Građevinski materijal od koga su napravljene ograde na Gazeli, uskraćen za tone i tone cementa čije su vreće završile u vikendicama nadzornika gradilišta, pa mi sada moramo da vozimo preko gole armature sa koje se beton sprao kao stara krpa sa olinjalog konopca.

Jedino u srpskom fudbalu što nema veze sa pivom.

Izraz koji je počeo da se koristi posle čuvenog audio zapisa gde matorcu ne smeta što omladina puši, pije i drogira se, ali mu smeta što sedi na ’ladan beton.

Inače izraz se koristi kada sretneš nekoga ko izgleda kao da je tri dana pred smrt, potpuno ispijen i žmirkav od dnevne svetlosti, face slične kao Eskim faca samo bez osmeha, uglavnom zbog odvaljivanja od alkohola prethodnu noć i kada se izgovara, mora de se izgovori istim naglaskom kojim je to izgovorio gospodin iz dotičnog audio zapisa.

Najveći transfer fudbalske beton lige u Srbiji.

Liga iz koje ne može da se ispadne. Uglavnom se igra na poljima kukuruza, ili u najboljem slučaju pšenice, a 2 kamena predstavljaju golove. Doduše postoje priče da određeni ljudi čak imaju dojave i za ovu ligu.

Jedan od velikih problema omladine. Neki bi rekli da je alarmantan procenat onih koji konzumiraju alkohol ili THC u raznim oblicima ali nije dovoljno istrazen porok omladine koji se direktno vezuje za " 'ladan beton" preko procesa "sedenja".

Nezasticene straznjice omladine po celom svetu sede na hladnom betonu cak i dok ovo citate!!!

Liga za koju mislim da postoji samo u Srbiji. Karakterišu je livade koje podsećaju na fudbalske terene, igra koja podseća na fudbal i dresovi stari najmanje 10 godina. Pod starim dresovima Partizana i Crvene Zvezde kriju se imena popularnih okolnih sela kao što su Beloševac, Ogladjenovac, Povlen...

Gradska liga. Stadioni na kom se odvija nemaju tribine i obično su pomoćni stadioni nekih većih klubova. Učesnici fildžan lige imaju imena nekadašnjih privrednih giganata,our-ova ili su usko vezani za struku igrača a mogu nositi i ime gradskog kvarta. Igrači su stalno zaposleni tako da na ovim utakmicama nedostaje i znanje i tehnika i brzina ali ne nedostaje žara i borbenosti. Zato fildžan-liga jeste interesantna jer vidiš domaćeg fudbalera od 44 godine kako vuče za kosu mlađahog protivničkog poletarca i i još ga na to zvizne štosem dva,tri puta.
Sudija f'ala bogu šuti jer ovaj Tyson ima rođaka koji je komesar takmičenja ili mu je brat delegat ili....
Uglavnom te utakmice dolaze gledati roditelji omladinaca koji ne mogu zaigrati u većim klubovima,te raja od igrača. Na tekmi se psuje,galami,urla,vrišti,navijači stalno ulaze i izlaze na teren jer nema obezbjeđenja(skupo),na tribinama je četiri,pet gajbi pive,suho meso u papiru a to sve začini miris ćevapa ili vruće krompiruše.
Igru kao igru ne treba komentarisati jer ta liga je "dno dna". Tamo treba otići i leći od šege pogrešnim dodavanjima,loptama preko gola a nerijetko se desi da i gost i domaćin imaju istu boju dresova (nema se para za rezervne) . Zanimljivo i živopisno....

Liga na kojoj se gube pare. Svaki kladioničar je bar jednom odigrao iz dvojke u keca na neku utakmicu iz tog prvenstva i normlano puko. Obično je koriste likovi koji kažu da imaju dojavu, a u stvari retko uđe kvota 30.

Seoska fudbalska liga.
Ime je dobila po tome što u napetim trenucima igre, dok pobednički tim vodi jedan gol razlike, igrači tog tima džoknu loptu u kukuruz, a vreme i dalje teče dok se traži lopta, pa se najčešće i utakmica završi sa tim rezultatom.

Karakterišu je posebni bunar ("za sudiju"), već spremljeni budaci i motike (ako sudija ne bude delio pravdu kako treba), posebno kažnjavanje (ko namerno šutne krtičnjak drugom igraču u facu automatski crveni karton), posebni diplomatski sporazumi pre utakmice ("Jel plaćate prase ili mi pobeđujemo?).
Igrači te lige ne prihvataju transfere, niti igraju za pare, već isključivo za svoje selo. Ne zanima ih ni prelazak u viši rang, jer se za to nema para, nego jednostavno fudbal.

I boli ih kurac za sve.

Ladan beton, još jedan od zakletih neprijatelja srpkog naroda, po shvatanju baba iz vojne zgrade štetniji i od katrana u plućima.

Prepotentni odjeb devojke ili dečka. Umišljeni misle da su mnogo iznad ostalih, i čekaju konja u beloj mečki.

U beton-ligama karakteristika igrača koji uspeva da razlikuje svoje igrače od protivničkih.

Kada želimo da o nečemu govorimo u superlativu, naravno aludirajući na najelitnije evropsko takmicenje. Često se koristi kao kompliment olicno odradjenom poslu. Kurac dobro, odlicno !

Liga u kojoj je gotovo svaka utakmica zavrsi na jedan od dva nacina

1 nacin : Iz "1-1" (iz keca u kec)
2 nacin : Iz "2-prekid" (iz dvojke u prekid)

Drugi nacin je veoma popularan kada domacin igra protiv jace ekipe (utakmica traje dok ne krene trka ko ce prije udariti sudiju)...

Seoska liga, peti, šesti ili još niži rang takmičenja. Karakteristična po tome što se utakmice rješavaju upotrebom ražnja. Bilo da se on koristi za pečenje praseta ili jagnjeta kao mito protivničkoj ekipi ili sudiji, bilo da se tim ražnjem utjeruje (ne)pravda kod tog istog sudije. Po regularnosti tik iznad Jelen Super Lige.

Nova, kožna lopta, koja se ljibomorno čuvala u detinjstvu, da je ne bi ogrebali, ili ne dao Bog probušili.

Totalna suprotnost od gumenjare koja je mogla da se pika i po trnju.

Igrače ovog tima lako možemo razvrstati po kategorijama.

Golman - Kaže se, imala majka dva sina, jedan je bio pametan, drugi golman. Veoma česta pojava u beton ligama su debeli golmani sa stomacima kao trudica, ali uprkos tome i dalje su tu, u svojim već uveliko četrdesetim. Ili golmani visine kao ćevap u skoku. Ili bilo koji drugi hendikep, kad ne možeš da budeš u polju, i da trčiš - budi golman.

Štoperi - Dva balvana, sekvoje, cepanice. Search, kill & destroy. Obično na tim mestima stoje oni koji su glavne "badže" u selu, kavgadžije, spremni u svakom trenutku da se pobiju. Tehnika nula. Vole da podmuklo udaraju, a često i otvoreno jer im sudija naravno ne sme ništa, u njihovom selu. Ne pokušavati sa vraćanjem udarca.

Bekovi - Bez želje za diskriminacijom, često ovde stoje pripadnici romske populacije. Valjda zbog svoje konstitucije, mršavi su, brzi a to se od beka i traži. Tehnika im svodi na pokoji centaršut i trčanje po liniji do iznemoglosti. Obično bekove igraju oni slabiji koji nisu uspeli da se probiju do mesta štopera. Ako nije ciga, onda je neki klinac, koji je tu stavljen da se kali.

Veznjaci - ovo je zaista sorta za divljenje. Stari, prekaljeni vukovi, glavni ispred svoje seoske prodavnice, koji istini za volju dele loptu kao Bekam. Ali njihov radius kretanja se svodi na krug na centru igrališta, tako da se od njih ne očekuje defanziva, već samo dobar pas, pokoji centaršut. Neretko su kapiteni. Godine naravno broje 45+.

Krila - Često, jedni od najboljih u timu iako su večito u senci Veznjaka ili Napača. Posao mu je kao i kod Beka, ali sa većom slobodom u igri. Naravno da tu već igraju stariji momci, koji su prošli Beka, i nazad se retko vraćaju, jer pobogu, tu su ovi klinci da trče za njega.

Napadač - možemo ih podeliti na dve vrste. Jedna je, smotani igrač koji bi bilo gde upropastio igru, sem u napadu, gol ne ume da pogodi ni na treningu, ali ipak ok je za atmosferu i svi ga vole u ekipi. U drugu vrstu obično spadaju mladi momci koji su u svojim dvadesetim, seoske devojčice se pale na njega, frizurica je uvek na mestu, ima dobar dribling, postigne i neki gol, čime se njegova "slava" pročuje i do susednog sela (čime automatski dobija naklonost tamošnjih devojčica). Ali neretko, dolazi na utakmicu polupijan jer je sinoć sa drugovima na kafani (šmekerima kao on, ali netalentovanima za fudbal) zaginuo do pet.

Trener - lokalna pijanica, koji je završio sa igranjem fudbala, legenda sela, ali svi ga poštuju.

Doktor - ko god se nađe slobodan u tom trenutku, dobija zvanje doktora. Jedini posao mu je trčanje sa flašom vode u ruci do povređenog igrača.

Ekonom - priglup, socijalan slučaj, dobroćudan čikica koga svi gotive. Nije mu mrsko da posle svakog treninga i utakmice skuplja pobacane dresove, štucne po svlačionici, pere i ponovo ih pakuje.

Ako sam nekoga zaboravio, dopunite.

Najgora. Zadnja na skali po kvalitetu. Nepoznata medijskom svetu.

Posprdni naziv za prvu fudbalsku ligu SRJ/SCG/Srbije od sredine 90ih 20. veka naovamo.
Nakon raspada fudbalske lige SFRJ i propadanja fudbalskih klubova po gradovima Srbije, u prvoj fudbalskoj ligi pojavljuje se, uz tradicionalne beogradske prvoligase kao sto su Partizan, C. zvezda i OFK Beograd, mnostvo malih, "opstinskih" beogradskih klubova. Ti klubovi, pored toga sto vecina njih postoji jos od 20ih ili 30ih godina 20. veka, uglavnom tokom svog postojanja nikakav uspeh vredan pomena do 90ih nisu ostvarili, niti su imali (niti, realno, danas imaju) bilo kakvu ozbiljnu navijacku bazu, i tokom najveceg dela svog bistvovanja su uglavnom tavorili po nizim ligama npr. srpska liga, beogradska zona, i slicno. Svoj vrtoglavi uspeh od 90ih naovamo duguju cinjenici da su u njih usli mafijasi i tajkuni, koji su ih onda koristili za pranje novca i/ili licnu zabavu, a ponekad i za pozamasnu zaradu npr. na prodaji igraca i namestanju utakmica radi dobitka u kladionicama.

U ligi gde su mnogi klubovi, ponekad i vecina, bili iz Beograda, vecina igraca (i navijaca) su na 'gostovanja' protivnickom timu mogli da idu tramvajem, ili nekim drugim sredstvom javnog prevoza; te stoga ime "Tramvaj liga".