Svrš za naše novinare, uglavnom iz Blica i 24 sata, koji najviše na svetu vole da objave neku takvu priču, koja neki određeni postotak naše populacije dovodi do mentalne ekstaze jer zaboga, neki najnebitniji stranac, poremećeni Amerikanac koji pešači po Evropi, ili neki opaljeni Japanac koji putuje preko celog sveta biciklom je rekao kako je Srbija do jaja zemlja.
Da zlo bude veće, to nije neki članak koji se pojavi na nekoj žnj strani novina i nije članak koji je veličine dva, tri reda. Oni to tutnu na naslovnu stranu sa sve slikom nasmejanog strendžera koji ni sam verovatno ne može da veruje da je on, potpuno nebitni radnik u perionici automobila u Albukerkiju, toliko bitan da je u nekoj zemlji na naslovnoj strani. Mislim, ajde da je neki poznati batica u celom svetu, da je neki uspešan lik, pa da kažeš, dobro, lepo je pročitati šta on misli o nama, nego neki golja iz neke jebene selendre, kojoj ni ime nismo znali do tada.
Zamislite posle toga kakvo on ima mišljenje o nama. Da je ovo neka uboga zemljica gde oni, veliki Ameri ili odakle god da su, kakvi god da su u svojoj zemlji, dolaze na naslovnu stranu samo ako spomenu obične kurtoazne stvari tipa, klopa je do jaja, rakija je do jaja, žene su vam do jaja i posle ode kući sa tim novinama i pokazuje ortacima uz džoks, kako je on bio baja među domorodcima.
Sve nešto zamišljam koliki bi bol u kurcu osetio američki novinar da štampa šta neki Srbin, koji je doš'o tamo da obiđe Ameriku bicklom, misli o njihovoj zemlji, hrani, ribama i alkoholu. Ni u lokalnim novinama neke najnebitnije selembare u Americi ne bi izašao.
SRBIJA JE DIVNA ZEMLJA I DOLAZIM OPET
Tom KLuni, momak iz Amerike na proputovanju biciklom kroz Evropu, zastao je da uživa malo u čarima neše divne zemlje, a novinarima Blica je odlučio da odgovori na par pitanja samo zato što je potpuno fasciniran onim što je ovde video i iskusio, pa želi to da podeli sa svima.
Novinar: Zdravo Tome. Odlučio si da ostaneš jedan dan duže u Srbiji nego što si planirao. Zbog čega.
Tom Kluni: Pa prvo mi je pukla guma, a onda su mi neki ljudi što liče na naše crnce ukrali bicikl, ali pojavio se Premijer vaše zamlje i vratio mi ga, ali nije zbog toga. Ovde se osećam savršeno. Toliko prirodnih lepota, toliko pozitivnih, gostoprimljivih ljudi, nisam nigde video. Ovo je predivna zemlja.
Novinar: Znači preporučićete Vašim prijateljima da dođu ovde?
Tom Kluni: Svakako. Već sam ih pozvao preko svog Tviter profila i objavio sam na fejsu koliko sam samo oduševljen Srbijom.
Novinar: Hvala. Ima li nešto što bi Vi izdvojili kao posebno lepo ovde?
Tom Kluni: Pa prvo bih izdvojio predivne pejzaže dok sam dolazio do vašeg glavnog grada. Kao sa neke slike su, a onda sam dolazak ovde u grad, koji je kao neki mali Njujork. Pun života, ljubavi, emocija i sreće. Jednostavno sam šokiran.
Novinar: A da li ste malo videli šta Beograd nudi u smislu provoda?
Tom Kluni: Da, da. Preko dana sam bio na jednom mestu i jeo, kako ih vi zovete ćevapčiće i neku salatu, a onda sam jeo i pasulj. Divna jela. Posebno mi se svidela i rakija koja je lepša od bilo kog Škotskog viskija.
Novinar: A šta mislite o ženama u Srbiji?
Tom Kluni: Divne žene, nigde nisam video takve. Nasmejane, prate modne trendove, lepe i razlikuju se od ostalih žena u zemljama kroz koje sam proputovao jer ih krasi neka predusretljivost i neka živina. Ma srpske žene su najbolje. Sada moram da idem, ali jedva čekam opet da dođem. Pozdrav svima.
.
.
.
Tom Kluni: Ej brate vidi što sam izašao u novinama. Naslovna bato.
Džordž Kruz: U jebote, dodaj mi taj džok. Jesi to uradio nešto, spas'o neko dete ili neki podvig si napravio.
Tom Kluni: Ma jok bre. Domorodci k'o da su prvi put videli Amerikanca u životu. Naslovna strana, slikanje i premijera sam video. Znaš kad ću ovde Baraka da vidim. Nikad bre.
Čarli Braun: Koja je to zemlja bre?
Tom Kluni: Sibirija čini mi se, 'bem li ga.
Čarli Braun: Pa 'oćemo da idemo tamo sledeće godine?
Tom Kluni: Ma koji ćemo kurac tamo? Bolje na Havaje da odemo. Dobre pičke, dobra klopa, a i onaj havajski rum izuva. A havajćanke kurve stare, jebu se za deset dolara.
Džordž Kruz: Ma i to što kažeš. Jebeš Sibiriju.
Specifična vrsta pesama koje se puštaju pred spavanje, a koje, uz prigodan poziv na kaficu, predstavljaju najsuptilniji mogući uvod u životinjsko heftanje.
Veljko: Matori, pogodi koga je batica juče tefterio u rč?
Srećko: Zajebavaš me da je Mara otvorila zadnje dveri? Pa u njoj je boravilo pola mahale, ali isključivo su ulazili na prednju kapiju!
Veljko: Ali ljomberi nisu imali pravu kompilaciju! Moje uspavanke su samo probrana dela crnačkih tenora, saksofona, jebačkih šlagera! Sve u svemu, toliko sam je odvalio, da je njenom baršunastom zaista neophodan sekšual hiling.
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
Batica za vino. Ekspert osetljivog nepca i istančanih kognitivnih čula, koji vam sa argumentacijom jednog akademika u bilo koje doba dana ili noći može reći koje to vino idealno paše uz vaše "Šatobrijan" palačinke s nutelom ili San Pjera šurenog u mleku primorske koze. Jer on je SOMALIJER, taj neverovatni pušač kurca kada je napitak Bogova u pitanju!
Elem - ako do sada još niste bili u prilici da upoznate ili, barem, da čujete za nekog ko se bavi ovom plemenitom profesijom, to možda ima veze sa tim što u Srbiji "Opšta teorija Gastronomije" i dalje čeka svoje jubilarno prvo izdanje...a i šta-koji-kurac-kurac-od-ovce zanimanja su zasad i dalje rezervisana za apsolvente Megableje (ovom prilikom srdačan pozdrav svim svršenim geopolitičarima-PR botaničarima). Pa, ipak somalijeri postoje i kao i kod svakog drugog izmišljenog zvanja sektaški mistifikuju svoju ulogu u društvu i životu uopšte.
Somalijerstvo se, za početak, uči na tečaju, tipa, k'o ikebana, tekvondo ili švecki i nema nikakve veze sa enologijom (nauka o vinu; prim.prev.). Nema nikakve veze ni sa kelnerskom profesijom jerbo narečena zahteva ozbiljnu šljaku, spretnost i par giga memorija. Pa, ščim onda ima veze, jebeno? Odgovor se nalazi negde između latentnog alkoholizma i drkanja malog, u dlake obraslog kurca, s akcentom na ovom potonjem. Onda, ustvari, i ne čudi podatak da je savremeno somalijerstvo kao takvo nastalo u govnarskoj Francuskoj a kao još jedna "catégorie ziljavique" koju su glaski petlovi servirali ostatku planete.
Probam i preporučujem vina, msm, gle'te kurca...
- Dobrodošli, gospodo, dobrodošli, izvolite pogledati naš meni za danas. Današnja preporuka šefa kuhinje je jarebica u sosu od višanja sa prilogom od slatkog krompira i kruške i San Pjer šuren u mleku pr...
- E, burazeru, ae zajebi te priče i donesi nam 4 bifteka - Peco, si ti 'teo krvav, beše? - 4 šopske, 4 ljute, daj nam neki 'leba uz to a pre svega toga - 4 viskija, mlooogo smo naporno sastančili danas, zaslužili smo, bre, majkumu, hahaha...
- Hmm, ovaj, dobro, u redu...A da li bi gospoda dok čekaju na svoje meso možda želela da se posavetuju sa našim somalijerom u vezi vina koje će piti uz obed?
- E i 4 piva da dođu posle tih viskija, ščuo! A tog tvog malog iz Somalije mo'š slobodno da nam pošalješ zastal, Peca nikad do sad nije vid'o crnca pa bi 'teo da se slika s njim, 'el tako Pekili, hahahaha?------------------------------------------------------------
- Dobro veče, ja sam Danijel i ja ću biti vaš somalijer večeras. Da li za početak mogu da vam preporučim jedno izvrsno aperitivno vino sa juga Francuske, note pačulija i limete u bukeu će bez sumnje izvrsno uticati na otvaranje vašeg apetita, hehe?
- A odakle sa juga Francuske?
- Pa, ovaj, sa juga, baš onako južno, hehe...
- Mislite "južno" kao pridev od imenice "jug" ili "južno" kao "Provansa" ili "Berdezalp"?
- Hehe, :glp:, pa ovo drugo, razume se...
- Pretpostavljam da je neki portogizer u pitanju?
- MA, KO TEBE GRIZE, BUDALO, JEDVA SAM I OVO NABIFLAO NAPAMET, JOŠ MI SAMO FALI DA IM I IMENA ZNAM?!?!
malo iliti veoma malo... izraz koristimo kada nekome BUKVALNO moramo da objasnimo koliko nam treba nečega ili koliko nam je vremena potrebno za nešto...
brat: batice, aj otkini mi pisić tog surovog masnog heda... oćeš? misim, dolazi mi ona dragana loma sniije, a ona ne cirka niti konzumira ikakve supstance... pa čisto da pirnemo jedan singl, se opustimo pred jebanje,a i prijemčivija je za bahanalije kad je haj...
batica : matori, ne mogu ti dam puno... misim, koliko vam batre?
brat: ma lomatić brate... kažem ti, samo za singl...
Ono sto kazemo, u negativnom smislu, kada se igrom slucaja nadjemo u drustvu ljudi u kojem razgovor tece takvim tokom da ti cutis sve vreme do tog i od tog trenutka.
Sluske i radio - spas.
Kupe u vozu.
Batica: drugari, putujemo zajedno, do jaja.
Ekstrica/kuca poruku na telefonu, iz kojeg ujedno izbija neka grandiozna buka/: da brate, aj se zajebavamo!
Ciga: jel slobodno?
Student etf/sa laptopom/: ljudi, da li je datum integer ili character?
Vojnik: zajebano, bude te ujutru rano, trcis ko konj, pa jedes pasulj, a stalno obrijan! Pre neko vece ja i Vranjanac pobegli...Svi zacutase..
Ja: koji ste vi likovi!Smeh, havarija, i nova nadahnuca druzine.
Večita dilema obezbeđenja utakmice.
Vidi babure u ovoga leptejebo, ne može stajati kolko je pijan. Kud te baš danas đavo nanese, jedva će novinari dočekati da me snime dok ti ruku zavrćem. Vidi, batica opičio pravac kroz gomilu, ima muda moram priznati. Muda ili ne, saće pasti jedno batinjanje...ooooo to ste vi gospodine Mister, nisam vas odmah prepoznao u kežual izdanju. Saću ja rasterati ovo novinara, mame im ga lešinarske. Treba li vam išta? Kisjela, fišermens frend, dezodorans?
Podjebavati. Zafrkavati. Zezati.
Jebati u zdrav mozak.
- E, brate, si vid'o možda Šoneta ovih dana? Treba mi lik vrati Soni jebeni...
- Ti nisi čuo, batice?? Šone završio na traumatologiji prekjuče. Pukla čontra, par rebara...Piša na lakat, jebote!
- Ne seeeri! Pa, šta bi?
- Ma, pusti budalu. Sedeli on, ja, Đape, Žile i Dare Malj u kladioni i batica počinje da potprckuje Dareta samo tako! A znaš kako je tip osetljiv, tek je izaš'o iz buvare...
- E, jebem ti budalu! A tako mi se pikao PES...
Još jedan u nizu mnogobrojnih sinonima koji se odnose na zatvor kao što su, na primer, prdekana, buvara, aps, mardelj i drugi. Aluzija na rešetke je sasvim jasna.
- Batice, je l' to onaj baja muva moju Jacu? Pa ne može to tako, rođače...
- Stani, bre... Beži od tog tipa. Čuo sam da je prošli vikend izašao s one strane roštilja, ako me razumeš. Priča se da je ležao zato što je izbo nekog lika u kafani...
- Pa? Batice, znaš da sam mnogo lud i da bi on trebao mene da se plaši, a ne ja njega.
- Pa ovaj...
- Pičko jedna! Pridrži mi pivo.
Ono kad surovost pređe igricu u pro modu a realnost kucne uobrazilju po čelu i kaže "Ustaj, sine, došla milicija da te vodi". Ili obrnuto.
Jer to je on - batica u belom što ordinira selom, lečitelj i popečitelj domaće faune, doktor veterine koji nema zabluda o sebi i svojoj profesiji, neretko i bez tog parčeta hartije što se diploma zove...ali zato sa realnim i poštenim iskustvom u radu sa PRAAAVIM ŽIVOTINJAMA, dakle onim istim za koje je, pak, njegov gradski kolega možda čuo, nikad video. Ili obrnuto.
Ne i naš skromni i pomalo priprosti junak ovog teksta. Jer on je juče porodio kravu Smiljku a sutra će, ako Bog da, i Milku. Prekjuče je Ozrenu jednu polovinu kokošinjca izlečio od ptičjeg gripa, drugu neutralisao bacačem plamena, ličnim. Posle je zapalio cigar i sa gazdom dogovorio da uškopi nerasta Borka. Prekosutra ne može - ženi sina jedinca...a i ima neke ovce da vakciniše prepodne - al' ajde u petak, jebiga, vreme (mu) je. Vreme je i da uskoro obiđe Slavkovu kobilu i njeno ome Borjana (što ga po stamenom golmanu Zvezde nazva dobrodušni Slavko) a i one vijetnamske mangulice treba da se čipuju do kraja meseca...samo pare da se skupe neke.
A danas si mu u ataru sela Pičkovac, pak, banuo ti - gradski fićfirić zabasao u seoski turizam k'o šiptar u Niš, u rukama držeći drhtavu Fifi iz čije je šapice virio jedva primetni trun popinog praseta i pomalo zgrožen opštim utiskom koji je odavala njegova ordinacija/garaža za "fergusona". Usput si pomenuo i nešto kao da "misliš da pati od epilepsije/ima alergiju na palitrex".
Elem - ja ne znam kako ti, al' da sam ja na tvom mestu ja ne bih baš previše urbanisao čoveku koji je do malopre gurao ruku kravi u kloaku, za dve hiljade dinara i jednu kilu rakije. Ili obrnuto.
- Pa što ga povede u Žitkovac, brale, nije selo mesto za pudlicu...?
- Eh, ne pitajte ništa, žena me...
- Ma samo sam te zafrkavao, bre, daj je ovamo pa da amputiramo!
Isti covek sa dva razlicita nadimka , u zavisnosti od toga ko ih spominje .
Brate , da vidis sta mi se desilo juce . Izgubio sam novcanik . Ladno , zove me lik na gajbu . Iscimao se batica preko licne karte da nadje moj fixni . Nasli se i vratio mi novcanik .
- Mora da je bio prazan pa ti ga zato vratio , cisto da ga castis .
Ma jok , bio mi tu sav kes od plate . Nekih 25 soma . E , nije hteo da uzme dinar . Smarali se po ulici , ljudi nas gledaju . Nece pa nece . Dobar neki covek .
- Budala obicna . Znas kad bi ti ja vratio !
Dolazak kod nekoga na njegov teren, u njegovo carstvo, tačno tamo gde bi trebalo da je najjači.
Uglavnom se prevaljivanje puta da bi se ogledao sa nekim završava vrlo loše po onoga ko se iscimao, ali opet nekad se i nema preterano izbora. A nekad i nemaš pojma sve dok nije prekasno.
- Ej matori, stigao si nazad. Kako je bilo?
- Brate, bilo je vrh. Nećeš verovati šta se desilo.
- Što brate, šta je bilo?
- Znaš onog Markića sa Dorćola što ga čekam na zicer već pola godine da ga izujem?
- Da bre, nikako da ga nagaziš.
- E pa nagazio sam ga.
- Gde? Zar nisi bio u selu?
- Zamisli ja ga jurim toliko po Beogradu, a na kraju gde sam ga našao.
- Otkud on tamo?
- Smuvao se sa nekom cicom koja je poreklom iz mog sela. Bila seoska slava, a on batica došao da se tamo sprda sa njom.
- Au al se zajebao.
- Zamisli, stojim ispred šatora kod ringišpila, pijem pivo sa braćom, kad eto ti njega, namunjio nešto frizuricu, širi se k'o hlamidija u studentskom domu, a ja trljam oči jebote, ne verujem da mi je tu na noge došao.
- Pa je l' živ ost'o leptejebo?
- Nemam pojma. Kad smo ga ostavili u kanalu na Prekoj Kaldrmi, dis'o je.
Jedan dosadan i usiljen humor. U nedostatku orginalnih ideja, centralna tema komedije mora da bude beli čovek, koji se premazuje i puni najgorim mogućim fekalijama.
Ekipa glumačke postave uglavnom je sastavljena od:
1) afroamerikanaca,
2) priglupih belih klinki koje žele da opšte sa afroamerikancima,
3) i dva glupa belca.
Prvi belac je glup na kvadrat i u filmu glumi glavnog negativca. Intelektualno nedorastao da nadmudri naše glavne heroje, ispada naivan i urnebesno smešan lik.
Drugi belac je isto toliko glup, samo na kub, za razliku od prvog on je peder. Obično igra neku sporednu ulogu, veliki je umetnik, vaja uvrnute skulpture i voli da se mazi.
Činjenica je da su u privatnom životu, oba ova lika u suštini jedna velika govna. Takvu proliv ulogu, može da prihvati samo jedan veliki govnar i niko više.
Za razliku od belaca, glavne junake filma krasi neverovatna hrabrost, antička lepota i nadprosečna inteligencija. Oni su pravi primerci alfa-mužijaka, imaju neodoljiv šarm i za njih je svaka bela kučka lako osvojiv plen.
Dobro sad, pošto je ovo ipak komedija ima tu i nečeg smešnog.
Medju crnom bratijom povremeno se pojavi i neki čudni batica sa nekom smešnom pletenom kapicom na glavi. On je meni u suštini najomiljeniji uglješa. Stalno se nešto buni, uvek je za neku pravdu i protiv je nekog sistema. Ima neverovatne ženske vokalne sposobnosti. Dok mjaukastim glasićem izgovara ono čuveno "WTF Maaan!!!" čovek bi pomislio da mu neko zavrće mošnice ili da je slučajno priklještio svoje levo mudo. Sa njim je uvek i njegova verna družina. Oni se njišu i klate u ritmu muzike, nose spuštene pantalone do pola dupeta i rukama prave neke čudne znake, izgovarajući još čudnije reči i pozdrave kao što su "Yooo...brother!!!" ili "Black Power Yeee!!!".
Poslednji tračak nade, koji će vam uputiti drug iz sažaljenja, pa čak i ako zna da za vas nema leka.
-Al ja stvarno ne znam kako da joj priđem.
-Ma sredićemo mi to, Srle i ja pravimo neko sranje u blizini nje i kada joj skrenemo pažnju, počinjemo da je napušavamo zašto blene u nas. Tu nastupaš ti, deliš nam po jednu vaspitnu i odvodiš ribu kao heroj.
-E hvala ti brate mnogo...
******
Sutradan
-Ti si trebao da deliš šamare nama dvojici, a ne njen brat da bije nas trojicu, stvarno nema smisla.
-Tebe muče batine, al šta ja da radim.
-Ma opusti se, pa ja sam tvoj batica, idemo u kafanicu, pa ćemo već srediti i to!
Ružnoća je kontrast lepote, a lepota je subjektivna; zavisi od shvatanja posmatrača. Ruglo je po definiciji nešto što svojim izgledom kvari sklad celine koja je u tom trenutku opšteprihvaćena kao lepa, ali je ustvari ništa više od manifestacije izliva kreativnosti, koji jednostavno nije bio u skladu sa savremenim načinom razumevanja pojma "lepo". Ali ono što istraje kao ruglo, čudnim dejstvom vremena zna da postane predmet shvaćen kao pojam vrhunske lepote. Ruglo, shvaćeno na pozitivan način, krije potencijal ružnog pačeta iz istoimene priče.
Ajfelova kula, odmah nakon što je izgrađena, bila je smatrana za ruglo Pariza prvih dvadesetak godina od strane žitelja tog grada, u to vreme. Slično je bilo i sa nosom Barbre Strejsend; ali ona još čeka u redu, premda se već poduže vreme nađe pokoja osoba koja shvata njen stav prema plastičnoj operaciji kao ispravan, (jer kao da joj je nos lepši, imala bi OK facu, al' je kao "lepa" i ovako, na neki svoj, poseban način).
Mnogo dalje u redu stoje nos i lik Vladana Batića, (jer kao da mu je nos lepši, imao bi OK facu...).
Način da nekom posle priznanja dodatno naturite na nos kako ste vi bili u pravu jer vi - naravno! - znate bolje, al da ispadne kulje umesto klasičnih nadžak prdeža tipa: "a ŠTA sam JA tebi rekao?" i slično.
-pa šta je s tim kokicama?
-e, znaš... ipak ne mogu kokice u onaj tiganj... mnogo je plitak sve mi je poispadalo po kuhinji :(
-a je l da?-kad si se brže vratio? (samo te čekam)
-jbg ipak ne radi... bio sam siguran 99% jebeš mi sve mislio sam da rade do 6 pa da krenem posle kad ono do 3 :( preračunao sam se izgleda ipak subotom rade kraće :(
-a je l da?-e uzo sam Karsomira najbolji mac u igri!!! jbni paladin mi kenja stalno al kako tepa ko lud plus ima magic resistance batica ma jači je od sudbine jebo je Demogorgonu kevu :D
-a je l da?
Spustiti nekoga na zemlju, grubo ga osvestiti kada počne da umišlja da je nešto što nije i gleda druge sa visine.
Koristi se u dva vida:
1)Metaforički:
A: Batice, jer su ove kokice od sto kinti najveće?
B: Prvo, nisam ti ja batica. Drugo, kaže se jel, skraćeno od je li. Treće, kokice su, manje - više iste veličine, najveća papirna kesa napunjena kokicama je sto dinara...
A: Alo, Milka Canić - batice, to ti kad budeš supervizor na slagalici objašnjavaj, a meni i devojčici daj te najveće kokice...
2) Bukvalno:
Skandal: Kontroverzni biznismen išamarao pevaljku sa kojom je u vezi, pred svima, pošto je počela da ljubomorno histeriše u diskoteci.
.........................
Sportski žurnal: Rosi udario Ljajiću šamar...
Posebna vrsta ovozemaljskih izroda, koji se u neočekivanom obimu pojavljuju na društvenim mrežama, na kojima konačno imaju mogućnost da se njihova reč daleko "čuje", a pritom i poštuje. Specifični su po tome što nisu individualci, već se udružuju u grupe, valjda da bi jedni drugima pumpali ego u toj simbiozi jadništva. Privlače sebi slične kreature, ali i uticajne blogere, koji sve više emigriraju na Tviter, stvarajući tako veliku i razornu informacionu silu, sposobnu da najbezazleniju pojavu rašire munjevitom brzinom i time utiču na javno mnjenje. Sve ih je više.
Koga boli kurac? E pa boli. Posebno konstantno ushićene korporativne devojčice, koje brinu za ugled potencijalno iskritikovane kompanije.
Pljuvač je frustrirani batica, najčešće u kasnim dvadesetim, ili ranim tridesetim, kojeg konačno neko primećuje, a svoju ozbiljnost ističe obaveznim korišćenjem punog imena i prezimena. Hobi mu je, uz prikupljanje što većeg broja pratilaca, razume se, isticanje konstantne revoltiranosti i nezadovoljstva okruženjem, pojavama u društvu, cenama, a posebano ga srećnim čini kritikovanje usluga velikih kompanija. On ima muda da napiše da je Coca-Cola sranje! Vrlo opasan lik, ali samo dok se krije iza svoje profil slike, verovatno nastale na prošlogodišnjem okupljanju blogeraša.
Koristiće svaku priliku da napravi veliku priču od sitnica. Pardon, skandaloznih pojava. On će zvati kablovskog operatera, jer mu SpeedTest pokazuje 2% sporiju brzinu Interneta od deklarisane, o čemu je već pre poziva pobesnelo tvitovao. Zatim, s obzirom da telefonom komunicira kao pičkica, jer mu nedostaje tastatura, nezadovoljan šturim odgovorom operatera objavljuje status o tome kako mu je neprofesionalni službenik spustio slušalicu u pola rečenice. Njegovi virtuelni prijatelji, pogođeni zlom sudbom saborca, munjevitom brzinom retvitovaće njegove muke i nanoseći glavobolju PR-icama i njihovim "šta me sad smaraš, glupačo" direktorima.
Udostojiće ga tu i tamo zvaničnim odgovorom, nakon čega će svršiti i uzeti gutljaj prethodno napljuvane Kokiške i konačno mirno otići na spavanje.
- Direktore, direktore!!!
- Kaži, Lana, šta je sad opet?
- Istok Uvlaković je na Tviteru objavio kako želi našu kompaniju da zameni konkurentskom!
- Pa šta sad? Jebe mi se za njega, ko god da je. I kakvo je to ime?!?
- Neobično... Elem, taj status je retvitovalo još trideset uticajnih ljudi, a njih nekoliko je to objavilo na svojim korporativnim blogovima!
- Ret-titvovalo? Pa, je l' to neka ozbiljna situacija, šta?
- Kako nije?!? Oni sada najviše kreiraju javno mnjenje, znate?
- Dobro, de... Hajde, pozovi ti meni tog Uvlakovića, da bude naš gost sutra. Daćemo mu blokče, kalendarčić i hemijsku, pa će možda lepo da piše o nama ubuduće.
- Odmah, direktore, zakazaću mu sutra u podne.
.
.
.
- Dobar dan, gospodine Uvlakoviću, izvolite, uđite.
- Dobar dan, druže direktore.
- Hmmm, malo ste mi dežmekastiji nego na profil slici?
- Heh, ma to malo, privremeno, sad baš planiram da se fizički angažujem.
- Ako, ako, treba. Nego, čujem da ste bili nezadovoljni našim uslugama?
- Ma ne, to je stvarno bila sitnica, znate. Ja to samo…
- Ček, ček, šta je to? Da li je to… EREKCIJA?
- Heh, jeste, znate, nisam se nadao ovom pozivu, ceo dan sam uzbuđen.
- Lana, Lanaaa! Dolazi ovamo i izbaci napolje ovog mamlaza! Tako... i jebo te Tviter da te jebo, pa makar i propali dogodine. Popravićemo medijsku sliku nekom društveno odgovornom kampanjom. I reci molim te ajtiju da blokira pristup društvenim mrežama u celoj firmi.
Opasni momci, mahom bivši robijaši, žandari, navijači, boxeri. Imaju minimum 110 kilograma, većina je ćelava. Vreme provode kurčeći se skoro svima na ulazu. Klinkama dobacuju, likove prozivaju. Cilj večeri je da se odvede neka maloletnica na pušangiju u wc ili da izbije tuča kako bi mogli da se ižive nad nekim nesrećnicima. Muškim gostima se obraćaju izuzetno bezobraznim tonom. U slučaju tuče udaraju nemilosrdno, iz sve snage. Oni su alfa mužjaci, Bog i batina, gospodari grada, ekipa mutnija od Dunava.
Ispred kluba kreće tuča u kojoj učestvuje 10ak momaka od oko 17, 18 godina, jedan ima štanglu.
Kroz masu se probija tip iz obezbeđenja visok oko 175cm, težak oko 125kg, ćelav, sa tetovažom zmaja preko pola vrata. Pored ide njegov saborac, visok oko 2m, težak oko 110kg, sa ožiljkom od sekire preko oka. Za njima još nekoliko podjednako zajebanih pripadnika obezbeđenja. Masa im se sklanja sa puta. Momci u tuči ostaju prepušteni sami sebi.
Ćelavi batica sa zmajem na vratu iz zaleta nabada dečka od 15ak godina strahovitim udarcem iz ramena, ovaj pada kao sveća i ostaje na zemlji, onesvešćen. Drugi lik iz obezbeđenja sa ledja oduzima štanglu jednom od momaka i istom ga udara po bočnom delu glave, otvara je i ovaj pada, krv prska po obližnjim ribama koje vrište. Ostali u užasu beže u svim pravcima.*jedan od bezbroj istinitih primera
Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.
Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark
U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.
U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.
U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.
Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.
Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.
