Nokti na nogama koji preko metar dana nisu videli grickalicu. Zbog njihove abnormalne veličine, kada se razviju, neretko je potrebno da ih skratimo makazama za živu ogradu, medjutim postoje i ekstremisti koji ih kidaju rukama. Glavni su osumnjičeni za bušne čarape, ali i za isečene papuče. Najčešće se setimo da ih pokratimo (jer ne mogu da se iskorene) dan pred odlazak na bazen ili more, jer može doći do povreda ljudi u okolini. Ako se slučajno desi da sa istim odemo, automatski postajemo predmet zajebancije.

1. Javlja se kod mlađih pripadnika muske populacije, od 11-14 godina života. Često se ujutru bude sa saznanjem da im je penis ukrućen, što ih automatski onemogućava da ustanu iz kreveta i počnu sa dnevnim aktivnostima. Izaziva neprijatnost, koja, na sreću, prolazi brzo, kao i erekcija.

2. Kod pripadnika nešto starijih generacija, najčešće studenata ili još uvek neiskusnih mladih radnika, javlja se pojava suprotna po značenju, ali ista po posledicama. Naime, u ovom slučaju, subjekti nisu u stanju da se dignu...

Verni sluga. Onaj koji ne pita nikad "Zašto?" već jednostavno izvrši naređenje. Skuplja mrvice sa gospodarevog stola i pravi se da mu je to dosta, a ako je baš pukao, onda mu to stvarno i jeste dovoljno. Sve dok je gospodar srećan, ništa drugo nije bitno. Jedina nagrada za urađeni posao mu je blago tapšanje po glavi praćeno rečenicom "To je dobar ker!" Ali, kao i pravi pas, kada oseti da mu je kraj (službe ili života) blizu, automatski se okreće protiv kretena koji mu naređuje jednostavno jer nema šta da izgubi, a i jer mu se može.

Rečenica kojom počinje zaplet u većini amreičkih horor filmova. Izgovara je glavni lik kome su u kratkim flešovima počeli učestalo da se prikazuju događaji budućnosti, stvari iz prošlosti kojima nikako nije mogao prisustvovati, duhovi, bića sa nekih drugih svjetova i slične paranormalne pojave. Obično je saopštava osobi suprotnog pola, čija je prva reakcija otvaranje usta naširoko, a zatim automatski raste interesovanje za dotičnog, kao i želja da ga/je spase, zadovolji, pomogne, iako bi bilo najbolje i najsigurnije da se skloni i pusti budalu. Rijetko ko i posumnja u ono što govori glavni lik.

Vrsta čiji potomci danas žive u rezervatu. Karakteriše ih jaka netrpeljivost kako prema ostalim vrstama tako i prema sunarodnicima. Rodjačke veze su jako bitne za bolji položaj u plemenu bez obzira na sposobnosti, relativno mala stopa pismenosti i opšte kulture , izražena sklonost ka fikciji i sujeverju. Fenomen ''Lokal patriotizma'' je duboko usadjen i automatski povlači fizički obračun sa drugim grupama koje bi narušile teritoriju jednostavim prelaskom. Rodoljublje se izražava razbijanjem glavnog sela ( pod pritiskom represije ) mada se isti na urodjeničkom jeziku može nazvati i mirnim skupom vernika.

Najnemaštovitiji odjeb koji ti upućuje administracija, nakon što uvide da se "potkrala" greška, pa reše da je svale na nekog drugog, što si pogađaš ti, kad ionako izgledaš ko pokisli majmun, ne znajući kome da se obratiš.

Situacija u kojoj ti dođe da joj oduzmeš onu tastaturu, u koju čuka veštačkim kandžama ko usporen film, i lupaš o glavu dok iz nje ne krene da izlazi nešto nalik na korisnu informaciju.

Destinacija: Konjarnik.
Pravac: kretanje Ustaničkom prema kulama. (istočna kapija Beograda)

Pretpostavljate o čemu se radi?
To je semafor koji je praktično nemoguće promašiti kada se vozite gradskim prevozom. To je semafor na kom čak i kad je -10, autobus bude pun ljudi (verovatno samo zato što je u pitanju taj semafor) i temperatura dostigne bar jedno 30 stepeni, a usled nemogućnosti našeg gradskog prevoza da izgura tu uzbrdicu brže, temperatura se kao magijom povećava, jer odavno oplakani motor autobusa pravi toliku vrućinu, pa i buku koja uzrokuje pucanje bubnih opni. Međutim na to se niko ne obazire u nadi da će barem po cenu gubljenja sluha proći kroz taj semafor i raskrsnicu!
Ali kao i uvek u realnom životu, van svih filmskih scena, ne prolazimo dalje u ključnom trenutku i nastavljamo da se kuvamo i psujemo semafor, koji kako se čini traje čitavu večnost.
O letu ne vredi ni govoriti, dovoljno je reći: ispričano x 5 + sve to začine sočne arome mirisa ljudi koji se ne kupaju u proseku nedelju dana, miris je takav da ga gotovo možeš i okusiti. I tako prilepljen na vrata autobusa, čas gledaš u sat čas direktno u "Jamburger", shvataš koliko si gladan i da bi mogao vola da pojedeš, ali automatski gubiš apetit kada osetiš pomenute arome.

Oni koji slučajno i prežive semafor, prepričavaju to svojim unucima, i slave taj dan kao drugi rođendan.

Zona sumraka. Samoproklamovana teritorija tvoje majke. Ona je to jednom zauzela i ko ukoraci u nju, za njega više ne važe zakoni o osnovnim ljudskim pravima i slobodama. Samo njeni zakoni koje je njen ćef propisao svima, po fazonu: ovde ja radim, znači to je moje! I ti si u mom vlasništvu kad kročiš na ovu teritoriju kuće i sve što uradiš ovde biće pomno posmatrano i biće ti suđeno. Ako uđeš da ispržiš doručak, automatski dobijaš šefa koji ti visi nad glavom i pomno posmatra šta radiš, da nešto ne daj bože ne isprljaš.

Skup ljudi sa svim moralnim vrednostima, svako na sajtu je psiholog i zna kako treba, sajt je nastao 2013 gde su ljudi uglavnom pisali šta su radili i mislili kad su bili mali a danas je minsko polje za izmišljenje priče ili još gore priče o bračnim problemima, da ne pričamo o sekciji za komentare otići na liberalni miting ili ući u komentare na ispovestima ti dođe skoro pa isto, svako ko ima drugačije razmišljanje je automatski šovinista, rasista, homofob, plitak, ne elokventan, ograničen.

Automatsko oružje, takoreći automatski pištolj, kalibra 9mm (H&K MP5) ili .45 ACP (H&K UMP), proizvodi se u raznim varijantama i konfiguracijama. Na našim prostorima popularan u običnoj i prigušenoj varijanti, zbog mogućnosti "pozajmljivanja na kratko" od ovlaštenih nosilaca istog, tj. beretki raznih boja, uz mogućnost pozjamljivanja i rukovaoca istim u slučaju neobučenosti iznajmljivača. Obično se koristi radi postizanja kompetitivne prednosti u poslovnim odnosima (čitaj - eliminisanja konkurencije).

Predstavnik klase automatskih oružja za koje u srpskom jeziku ne postoji odgovarajući izraz, jer nije puška (koristi pištoljsku municiju) nit' je baš pištolj (drži se sa dve ruke, osim ako ste Rambo).

Vecini ljudi na nasim prostorima, kada cuju za Nemce, automatski dodaju epitet "disciplinovani". Izraz otkriva drugu stranu medalje.

Fraza je nastala za vreme Drugog svetskog rata. Nemacki vojnici su, nakon nekoliko stotina predjenih kilometara negde morali da se isprazne. Pretpostavlja se da je to najuocljivije bilo u manjim mestima, po raznim kafanama, gde su se ponasali krajnje bahato i gde su bili toliko pijani da su postali sinonim za preterano pijanstvo.

Ne misli se bukvalno na ubistvo, vec na fazu kada vise ne znate za sebe od alkohola.

Napiti se- prebiti se- ubiti se.

Pitanje upuceno svima nama koji jos uvek zivimo pod tudjim krovom posle svakog fizickog (moze i psihickog-ucenje) posla koji smo morali da uradimo umesto onih pod cijim krovom zivimo-roditelja.Koliko god malo vremena trebalo za taj posao,ipak su oni tvoji roditelji,a ne ti njihov bla bla bla....ti ces uraditi to.I kad cujes ovo pitanje docice ti da oteras caleta u tri lepe,ali neces,jer to automatski podrazumeva samarcinu i jos mesec dana usisavanja,kupovine hleba ili bingo listica za babu.

Vučja jazbina u vučjoj jazbini. Sekcije su navodno dobrovolje školske aktivnosti, mada nastavnici često regrutuju decu u "drug Raja" stilu*. Najzastupljenije sekcije su dramska, recitatorska, literarna, novinarska, horska i druge. Pored ovih zvaničnih, postoji i nezvanična dizajnerska sekcija u koju automatski ulaze najsnažnija deca u školi. Sekcije dolaze u prvi plan kad škola organizuje neku priredbu. Tada nastavnici prete lošim ocenama i čime god mogu ne bi li naveli sekcijaše na žestok rad, a dizajnerima prete isključenjem iz škole jer oni najčešće već imaju loše ocene.
Najgore u celoj priči o sekcijama je što regruti moraju da ostanu posle časova i sve to spremaju.

* "Ti, ti i ti. Vi ste dobrovoljci"

U narodu poznat kao Loki - Autor kultne emisije na opskurnom SOS Kanalu - SOS Bubamara.

Legenda fudbalskih terena i najveći poznavalac igrača za koje vi garantovano nikad nećete čuti, sem ako neki od njih nije vaš komšija ili vam je rod. Ipak, to mu ne smeta da igrače opštinske lige Sopota upoređuje sa učesnicima Svjetskog Prvenstva '86.

Čovjek koji nas svake nedjelje prošeta od treće (Srpske) lige do drugih opštinskih, međuzonskih i ostalih beton liga.

Nekoliko je karakteristika koje izdvajaju Lokija od mora ostalih mediokriteta na nebu sportskih komentatora:

1. Karakterističan glas - kad na TV čujete glas nekoga ko vas automatski podsjeti na gomilu ispijenih vinjaka i kiselih voda, dranje na utakmicama, duvanski dim i kladionice - odmah znajte da je to Loki. Grč u njegovom glasu tačno odgovara stanju srpskog fudbala.

2. Nevjerovatna česta upotreba vrlo malog broja epiteta - i to onih old skul. "Agilni", "brzonogi", "legendarni", "popularni".

3. Pretjerivanje i genijalno odusevljavanje stvarima koje su vezane za beton lige - nesto na cemu se Lokiju mora skinuti kapa. S toliko strasti ne pričaju ljudi o sinoćnjem seksu, kako Loki predstavlja Drugu zonsku ligu Srema. Doduše, ima to i dobru stranu, slušajući Lokija, sve je dobro, sve je ok, djeluje antiinflamatorno, Loki nikad nema zamjerke na bilo šta i generalno podiže nivo optimizma.

4. Uvlačenje vlasnicima klubova - crna mrlja Lokijeve briljantne karijere. Pošto se oko klubova i fudbala vrzmaju neki krajnje sumnjivi likovi od kojih Loki (navodno) dobija oko 100 evrića po prilogu ako obiđe njihov klub (plus ovo iz broja 5.) tako Loki hvali neke krimose iz nekakvih sela i to sve pod firmom "Agilna uprava na čelu sa gospodinom Belim/Crnim/Kecom/Živčetom". Od nečeg mora da se živi.

5. Treće poluvreme - Najčešće se povezuje sa utakmicama veterana. Pošto vrlo često vlasnici ili ljudi iz uprave klubova imaju i nekakav restoran, nakon utakmice "stari sportski prijatelji" često odu na "treće poluvreme" kod "gazda Žike, dugogodišnjeg prijatelja kluba". Obično vidimo samo početak krkanluka koji Loki najavi riječima "sledi lepa sportska (?!?) priča iz velelepnog objekta gazde X". Inače, ovo objašnjava zašto je jedan od Lokijevih omiljenih klubova "BigBul" iz Bačinaca, "popularni Bulsi", jer ljudi posjeduju svoje klanice i mesare.

I za kraj, neke od "legendarnih" izjava Lokija:

Presudan faktor odrastanja. Klica može da se nasledi, ali nikako da se stekne tokom života. Jednostavno morate imati predispoziciju za to. Naime, ako vam je otac alkoholičar automatski ima takozvanu klicu i flaša vam zasigurno ne gine. Ne tako često, javljaju se i nepravilnosti. Dešavalo se recimo da je čukundeda prevrtao valov od alkohola, deda takođe, ali otac ne. Kod njega se iz još nerazjašnjenih okolnosti pojavio nedostatak klice. Sin naravno povuče klicu na dedu i nastavi tradiciju koja će se, hteo on to ili ne, preneti na buduća pokolenja.

Specifična oznaka na specifičnom mestu. Jedinstveni identifikatar pomoću koga možete u moru tog-nečeg da pronađete vaše to-nešto.

Beleg.
Primarni ključ u relacionim bazama podataka. Vrednost setovana na NOT NULL koja se inicijalizuje automatski, bez pitanja. Opipava se, miriše se, gleda se... šta god da predstavlja taj jedinstveni pojam pomoću koga možete da se orijentišete i kada siđete sa ciganskog ringišpila čiji je vozač popio par piva više dok na razglasu piči Sinan.

Najveći argument u svakoj raspravi o vlasničkom poreklu zasnovan na utemljenom zakonu zvanom "ne postoji još jedan takav isti". Sasvim dovoljan razlog da kažeš: "SIKTER, MOJE BRE!"

Umetnost je delatnost ljudi koji su, pre svega, nadareni da stvaraju dela koja mogu da pobude čula drugih ljudi, navedu ih da maštaju, razmišljaju i osećaju.
Danas umetnik nije samo talentovani slikar, muzičar, književnik ili glumac. Umetnik je svaka osoba koja se ekscentrično oblači, neshvaćena je, škraba nešto po papiru, sluša huk vetra, a ne muziku, doteruje slike u fotošopu, ređa besmislene reči, pere zube benzinom i čita bugarsku poeziju.

Argument tako zaslepljujućeg i šokantnog "šta koji kurac?" intenziteta, da automatski nadmašuje bilo koji vaš kontra argument u bilo kojoj raspravi sa vašom majkom. Koristi se kao nenadjebivi argument kojim se svaka rasprava završava. Može se koristiti u kombinaciji sa "Ja imam 50 godina! Eeeej! Nećeš ti mene da učiš šta kako treba i ne treba!" . Napomena: ovaj argument nije preporučljiv za korišćenje ukoliko niste: osoba zenskog pola, majka, imate 50 godina i svađate se sa svojim/svojom sinom/ćerkom u protivnom možete napraviti budalu od sebe (kao da to i ne radite i sa svim ispunjenim uslovima :S).

Vrsta prodavačica u fensi, markiranim, extremno skupim buticima. Uvek su isfenirane, namirisane i doterane. One će vas po ulasku u butik odmeriti od glave do pete. Njihova ljubaznost prema vama zavisi od utiska koji ste ostavili na nju. Ako zaključi da imate dovoljno dubok džep da kupite nešto u njihovom butiku obasipaće vas pažnjom i biće veoma srdačne i uslužne. Ukoliko na osnovu vaše odeće, koja očigledno nije brendirana, utvrdi vaš osrednji finansijski status automatski vas stavlja pod ignore ili čisto-radi-reda uslužnost. Pri tom će kolutati očima kada je pitate za cenu nekog extremno skupog artikla. Takvim svojim stavom omalovažavanja namera joj je da vam da do znanja da trošite njeno dragoceno vreme. Ironija svega ovoga je u tome što je plata te iste butikašice srazmerno proporcionalna vrednosti jednog artikla u tom butiku.

Inkarnacija Cak Norisa u zenskoj varijanti.