To je jedan čika kome dajemo novac kad god nam se nešto bitno desi u životu, bilo to lepo ili ružno... Ako se ipak ništa ne dešava u našim životima, postoji par termina u godini kada se tom istom čiki daje nešto novca
Novčani iznos koji se predaje tom čiki nije precizno definisan, obično ta suma iznosi: "što više daš - manje se brukaš,00 dinara", mada valuta plaćanja nije strogo u dinarima, poželjno da to bude i u eurima, dolarima i td.
Ovaj pojam predstavlja nezvanično gramatičko pravilo, poreklom iz bivše Republike Srpske Krajine, tj. Like, Korduna i Dalmacije. U upotrebi je bio samo kod Srba koji su tamo živeli, koji su prihvatili hrvatske reči, ali opet, da bi se razlikovali od njih izbacili su H iz svih njihovih reči.
Tako da se znalo da, ko kaže hlače - Hrvat, ko kaže 'lače - Srbin.
Bitno je napomenuti da se ovo "pravilo" odnosi isključivo na sela i seoski dijalekt...
- Ženo jesi li umesila kruva...?
- Jesam, a đe se ti spremaš?
- Idem obrat' gra'...
- Aj'... Evo ponesi 'renovke, da ne ogladniš i obuci druge 'lače...
- Aj' spremi neku juvu, da bude vruća kad dođem...
Lož ulje. Naftni derivat koji služi za grejanje, skoro istog hemijskog sastava kao i evrodizel sa jednom bitno razlikom: jeftinije je skoro 40%. Zbog te karakteristike je do nedavno bio uobičajeni izvor pogonske energije skoro svih dizel taksista kao i ponosnih vlasnika Golfa dvojke. BIO! Jer je država skontala da tu ne ubire dovoljno keša i da treba podići platu svojim funkcionerima pa su uveli akcizu. Jebiga, nema se pa skupljaj gde može.
- Jesi čuo da je loža poskupela sa 90 na 130?
- Jesam, jebem im mater! Ima da svog Golfa od sad vozim na iskorišćeno suncokretovo ulje.
Sećanje ili informacija zamandaljena u vuglu toliko silno da joj ni Alchajmer ne može ništa. Ukalupljena u vreo vosak za vo vjek i vjekova. Može to biti sitna i sasvim nebitna stvar, nešto ružno, lepo il neutralno, nije toliko ni bitno, ali iz nekog razloga čučaće ceo život tu negde na međi svesti i podsvesti. Nađe se tu par stihova o kurvi Vujadinu, osećaj vreline njenog karmina na obrazu, patike iz srednje, prva šljaka i razne, razne druge stvari.
-Jesi zapamtio? Aj ponovi...
-Pukla nam je guma jer je pare koje si odvojio za nove nameračila za ogrlicu, a rezervnu si dao kumu pa smo otišli kod Mirka vulkanizera. Njemu zelenaši baš tad potapali glavu u lavabo a on reko da čeka baš tebe da mu doneseš pare. Pare nam uzeli zelenaši, Mirko preživeo lavabo, a ti nisi mogao da joj kupiš ogrlicu. I nikakve gole tete da ne spominjem.
-To sine moj ureži u koru debelog mozga!-E ovo je pravi bokser, od Durmitora odvaljen! Sad ga udari! Aj! Op, op! Al se oznojio debeljko, bući, bući. Uffff, koji kroše jebote! Zavuče mu ga debeli na kvarnjaka i to duboko! Ovo je bolelo!
-NEMOJ UJKO, NEEEEEE! BOLI MEEEEE, AAAAAAAA!!!
-Brate... šta ti bi?
-Setih se nečega... nebitno... dodaj mi te kokice...
Izraz za intenzitet pokazane strasti.Stadijum ljubavi za koju je retko ko sposoban.Nešto što svako od nas priželjkuje celog života da mu se desi.
Većina umre,a da tako nešto nikad nisu doživeli, nažalost.
Takva ljubav može da izazove orgazam poljupcem.Neizmernu želju za fizičkim kontaktom,samo zbog odgovarajućeg pogleda.
Može da vas dovede u situaciju da vam neko samo pruži ruku i kaže :Ajde...
a da se vi ne setite da pitate ni :Gde ćemo...
To vam više nije ni bitno,zbog tog odgovarajućeg pogleda,znate da bilo gde da odete,ima samo da puca...
Ne zna se da li prvo uđeš u prodavnicu ili čuješ ovu iritantnu reč. Verovatnoća da si došao sa namerom da kupiš određenu stvar je mala a još manja da si zapamtio jebeno ime proizvoda koje ćeš izustiti odmah nakon iritantnog "izvolite". Bitno je da ti ona ili pak on postave to pitanje po samom ulasku i tako te skinu s' grbače. Ako si mlađih godina, prijaće ti što verovatno misle da si neozbiljan kupac pa ti i ne postavljaju pitanje, možda im tako i kupiš nešto, prethodno neisprovociran dotičnim pitanjem. Ako te pitaju, uslediće verovatno univerzalni odgovor "samo razgledam" (to jest hoćeš da kupiš nešto, ali ih na neko vreme skines s' kurca dok ne izvršiš odabir). Ako si kojim slučajom te nesreće da ti je jezik brži od pameti, pa kažeš zbog čega si ustvari došao, zasuće te gomilom predloga koji su ti bili na kraju pameti u datom trenutku. Uostalom, verovatno i sam možeš da uvidiš šta ti je sve na raspolaganju, jer ti sigurno neće doneti iz magacina hrpu novih neizloženih proizvoda. Ako u mlađim danima dolaziš sa roditeljem neizostavan je prilazak prodavca odmah nakon ulaska. Verovatno se osećaš retardirano, dodatno isprovociran roditeljevim objašnjenjem zbog čega si došao. Kao da sam ne možeš da vidiš da li te interesuje nešto, uostalom ne vidim ništa što bi mi pomoglo u ponudi ljubaznog prodavca. Koji odgovor je bolji od ličnog razgledanja i odabira?
Neposredno nakon ulaska u prodavnicu uz prisustvo roditelja.
"Izvolite?"
"Tražim zimske patike za sina, bitno je da su kožne i da ne prokišnjavaju." (Smiren si, ali polako počinješ da pizdiš u sebi, kao da sam nisi mogao da zaključiš da li su zimske i da li prokišnjavaju, verovatno takve nisi ni želeo).
"Evo samo da pozovem kolegu, on je zadužen za ovaj deo." (Već se osećaš neprijatno jer svi oko tebe traže patike sem tebe samog, koji i treba to da odradiš).
Konačno, upravo ti pokazuju najružnije patike ikada.
"I, sviđaju li vam se?" "Cena je prava sitnica, a apsolutno odgovaraju onome šta ste tražili."
"E baš takve nisam tražio, poslednje patike na koje bih obratio pažnju. Štaviše, čini mi se da su ovo najružnije moguće patike. Doviđenja".
Autobigrafija onog što sebe zove VIP.
Knjige i knjižice u kojima piše sa kakvim se sve porocima Sveti Viajpije borio u vrijeme dok nas je uvjeravao da je fin, strejt, besporočan i vrijedan porodični čovjek odan tradicionalnim vrijednostima.
Služi za vaskrsavanje ugaslih karijera, ubiranje neke kinte na konto *bolne* iskrenosti i pranje sopstvene savjesti po principu- Neka je radio šta je radio, bitno je da nam je svima priznao.
Priznanje vodi do oprosta, novih fanova i beskrajnih palamudija.
Suze u očima se podrazumjevaju. Aplauz slijedi, nebo je konačno uravnoteženo.
Univerzum može dalje.
Petnaest, dvadeset godina ranije...
DANAS NA PROGRAMU GLEDAĆETE
Sveti Viajpije u intervjuu Balkanskom džadom rekao- Moja porodica je moja oaza mira, sve dugujem svojim najbližim. Vrijeme provodimo u dugim razgovorima. Pudla Pici nam je svima omiljeni kućni ljubimac, nestašna je. Ne volim izlaske, ubrzani tok savremenog života, hranim se zdravo i ne koristim nikakve stimulate. Ne treba mi to, naravno. Dovoljno sam smiren i kreativan i bez.
Odmore koristim da posjetimo neke od naših manastira gdje se duhovno nadopunimo energijom i prosvjetljenjem.Vrijeme sadašnje
NAJNOVIJI BESTSELER U PRODAJI, ČITAJTE!
Odlomak iz knjige Volite me, ljudi!U to vrijeme sam imao mnoge probleme. Ništa nije išlo kako treba. Hašiša je bilo sve manje a eksera sve više. Za pivo više nije trebalo izdvojiti pet markica za gajbicu nego čitavih deset! Nije me to toliko pogađalo, ionako sam pio isključivo viski. I kao da to nije dovoljno bolno angažmani su postajali sve rjeđi i rjeđi. Mislio sam da ne mogu dublje kad sam osvanuo s kitom u Baba Serinoj kloaki ali nastupajući događaji su me demantovali. Promjene na gore su bile svuda i ja na to nisam ostao imun. Jedino mi je imuni sistem opao ali rekli su da je to normalno za sidaša.
Jednog jutra sam se probudio u zagrljaju trojice. Dok je četvrti stajao i čekao na red. Mislio sam da je to kraj. Htio sam da se ubijem. Umjesto tog ubio sam dvojicu od te četvorice. Ne znam kako su mi ovi drugi pretekli, i danas se to pitam. Da li sam trebao nišaniti više? Odgovor na to pitanje zna samo Veliki Bog.zavjese se spuštaju, muk slijedi, voditeljka teškim glasom punim strepnje upita
- Kajete li se?
muk
- Naravno.
Gromoglasan aplauz
U inostranstvu postoje radnje koje prodaju uređaje kao što su računari ili televizori na meru po vrlo povoljnim cenama, ti proizvodi su tamo zastareli, neki i ne rade i ljudima koji žive tamo bitno je samo da ih se reše. To su provalili naši ljudi i oni odlaze tamo i kupuju velike količine tih uređaja koje kasnije prodaju ovde po znatno većim cenama, poneki put ukoliko je potrebno i od 2-3 uređaja sklapaju jedan.
-Dobar dan, izvolite
-Ja bih 70 kila laptovova i jedno 100 kila ovih desktop računara, al’ da probereš malo one lepše
-Može, može, laptovi su ti evro i trijes’ po kilu, a ovi desktop evro
-Nije problem, daj
-Da vidimo, laptopovi 72 kila i 400, može?
-Može, može, daj sad te desktop
-101 kilo i 250, ako treba mogu da odvadim malo
-Odvadi, života ti, skini hard ovom, nešto mi je sumnjiv...
Zeleni pajser je izraz koji se koristi za dozivanje tipova u blizini, nije bitno da li su zelene boje. Prvo se proverava skill a u skill spadaju stamina i deffense, za svaki slucaj. Ako je stamina iznad 3 a deffense iznad 1, sa takvim likovima se ne treba kaciti. Ako su stamina i deffense ispod datih brojeva to oznacava da je taj lik neka pickica, neki pickin dim.
- De si zeleni pajseru! Sta si se smorio ko picka Marije Serifovic!
-ja?
-Cek da proverim tvoj skill: Stamina 3, Deffense 1... ti si neka pickica neki pickin dim.
Muškarac čiji odgovor je uvek, bi.
Rukovodi se principom da za dobru svinju nema loših pomija, siguran je u to da su mraku sve iste i i šampion je u izgovaranju rečenice od birača nema jebača. Njemu je potpuno svejedno da li je puk'o avarijum ili je puk'o terarijum kada je negde došao, bitno mu je samo da on nešto privede na gajbu ili da se ogrebe za neki kviki u WC-u.
- Đole 'ladno sam juče video brkatu Sanelu kako izlazi iz tvoje gajbe.
- A-ha. Nagazio sam je sinoć na nekoj žurci.
- Au brate, pa odakle ti želudac? Ti bi i Mariju Šerifović mogao.
- Bi.
Zastrašujući pokazatelj opadanja kvaliteta proizvoda do kog je doveo surovi zakon profita. Nekada ste pili mleko, masno mleko, zdravo mleko. Danas pijemo vodu sa malo mleka. Isto je sa svim proizvodima. Gaće se prave od plastike, cigare se prave od nafte, pivo se pravi od praška, hleb se pravi od kvasca i grama brašna...kvalitet proizvoda je sve manji, a cene sve veće. Sve je otišlo dodjavola. Bitno je samo zaraditi!
vratite mleko od 3.2% mlečne masti!
Grupa ljudi dovedena na sastanak (politički, finansijski, projektni....) sa blagim telećim pogledom i potpunim odsustvom znanja i informacija o sadržini sastanka.
Njihov je jedini cilj da vođi pruže podršku, što u vidu klimanja glavom, što u vidu zurećih pogleda tipa: "izvadićuti bubrege na očne duplje tupom kašikom, ako prgovoriš", upućenih ka svakom ko je imao bilo kakavu zabludu tipa da je njegovo mišljenje bitno i da će svojim ubedljivim argumentima promeniti kurs broda koji tone.
Udari grom na Svetoga Savu! Sinji gavran zakuka u zoru. Puče ogledalo. Povuče Kon masku, uši mu se okrenuše napred, turi je pod bradu i pogleda u kameru.
Biće sranja.
Vučićev pandemični Luka Brasi, stari, iskusni beli vuk, čovek kome plač dece ne smeta, jecaj majki mami osmeh, a molbe za milost, i pozivanje na razum prolaze kao bela buka kroz more vrisaka, dok radi posao za koji je plaćen.
Jer plaćen je da razglašava loše vesti i on to radi.
Nema škole! Škole su opasne! Festivali? Tu se poštuju mere, nisu to deca. To su glasači. Penzioneri su glasači. Njih štitimo. Deca nisu bitna, deca se ne bune.
Zdravlje nacije? E mili moji, ništa ne razumete. Ništa to nije bitno. Izbori su bitni, sve ostalo je priprema da se dožive izbori. Da nije izbora, ja ne bi sedeo ovde a vi ne bi ste sedeli tamo! Razumete li vi to? Ja bih bio doktor, a ne struka. Stuka se plaća a ja radim samo svoj posao.
Negde na trulom zapadu:
- ... i zbog posledica pandemije profiti su pali, te moramo da smanjimo proizvodnju u 2 fabrike. Odbor je aminovao da to bude Bangladeš i Srbija.
..-Pozovi Butulju da mu javis loše vesti.
-Halo, Butulja ovde.
-Gospodine Butulja, na žalost, kao što znate izbor je pao na vašu fabriku. Moramo da smanjimo troškove...
-Pa da otpustimo! Nema problema, evo imam 2 trudnice i 3 na porodiljskom, i bar još jedno pedes', ništa ne rade stoje samo tu ko ovce, nit viču nit tapšu a jedu sendv...
-Butulja! Šta... Nije ni bitno. Možda ima bolje rešenje, to je previše, staće proizvodnja. Znate da legalno porodilje...
-Hahahahaha, čuj njega, LEGALNO. Ne sekiraj se za proizvodnju, ostali će od sad i Nedeljom na posao tako da proizvodnja ide.
-A što se tiče otpremnina...
-Otpremnine ne treba, svi ovi imaju potpisano da su prekršili pravilnik.
-... Butulja, razumete li da ne dobijate nikakav bonus za dodatno...
-Ma razumem ja sve, ne sekiraj se samo radim svoj posao za razliku od ove marve ovde. Aj zdravo, sve u redu, već sam im napisao imejl da ne dolaze sutra.
...-Gde nadje ovog Kona u pičku materinu? Ajde, psihopata, al ovaj uživa. Navući će nam loš glas.
-Ma ne sekiraj se, vole oni tako.
Ličnost kojoj je na prvom mestu odakle si. Nije bitno nista drugo, ni da si malo nastran, ni da ti je mama brkata, ni da si iz Bora. Ako ste zemljaci, ili ako je od njegove komšinice tetka živela u selu pored sela tvoga ujaka, jednostavno ne možeš mu biti loš čovek. Ti si zemljak njegov i svetinja. Pogotovo ako ste daleko od rodne grude.
U malobrojnom društvu u srcu dijaspore...
M: "Nego, momci jeste gledali sinoć utakmicu, sunce ti jebem, odraše ih naši dvajes` razlike."
N: "Ala čovječe božiji, nisam se odavno obradovo ko sinoć, još odkad sam dobio stalnu vizu."
G: "Jao što sam danas video super cipele. Jao sve bih dao da ih posedujem."
(dramska pauza. čuđenje)
M: "Jel` mali jes` ti malo....?"
G: "Misliš jesam se zaljubio? Oooo da! Neverovatan je, prelep! Uff!'"
M: "Jebote, pa ti si peder! Kud te put nanese ovde. Od cijele Austrije, ti baš ovde dođe! Pu jebemti sreću. A i znao sam da ste vi Beograđani pederi."
N: "Auuuu..!! Furundžija a?!"
G: "Ali moj tata je iz Šipova!"
M: "Iz Šipova!?"
G: "Pa da."
M: "Pa što ne reče prije, pa mi smo zemljaci čovječe božiji. A ja vidim da s`ti dobar momak, vidi ti se u očima. Konobar, deder donesi još tri komada ovamo! Nego jel znaš ti..."
a.k.a. mau-mau
Kartaska igra koja ce svim igracima, bilo pobednicima, bilo luzerima, i svim posmatracima kartaskog okrsaja doneti gomilu dobre zabave, nerviranja, zezanja, svadjanja, psovanja,... U name it
Vernim sledbenicima ove igre nece biti toliko bitno koji su na tabeli koliko sama spoznaja da su "zavukli" bliznjem svom... U jednom krugu mozes se psovati i grliti x puta, sve u zavisnosti od stepena okorele pokvarenosti "stola" :)
nepisano pravilo - sto ste bolji drugari vise tezite da sjebete jedan drugog
ko god je igrao ovo zna o cemu govorim :P
U vreme moje mladosti ko god je naučio da svira na gitari nekoliko uvodnih tonova najpoznatije pesme grupe Duboko Purpurno postajao je cool lik, a ako je uz to imao i sopstvenu gitaru mogao je da računa na besplatno piće na svakoj žurci u parku ili nečijoj gajbi.
Tada nikome nije bilo bitno da li stvarno znaš da sviraš već da ubodeš prva tri akorda dok ne dođe do pevanja, a kad dođe do pevanja može da se greši do mile volje.
Sindrom koji je veoma čest, skoro svakodnevan. Manifestuje se od strane duga koji vikne jao!, vidi!, gol! gle!, koš! poput sportskog komentatora Slobodana Šarenca i obavezno se dešava kada vi niste tu jer kenjate/ pišate/ pijete vodu/ bacate pogled na lajvskor da vidite šta vam radi Hanover/ bacate limenku piva u kantu. Uvek se iscimate, dotrčite, pogledate i uvek reagujete burno u zavisnosti od toga da li se nešto stvarno bitno desilo ili vas samo pale.
-Pišam u WC-u kad čujem dere se drugar GOL!!! Ne zakopčavam šlic, guram ga nazad u gaće, u polu-maribundnom stanju izlećem napolje, stižem do dnevne sobe, i vidim Pantelić dao go Severnim Ircima. Onda se svi deremo GOOOOOOO.
-Derbi. Situacija napeta. Ne propuštam sekund meča, ali oni jebeni Hanover u 66-om minuta igra 1:1 sa Minhengladbahom. Tridest Jevreja ipak nije mala kinta. Op-cup, eto me na računaru u sobi (gde naravno nema TV-a), palim lajvskor i taman da vidim ove nesrećnike..... GOOOOOOOOOOL!! Hatrk nazad, razbijam vrata od sobe, kad ono međutim...
- Hahahaha, al sam te zajebao!
- More mrš u pičku materinu bre, jel znaš!
Od njega pate najčešće mladi (mada uvek ima izuzetaka) koji iz visoko ruralnih krajeva zakroče u iole urbani.(Češće devojčice.)
Karakteriše ga preterana konzumacija i displej kiča.
U svojoj prevelikoj želji da zamaskiraju svoje seljačko poreklo, oni troše silne pare na sve što je sada u tendu, zaboravljajući na umerenost koja je odlika stila.
Takođe, smatrajući da su propustili nešto bitno u životu dok su učili osnovnu i(li) srednju školu u rodnom kraju, prepuštaju se promiskuitetu svake vrste, pa ih neretko bije loš glas.
"Kao pušteni s' lanca".
Nemojte mi zameriti, znam da nisu svi ljudi isti, ali jednostavno sam morala da prolajem na zadatu temu, jer mi se od gorepomenutih diže kosa na glavi kada prođu ulicom.
Način na koji baba stavlja ostalima do znanja da je, iako je godine gaze, u toku s vremenom i da dosta dobro može da isprati razgovor sa mlađima na višem intelektualnom nivou. Tako se baba ne ustručava da upotrebi i najumršenije jezičke zavrzlame iako joj nedostatak zuba ili sluha u tome prkosi. Na taj način nastaju babine kovanice: arkitekta, krvati (prelaz h u k), gnevnik, gnevna soba (prelaz d u g) i kontinent (baba misli na kontejner, a to mu dođe prelaz svega u svašta)...
Baba: Nije važno da se ima mnogo para, važno je da se ima dovoljno da može solidarno (by baba) da se živi i nema više šta tu da se debatuje(!).
Ja: Jeste, babo, nije bitno kako si to rekla, bitno je da smo te mi razumeli! (smeh)
Baba (ozbiljna): Dabome, nema tu šta da se diskutuje(!).
