Nasilničko ponašanje u autobusu.
- Ja kad uđem u autobus odma' dignem jednoga, ne mogu da stojim pa to ti je!
- Ja dižem dvojicu, moram i noge da bačim na klupu prekoputa.
Kad dođeš kući mrtav sa posla, jedva uspevajući da skineš cipele jer ti smeta kesa sa dvolitrom oko zgloba, i taman sipaš čašu, a ona ti sedne u krilo i zaposli ti ruke svojim sisama...
-Nemoj i večeras da piješ. Okupala sam i nahranila decu, hoću da dremamo uz fudbal...
-...vraćam se, samo da zaključam dečju sobu i bacim ključ...
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Sa maksimalnim uživanjem, celog tela unetog u radnju, uma potpuno isključenog i predatog animalnoj prirodi koja puteno pretvara u životno.
Kao kad uzmeš krišku lubenice pa svaki zalogaj zatvorenih očiju, punim ustima formiraš, a usnama zatvoriš skoro vakuumski da ni jedna kap slatkog soka ne padne na zemlju nego je još dodatno i usrkneš.
- Matori, bacaj taj bostan i dolazi ovamo...
- De bostan da bacim jes' normalna!
- Bacaj, gledam te već pola sata kako jedeš, mokre mi gaće mogu se cediti!
Radnje. Velike reklame koje osvetljavaju pola ulice, reflektori, treptuća svetla, blicevi, sve svetlucavo i divno. Dominira reklama OPEN 24h, ona jebe!
Tri sata iza ponoći. Zaglavio si na Vukajliji. Gladan si. Dobro, bar imaš sreće da je pekara blizu. Odlaziš i zatičeš radnicu kako šlovi za pultom. Tražiš nešto vruće i sveže za pojesti, ali malo sutra. Pica je hladna, peciva su se skamenila, bureka nema. Peciva stižu oko pet i trideset, a burek ko zna kad jer majstoru nije dobro pa se ne zna kad će stići na posao. Iznerviran i praznog stomaka odlaziš do trafike. Ješćeš čips i popićeš jedno pivo. Litar Jelena, taman. Uzimaš čips i hvataš se za frižider, kad ono šipak! Nema piva. Ustvari ima, postoje tamo negde neke tri flajke od po dva litra, nigde limenke ili manje ambalaže. Iz inata nećeš pivo od dva litra. Iznerviran, vraćaš onaj čips kako im ne bih potrošio zalihe koje su pri kraju. Nije sve tako crno, bar ti nije nestalo cigareta, inače ko zna šta bi morao da pušiš, sigurno nemaju one koje ti želiš.
Odlaziš. Kako bi samo bilo dobro da se spotakneš o neku kamendžuru ili ciglu, lepo bi je iskoristio, ugasio bi jebanu svetleću reklamu. Uštedeo bi im struju, malo li je...
Za sad sam otkrio jednu! Postoji onaj zakon koji kaže da se ''tela na toploti šire, a na hladnoći skupljaju''.
Pa, kako to onda, da svako parče mesa koje bacim na toplotu (čitaj:roštilj) izgubi bar 30% svoje zapremine i mase!
Pokretna kanta za organski otpad.
Ćale: 'de da bacim ovu užeglu sapunjaru. Wc šolja ovo progutati neće a do kontejnera me sada mrzi po ovoj kiši!?
Keva: 'de nam je ker!? Idi nađi ga...
Mlada snaga modernog srpskog repa i hip-hopa. Reper u pokušaju, insipirisan starijom (punoletnom) gardom ''odraslom'' na opasnim ulicama po komšiluku. Utoka, koks, tozla, kurva, blajv, R1 (il' nijedan), BMW i Audi TT...
Emsi juNoša, iako jedva ima petnaestak godina, već ima postavljen recital na jutjubetu o doživljajima sa ulice, o ubistvu najboljeg prijatelja, o kurvi koju je sinoć karao, šamarima koje deli interventnoj policiji i profitu od sive ekonomije koji je zaradio sa ortacima po Beču, iako:
1 - nema položen vozački ispit za auto
2 - ćale i keva mu (jedva) dozvoljavaju izlazak i to samo do ponoći
3 - najbolji ortak sedi s'njim u klupi
4 - interventnu video samo na TV-u
5 - nije bio dalje od ekskurzije u Zoo-vrtu u Jagodini
6 - spavao samo Desanku Šakić
7 - jedini izvor prihoda 150-200RSD za užinu ili (eventualno) jedna crvena u kladionici (mesečno)
- Daj-daj-daj da im bačim jednu bombu!!!
Em si junoša, em si smešan
NELOL
Slično kao i lovačke priče. Možda malo blaže, al' ipak baronisanje prve kategorije.
-I dođem ja izvrtim loptu na prstu i bacim loptu sa celog terena i upadne u koš, mrežica se nije pomerila!
-E, Šomi, oladi malo sa tim pecaroškim pričama, okej?
Liči na ljudsko biće al to nije. Glava -oke; ramena, ruke -oke; pa i torzo -oke. Međutim od struka na dolje nailazimo na kratke dlakave noge u obliku iksa, fudbalerske listove, odvratna stopala koja ni najzagriženijim fetišarima ne mogu biti potaman. Ne zna se kakvog li im je oblika vagina, jer oni što su u zamku upali nisu spremni da o tome pričaju čak ni pred terapeutima.
Vrebaju noću gdje se njihov nedostatak viješto prikrije tamomdiskokluba.
-Vid brate što je slatka ona mala, odo da joj bacim neki instant vlaž fazon. Pajsad.
*30 sekundi kasnije
-Kentaur, brate, kentaur, abort d mišn.
Umro sam noćas. Nisam ni slutio smrt, niti su mi rekli da sam bolestan. Lekari ponekad baš umeju da budu nemarni, eh... I tako ja ugledam sebe kako se u gluvo doba kroz širok snop svelosti uzdižem ka nebu. Trans ekspres za nebesa. Za samo par trenutaka nađoh se u raju (čovek bi pomislio da je oduvek bio tu, na dohvat ruke). Na ulazu prođoh kroz detektor greha i kako nije zapištao zvukom jačim od 53Hz, ubrzo se nađoh na oblaku koji su mi dodelili kao trajno prebivalište. Bilo je udobno. Palo mi je na pamet tada šta se dešava oko mog tela dole, na Zemlji. Verovatno stari nisu još izvalili da sam se naoružao za večna lovišta. Ali, ovde gore mi ta činjenica nimalo ne smeta, jer kroz etar kao da kruži neki mir, spokoj koji se u gasovitom stanju uvlači kroz nozdrve. Uglavnom, ispalo je da su upravitelji nebeski predvideli moj osećaj dužnosti da svoje bližnje obavestim o nedaćama koje su me zadesile i izvestiše me da imam pravo na jedan SMS. Bio sam zaprepašten. Zar i carstvo nebesko puca od tehnologije? No, bolje išta, nego ništa, pomislih, ali mi na pamet pade još bolja ideja. Setih se mog vukajlisanja za života, te zatražih dozvolu da, umesto SMS-a, bacim poslednju defku na Vuki, kako bih šire narodne mase obavestio o putevima božjim na koje me ruka sudbe poterala. Blag osmeh im je prešao preko lica. Verovatno se i oni lože na ove vaše fore. Dobih dozvolu i eto, sada vam pričam šta mi se desilo, poslednja priča koju ću ikada ispričati.
P.S. Puno pozdrava od mog prvog komšije, Pere serafima, kaže da kupite kišobrane, gore im se izliva šaht
Valjaju se po džepovima i novčanicima : računi od plaćenih kazni za pogrešno parkiranje, pauka ili zastareli pozivi sudije za prekršaje.
- Da ti bacim ovaj poziv kod sudije za prekršaje?
- Aman ženo, bacaj to govno. Jedva sam prežalio 30 000 dinara za vožnju sa nevažećom dozvolom. Šta me sad štrecaš?!!
Marker za problematičnu situaciju.
- 'Oće neko da jede OVAJ karfiol ili ću da a bacim?!?
- E kako me nervira OVA glupača iznad, majku ću joj majčinu kad je do'vatim!!
Beskorisan, dosadni savet nekoga ko je nešto uradio više puta nego vi ali kad vas vidi da vi to isto radite po prvi put i ide vam lako od ruke, ali on mora da se umeša kako bi pokazao da je ipak on nosilac najvećeg stepena znanja u tome.
Pošto vam ispravi nešto sasvim beznačajno, gleda vas opet kako vi to radite i onako bojažljivo klima glavom pomalo odobravajući.
Kako držiš tu ciglu?
Nikad tako, uvek malo ovako.Nikad se testera ne drži tako.
Uvek malo ovako.Kako slažeš te kocke?
Gledaj, uvek malo ovako...Kako si to potegao pištolj?
Nika tako uvek malo, eeeej stani nisam ništa loše mislio.
Imas nesto i izgubis ga zauvek.
-Imas levo Pantelica,imas levo Pantelica!
-Necu da bacim loptu u bunar!
-E,i to sto kazes.
Još davne 1946. godine u posleratnom periodu u nedostatku igračaka deca su se igrala mecima. Naravno i tada su se deca delila na one sa boljim i lošijim igračkama, tačnije arsenalom. I tako jednog dana u toku igre, jedan mali deran je rekao drugom : " Ti imaš manje metkova od mene, tvoj babo nije išo u rat !" Sav rasplakan i potučen dečak je ispričao priču svome ocu, na šta je on rekao samo : " Kupiće tebi babo top !"
__________________________________________________________________________
Danas tu frazu još koriste stariji ljudi, kada hoće da daju do znanja da ćeš imati nešto najbolje moguće.
- E, deda znaš, kada dobiješ penziju svi imaju ove nove telefone, jedino ja vučem ovu moju zidarsku ciglu, pa ako ti nije problem da malo iskeširaš ? Ipak sam ja prvo unuče, pa ono sad će i rođendan?!
- Šta kažeš, ti najgori?!
- Ma, da ja imam stari telefon...
- Ako, ako, kupiće tebi babo top !
Kucni ritual koji keva iskljucivo cuva za vase najdraze trenutke pred televizorom.
- Kevo, ne opet, malopre si usisavala, nista ne cujem!
- Ajde cuti, mora ovo da se usisa
- Aaaaaaaa, kasnije, kasnije, ugasi!
- Prekini, nemoj da ti bacim taj televizor kroz prozor
- Dabogda pregorio!
Kažu prodavci na buvljaku u današnje vreme kad je sve prepavljeno kineskom robom koja ništa ne vredi a turska roba sad ispade "kvalitet".
- Treba mi košulja kao "uniforma" za taksi.
- Pogledajte ove.
- A kakav je kvalitet, neću da je nosim 3 puta pa da bacim.
- Nije kinesko!!!! Iz turske je, kvalitetno je.
Nenadjebiv argument prilikom svađa na malom fudbalu. Keva. Tačka. Argument posle kojeg oštećeni ostaje bez teksta i ne pokušava da odgovori, već samo upućuje pogled pun mržnje ka saigraču koji je "rek'o". Sa druge strane se prebacuje veliko breme na okrivljenog, jer postaje najomraženiji lik na terminu u naredna dva-tri dana.
-Tebra šte kenjaš kakav gol bre? Dalilud siti? Pa enac bio jebotebog!
-Reko Đole, tvoj igrač. poyy
-Đole, jebaću ti kevu Gordanu!
-Nemoj Sale brate, izvi... JEBOTE PA ŠTO U GLAVU? JESI TI NORMALAN SPUSTI TU CIGLU NIJE SMEŠNO, NEMOJ SALE NEM... AAAAAAAAAAAAA
:onomatopeja pucanja arkade usled siline udarca cigle:
