Kada izvadim dve ili vise maramica umesto jedne, i onda ne znam sta cu sa njima.

Viša sila - kada dobijete iskrenu i čvrstu želju da ostavite cigarete, a onda čujete na radiju slogan: "NE TRUJ SE SA NJIM, IZBACI GA! IZBACI GA! IZGACI GA - DUVANSKI DIM!"
I vi, kako je već navedeno, ste iskreno i čvrsto odlučili baciti cigarete, međutim, oni vam takvim sloganima ne daju.
Prosto su toliko ,,genijalni", da vi, kada bi zaista prestali pušiti, bi ste smatrali same sebe za prvoklasne idiJote.
Dakle, to je ,,viša sila".

Ono što me jako iritira. Kada je SMS konverzacija završena, kada je sve rešeno, dogovoreno i ugovoreno, kada taman ostavim telefon podalje od sebe ili ga met'em na punjač, stići će poslednja poruka jer osoba sa kojom sam se dopisivao silno želi da baš ona bude ta koja će završiti dopisivanje i baciti poslednju poruku. Poruka je uglavnom kratke sadržine, maksimum 4 slova, i nema nikakvo, ama baš nikakvo značenje, ali eto, izgleda da mora biti poslata.

Baciti overu na devicu. Opizditi se. Umočiti vojnika u prelep primerak od krvi i mesa. Da li će to biti overa baklavice il' sličnog mu kolača, na izboru je, ne moramo zalaziti u intimu. Možda je pripadnica lepšeg pola spremna i na neku grublju i prljaviju igru. Možda se neće gledati neko vreme, pak. U svakom slučaju, kombinacija je bezbroj, a overa robe se dešava samo jedanput.

Skidanje mraka, najprostije rečeno.

Izuzetno mrtva osoba. Mrtviji ne može biti. Žestoko je ugriz'o dasku. Može se shvatiti bukvalno, ali i figurativno. Izraz je potekao negdi pedesetih godina prošlog veka, možda i ranije, kada su se mrtve životinjke posipale pepelom zarad ublažavanja mrtvačke arome truljenja i pokušaja sprečavanja širenja zaraze. Pokušaja naglasiti.

Lik na koga mozete baciti koliko god hejta hteli i biti sigurni u dobru prolaznost definicije.

Covek legenda...Prvi se setio da srpske narodnjake slusa 74% ljudi od Vardara do Triglava...i da ako ih sve okupi na jedno mesto moze lepe pare da napravi... Napravio je vise para nego svih 50.000 clanova vukajlije...
boli ga paja...moze mu se da se oblaci kao degenerik...moze mu se da prica sta hoce...moze mu se da nervira i elitu i kvazielitu...
ali i dalje je ispred vecine...jer je u kapitalizmu u kom zivimo kolicina novca jedino merilo vrednosti i moci a ne boja kosulje...

Statistički, druga najpoznatija reč na svetu, (prva je Ok). Reklamiraju je kao da se od nje postaje Supermen. Coca-Cola je najveći dokaz da vredi ulagati u marketing, funkcioniše po istom principu po kome reklamiranu skrndeljušu masa počne da smatra za dobru ribu samo ako se dovoljno puta ponovi, pa ćete tako i od rastvorenog mišomora napraviti najbolje piće na svetu. Ma, bre, pali, sok od višanja što pravi moja baba je sok, a ne to sranje! Da li se sećate onog crtaća sa Tomom i Džerijem kad Tom rastvara otrov u mleku da ubije Džerija? I kad umoči gvozdenu kašiku, a ona se raspadne i pocrni. E, toga se setim svaki put na pomen Coca-Cole. :)

Kultni pevač pop muzike koji je na mestima gde stanovništvo čine većinom Romulanci, popularniji i od njegovog brata blizanca Majkla Džeksona.

Dal’ zbog toga što je na početku karijere, pre nego što je koristio Aće, delovao kao neki mlađahni Romulanac ili zbog njegovih zanimljivih plesnih pokreta, a zna se da Romulanci obožavaju d’igraju, Đekson je ostavio neizbrisiv trag u srcima ovih ljudi, koji su teško primili udarac koji im je život zadao njegovom smrću.

Njegov status međ’ Romulancima kreće se negde ispred Jašara Ahmedovskog i Kebe, al’ je iza Sinana Sakića i Šabana Šaulića, mada naravno, daleko je ispod neprikosnovenog heroja Romulanaca Brusa Lija.

Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.

Mala zadimljena birtija, ne više od pet stolova. Obično van grada, sklonjena od pogleda pa i da prođeš pored nje teško da ćeš je primetiti. Već sa vrata se oseti domaća atmosfera kao da si u svom dnevnom boravku a ne u birtiji punoj neznanaca.
Tvoje je samo da založiš neku smešno jeftinu brlju a duša se sama otvori i onda istovariš na konobara sva govna što te guše a on mučenik ti samo doliva i sluša. Jbg, od takvih kao ti je decu odgajio i odškolovao pa ćuti, trpi i klima glavom. A ako nemaš šta da mu kažeš ili ne želiš da se ispovedaš nekom tamo strancu uvek možeš poslušati priče sa okolnih stolova. Nasmejaće te, skenjati, baciti u razmišljanje.

Srbija je pitoma zemlja, nema smrtonosnih životinja, opasnih predela, reka koje gutaju sve pred sobom, zemljotresa(dobro ima al' je raritet, da se ne naljute Kraljevčani) nema ni onih poplava ludačkih(opet isto samo, Jaša Tomić).
I gde onda da bace čoveka koji se tako dobro snalazi u divljini ako nam priroda i nije baš divlja. Nije priroda, ali zato ljudi...
Da, ironično ali najveća divljina je u najurbanijim oblastima, te ćemo našeg "Medved Roštilje" baciti u sred Beograda.

Lik sa 20kg u 3 života da ga skupe. Kamenje mu je standardni inventar po džepovima. Kad duva vetar kači se kukom za banderu dok čeka bas. Niko ga nikada nije video kako jede, veruje se da ni kašiku ne bi mogao da podigne. Oblači se u XXXSmall odeću i mega nebitan lik usput.
Rebra mu brojiš i preko jakne, a ručne satove nosi oko butine jer ručicama može zube svoje da čačka posle jela.
Štrči na 300 metara ako uspeš da ga vidiš.
Igračka. Da bi mogao sve svoje dnevne aktivnosti da izvršava, vredni roditelji ga noću spajaju na žice i cevčice da se puni ko mobilni telefon.

Kenjati po vukajliji, postavljati nove definicije za neke jako malo poznate, ili potpuno nepoznate reči, koje stvarno postoje i koriste se.

Причати сто на сат, крајње наразумљиво. Бити разговетан као Гоогле Транслате. У једном потезу бацити у ребус саговорника који након тога није у стању да схвати како ветар дува. Залудети га до те мере да ће целокупну ситуацију посматрати из збуњујућег аспекта неверице у којој, попут убода комарца, неће осетити никакво пуцкетање гениталија ради потенцијалног схватања излагања дотичне особе.

Ono što se desi kada odlučite da ustanete u rano jutro da učite za kontrolni ili ispit koji ćete imati tog dana.
Mobilni vas probudi negde u 5 ili 6, a onda ga snoozujete, pa vam zvoni nekih 15 minuta kasnije i vi ga opet snoozujete i tako dok ne dođe vreme da se ide u školu i na fakultet. Niti ste išta naučili, nite ste se dobro naspavali da se bar skoncentrišete na prepisivanje.
Ovakvo spavanje prvi je praktikovao veliki španski slikar nadrealista Salvador Dali. Držao je kašiku nad metalnim tanjirom i kad bi zaspao, zvuk kašike bi ga probudio. Tako je ostajao u stanju polusna koji mu je trebao za stvaranje nadrealnih prizora.

Kada nemaš cigarete pa se ogrebeš. Onda shvatiš da nemaš ni upaljač.

Ne jedu. Kašike ne zveckaju o tanjire. Ne čuje se ništa. Sem crtanog filma. "Pa ugasi crtani dok jedu!", reći će neko iz dobre namjere, ali očito i neupućeno u svakodnevne muke običnog roditelja na koje nailazi sa svojim malim nejedićima! Ugasi ga ti, bato, pa da vidiš kako tek onda kreće sinhronizovana paljba: ko visokim c piskom da je to omiljena epizoda, ko trkom kroz stan urlanjem: "Pa li! Pa li! Pa li! Pa li!"

I onda s teškim uzdahom shvatiš da sva tvoja nastojanja da ih načiniš samostalnima padaju u vodu, uzimaš stvar, odnosno kašiku u svoje ruke i nahraniš ih. Napitaš, takoreći, sve otvarajući usta kad god i oni zinu. Valjda inercije radi, šta li?

Jednostavna rečenica koja pomaže u teškim trenucima.
Kada je teško, kada kola krenu nizbrdo i kada nam je potrebno da ustanemo posle pada, ovom rečenicom simbolički označavamo novi početak i nadu da će se u budućnosti dešavati samo lepše stvari, a na ovoj planeti čovek bez nade je kao brod bez sidra.
Kada vetar sudbine postane prejak,kada se nebo ne vidi od olovnih oblaka, čovek mora baciti sidro da se ne nađe na otvorenom moru problema sa koga se ne vidi ni jedan svetionik.

Uvek je postojala, samo sto je Dusan uspeo da je satre privremeno i napravi carstvo koje je samo po sebi vece dostignuce od carstva Aleksandra Makedonskog... Kada je Dusko bacio kasiku, Srbi su se razisli jer je tada bilo u trendu da svako vodi svoju drzavu (ko i danas). Dodjose Turci hejteri i jer su videli da smo mnogo zajebani uneli su i versku podelu u narod (ko da nije dovoljno sto se drzava delila na osnovu broja trepavica na desnom oku). Kasnije su tu dosli i Madjari i Rumuni i razni Sloveni jer je Srbija bila raj za nacionalne manjine, s obzirom da su ovde ljudi i zbog najmanje razlike trazili osamostaljenje odredjene teritorije... Ah ta nesloga...

Cesto spas od gladi u dugim nocima pored kompjutera. Ide otprilike ovako. Hmmm, celo vece pusim i pijem kafu, a bas sam nesto ogladneo. Nesto slano? Nema nista gotovo, ko ce sad da sprema... Ono pakovanje rum kasata? Pojeo cimer/sestra/ja jos pre tri sta... Majka mu stara, sta sad da jedem? Tres, tres, beng po frizideru! Sta je ovo? Neka tegla... Mora da je slatko, odlicno! Nije slatko, pekmez, e jebiga! Ajd, daj sta das... Cek da uzmem kasicicu... Ma, ko ce da se bakce sa kasicicom, najvecu kasiku za supu! Da probam: Mljac, ovo i nije lose, mljac, mljac, mljac, jbt, sta je ovo, ode pola tegle! E kevo, svaka ti cast!