On se pita za sve, zna sve i odlučuje sve. Obično oličen u vidu direktora neke firme. Kako on kaže, tako i biva. Ako kaže "Taj i taj će raditi sutra" nema te sile koja će dotičnog radnika spriječiti da dođe na posao i pošteno zaradi neki dinar. Aj' sad, koliko je to pošteno, to je pod upitnikom. On vuče i najmanji končić do koga seže čitava njegova mreža. Kontroliše sve. Baš sve.
Ako li mu se neko ko nema pojma o njegovoj veličini zamjeri, jebo je ježa. U leđa. Triput. Zaredom.
- E, ima li kakva posla tamo kod vas?
- Slabo jebiga, ne zapošljavaju ovi naši.
- Kako ne zapošljavaju, juče primili 10 radnika?
- A, to je po nalogu Dimitrijevića. On ti je kod nas bog i jaje.
- Ma kakvi, konkurisaću ja kod vas, prolazim sigurno.
- Slobodno ti konkuriši, al' preporučujem ti proturiš Dimitrijeviću kovertu sa svojim imenom i kojom šuškom ako šta oćeš da učiniš.
Odnosno završićeš na giljotini. Četvrti stepen greha; kad ti prekomerno uživanje postaje strast i navika, kao recimo da se treseš od vinjaka svaki petak i stavljaš u maloletnicu... dok ne poluciraš seme u nj.
Stradanje usled odjebavanja Aristotelove etike, tj. mudros'i da između preterivanja i zaostajanja izabereš sredinu. Takozvanu zlatnu sredinu.
Apsolutni bol kurca za moguću posledicu, dok se ona zaista ne dogodi... al' tad si sine liz'o lajsnu i oter'o kevu u grob.
- Večeras jabukovača? Po pola? Donesi mi dvesta kinti.
- Jok.
- IZDAO SI MJETAAAAAL!!!1
- Doći će ti glave taj otrov kad počnu zubi da se krune dok jedeš hleb i jetra da plače od ciroze neće ti ni šešeljevi eksperti pomoći.
Ovako baba preti dedi, sa namerom da poboljša dedinu erekciju.
Džedajski pandan, a možda čak i plagijat, na pozdrav: ''Pomoz Bog. Bog ti pomogo''.
-Pomoz Bog, Obi-Wan.
-Bog ti pomogo, Anakine.
Starodrevni odeljak u srpskom viteškom kodeksu.
Nastao u potrebi za elementarnom samoodbranom od pametnjakovića iz kategorije "naknadna pamet", ovaj "ti će..." korpus se vremenom osladio Srbinu i ušao u njegovu svakodnevnu komunikaciju, bilo za to povoda ili ne, pa će ga dotični upotrebiti ne samo kao odgovor na nečiji zloban komentar, nego i na najiskreniju pohvalu i izraz poštovanja za nešto što je uradio. Takvu reakciju ne treba uzimati za zlo (mada je to neupućenim ljudima sa strane teško objasniti).
Najčešći primeri su poznati kao tzv. "Ti će" trijada:
1. Ti će mi kažeš!
2. Ti će me učiš!
3. Ti će mi zabraniš!
Dozvoljene su i varijacije, koje mogu biti i jednokratne, u zavisnosti od konkretnog slučaja.
"Jes" ispred "ti će" dodati po potrebi/nahođenju.
Nalakćen na tarabu, premećući travku po ustima, dokoni Đura gleda kako komšija Mitar radi nešto u svojoj avliji. Ćuti jedan, ćuti drugi. Kad je posao bio gotov, Đura će:
- Komšo, nije to trebalo tako! Prvo si moro...
- Jes, ti će mi kažeš! Pogledaj prvo svoju avliju, na šta liči, pa se onda javi!U jednom društvancetu, momak priča vic koji počinje sa: "Juri tip mercedesom...". Vic onako, nije ni loš, na kraju se smeju, a jedan se utrpava: "E ne iide taako, ja znam sa be-em-veeeom".
Uf, malo teži slučaj. Ovde nijedno "ti će" ne bi bilo dovoljno, ovako nešto iziskuje mnogo konkretnije mere, neverbalne...Slavni rok gitarista, na zalasku karijere, obilazi The rest of the world, da se ogrebe za neku kintu dok još može. U jednoj srpskoj varoši, gostoljubivi domaćini mu navataju ritam gitaristu na šumadijski čaj, pa organizatori nekako nađu jednog lokalca koji je u mladosti svirao gitaru, a sticajem okolnosti zna repertoar gostujuće megazvezde.
Na kraju se pokaže da nije bilo razloga za strepnju kako će da prođe svirka. Slavni muzičar, sa olakšanjem, prilazi i pruža ruku onome:
- C'ngrats, man, you do it, wow!
- Thank you, sir! (sebi u bradu) Jok, tebe sam čeko da dođeš da me učiš!
- Beg ya p'rdon?
- Ništa, ništa, velim tenkju, jesi gluv?
Nakon sto se izrazi nada da ce se nesto desiti onako kako mi pravednici zasluzujemo, slijedi malo neprijatne tisine, za trenutak se pojavi sumnja, ali onda se neko sjeti da sumnju otjera magicnim rijecima "Dace Bog".
Neuki cesto ovu recenicu isprate kucanjem u drvo, ne shvatajuci da time umanjuju njen efekat.
Ovaj put ću da dobijem na kladionici kamaru para... Daće bog.
Ovom izrekom su me često dočekivali kod kuće kada me pošalju da nešto kupim ili nešto obavim, a ja se zaigram ili zapričam sa društvom pa debelo okasnim sa povratkom.
Izraz koji opisuje irelevantnost date osobe, budući da se na slavu poziva samo porodica i ljudi koji su vam zaista bitni u životu. Obično se upućuje ljudima koji mnogo brinu šta će drugi da misle, u svakoj situaciji.
(neka svadba)
- Ubijaju me cipele...
- Pa ti izuj... nisi ni prva ni poslednja.
- Ma gde, glupo mi pred ovim ljudima...
- Što, će ti dođu na slavu možda?
Ako li je neko šta pogano rukama učinio, taj je zaslužio i da mu se ruke osuše. Ovo je kletva kojom se to iskreno želi.
"Ti što mi počupa biljke, da Bogda ti se ruke osušile!"
Rečenica kojom sagovorniku dočaravamo koliko je pizda i da mu nema spasa, kao ni njegovom potomstvu.
- Ajmo negde na pivo!
- Ajde, ali ne mogu pivo, može sok.
- Što?
- A devojka će da mi kenja... Ne voli kad dolazim kući pijan.
- Pa, nećemo da se napijemo. Samo po jedno pivce.
- A bolje ne...
- E jesi pizduljina! Takva će i deca da ti budu!-----------
- Imaš orbit?
- Ne'am.
(posle 10 minuta vadi i stavlja dve žvake u usta)
- Kako nemaš, sad si dve uzeo?!?
- Pa, to mi poslednje dve bile.
- A ti si morao obe baš da uzmeš?
- Pa, da. Kao u reklami.
- Siso. Takva će i deca da ti budu!-----------
- Ćale, daj neki dinar!
- Dao sam ti juče.
- Potrošio sam. Treba mi opet.
- Nema! Tek možeš da dobiješ kad legne plata.
- E, stvarno si... Takva će i deca da ti budu, samo da znaš!
Rečenica koju najčešće izgovara onaj koji u stvari nema nikakve probleme.
Petnestogodišnjak koji je upravo raskinuo sa devojkom.
Ako bog da zdravlja idem na bolovanje.
Izraz koji je najverovatnije nastao u selu, a sad ga i u gradu po neki stariji ljudi upotrebljavaju. Znači "Šta će mi".
Na selu:
Milorade eve ti krastavica.
-Š'će mi
______________________
U gradu:-Kevo, skupljao sam pare i evo kupio sam Web kameru.
-Š'će ti to? Uzmi uči jebale te kamere!
Tata, kako je bio tvoj prvi put?
Saću da ti pripovedim, kćeri moja. Bi to u Rijeci, mislim u jesen te '83-će. Pustio nas komandir na odsustvo, a mi mladi gušteri, sve rumeni momci sa sela, veseli što smo u tako lepom gradu. Do tada sam od ženskog sveta video nešto od naše ženske rodbine, učiteljicu Lenu, i radnicu u zadruzi, ženu pokojnog geometra Spasoja. Elem, zasednem ja u neku birtiju. Sedim ja tako, i vidim tri astala dalje sedi neka mrkulja i blene u mene, ne skida oči. Gleda, božemeprosti, pa se malo, malo osmehne, a uvija prstom kosu k'o na preslicu. Vidim da 'oće da vodi.... I.... Hm..... E, da.... Gde sam ono stao?
Gledala te i htela da vodi, tajo.
E, ljubim te pametnu! Da. Odem ja za kod nje za astal, sednem. Ja sam taj i taj, od tog i od toga, iz Međedovog polja došao da služim Narodnu armiju. Sve kako mi je pokojni đed kazivao da ide sa ženama. Ona bi Mađarica, Erika. Student medicine. A mrka, lepaaaaa, lepa ki upisana! Krenemo mi da šetamo. Priča ona, milina je slušati. I tamo-vamo, gde ćemo – 'ajde kod nje... Krenemo tu da se milujemo i ljubimo u usta k'o u američkim filmovima. Raspremi se ona očas posla, pa se najednom, kanda nešto stuži. Pitam ja nju: "Šta ti bi, jadna ne bila?" A ona veli da se prisetila bolesne babe, mrena joj se navukla na oči, a nemaju za operaciju... A ja gledam, bi mi žao, pa izvadim 100 maraka što mi ćaća poslao, i velim joj: "Evo, nek' se nađe, poslaće mi opet kad prodaju tele." Obradova se ona kad one vide novce, pa ih brže-bolje smota u kutiju od kafe, mislim Frankova beše... Ja veseo, a i ona što može da sad babi pošalje. Krenemo mi opet da se milujemo, pa i tako zalegnemo...
I, tajo, šta bi posle?
Ništa, kćeri, ništa - fasov'o tajo sifilis, a i pola ostalih žalovitih magaraca iz njegove čete koji su poslali babi po 100 maraka za operaciju mrene.
Kada za svaki uložen dinar očekuješ isto toliko zadovoljstva, bez obzira koliko se to drugima ne sviđa...
Kupao se neplivač na bazenu...
Hrabar ili lud, nevažno za dalju priču, uskoči on u bazen i počne da se davi...
Izvuče ga spasilac, i ode na svoju stolicu kao da ništa nije bilo, drugim rečima, dešava se...
Posle 10 minuta, ista scena...
Tip se ponovo davi, mlatara rukama boreći se za život, spasilac ponovo na visini zadatka izvlači ga na suvo...-Spasilac: Slušaj prijatelju, ti očigledno ne umeš da plivaš. Idi tamo u onaj drugi bazen, tamo je plitko, nauči da plivaš pa dođi ovde!
-Neplivač: Slušaj ti, ja sam kartu pošteno platio, kupaću se 'de ja 'oću!!!
Osnovno pitanje morala u prosečnog Srbina. Aksiomatsko pravilo uređenja društva našeg. Zvezda vodilja misli i etike Srbalja.
Svih deset božijih zapovesti bi se mogle zameniti ovim pitanjem.
- Tata, oću da sviram klavir
- Ne može sine
- A oću tata... kupi mi, molim te
- Ne može, rekao sam
- Kmeeeee, pliiiizzz
- Tišina pizda ti materina! Ja sam bio fudbaler i ti ćeš! Nećeš tu da mi sviruckaš. Šta će komšiluk da kaže? Da ne mogu da te vaspitam?
to je bog nizi od 170 cm
Uzrečica Svetog Petra.
Preteruješ. Mnogo.
Ja ću tepsiju bureka, litar jogurta, tri pojačane pljeke, dva pomfrita i litar kokiške.
-Samo?! Malo će ti to biti. Uzmi još! Nemoj da budeš gladan...
Bilo šta materijalno, opipljivo i vidljivo očima, što bi jednom za svagda dokazalo da je Bog zaista tvorac svega. Tragamo za njim više od dve hiljade godina, u Svetom Pismu, nojevoj barci, raznim relikvijama, po pećinama, hramovima i arheološkim iskopinama - a istina je ipak jedna : kada bi postojao makar jedan dokaz da Bog postoji, svako bi verovao u Njega, a tada bi sve ovo izgubilo smisao, zar ne?
Nauka se temelji na činjenicama i dokazima, religija se temelji na veri. Ili veruješ ili ne veruješ.
