Očevo popovanje sinu kad se ovaj nećka za posao u gradskom zelenilu (odeljenje za hortikulturu lolololo) za koji je morao da povuče sve moguće i nemoguće veze.

Izraz za situaciju koja sleduje i u kojoj je jasno da će neko gadno da najebe.

Kada ocajnicki zelimo da u nasem ili necijem tudjem zivotu dodje do korenite promene, a da se pretpostaviti da ce do iste spontano doci na ovaj ili onaj nacin.

Najgora kletva koju mozete nekom reci kada kupi pljeskavicu u fast food-u

Честа утеха при губитку вољене особе, у несрећи са смртним исходом. У тешким тренуцима, када вас живот не милује, када су црни дани пред вама или иза вас.

Или пак кад изгубите неку своју зајебанцију.

To ti je kada planiraš napraviti kuću, a prvo napraviš ukućane

Neizbezna pojava u bilo kom delu divne nam zemljice je da svako drustvo ima jednog "jesam ti rek'o" lika, koji je znao da ce Djokovic da se povredi, da ce rusiju da strefi neka vremenska nepogoda, da ce Ronaldo preci u real, da je on rekao kako ce Dunav da poplavi ove godine, i kako sve ono sto je bilo ko rekao, ili sto se bilo kome desilo, on direktno prelazi u glavnog glumca pomenute price.

Pitanje koje se postavlja osobi koja se ponaša kao da je teško retardirana, ili kao da uopšte nema organ za razmišljanje.

Misionarka. Ništa drugo. Isključivo gorepomenuta.

Vukojebina najgore vrste, selendra, rupčaga, tamo gde ni pacovi ne zalaze.
Jeziva je sama pomisao na to mesto, a kamoli nešto više... Jednostavno, tamo gde je i Bog rekao laku noć!

Univerzalni odgovor profesora veronauke na svako pitanje za koje ne zna odgovor.

Bog. To sam ja. To si ti. To je čak i Toma Nikolić kada se ne smeje - lagano govoreći neke panteističke mudrolije pokušao je da me uteši starac kome sam ležao u krilu sveže ranjen sačmom u koleno.
Sve mi je više imalo smisla to što je govorio.
Bog stvori mene, ja stvorim govno... Obojica smo stvorili, istu stvar. Kako sam mogao da odem? Da ostavim toplinu doma i krenem u sizifovski rat protiv protivnika većeg od mene gomilama puta, a opet nedovoljno jakog da me slomi do kraja.
Probudih se. Prozvali su mene i starca da pristupimo prostoriji za mučenje iz koje su svi izlazili iskolačenih očiju, sede kose i bledog lica. Bojali su se te prostorije. Ja nisam, mislio sam da nema ništa strašnije od tri godine samoće i boli koju sam do tad preživeo u ovom kazamatu prikladnom samo najgorim horor filmovima japanske produkcije.

Ali, čekalo me je iznenadjenje, "uvek može još" - reče stražar dok sam mu sasuo u lice kako mi ne mogu više ništa.
Užasan prizor me je čekao. Gomila mrtvaka nasumično odsečenih ekstremiteta ležala je na sredini dok su ostali zarobljenici pod pretnjom oružjem i bičem vukli polužive vrišteće spodobe ka istoj toj gomili.
Gospodin stražar mi se osmehnuo i rekao "spremi se za susret sa onim svetom". HA - pomislih - kakva budala, pa jedva sam to čekao. Al' ne lezi vraže, izdvojiše jednog mrtvaka sa one gomile, pa ga vezaše za mene. Goli obojica, on mrtav sigurno već tri dana a ja pritisnut o njegovo mekano smrdljivo telo puštam suze neverice, suze gadosti, suze Božije. Bacili su nas u jedan kovčeg i zatvorili, da bi mi obezbedili pun ugođaj ubačena je i jedna upaljena baterijska lampa. Smrad je bio nepodnošljiv, povratio sam ono malo hleba i vode što sam taj dan pojeo što je samo pogoršalo situaciju. Vezanih ruku, nogu, ali otvorenih očiju gledao sam u lice na kojem se već nazire lobanja dok crvi mile između zuba.

Probudio sam se, ošamućen, lice mrtvaka mi je postalo poznato, počeo sam da mu pričam o mom domu, ženi, deci, ocu, majci... Prirastao mi je za srce. U prenesenom značenju, ali i bukvalno, jer je moja koža počela da srasta sa njegovom. Gušio sam se. Usrao sam se, i bukvalno i u prenesenom značenju.
Pribijeni jedan uz drugog postadosmo jedno, mrtav i živ. Ponovo sam počeo da mu pričam, satima, mada bi nekome ko to gleda sa strane više izgledalo kao tiho mumlanje bezubog idiota.
Nakon neke dve godine, mada su mi rekli da je prošlo 24 sata, kovčeg se otvorio. Izašao sam iz prostorije dok je masa zatvorenika blenula u mene kao u nekog duha. Spazio sam starca kome ležah u krilu, sklupčan beše u nekom ćošku, prišao sam mu i dotakao mu rame, a on je pobegao u drugi kraj dvorišta.

Kleknuo sam, pogledao u baru gde videh odraz nepoznatog lica, iskolačenih očiju i sede kose tad rekoh toj nakazi - Ti si Bog, ja sam Bog.

Rečenicu koju će svaki pojedinac iskoristi u trenutcima kada želi da pokaže svoju nadmoć nad drugim pojedincom...

Večita "dilema" u filmovima. Čoek vezan za drvo pobio pola familije liku koji stoji ispred njega i drži mačetu. Lik zamahne, čoek zažmuri, taman pomislimo da će krv da šikne, a ono kurac. Umesto glave, ovaj odseče konopac i pusti zarobljenika. Kao smilovao se i te pičke materine.

Univerzalna recenica cim drzavni vrh nesto zasere.

Magijska formula, koja dvjema babama u konverzaciji otvara vrata adskog bezdana gdje se, u ključaloj lavi, vrpolje desetine hiljada informacija irelevantnih za obrađivanu temu.

Baba koja svojom pričom davi drugu babu i, u datom momentu, ostala prisutna lica, ne mora nužno da se bavi vičkraftingom (witch craft). Naprotiv, najveći broj baba smarača se i ne bavi profesionalno ovom drevnom disciplinom, ali su im osnove iste poznate.

"Čućeš ti" formula baca slušaoca u stanje duboke somnolencije, opciono u hipnotički trans. Naročito efikasnim smatraju se: *čućeš ti, šta će biti* i * čućeš ti, moja ti* formula.

Jedino sto covek zeli da cuje kada mu gomila utesitelja pruza podrsku i deli savete. I, na kraju, sta god da se desi, i kako god da okranes, sve ce i biti u redu.

Последња помисао једне свиње .

Devojke sa naočarima koje im prekrivaju pola face.

Pitanje koje postavljamo zakletom ateisti, koji žestoko tvrdi da Bog ne postoji samo zato što ga nije vidio na svoje oči.