Najčešći odgovor na pitanje ljubaznog domaćina da li nam još nešto treba. Samo pitanje je već suvišno i treba ga izbegavati, jer će se uvek naći neki mrsimud sa svojim neslanim prohtevom.

Živopisno takmičenje afričkih selekcija u fudbalu. Što se ove godine tiče počeo je napadom pobunjenika na selekciju Togoa, dok je posle logičnog povlačenja ekipe Togoa sa takmičenja, Togo drastično kažnjen (WTF).
Elem, mogu se videti raznorazne pizdarije kako na terenu tako i na tribinama, tako da je moguće videti šamaranja na terenu, nindža poteze golmana, kačenje na prečku, klanjanje Alahu, igrače od 15 godina itd (verovatno je ranije bilo i bosonogih) , dok su na tribinama prisutni poglavice, vračevi, i ostali bitni članovi svakog plemena. Navijači vole da se ulepšavaju, boje lica, nose koplja, no dobro sve je to tako afrički.
Kod pojedinih ekipa i dalje je zastupljena plemenska netrepeljivost, tako da igrači iz različitih plemena odbijaju da dodaju loptu jedan drugom.
Selekcije vole da nose dresove u boji svojih zastava, tako da gotovo sve reprezentacije imaju zeleno-žuto-crvenu kombijaciju dresova, dok su rezervni dresovi beli.
Slabije ekipe svoje igrače skupljaju na livadama (pustinjama), dok jače ekipe imaju prave asove u svojim redovima.

Na afričkom kupu nacija se dešavaju i moguće i nemoguće stvari.

Pravi Wild West!

Veoma moćan čovek, toliko moćan da svojom grimasom na licu može da ubije čitavu četu naoružanih terorista. Poznat po tome što trči k'o usrana pičkica, trenutno ima kompaktnih 147 kg. U svojim filmovima, zapravo, više ne mora da se bije, samo mahne rukama i polomio vratove, ruke, noge.... Da bi ubijao k'o Stevo moraš da budeš sposoban da: padneš na zemlju kako bi izbegao vatru iz sačmare tvog neprijatelja, koji stoji 10 m od tebe, da ti ubiju žensku da bi ti mogao da im se osvetiš, jer drukčije ne možeš, da iz automatske puške (koja inače ima 30 metaka) ispališ beskonačan broj metaka i da nikada ne napuniš, moraš da budes u penziji, a radio si kao ex-agent cia-e, fbi-a, bia-e. Onda, moraš da složiš neku facu i odvališ neki kliše, pobiješ pola planete i osvetiš dragu, sina, šefa. Moraš da budeš sposoban da spasiš neki grad, prirodu, podmornicu ili sve navedeno. Ako ispunjavaš sve ove uslove, možeš izaći u beli svet i biti Stevan (Stevo) Regal.

Drevna igra koju najvise upraznjavaju mladi muskarci. Kada krv udari u adolescentski mozak (a bogami i na neka druga mesta ), igra pocinje. Uglavnom pocinje nenajvljeno i bezazleno, sasvim prirodno. Igra se sastoji od jednog igraca ili vise igraca koje muci ista muka. Cilj je da se obuzda polni organ koji je poceo da se budi sam od sebe, uvek iznenada i u uvek u najneobicnijim situacijama. To su dani kad se u proseku drka 279 puta dnevno, a teska srca mozes da priznas da bi povalio i muvu u letu zajedno sa njenom kevom. Tako ti se na primer, dok si u kolima sa caletom iznenada u glavi javi slika komsinicine gole noge ili ti u skoli na pismenom, iz glave ne izlazi Milicin beli brus. Proganja te keva malog Marka i to bas dok rucas. Niz ovakvih situacija je veliki a cilj isti da se obuzdas tj. da ga obuzdas bar do trenutka kad ostajes sam i kad ponovo mozes da se posvetis samom sebi. To je sustina ove zanimljive igre.

Izraz koji koristimo u fudbalu.Odnosi se na igrace koje vise zanima tvoja cevanica nego sama lopta.

Lukav je onaj koji ima strukturu luka.
Postoje dve vrste lukavosti: bela i crna. Kao i magije, uostalom.
Crna, negativna, đavolja (ona na koju se misli u: "izbavi nas od lukavoga") se sreće kod onih koji imaju strukturu ličnosti kao kod crnog luka - ljuska po ljuska, maska po maska, sloj po sloj, a u sredini - veliko ništa. Forma bez suštine.
I bela, pozitivna, u kojoj se ekipa, porodica, raja, društvo... ukratko, osobe koje nešto spaja, drže zajedno, saborno, zbijeni i zagrljeni, povezani a ipak posebni, zaštićeni kako sopstvenim, tako i zajedničkim omotom. Forma u službi suštine. Nije slučajno što se beli luk u narodnoj tradiciji tretira kao jedno od najmoćnijih oružja protiv vampira.
Ipak, dođu vremena kada je crnolukavih previše u odnosu na češnjiće belog lukca...
Tada samo glogov kolac pomaže.
Mada, može da posluži i govnjiva motka.

Internacionalno prihvaćen pridev za nešto ekstremno strogo, abnormalno rigorozno i stoga dozlaboga zajebano. 'Drakonske' mere, propisi, pravila i kazne kao i ostali danas popularni termini, potekli su još iz vremena Starih Grka, tačnije oko 622 god. p.n.e, kada je izvesni Drako, grčki zakonopisac u drevnoj Atini, odlučio da jebe majku svima koji ne poštuju državne zakone i zato uveo paklene kazne čak i za najmanje prekršaje ( u poređenju s kojima nabijanje na kolac dođe kao nagrada ili poklon ) tako da se stopa kriminala u ovoj čuvenoj metropoli ubrzo značajno smanjila, doduše, time i sam broj stanovnika iste(ali to je već neka druga tematika). Elem, sam Drako ( po peti put – nije DARKO, niti je onaj beli mudžahedin iz jebenog Harija Potera! ) je skončao na prilično kontroverzan način – naime, ugušio se pod težinom šešira i odora koje su na njega, u znak priznanja za njegovo veliko delo (raščerečio 1000 ljudi u jednom danu), bacali visoki zvaničnici, funkcioneri i drugi atinski mudovani. Jebiga, takav je bio običaj. A i on je izgleda bio 'drakonski'.

1. Entitet koji sačinjavaju preterano spor automobil ispred vas koji vas blokira dok se negde žurite i osoba koja istim upravlja, pogotovo kad vam okolnosti ne dozvoljavaju da ih obiđete.

2. Najsporiji učesenik u trci.

Sabotirati sam sebe. Izraz vuče korene sa Divljeg zapada gde su neki revolveraši neukim rukovanjem i potezanjem pištolja sami sebi pucali u koleno i tako sami sebe onesposobili u okršaju.

Najčešće zahtevani stepen promene nepoželjnog ponašanja. Na prvi pogled zajebano, kad se malo bolje pogleda, isto je što i stepen promene od nula stepeni. Napraviš krug i ponovo si na istom, tačnije... krug je suvišan.

U školu je išao je do četvrtog. U to vreme je bio solidno školovan momak. Nije možda naučio da je ćelija osnovna jedinica građe i funkcije svih živih bića, ali je naučio da ceni, da poštuje da zna šta vredi. Kasnije je postao zidar, klesar, ili metalostrugar.
Otac mu je bio bolestan pa je morao sam da hrani porodicu kao najstarije dete. Kad se zaposlio u građevinskom kombinatu odlučio je da se ženi. Doveo je sirotu ali dobroćudnu. Nije bila mirazdžika. Otac mu je prepisao komad kod potoka. Morao je prvo šumu da saseče i panjeve da povadi. Uradio je to sa svojom ženom. Bili su vredni. On u firmi, a ona u štali i na njivi. Deca su brzo došla. Prvi je u selu kupio televizor. Crno beli je bio. Komšije su dolazile uveče da gledaju. Školovao je decu koju je isto tako učio onim vrednostima koje je on spoznao tako davno. Išlo im je.
Napravio je novu kuću i zamenio onu leparu u kojoj su mu deca prohodala. Najstariji sin je već počeo da radi. Sve je bilo tako skladno...

Individua. Ali ne tek tamo neki rendom pojedinac! Ne, takva osoba je previše ordinarna i o njoj se ne bi moglo previše toga napisati. Jedna proširena rečenica, u vr' glave.
O ovom drugom pak, ovlapoćenom u naslovu, može da se razveze priča.
Može da se kaže, jedan je u 100 drugih. Redak kao bela vrana, ili bolje rečeno beli detlić, jer kljuca kao jedan.
Da! Nacionalno blago je jebač ekstraordiner. U jednu ruku prefinjen i ulickan, kao kicoš u kabareu, a u drugu otresit i i beskompromisan, k'o rotor drljača hercegovačke proizvodnje. Sve po nahođenju dakako.
U "njihovimdragimdnevnicima" onog malo religioznijeg dela publike ilustrovan je sa sve oreolom oko glave i go do pojasa. I oznojen na popodnevnom suncu. I hoćan k'o to sunce. Slobodnih ruku naravno, da s njima može raditi šta god.
Ove druge pak, ovozemaljske beštije, vide ga kao greh utelovljen! Uzdišu za njim, i izdišu. Pjene, bale, vlaže i rade sve što mlade šiparice i treba da rade. Čak iako nisu mlade. Pogotovo tad.
A on, kralj ovog okruglog kraljevstva, hodi svojom zemljom i šeretski se smeje.

Najaca gravioticana sila u univerzmu.

Spremiste za dnevne potrepstine (dokumenta, zdravstvenu knjizicu, brut, kljuceve od kola ili podruma, upaljac, hemijske olovke, u nekim slucajevima i svesku A5 formata). Nosi se ispod pazuha najcesce leve ruke (jer desna je rezervisana za mobilni telefon).
U savremenoj mitologiji toplomerka je znak raspoznavanja izmedju pripadnika istog intelektualnog miljea - emo folk, world music i sl. (neki ih klasifikuju pod shabane). Kada pricaju telefonom naslonjeni na beli Audi, "toplomerku" najcesce stavljaju na krov.
Uglavnom se proizvode od vestacke koze jer je ona otpornija na telesne lucevine od obicne ili stavljene koze. Nije strano da imaju metalnu plocicu sa logotipom neke od poznatih robnih marki.
Proizvode se uglavnom u Bugarskoj, Turskoj i Kini.
Iako je nastala iz neo-pederusa pokreta krajem devedesetih (pederuse koje su se umesto oko struka nosile kaisem preko ramena, ali usko, tako da deo u kojem se nose razni predmeti dodiruje pazuh onog koji nosi) toplomerka nije pederusa.
U savremenom govoru toplomerka ide ili kao prefix ili sufix reci Brate.

Svaki vid lečenja tela i duše derivatima alkohola. Tu i tamo se potkrade i poneko pivo, al' to više 'mesto hrane nego kao lek, realno.

Inače, izvanredno rasprostranjena inicijativa na ovim prostorima pa i ne čudi što smo svi toliko jedri i zdravi, hehe...

Ljudi koji su skontali univerzalnu istinu da od bližnjih ne možeš očekivati ništa dobro, osim ako ne potegneš bič i snažno im pokažeš šta i kako. Bičari su beskompromisni borci protiv sažaljenja i drugih oblika proseravanja. Kako u svakom žitu ima kukolja, tako je i sa bičarima; tru bičar nikad neće lemati svoju ženu ili štogođ drugo u napadu erotskog pražnjenja, već će lemati ženu kao robinju, konja kao prevozno sredstvo, ili crnca kao crnca.

Skrivene medijske poruke koje nam šalju autori raznih pesama, filmova i reklama, zbog nekog njima poznatog cilja, a koje primamo podsvesno ne shvatajući da time iste te ciljeve i izvršavamo.
Mnogima su poznate reklame coca-cole i diznijevi crtaći u kojima su pri zamrznutom frejmu pronadjeni razni znaci, počev od satanstičkih, do znakova iluminata, kao i pesme rock grupa '70-ih, poput Led Zeppelina i Pink Floyda, čijim se slušanjem unazad "može razaznati" veličanje Satane.
Interesanto je da i kod naših narodnjaka postoje neke poruke koje otvoreno čujemo, ali ne registrujemo kao skriveni poziv na seks...

Skrnavljenje ove legendarne emisije, uz koju su generacije odrastale, je pocelo slucajnim upadom ucesnika berlinske gej parade, devojke iz japanskih pornica i lutke, koja izgleda kao mesavina zapca Kermita i pijanog Irca u jedan od studija RTS-a. Neko se setio da bi od toga moglo da se skrpi NESTO, jer je cak i Tijanicu pocela da smeta smena "Boljeg zivota" i "Srecnih ljudi". U arhivama naseg javnog servisa je pronadjen scenario koji su napisali Teletabisi kao stvoren za junake nase osvezene emisije, doduse sumnjivih seksualnih sklonosti, i uz male prepravke eto nama emisije kojoj bi po retardiranosti pozavidele i "Kursadzije". Dok su se uz originalnu verziju mogle nauciti mnoge korisne stvari, ovde nam ostaje samo da sednemo i zaplacemo... Miodrag Ilic-Beli se ne okrece u grobu, to mu ne daje mira pa presao je na ringispil. Ostoja balansira izmedju metroseksualca i geja, a sta se desava sa pravim Acimom, sam Bog zna, ostaje nam da se nadamo da ce se pojaviti i u komade iseckati ovu brlju od njegove kopije.

Surova istina koju moramo da saopštimo nekom ko nas smara da ga slikamo više puta dok ne ispadne najmanje ružno.

Sikter odjeb pacijenta iz apoteke. MUUURŠ, na jako kulturan način.

TA rečenica i TO papirno govno izazivaju toliki gnev i bes kod ljudi da bi onog iza šaltera najradije pretukli i jebali mu i živo i mrtvo. Međutim, to se nikad ne događa jer tu moraš kad tad da se vratiš, pa u krajnjem slučaju kad je nestašica lekova. Možda baš tamo i ima. Zato i treba biti kulturan. Progutaš knedlu, zahvališ se i odeš.

U zapadnim zemljama nijedan lek, ali NIJEDAN, ne sme da se izda ako ga lekar nije prepisao i to se poštuje. Nema kod njih cile-mile, komšo, rođo, c, nema. Polako to dolazi i kod nas. Ne bih da plašim, ali kako stoje stvari, čak će se i za obično jebeni Analgin ići kod lekara. Eeej, za njega?

Zadnje dve godine u Srbiji, antibiotici i smeškice, se striktno izdaju uz RECEPT. Da, dobro si pročitao. R-E-C-E-P-T.
A šta je to, to obično belo-plavo papirče? Šta? NIŠTA!
Dobro, nije baš ništa al' ono... Pa, detemugumeno, nismo ni mi baš toliko blesavi i glupi. Znamo i mi nešto o medicini. Eeej, Palitrex i Pentrexyl, što mu dođu kao univerzalni lekovi za prehlade, bolove u grlu, plućima, angine i ostalo i ONI moraju. A, sve kao u fazonu: Pa, mora tako, znate, antibiotici uništavaju i dobre bakterije u crevima, pa šta ako Vam stvarno ne treba, da li razmišljate o tome... pa, Vaša jetra će Vam biti zahvalna na tome, bubrezi...
O veselim bombonicama, da i ne govorim. A, nekada ti stvarno trebaju, jebiga, iznerviraju te na poslu, žena ti vrišti što si isprlj'o šustiklu, naprasna tragedija... i samo ti treba malko da se opustiš. Nećeš da se drogiraš, pa nisi lud. Valjda.

I, ne daju. Ma, jok.
Doduše, ima i toga da i inspekcija radi svoje, da proverava, i da tim farmaceutima stvarno nije lako. Jebiga, ostaje se bez posla, gubi se licenca, novčana kazna, tvorza.

ALI, jedno veliko ALI, i to može da se završi. BEZ RECEPTA. Samo ako dotični hoće.
Hehehe. Ipak smo mi Srbi!