Precizna kvantifikacija stepena hladnoće.
Potiče od specifičnog emotivnog odnosa tašte i zeta. Kao i ljubav i mnoge druge stvari, samo onaj ko je osetio razumeće u potpunosti tu pojavu.
Za ostale, recimo da su sličan mada mnogo površniji odnos imali Saber Rider i Jesse Blue.
I tu je, uostalom, predmet nesloge bila ženska. ("De od svih baš nju nađe?")

Dokaz da ona ne moze da bude dovoljno ruzna koliko njemu mogu da padnu kriterijumi.

Mnogi fotosintezu uzimaju zdravo za gotovo. Sjećaju se tamo neke lekcije u osnovnoj školi koja je jednom ponovljena i u srednjoj i u kojoj se kaže da u procesu fotosinteze biljke stvaraju glukozu i kiseonik od vode i ugljen dioksida, a uz pomoć hlorofila i sunčeve svjetlosti. Tako se biljke same hrane, jer su one autotrofni organizmi. U ovom štreberskom objašnjenju ima mnogo pojmova i mnogo stručne terminologije, a suština cijele ove reakcije se izgubi iz vida. A evo suštine:

Zamislite jednu ogromnu saksiju, u koju je stavljeno sjeme jednog drveta. Sjeme drveta je teško 20 grama. Padaju kiše i drvo nikne. Nakon 50 godina, u saksiji se nalazi ista količina zemlje, ali je sada drvo visoko 40 metara i teško 10 tona. Mnogi iako su učili o fotosintezi u svakodnevnom životu laički tvrde da biljke rastu od zemlje i vode. Jok. Od 10 tona koliko je drvo teško, bar 5 tona otpada na suvu organsku materiju. Svih tih 5 tona, čvrste suve organske materije je čist produkt fotosinteze i došlo je tu iz vazduha, nema veze ni sa zemljom ni sa vodom, osim sa onim djelom vode koji učestvuje u reakciji. Dakle osnovna sirovina za tih 5 tona, celuloze i ostalih organskih jedinjenja jeste ugljen dioksid iz atmosfere i voda. Sav ugljenik u tih 5 tona potiče iz ugljen dioksida, a to je ogromna količina. A koncentracija ugljen dioksida u atmosferi je svega 0,582 promila. E sad vidite koliko je efikasna reakcija fotosinteze kad pri tako maloj koncentraciji ugljen dioksida uspije da dovede do tako velike razmjene materija. Dakle, da nije tog drveta, ogromna količina (u tonama) ugljen dioksida bi ostala u atmosferi. Kad bismo drvo zapalili, oslobodila bi se ista količina ugljen dioksida, kao ona što je uzeta iz atmosfere, da bi drvo uopšte toliko poraslo.

Evo ovo samo pokazuje koliko je sav taj proces fascinantan, jer bukvalno sva organska masa biljaka dolazi iz vazduha. Takođe, ovo pokazuje zašto je toliko bitno štititi šume. Jer svako drvo je ogroman rezervoar ugljenika koji bi inače bio u obliku ugljen dioksida u atmosferi. I na kraju, ne samo da se ogromna količina ugljen dioksida iz atmosfere utroši pri rastu biljke, već se takođe, jednako ogromna količina kiseonika oslobodi, a bez toga ne bismo mogli disati.

Kada ti se posle alkoholne noći zaista svidi devojka pored koje si se probudio.

Edipov osjećaj kad je izlazio iz pičke materine. Kasnije je samo potvrdio to.

Vegetativna reakcija.

Imao sam ga od malena, kao i vecina druge dece pretpostavljam. Gledajuci crtace i akcione filmove i ako sam uzivao u njima nikako mi nije bilo jasno kako glavni junaci ne poginu, cak se i ne povrede u situacijama koje u realnom svetu deluju nezamislivo...

Kad, posto ga izdrkaš, nastaviš da gledaš u porno-glumicu.

У стара времена, тако зваше љубав на први поглед.

Она је дошла са својим родитељима у новом вуненом џемперу, пртеној сукњици испод колена и у новим опанцима, на сеоској игранци. Изазвала је бурне реакције, локалних нежења... Он је стајао са стране... Њен ћале је, нестрпљиво чекао његову реакцију. Момак из добре куће, син трговца на добром гласу, био је идеална прилика за његову јединицу. Он је и даље стајао са стране, док су ћалетове набубреле очи од ракије, биле упрте само у њега. Одједном... његов поглед преко рамена у њен вунени џемпер, изазвао је невероватну срећу њеног ћалета.
Његов поглед, је за ћалета био, шатор, 300 званица, шарено мезе, главно јело, торта, трубачи.

To je upoznavanje dve veoma napaljene osobe
koje nisu naročito izbirljive.

Идеалан изговор за уклањање неког предмета или особе која нас лично и не угрожава толико, али је досадна као мушица. Оваква појава постаје колатерална штета наше потребе за уживањем, јер како сме да нас омета у гледању телевизије, или лепшег пола и слично...

Mnogo mu se sviđa. Oduševljen je. Zaljubio se. Kao hipnotisan.

Beži mi sa očiju ne mogu da te gledam!

Pojedinci provedu čitav život, verujući da je to prozor u svet.

Tipični pokreti osobe koja se sprema da prdne, a ima nekog iza nje, pa lišava jedno uvo muzike da može da naštimuje tihog goluba.

Једна од најстреснијих ситуација у животу сваког просечног србина али верујем и других нација. Редовно кад се пробудим ујутру након синоћњег баханалисања, имам проблем да завирим у сопствени новчаник. Услед добре атмосфере и веома малог процента крви у алкохолу почињем олакшано да отварам новчаник. На крају се увек питам зашто уопште понесем толико пара.

Jebena situacija u kojoj čovek nije pametan kako da odreaguje. Svet je pun bezmozgaša i umišljenih mafijaša pa iako mislimo da smo sve videli i da ništa ne može da nas začudi svako malo ostajemo zabezeknuti. Metod iz naslova obično koriste klinci, mlađi tinejdžeri koji još uvek nisu našli svoje mesto u sunčevom sistemu i misle da sve što leti da se i jede. Pa decxko i govna lete, kad avion prazni kible. Umesto da poštuju starije, pri kontaktu iz rispekta kažu izvinite, oni se ponašaju ko da smrt nije ništa. Preporučeno je da se ovakva sorta izbegava ako hoćete da izbegnete sukobe sa očevima im, jer ih obavezno zovu ko neke pičkice posle svakog sukoba sa bilo kime, pa stoga se nemojte okretati, neka zevaju za vama i misle da su mnogo ludi i hrabri. Svakako će im nekad neko polomiti koske.

Реченица којом покушавамо да некоме на фин начин дамо до знања да нам смета у послу који тренутно обављамо.

Tvrdnja koja optimistično sugeriše da još ima vremena za bezbrižno uživanje.

30 секунди. Толико је потребно заокупљеном возачу да нагура мисли у подсвјест док стоји на прагу новог правца, чекајући и вјерујући да ће му машина дати дозволу за његов даљи живот, само је толико потребно за сиже живота, толико контрастног у његовим дијеловима, просто, незадовољавајућег. Скоро протраћеног. Од свих безграничних могућности у почетку, до кошуље на којох се назиру трагови доручка, и њеног власника на семафору. Возачев поглед ће радознало бауљати около, док се не поклопи са нечијим туђим, готово исто празним. Могу се видјети толике сличности међу погледима, снови, хирови и надања, кишни дани без кишобрана. Као да је суштина универзума у погледу двије једнике скоро копираних путева, који су на крају довели довде.
Обојица скрећу поглед, посрамљено (и погрешно) размишљајући о интими тог погледа, као да су га водила два потпуна супротна човјека. Избјегаваће то убудуће.