Sedis, gledas u belo.
Pusis. Ubice te jebeni duvan, ali pusis, bole te kurac. Mozda podsvesno to i hoces. Da te nesto ubije.
Ali brzo, ne ovako natenane, polako, da umires na komadice.
Prvo ti je otupeo mozak a onda i ostala cula.
Kao pijanom, padne ti zar na ruku a ti i ne osetis.

Vracas film i pokusavas da ukapiras gde si zajebo. Sta si lose uradio? Voleo si je, tako kako si znao. Vise od drugih ali opet nedovoljno.
Kad si je upoznao nije imala nista. Cak ni roditelje.
Na zemunskom keju si uzeo kukuruz, kuvani, koji je ona pojela kao malo dete, umazala se do usiju i nosa. Tebi je to bilo simpaticno i smesno. Nekako cudno drago.
Uz tebe je dobila i tvoje roditelje, koji su je zavoleli vise i od tebe. Porodicu koju nije imala.
Bilo je trenutaka kad si je voleo vise od samog sebe, vise od majke i vise od svih ortaka u kafani, na gomili.
Kad si poklanjao sebe bez razmisljanja, pokusavajuci da je usrecis. I bila je srecna. Videlo joj se u ocima, u glasu, u pokretima.
Trenutaka kad si poslednju paru koju si cuvao za pljuge i burek dao za dve bele ruze.
Sutradan si grickao nokte i zickao od ortaka cigare, cak te nije bilo ni blam, jer su njoj te bele ruze znacile nesto.
Trenutaka kad si je, nicim izazvan odveo na more. Na tri dana, za toliko si imao kintu.
Razmisljas kako si joj dao 5 godina zivota. 5 godina.
Pet jebenih, srecnih, tuznih, veselih, groznih, divnih godina.
I onda nista.

Starije osobe koje redovno bole noge i ne mogu da stoje, a kad se ukaze slobodno mesto trce ko maratonci na drugi kraj autobusa razbacujuci ostale putnike ko Cak Noris

Pesmice koje su odavale onu najiskreniju ljubav i pripadnost klupskim bojama. Kako smo rasli, poceli smo na neke druge nacine da bodrimo svoje timove, ali ove pesme ce ipak ostati svima nama duboko urezane u pamcenje. Ja i dan danas nesvesno pocnem da pevusim neke njih. Eh, kolko su to lepa vremena bila...

Definicija za kombinaciju viška htenja i hroničnog nedostatka talenta. Oće on rob, dolazi na svaki trening, pere čarape redovno deterdžent sapunom da ne bi dobio gljivice, bori se kukavac ali ne ide. Hektolitri znoja proliveni po travnatim tepisima, tetovaža na bulji svakog trenera koji ga je barem jedared metnuo u igru, uredno svezan učkur na šorcu i prolivena suza svaki put kad ga prođu svedoče o nepokolebljivoj volji ovog junoše. Vera u bolje sutra njegova je krilatica. Samo radom i trudom postaje se Ronaldo.

Pitaš se da li će nekada Krneta odustati? Da li će jebeno odustati kad ga preševi Miko cigan iz male, što su mu sredili papire da je kao došao iz Zambije? Neće! Pojaviće se na prozivci i gledaće vas belo, kao u fazonu "Ne kapiram, pa šta ako sam izvrnuo zglob dok sam izvodio aut?".

I ma koliko puta ga navijači pljuvali, ma koliko klubova postavilo njegovu bistu ispred stadiona da svi znaju ko je odgovoran za njihovo gašenje, jedno ostaje sigurno a to je: Krneta will go on!!

Rečenica kojom će vas obradovati rodbina ili zajedljive komšije ako:

-imate četrdeset a niste oženjeni

-niste završili fakultet ni iz tri pokušaja

-ustajete kasno i ne idete u prodavnicu po hleba i mleko već to radi vaša baba, invalid

-dovodite na gajbu klinke diskutabilnog izgleda (više liče na muško)

-još slušate čupavce

-ne pojavljujete se na sastancima kućnog saveta i ne plaćate zajedničke troškove

-niste glasali na referendumu o Kosovu

Rečenica kojom zapušite usta fanovima Željka Mitrovića koji tvrde da razni otrovi kojima je dotični filovan nikako ne mogu biti sastavni deo nekih narkotičnih sredstava za ličnu upotrebu.

To je uzvična rečenica bolesnog čoveka koji je nepokretan ili leži u krevetu onome ko ga zaje***a,i najčešće se završava psovkom ili pretnjom.

Stvorenje kompetentno za izvršavanje najrazličitijih radnji. I umnih i fizičkih.

Pojava kojom čovek u najvećem broju slučajeva nije zadovoljan. Dokaz da ljudi ne znaju šta hoće.

Gest koji je zastupljen u celom svetu ali sa različitim razlozima u zavisnosti od mesta do mesta. Naime, u Evropi i civilizovanim državama cena poklona se ne priča iz kurtoazije, vaspitanja i da ne bi primaču poklona stvarala osećaj dugovanja prema onima koju su kupili poklon. Na žalost kod nas je totalno obrnuta situacija, koliko vredi neki poklon se krije da bi se prikrila nemaština i nezavidna finansijska situacija.

Pakovanje laži u šareni celofan, pri čemu ona potpuno dobija drugu dimenziju, prihvatljivu za osobu kojoj je laž upućena.

...sredinom pedesetih godina 20-og veka, na jugu SAD-a pripadnici "KKK"/Kju Kluks Klan/, morali su da izmene načine svog "delovanja" protv crnaca i da se praktično povuku u ilegalu. Počeli su mukotrpno da traže širom zemlje, isključivo pse bele boje dlake/albino/ i da ih obučavaju za napadanje crnaca. Zna se da su psi daltonisti i da vide crno-belo, a ne vide u boji. Uzimali su isključivo štenad, hranili ih, mazili, pa onda nekom crncu daju 10-ak dolara, da kad oni nisu u kući dobro isprebijau psa, tek da on jedva ostane u životu. Posle toga, oni dodju kući i leče i neguju psa. Kada se oporavi , opet nadju crnca i sve ponovo. Takav "trening" praktikuju dok pas ne poraste i sazri. Pas je do tada već razvio patološki strah od crnaca /jer ga crni ljudi muče, a beli neguju/.
Tek tada ga odvode kilometrima daleko od kuće/ da ne može da se vrati/ i puštaju ga na slobodu. Pas postaje lutalica /iako je napušten on zbog svog izgleda privlači paznju svih/, ali kada naidje na crnog čoveka, napada ga iz straha koji mu je usadjen.Zabeleženo je nekoliko ubistava crnih beskućnika i usamljenih zemljoradnika.

Veče kada i najgori štreber u odeljenju postane frajer, stavi kilo gela, obiđe 10 salona lepote, obrije štreberske brkove počupa obrve, izdepilira se ispod miške i uništi ozonski omotač novim Intesa dezDoransom sa pijace.
Nabace neki nabudzeni sat od pola kile i zlatan lanac, išmirglaju cipele da mogu da se ogledaju ako im je neka dlaka na pogrešnom mestu.
Odjednom svi propuše, i to ne Drinu ili Best kao sav normalan svet, nego Sobranje ili tompus za koji su skupljali kintu od početka srednje škole.
Cigaru pale ćaletovim ZIPom i to samo kad prolazi neka dobra riba.
...Svoje pobrkane stavove u izboru garderobe i looka uopšte kasnije u društvu brane izgovorom da je to veče kada se prave glavne fotke za fejs, i da je to "once in a lifetime".

Često izgovarana rečenica bogatih snobova,koji kada izadju sa vama,samo zato što vam je žao da ga opet ispalite,obožavaju,jebem im mater,da se pravi ludi.Oni nikad neće platiti sebi piće,pljesku,a kamoli drugom.Zato što im je žao da sitne 5000 dinara,dok vi trošite onih 500 što se dobili u kladionici igrajući neki siguricu za vikend.

Posebno psihičko stanje koje se aktivira tokom perioda slava kada se upražnjava neumerenost u jelu i piću. Tada zaboravljamo sve savete koje nam je doktor dao a i ono što nas zdravstveno muči.

Po svemu sudeći, ameri se najviše plaše otmica i ucena, pa se shodno tome i otmica kao tema najčešće javlja u najraznolikijim varijantama u američkim filmovima

Tipovi otmica

1. Glavni negativac sa svojim vernim saborcima zauzme zgradu, (otmica onih koji su se tu zatekli). Podvarijante:
a. Novi tržni centar
b. Banka
c. Velika poslovna zgrada
d. ...

2. Otmica prevoznog sredstva tj. ljudi koji su se ti zatekli. Podvarijante
a. Avion - (od prevelike upotrebe izlizano do krajnosti)
b. Voz
c. Autobus
d. Brod
Šta je sledeće ? Bicikl ?

3. Otmica kad negativac uđe u kuću i onda maltletira ukućane, iživljava se i tako to ...

4. Otmica kad otmicar otme pojedinca / pojedinku, i ondak se iživljava nad NJUMA u nekom podrumu.

5. Otmica u ratu. (Drugi svetski, Vijetnam i slično)

6. Otmica u kriznim regionima sveta (Kolumbija narko karteli, Severna Irska IRA, Bosna - Srbi i slično)

7. Otmica u sklopu obračuna mafijaških bandi (na Istočnoj obali Italijanska mafija, na zapadnoj Kineske trijade i Crnačke bande, na Jugu (Majami) portorikanci i kubanci koji valjaju belo)

8. Otmica u sklopu trgovine ljudima (kurave iz Moldavije i slično)

9. Otmica putnika - namernika od stane meštana u nekoj dalekoj vukojebini u USA (Severna Dakota, Minesota i slično), a sve u dosluhu sa šerifom koji je najzajebaniji od svih

10. Otmica ćerke nekog bogatog i poznatog (kontaveznog) biznismena ili

Kada radimo nesto samo zato sto nam se to radi,iako nije ni korisno,ni efikasno.

Kobile koje svršavaju na Cobijeve pesme i sve te gengsta balkan priče.

Nekada je značilo sex ovaca, danas uzimanje droge na nos.

Uvek je smatrao da je iznad. Istini za volju, imao je i razloga. Svi su govorili, “To dete ima takav potencijal!” Još u osnovnoj školi, podrugljivo je komentarisao povučenost punačkog dečaka, koji je sedeo u zadnjoj klupi. Sam. Sporo je usvajao gradivo, ali nije odustajao i trudio se iz petnih žila.
Na fakultetu su se opet sreli. Pametan je ušao u tu priču sa “Lako ću ja to” , a, i dalje punačak momčić, ozbiljno je shvatio da je budućnost u njegovim rukama i da mu je diploma jedini način da se izvuče iz bede i sirotinje. Za položen prijemni ispit, dobio je na poklon od roditelja hrvatsko izdanje knjige “Mi djeca sa kolodvora ZOO” i sablaznio se. Pametan je čuo za bedu i sirotinju, kad je čitao neke lektire, ali mu nikada nije bilo sasvim jasno šta je to. Studentski život prigrlio je punim plućima – malo klubovi, malo bičarke, malo belo, pa malo žuto, ima se može se … život je nekome majka, nekome maćeha. (?) Ili je ta majka maćeha, ako, iz gluposti ili iz neznanja, zloupotrebiš njenu dobrotu? Debeljuca je uspeo, izvukao se i danas odlučuje o sudbini onoga sto je ostalo od onog pametnog dečka. Ostala je samo mentalna ruina, u obrisima nekadašnjeg sjaja.

E da, debeli više nije ni debeo.