Iskrena opaska kada nam se devojka ili žena žali kako je ceo dan ubijaju noge od cipela sa 12+ štiklama.
Nešto kao "nema leba bez motike", al' označava da nisu svi uslovi ispunjeni kako bi se neki cilj realizovao.
- Profesorka imam dva keca, mogu li da radim prekosuta popravni kontrolni, dobijem tricu i to je dvojka?
- Pa dobro, ali moraš učiti... Nema svadbe bez mlade...
- Jes' to, al' na svadbi se nađe i poneka puška.
Sve one definicije koje zavrse na groblju, sa dobro poznatim razlogom "nije definicija".
Lekar za tinejdzersku impotenciju.
Profesori, primenite kampanju u svom svakodnevnom radu.
Ostali će slediti vaš primer.
Školi će da svane!!!
liga iz koje nema ispadanja. Ako si prvi, plasiraš se u veći rang po sistemu:
"Uđeš, izađeš i gotovo", a ako si poslednji boli te patka jer dalje nema. Takmičarski duh je zanemarljiv, jer je glavni povod za održavanje utakmice nadmetanje igrača u ispijanju piva nakon tekme u najbližoj prodavnici.
Odziv publike je u rangu prosečne utakmice Prve lige, jer seljake nešto boli kara da rade, pa im lakše da gledaju tekmu i o njoj da pričaju narednih 7 dana. Takođe učestalo je i jurenje sudijske trojke, raznoraznim alatkama, zbog "nesportskog" suđenja ...
Selo u okolini Obrenovca. Ja mali, došao na raspust. Lokalni klinci u stilu huligana se spremaju za tekmu. Pođem i ja sa njima na "stadion" lokalnog kluba, kad tamo naravno penzioneri zauzeli mesta u hladovini za hoklice, seoske "face" u bembarama iz 83-e blokirale put. Svi cirkaju pivo, grickaju suncokret.
Uđe na teren domaća ekipa.
Uđe i gostujuća. Svi i dalje sede, kuliraju.
Haos nastaje kad su istrčale sudije.
JAO.
Da ne nabrajam psovke, banovaće mi ovi iz uprave defku.
Ljudi još nisu počeli da se zagrevaju ovi im prete. Videli ljudi dobiće batine, svirali 3 penala, ali pajseri opet izgubili.
Ko je kriv? Sudije!
Naravno sudije dobili po nosu, dokačili su lokalci i gostujuće igrače. Ja šta ću pobego kući.
Lepo je jedan čiča to opravdao ispred prodavnice uz Jelenka : " Sve vam je to deco sport".
Kaže se za određenu grupu ljudi ili društvo koje odlično funkcioniše kada su svi na okupu, ali su pogubljeni kada je glavni lik/vođa/lider ekipe odsutan.
- Vidi ovu našu odbranu... K'o rendžeri bez Zordona kad nema Vidića...
Ono što postaju svi koji studiraju super-kul-ultra-kreativne fakultete za koje znaju da neće naći posao. Često uče na travi ili klupi u parku, ili na prozoru sobe u domu. Najčešće se pojavljuju u unikatnim kreacijama svojih prijatelja koji studiraju dizajn, sa pramenovima jarkih boja ili gadnim frizurama (a nekad i kombinovano). Dovoljno je da neko od njih stavi stoljnjak na glavu, i misliće da je umetnik.
Osobeni znaci. Svaka osoba ih ima. Ono po čemu prepoznajemo jedni druge, boja očiju, oblik nosa, figura, rumeni ili bledi obrazi, specifičan osmeh ili glas. Ali ipak postoje i ljudi koji sa kojima se upoznajemo svaki put kad ih sretnemo. Prosto to su ljudi na kojima naše oko nije u stanju pronaći ništa što bi poslalo mozgu kao karakteristiku po kojoj bi ih registrovao.
Dobar dan, ja sam Luka!
Ja sam Dragan i ti me jebeš evo već treći put se upoznajemo za tri nedelje.
Jedan od retkih proizvoda od kojih naša država ima prihode. Fabrika za proizvodnju ovih cigara za živo čudo nije zatvorena i rasprodata.
Testisi bez ikoga voljnog da im drži pravac.
Švercovanje u Šengen zoni
Lov na neograđenom lovištu.
Najnoviji reality show tv Pink i Emotion koji se zove - Mame u štrajku. Žena ode od kuće da se brčka u nekoj banji par dana,a kamere snimaju mužijaka kako održava kuću i ratuje sa decom. Potpuno vidjeno,samo ovaj put nema druge žene,nego je tata i mama i tata. Još jedna pljuvačina po ,,nesposobnim" muškarcima da razonodi domaćice.
Nešto nepotpuno.
Ortak 1: Ma daj da zovemo Mima! Aj zovi Mima!
Ortak 2: Ih, bre, što si dosadan ko tesne gaće! Šta će nam on?
Ortak 1: Ma daj, pijanluk bez njega mi dođe ko sapunica bez slepca!
Opšta konstatacija za osobu koja povremeno trsi krčmaricu.
-Ružo, daj da platim i da begam!
-Nema da platiš, al' nema ni da begaš, nego me sačekaj iza kafane kod gajbi.
Konačno je došao i taj datum - rođendan ti je. Željno iščekuješ proslavu i poklone koje ćeš dobiti - ali ne i jedan. Kao i svake godine, susrećeš se sa velikodušnošću svoje majke koja te vodi u šoping. Ne, nećeš dobiti ništa o čemu si maštao. Ideš da kupiš džemper, pulover, košulju, potkošulju, podgaće, seriju atlet-majica, pidžamu ili rolku.
Ideš ulicama i neumorno staješ uz svaki izlog preklinjući majku da ne ulazite i u tu prodavnicu. Nadaš se da će ova bezgrešna kazna imati smisla u tvojoj budućnosti.
Neće.
- Sine, ajde da vidimo ovde, vidi što su lepe ove pidžame?
- Kevo, po stoti put, neću pidžamu, a naročito ne iz Todoraaaa!
- Ajde, ajde, ne gunđaj, baš je lepa ova tirkizna...
Fraza nastala preimeničavanjem čuvene ''Srbija do Tokija''. U narodu se veruje da je glavni razlog tome baksuzluk koji prati Japan još od katastrofalne posete Borisa Tadića čije se posledice i dalje osećaju, pa sve do pomoći ambasade i naroda, koja je simbolično propraćena jedinstvom Srba pri raspodeli trešnjinog drveta, i sve to u čast Japana, žrtava i nade za oporavak.
