- E, ima li kakva posla tamo kod vas?
- Slabo jebiga, ne zapošljavaju ovi naši.
- Kako ne zapošljavaju, juče primili 10 radnika?
- A, to je po nalogu Dimitrijevića. On ti je kod nas bog i jaje.
- Ma kakvi, konkurisaću ja kod vas, prolazim sigurno.
- Slobodno ti konkuriši, al' preporučujem ti proturiš Dimitrijeviću kovertu sa svojim imenom i kojom šuškom ako šta oćeš da učiniš.

- Вечерас јабуковача? По пола? Донеси ми двеста кинти.
- Јок.
- ИЗДАО СИ МЈЕТАААААЛ!!!1
- Доћи ће ти главе тај отров кад почну зуби да се круне док једеш хлеб и јетра да плаче од цирозе неће ти ни шешељеви експерти помоћи.

-Pomoz Bog, Obi-Wan.
-Bog ti pomogo, Anakine.

Налакћен на тарабу, премећући травку по устима, докони Ђура гледа како комшија Митар ради нешто у својој авлији. Ћути један, ћути други. Кад је посао био готов, Ђура ће:
- Комшо, није то требало тако! Прво си моро...
- Јес, ти ће ми кажеш! Погледај прво своју авлију, на шта личи, па се онда јави!

У једном друштванцету, момак прича виц који почиње са: "Јури тип мерцедесом...". Виц онако, није ни лош, на крају се смеју, а један се утрпава: "Е не ииде таако, ја знам са бе-ем-веееом".
Уф, мало тежи случај. Овде ниједно "ти ће" не би било довољно, овако нешто изискује много конкретније мере, невербалне...

Славни рок гитариста, на заласку каријере, обилази The rest of the world, да се огребе за неку кинту док још може. У једној српској вароши, гостољубиви домаћини му наватају ритам гитаристу на шумадијски чај, па организатори некако нађу једног локалца који је у младости свирао гитару, а стицајем околности зна репертоар гостујуће мегазвезде.
На крају се покаже да није било разлога за стрепњу како ће да прође свирка. Славни музичар, са олакшањем, прилази и пружа руку ономе:
- C'ngrats, man, you do it, wow!
- Thank you, sir! (себи у браду) Јок, тебе сам чеко да дођеш да ме учиш!
- Beg ya p'rdon?
- Ништа, ништа, велим тенкју, јеси глув?

Овај пут ћу да добијем на кладионици камару пара... Даће бог.

(нека свадба)

- Убијају ме ципеле...
- Па ти изуј... ниси ни прва ни последња.
- Ма где, глупо ми пред овим људима...
- Што, ће ти дођу на славу можда?

"Ti što mi počupa biljke, da Bogda ti se ruke osušile!"

- Ајмо негде на пиво!
- Ајде, али не могу пиво, може сок.
- Што?
- А девојка ће да ми кења... Не воли кад долазим кући пијан.
- Па, нећемо да се напијемо. Само по једно пивце.
- А боље не...
- Е јеси пиздуљина! Таква ће и деца да ти буду!

-----------

- Имаш орбит?
- Не'ам.
(после 10 минута вади и ставља две жваке у уста)
- Како немаш, сад си две узео?!?
- Па, то ми последње две биле.
- А ти си морао обе баш да узмеш?
- Па, да. Као у реклами.
- Сисо. Таква ће и деца да ти буду!

-----------

- Ћале, дај неки динар!
- Дао сам ти јуче.
- Потрошио сам. Треба ми опет.
- Нема! Тек можеш да добијеш кад легне плата.
- Е, стварно си... Таква ће и деца да ти буду, само да знаш!

Petnestogodišnjak koji je upravo raskinuo sa devojkom.

Na selu:

Milorade eve ti krastavica.
-Š'će mi
______________________
U gradu:

-Kevo, skupljao sam pare i evo kupio sam Web kameru.
-Š'će ti to? Uzmi uči jebale te kamere!

Tata, kako je bio tvoj prvi put?

Saću da ti pripovedim, kćeri moja. Bi to u Rijeci, mislim u jesen te '83-će. Pustio nas komandir na odsustvo, a mi mladi gušteri, sve rumeni momci sa sela, veseli što smo u tako lepom gradu. Do tada sam od ženskog sveta video nešto od naše ženske rodbine, učiteljicu Lenu, i radnicu u zadruzi, ženu pokojnog geometra Spasoja. Elem, zasednem ja u neku birtiju. Sedim ja tako, i vidim tri astala dalje sedi neka mrkulja i blene u mene, ne skida oči. Gleda, božemeprosti, pa se malo, malo osmehne, a uvija prstom kosu k'o na preslicu. Vidim da 'oće da vodi.... I.... Hm..... E, da.... Gde sam ono stao?

Gledala te i htela da vodi, tajo.

E, ljubim te pametnu! Da. Odem ja za kod nje za astal, sednem. Ja sam taj i taj, od tog i od toga, iz Međedovog polja došao da služim Narodnu armiju. Sve kako mi je pokojni đed kazivao da ide sa ženama. Ona bi Mađarica, Erika. Student medicine. A mrka, lepaaaaa, lepa ki upisana! Krenemo mi da šetamo. Priča ona, milina je slušati. I tamo-vamo, gde ćemo – 'ajde kod nje... Krenemo tu da se milujemo i ljubimo u usta k'o u američkim filmovima. Raspremi se ona očas posla, pa se najednom, kanda nešto stuži. Pitam ja nju: "Šta ti bi, jadna ne bila?" A ona veli da se prisetila bolesne babe, mrena joj se navukla na oči, a nemaju za operaciju... A ja gledam, bi mi žao, pa izvadim 100 maraka što mi ćaća poslao, i velim joj: "Evo, nek' se nađe, poslaće mi opet kad prodaju tele." Obradova se ona kad one vide novce, pa ih brže-bolje smota u kutiju od kafe, mislim Frankova beše... Ja veseo, a i ona što može da sad babi pošalje. Krenemo mi opet da se milujemo, pa i tako zalegnemo...

I, tajo, šta bi posle?

Ništa, kćeri, ništa - fasov'o tajo sifilis, a i pola ostalih žalovitih magaraca iz njegove čete koji su poslali babi po 100 maraka za operaciju mrene.

Kupao se neplivač na bazenu...
Hrabar ili lud, nevažno za dalju priču, uskoči on u bazen i počne da se davi...
Izvuče ga spasilac, i ode na svoju stolicu kao da ništa nije bilo, drugim rečima, dešava se...
Posle 10 minuta, ista scena...
Tip se ponovo davi, mlatara rukama boreći se za život, spasilac ponovo na visini zadatka izvlači ga na suvo...

-Spasilac: Slušaj prijatelju, ti očigledno ne umeš da plivaš. Idi tamo u onaj drugi bazen, tamo je plitko, nauči da plivaš pa dođi ovde!
-Neplivač: Slušaj ti, ja sam kartu pošteno platio, kupaću se 'de ja 'oću!!!

- Tata, oću da sviram klavir
- Ne može sine
- A oću tata... kupi mi, molim te
- Ne može, rekao sam
- Kmeeeee, pliiiizzz
- Tišina pizda ti materina! Ja sam bio fudbaler i ti ćeš! Nećeš tu da mi sviruckaš. Šta će komšiluk da kaže? Da ne mogu da te vaspitam?

Ја ћу тепсију бурека, литар јогурта, три појачане пљеке, два помфрита и литар кокишке.
-Само?! Мало ће ти то бити. Узми још! Немој да будеш гладан...

Nauka se temelji na činjenicama i dokazima, religija se temelji na veri. Ili veruješ ili ne veruješ.