Posao koji najčešće obavljaju naši ljudi u inostranstvu.

Најдужа улица у Београду. Улицу почели да граде још стари Римљани, историја не може поуздано да тврди да је до дана данашњег та улица довршена. Поуздано се зна да се у протеклих 200 година радови нису прекидали, сваки час би требало да се доврши.
Један од разлога зашто наши путари никада неће остати без посла.

Onome ko nema ništa bilo šta da daš je dobro.

Za kvalitetno i precizno zidanje, jedna od važnijih alatki je visak.
Uz libelu, i mistriju, visak čini sveto trojstvo zidarskog zanata.
Visak konkretno služi za određivanje vertikalnog pravca,
da bi zgrade bile uspravne a ne nakrivljene na neku stranu.
Kada majstor zida bez viska, to znači da radi kako on hoće.
A to je uglavnom loše. Ovaj izraz je (logično) potekao od majstora zidara.
Kada vam neko kaže sada će on da vidi kako ja zidam bez viska,
to znači, sada će on da vidi kako ja radim kako ja hoću i to naopako, njemu iz inata.

Nema ni padeži u ovu izreku, al' ima mudrost. Najčešće može da se čuje od stolara, tesara i ostalih koji rade sa drvetom.

Možeš da nosiš roze majicu, krem pantalone od kašmira i one đavolje mokasine, ali ako bez rakije naručiš kafu, mož' slobodno da priznaš sebi da si peškirić ili ako ti je lakše, derpe. Kao što Haški tribunal ne ide bez Vojvode, tako ni kafa nije kafa bez rakije, jeb'o te ćaćin ćaća!

Најједноставнији одговор на питање типа "Каћедасеобријешнеличишнинашта?"

Revanš u izgubljenoj partiji šaha.

Stara narodna koja se odnosi na ljude kojima nikad ništa nije potaman. Smetaju im vrućine, vetar organski ne podnose, kiša ih smara, ako je lep novembarski dan, onda "otkud sunce u novembru" pa im se manta u glavi... Ne valja im nijedna vlast, nijedan sistem; ne vole tenis jer je "pederski sport", a fudbal "jer je sve namešteno"...
Znate takve, ima ih na svakom koraku. Takvome ugoditi je nemoguća misija.

Kaže se za postupak urađen bez obaziranja na posledice.

Najdrazi blagdan svim poker igračima.

Kažemo u trenutku kada čujemo japanskog diplomatu kako dobro govori naš jezik ili kada vidimo afričkog sportistu koji tek par meseci igra u nekom srpskom klubu, a sto puta bolje govori srpski od našeg prestolonaslednika.

To jest, ako oćeš da postigneš nešto moraš da se potrudiš, ili sve lepo ima svoju cenu. Bez muke se pesma ne opoja ili sablja ne sakova, tako nešto.

Noćna mora svakog ljubitelja narandžaste loptice-skočice. To su momenti kada biste više voleli da čuvate samog Kobe Bryant-a, nego svog komšu u toplesu, iako cenim da vam komša nije bolji igrač od Kobea. Oznojani torzo, prilikom leđne tehnike, ili napada licem-košu, predstavljaće vam pravu enigmu, iako ne sumnjate u vašu motoriku i kordinaciju pokreta. Podsvesno ćete ipak poželeti da ljigavac neometano poentira.

"Kupite ovo, imaćete keša, vezu na VMA, plavokosu švalerku-grudi petica, a deca će vam imati dvorac u Malom Mokrom Lugu, sa sve pola Afrike na kapiji!" Otprilike način na koji prodavci reklamiraju svoj vanvremenski, sidu leči proizvod, sa super atributom, bez glutena. Đovak jede mesni narezak bez toga nečega i bez hleba. Kupite. Molimo vas.

Najkul od svih "bez", pojačivača kupovnog nagona. Bez aditiva je previše šturo, bez konzervansa prevaziđeno, a bez glutena je novo i flafičasto. Nema veze što taj lepo upakovani proizvod, na kom, fontom 200 piše da nema moderne kuge, razarača brakova i mesnih zajednica, možda sadrži neke simpatične dodatke. Npr. emulgatore, tako zajebanog imena da pros narod uopšte ne pomisli da se od toga može dobiti rak kože, pluća, komšije ili postati radioaktivan. Jebeš ti što je bezbednije cirkati hlorovodoničnu kiselinu uz fudbalicu i bosti se u venu osiromašenim uranijumom, nego uživati u ovom sveobuhvatnom otvaraču čula dok se češeš trećom rukom po oku na pupku.

Niskobudzetni tetris mog detinjstva

Kada si pripit ili bez para, pa napuštaš drugove koji se opijaju, a želiš da uneseš malo drame.

Када Гавриловић поводом свог 10 рођендана на часу подели бомбоне другарима из разреда, а наставница нареди да те исте могу да се једу тек на одмору.

Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.

Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.