradao prilikom svetskih ratova, Shqiptarsky narod, boreći se na strani saveznika pretrpeo je stravičan teror od strane Srba, međutim ni naša južna braća nisu bila pošteđena... osvajačka srpska vojska je krenula put Albanije, osvajajući je metar po metar... Sam je Alah bio na našoj strani, desetkujući osvajače hladnoćom, glađu i bolešću... Srpski pohod na Albaniju 1916 završio se neuspehom, ali to nije bio kraj muka...
Usledili su novi napadi, osnažene srpske vojske, i Kosovë je opet potpala pod velikosrpsku hegemoniju...
1941-1945 donosi nagoveštaje svetle budućnosti... Boreći se na strani saveznika Shqiptarsky narod je uspeo da da stvori osnove buduće države iako pod velikim pritiskom fašističkih snaga Srbije goloruki narod je izvojevao mnogobrojne pobede, ali još nije sazrelo vreme da orlovi ponovo polete...
Kroz mračni period od 1945-1999 Shqiptarsky narod je ugnjetavan i mučen više nego ikad u svojoj istoriji... bez ikakvih prava, pod konstantnim napadima od strane većinskog srpskog življa narod je patio, sakupljao u sebi gnev, čekao... čekao...
Kao opravdanje za svoje zločine Srbi su izvršili strahovit i zverski pokolj više od dve trećine sopstvenog stanovništva na Kosovë... optuživši Shqptarsku manjinu za to... ''osveta'' srba je bila strahovita...
Sa svetlima eksplozije granata nad Beogradom, palo je svetlo na Shqiptarsky budućnost... USA i EU uzimaju napaćeni narod pod svoje okrilje, a Srpski okupatori svesni svojih zločina, od stida begaju na sever, u Srbiju... ostavljajući Kosovë onima, čije sa pravom jeste...
17-og februara 2008. osvanuo je novi dan za Republika e Kosovës, i nova stranica u istoriji evropskih naroda, ispisana krvlju oslobodilaca slavne UÇK.
S' obzirom da je Republika e Kosovës međunarodno priznata država svaka aktivnost srbije u pogledu ponovne okupacije je nerealna i neosnovana... Istorija je na našoj strani, međunarodno pravo je na našoj strani, svet je na našoj strani...
Jer Kosovë je naše!!! Shqiprasko je bilo, jest' i biće...
Kosovë je srce Albanije...
Ili bar tako piše u udžbenicima istorije na Kosovu i Metohiji...
Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i
da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i
dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio?
- Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa.
- Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez
svatova jal šenluka.
- Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega.
- Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila.
- Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio?
- Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada.
- A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio.
- Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu.
- A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje?
- Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
Svršen glagolski oblik. Nešto što nije bacati foru.
Kako su nas učili da razlikujemo glagolske oblike po trajanju? Ako ima smisla da glagol stoji uz pola sata onda je nesvršeni, a ako zvuči nezgrapno i nelogično onda je svršeni. Hajmo!
Pola sata baciti foru. Ne baš. Osim ako nijesi stranac ili gastarbajter. Ali te onda glagolski oblici ne interesuju. - svršeni.
Pola sata bacati foru. Izbjegavaj!
Uspješno baciti foru je biti majstor u određivanju mjere. To je kuvarska vještina. Flambiranje. Tajni začin razgovora. Britkost britve brice. Britkost sjekire drvosječe. Ne cijepanje po čvoru drveta, no đe je najmekše, đe se vlakna dodiruju. Đe se odvajaju slojevi mesa šarana. Ne prstima đe se kose mrse, no đe im vjetar vlasi razdvaja.
Nekada je u korist razgovora a nekada u čast univerzumu.
-Meni je život mnogo dobra dá.
-Kako, boga ti? Šta je tvoje bolje od moga? Nije da mi je krivo...ja to informativno, radi razgovora.
-Uvijek krećem od đece.
-Pa i moja su isto...škole završila, dobila posao i kola da koriste koliko god oće.
-Pa đeca moje đece.
-Mašalah! Alah ih pozlatio. Biće i kod mene ubrzo.
-Pa moja žena, sam je Bog meni poslao i oni pločnici kuda sam trčao za njom su za moje noge bili istesani i gurali me da joj skute dovatim. E kad se sjetim njene haljine koja se izdizala svaki put kad bi skliznula iza ugla zgrade. Bog da joj dušu prosti. Odakle došla, tu i ot'šla.
-Sjećam je se, sjećam...da joj lako pane dženet i meleci.
-I moj posao i moja imovina. I sve što sam đeci ostavio. Đeci moje đece i njihovoj đeci. I svoj svojoj đeci po svijetu koju ni ne znam. Njihovim majkama. I njihovim babama.
-Eeee...
-I ja sám. Ljudi koji su me gledali su govorili da ličim na Patrika Svejzija. Da stojim kao bor među korovom. Prava leđa, široka ramena. Jaka prsa i snažne ruke. I moj mali prst je najbolji oblik malog prsta.
-Aaah...Ljuta!
-Dosta je. Koja ti je to po redu, rode?
-Samo kad nije zadnja.
-Đe ćeš, tek smo sjeli...aj još po jednu.
-Nemam ti kad, kume. No vidiš li ti ovaj mali prst koji pružim kad držim fildžan? E pa nije do fildžana. Ja to tako i kad pijem vodu i kad jedem viljuškom. I kad kucam po tastaturi. A znaš li šta je to? Inkarnacija moje ćune iz blagodati od prošlog života.
Uobičajen naziv za svaku teritoriju koja se odvoji od države u kojoj živimo.
Drugi dnevnik, 21.7.2143. godine (i dalje tačkast, počinje zvucima paramparamparamparam pam pam paaam)
Botoksirana spikerka: Dobro veče, dragi gledaoci, ovo je drugi dnevnik Radio Televizije Beogradski Pašaluk. Počinjemo vestima sa naše jugozapadne granice. Naš izveštač Bekljulj Krasnići će nam reći nešto više o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Demokratske republike Požeška Nahija.
Krasnići: Dobro veće i vama. Demokratski izabran predsednik, nasljednik tragićno nastradaljog u avionskoj nesreći velikog vojvode autonomne pokrajine Velika Šumadija Velimira Ilića Četvrtog, danas je proglasio nezavisnost ove nove države aljbanskog naroda. Podsetimo se da koreni ove države sežu do 18. veka, kada se otac Miljoša Obrenjija, poznatijeg kao Miloš Obrenović doseljio u ove krajeve. Naš narod je osećao svetu dužnost da opet naselji ovaj prostor posle pomenutog jer je to naša obećana zemlja. Nama je Alah poklonio ove divne predele, šume, malinjake i plodne njive u dolini Skrapeža i Rzava.
Botoksirana spikerka: Hvala vam, kolega Krasnići. Sada ćemo se uključiti u video link preko 16G mreže Mobilne Telefonije Beogradskog Pašaluka kako bismo čuli šta o tome ima da kaže predsednik Beogradskog Pašaluka Boris Treći Nikolić Šešelj.
Predsednik: Dobro veče. Zvanični stav vlade Beogradskog Pašaluka je da se nikad neće odreći Požeške Nahije kao kolevke srpske civilizacije. Naš narod nikad neće prihvatiti nikakve kvazi države na svojoj teritoriji, tako da možete samo da prihvatite da nam popušite kurac. Svako odstupanje od rezolucije UN petnes iljada šesto šeset šes' biće novi razlog za proteste naših vlasti kod evropskih institucija, kako biste pojeli sva govna koja ste izasrali.
Krasnići: Gljuposti, ova država je već priznata od strane 134 države sveta.
Predsednik: Da, ali od šesto i kusur država koliko ih trenutno ima. Napomenuću ipak da je naša vlast za mirno rešenje konflikata sa vlastima ove kvazi države. I kome ti da je glup, jebem li ti dete od kilo?!
Krasnići: Tebi, pićka ti materina veljikosrpska!
Predsednik: Čekaj samo da ti dođem dole, silovaću te kornetom od sladoleda što si prodav'o dok ti Tuljanić nije sredio da radiš na televiziji! Pokazaću ja tebi đe se telad vežu!
