Kao Barsa bez Mesija.
Ako je univerzalan izraz da su navijaci dvanaesti igrac, danasnjem FKu ona vredi za osmog, devetog, desetog i jedanaestog.
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.
Neprestano. Beskonačno. Do imbecilnosti. Sa naznakom svršetka bez.
Elem, narodska floskula verovatno nastala u periodu osećanja nezemaljske bliskosti sa braćom Rusima, bliskosti koja nažalost još nije doživela svoj konec, što i jeste druga polovina naslovnog izraza ali i slike koju o nama ima ona Evropu u koju želimo da uđemo al' ne i da nam uđe. Ili tako nekako...
- Ooo, koga to moje oči vide! Da li je to svetski putnik, moreplovac, Kolumbov ortak, jebeni Magelan lično? Ne! To je Kiza, sin električara i radnice u Maksiju, pičketina koja je preko leta imala tu sreću da radi na prekookeanskom brodu, dok smo se mi ostali čvarili na jebenoj Adi!
- Hahahaha, 'deste, momci...
- Pa, pričaj, pičko, kako je bilo? 'Si don'o nešto svojim ortacima iz kraja ili opet mora, fazon, tvoja šveca mora da se žrtvuje, lololo?
- Puši ga, bre...Ma, bilo do jaja, šta da kažem. 'Nači, zajebancija bez kraja i konca; jelo se, pilo, jebalo...Malo je smor bilo to što mora da se radi, al' jebiga - ne mož' sve da bude idealno, je l' da?
- I, dobro, brate - 'si uštedeo nešto od plate, ovo-ono?
- Ma, jok, bre. Pazi, na brodu ti je fazon što jedan zaposleni nema na šta da potroši svoje pare, tipa, imaš svoju kabinu, sva tri obroka, besplatan pristup svim sadržajima - ako se izgotiviš sa ostatkom posluge, naravno - i to ti je to. Sve je jebeno džabe.
- Pa, kako si onda uspeo da spiskaš tol'ke pare, majmune?
- Aaaa rulet mrtvi, mamicu im jebem u usta!!----------------------------------------------------------------------------------------------
- Crveni!
- E, nije nego je plooovi!
- Crveni!
- Plooovi!
- CRVENI!
- PLOOOVI!
- Ama, šta se svađate vas dvojica opet!?
- Majka, je l' da da je crveni najjači rendžer?
- E, nije! Majka, je l' da da je plooovi najjači rendžer??
- Crveni!
- Plooovi!
- Crve...
- AMA, DOSTA VIŠE! Svađate se tu bez kraja i konca a đed vam se mrtav objesio na tavanu!!
- Majka, nismo mi više djeca pa da nas mo'š tako nasamariti, mi sad gledamo i rendžere! CRVENI!
- PLOOOVI!...
Skraćeno od bežimo, ali se bitno razlikuje po momentu kada se koristi u tom obliku. Bežimo se više koristi kada se neko plaši i želi da pobegne od fizičke konfrontacije sa nekim, a bež’mo se najviše koristi kada namagarčiš nekoga, za dlaku se provučeš sa nečim i želiš što pre da se skloniš dok taj neko ne provali da je ozbiljno namagarčen.
- Bonđorno sinjore. Pasaporte prego.
- Nismo ‘talijani, Srbi smo.
- A-ha. Onda mi dajte sva dokumenta. Kako vozite auto na italijanske table?
- Evo, evo, imam sođorno, studiram u Italiji, evo vam i svi papiri za kola, vozačka takođe.
- Dobro, samo da pogledam. A-ha, dobro...profonda.....lavatrice, dobro....automatiko....lavanderi.....prelavađo....
- Brate, zar ovo što priča, nije bre pranje veša.....veš mašina....čini mi se da sam ove reči čitao u WC-u, na nekom italijanskom prašku. Provaliće da auto nije regularan.
- Ćuti bre, vidiš da se primio.
-.....ebolacione a novanta gradi....kolega, pogledajte ovo.
- Izvaliće nas brate.
- Neće, ćuti. Prva tri minuta je držao papire naopačke, glup je k’o kurac, a blam ga što ne zna. Proćićemo
- Dajte kolega da vidim. Šta ovo piše ovde.
- Khm....naopačke držite kolega.
- A-ha. Da....khm...versare a-mor-bi-de-nte....perfeto per biankeria lavata....khm...pa sve je u redu gospodine....izvolite vaša dokumenta. Doviđenja.
- Doviđenja.
- Kakvi konji ne verujem. Pa jebote ladno si im uvalio one papire od veš mašine. Mislio sam da padamo 'iljadu posto.
- Pa dobro, na italijanskom je, brate. Kako smo se čupnuli samo.
- Ali matori na trećoj strani ima crtež veš mašine.
- Možda je glupander mislio da je to motor od auta. Bež’mo.
Bosanka bez dlake na jeziku.
Sarkastična opaska na must have predmet ili objašnjenje koliko nam je dotična osoba ''potrebna'' u datom trenutku.
- A zašto ne uzmeš ovaj LCD plazma supertanak monitor? Baš je kul...
- Ma bez njega sam k'o bez gaće...sve je to Kina, potrošna roba.-----------------------------------------------------------------------------------------
- Da zovemo Buleta večeras? On uvek ima neko granje a i pod kešom je....
- E bez njega sam k'o bez gaća, koj će mi moj da cvili kako mu je 'ladno u parku.
Najomrazenija stvar konduktera bez vozila.
K'o slava bez meze.
Zargonski izraz za devojku bez oblina.
Isto što i Mona Liza bez osmeha. Nula.
Ribolovački termin za dva laka trzaja bez ulovljene ribe.
Neki pecaroši ga koriste i prilikom pričanja čuvenih ribolovačkih priča.
Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.
Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.
Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.
STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!
Totalno nerealna izreka, koja označava nekoga ko jurca ne gledajući gde ide. Ključna reč: JURCA. E pa muva bez glave (a ja sam to lično ispitala) ne jurca nigde, nego leži nepomično ko facijalni mišići Lepe Brene kad pokuša da se nasmeje.
Izreka BI TREBALO da glasi "Ko zmija bez glave", budući da se ista koprca još pola sata nakon što joj otfikarite vuglu.
Žena bez oblina.
Matori vic, na prvi pogled decji - klinac dobije bicikl i hvali se - vidi mama, vozim bez jedne ruke, vidi mama - bez obe ruke i na kraju.. ovo iz naslova.
A inace nosi dublju poruku (kao i sve naizgled naivno). Pa mislim... ne treba valjda da objasnjavam dublju pouku?
Ok, ako mora...
Ne primaj se magare jedno.
Ne trubi okolo kad uspes bilo sta.
Ne hvali se preterano.
Ne smej se jer ces posle plakati...
Uvek ce biti onih koji ce rado da ti podmetnu nogu pride ako se slucajno sapletes... da ti pomognu da bolje padnes ravno na nos (ili zube).
Cak i bez takvih, neminovno ces jednom pasti.
ono što se hvalisavcu zapravo desilo dok laže ortake da može tri puta bez vađenja.
Upozorenje mladom konjčetu ako nastavi da se ponaša bleskasto, istrpiće posljedice prevaspitanja poslije kojih će da radi šta mu se kaže. Bez da šeta kandžija preko leđa.
30. maj 1991.
Dragi dnevniče.
Juče stari oporavio buraza letvom za gletovanje. Ovaj htio u Monako a nije iscjep`o drva. Samo mu je rek`o da će prutati bez kajasa i udri preko tintare! Mene posl`o po pivo. Ja donio dva ledena i mezetluka na brzinu.
Jeb` ti to, stari je zajeban.
Poslije uzo kola i otišo u Monako. Vratio se mortus, eno kola u bairu kod kapije. Još spava. Stara veli da ga ne diramo dok je mirna Bosna.
Juče nisam pis`o jer sam gled`o finale kod Žike na televizoru. Pančev izdominir`o!
Igra koja je dovela mnoge ljude bez vize iz nerazvijenih u razvijene zemlje.
Isto ko pile bez glave samo sa mnogo manje krvi.
