Mantra koju konstantno ponavljamo kada nam neko stane ispred televizora.

Ne radi (skoro) ništa. Samo 'ladi jaja i uživa u životu.

-Šta to radiš toliko dugo u WC savakih pet minuta, kenja mi se!
-Ništa bre, pokvario sam stomak!
-Aj izlazi bre, pa ga šilji posle!
-Ovaj...šta?

Izraz koji predstavlja osobu kojoj je sve krenulo naopako. Sreća mu je potpuno okrenula leđa, sve otišlo nizbrdo. Pravi primer marfijevog zakona.

Osoba kojoj ništa ne može da promakne. Zna apsolutno sve šta se dešava u njenoj okolini. Ko je trudan, ko se s kim mrka, ko je bolestan, ko je šta ukrao, ko je šta kupio... Pa čak i gde Svevišnji kači donji veš.

И за млађег и за старијег сина/ћерку радост. За кеву стрепња.

Поспрдна реченица, коју упућујеш другару који те својим понашањем одушевљава. Њом покушаваш да дочараш колико те одушевљава, па чак предлажеш да му ћале јебе кеву, у нади да ће овај некако успети да направи још једну верзију њега. Додуше, мало модификовану.

Od majke prirode i oca kamiondžije je nastao onaj ko se sam, bez pomoći probijao kroz život. Ništa roditelji doktori, ništa nepotizam, ništa utabane staze do zapošljenja u firmi u kojoj roditelji rade, jednom rečju, ništa od ništa. Takve osobe su obično snalažljive i jake i ne kukaju prvog dana studija u holu fakulteta što ne mogu da se snadju gde je amfiteatar.

Кад смо били клинци, негде на прагу адолесценције, ово је било једно шаљиво питање којим смо желели да збунимо дечаке млађе од нас. Настало је као мешавина у то доба веома популарних питања од стране старијих људи "Чији си ти, мали?" и "Ко ти је отац?", а као одговор је често проузроковало име оца, док је код оних мало бистријих изазивало нећете-да-ме-зајебете израз лица и враголаст осмех.

Онај отац који приликом пријављивања рођења детета остави рубрику ''пол детета'' непопуњену, уз образложење да је још рано о томе говорити, и да ће дете само да одлучи кад за то дође време....

Porodicni odnos koji vrvi od tolerancije.

Kaže se za mesto čiji su stanovnici blago retardirani. Kao da je neko birao najveće dileje na svetu i skupio ih baš tu.

Česta fraza kojom malom Zemuncu mama pokušava da objasni zašto tate nema već duže vreme.

Vuk Rašović

Najbezbolnija psovka.

Kad neko počne da te smara o braku, a ti nisi trenutno raspoložen da mu otvaraš dušu i pričaš svoju životnu filozofiju...

Neverovatno srećan lik. Sve mu odlično ide i ima mnogo sreće. Često se osetimo kao najnesrećniji čovek na svetu kad nam on priča svoje dogodovštine.

Боже мили,чуда великога,
кад се шћаше по Србији Марко,
по Србији, земљи брдовитој,
по планини Турке да затире,
мјесец дана силазио није.
Зажеле се Марко рујна вина,
рујна вина и ракије љуте,
пак он иде Смедереву граду,
свога Шарца вином да напоји.
Таман Марко с'горе силазио,
намрчи се небо баш у подне,
намрчи се равно ниоткуда,
паде тама у сред бијела дана,
засеваше муње и громови,
отвори се бездан са небеса,
а из њега чудна чеза испа'!
Сва је чеза гвожђем сакована,
а фењера к'о на небу звезда,
али нема коње ни волове,
а ни точка ни са једне стране.
У њој седи Оче Гаврентије,
младо момче мркога погледа,
кршног стаса и оштрога гласа,
густе браде,па све до појаса.
Висок јаблан гору надвисио,
обе шаке к'о буздован Марков.
На њему је бијела долама,
бијеља од бијелога снега,
у широке чакшире упасана,
на ногама црни му опанци,
а бијелом жицом преплетени.
Гледа ово Краљевићу Марко,
гледа Марко, оку не верује,
уплаши се да је Шејтан црни,
пак он зове вилу Равијојлу:
,,Равијојло, добра сестро моја,
страшан ме је Усуд задесио,
сиђи данас са облака бела,
сиђи данас, мени да помогнеш,
да Шејтана у пакао вратим!''
Проговара вила Равијојла:
,,Не боји се Краљевићу Марко,
не дај страху да те обузима,
није Шејтан на ливади цветној,
већ је тамо Отац Гаврентије,
из будућности теби дошао,
да ти абер о Србији дадне!''

Крете Марко клецавим кораком,
крете Марко, ал' буздован држи,
Тад га спази Оче Гаврентије,
тад га спази, пак му проговара:
,,Не бој ме се, Краљевићу Марко,
не бој ме се, ти срце јуначко,
ја не дођох кавгу да подевам,
већ ја дођох да ти абер даднем!''
Тад беседи Марко од Прилепа:
,, Казуј Оче, какав абер носиш,
казуј како ми је отаџбина,
јел и даље нога турчинова,
нашу милу, српску земљу гази,
јесмо ли му оков поломили,
ил' га нога по калдрми вуче?!''
Одговара Оче Гаврентије:
,,Све је добро, Марко од Прилепа,
све је добро у Србији нашој:
Српска нога српску земљу гази,
турчин плати,па онда пролази!
Калдрму је асфлат заменио,
глатка џада к'о сиса млађана,
кола више волови не вуку,
већ се сама од себе покрећу!
Цео свет је Србин осветлио,
нема таме, нема ни фењера,
ни фењера, када сунце зађе!
И чезу ову Србин сачини,
сачини, па ме теби посла,
године двеиљадепетнесте,
да ти мрачне мисли растерујем!
Српска нога, свуд' по свету ходи,
чаробну смо жицу сачинили,
све поруке преко ње нам стижу,
беседити можеш са људима,
беседити, и на њ гледати,
чак у трећем вилајету да су,
сваки абер,одмах се прочује.
А и поглед можеш замрзнути,
замрзнути, па жицом послати,
да га раја на хартију стави,
па да гледа са очима твојим.''
Одговара Краљевићу Марко:
-,,Не беседи више, Гаврентије,
сузу ћеш ми натерат' на очи!
Ја сам моју бригу пребринуо,
те сад идем у гору да спавам,
ако ли се Шејтан кад појави,
и зулума поново донесе,
и српску земљу почне газити,
вратиће се Марко да му суди!''
Одговара Оче Гаврентије:
- ,,Остај здраво Краљевићу Марко!''
Засеваше муње са небеса,
неста чезе, неста Гаврентија,
поново се данак разданио,
вратио се Оче свом времену,
вратио се, кући да ужива,
не сећа се да не рече Марку,
Вучиће по земљи да затире!

Najjača kletva među Srbima, a i šire. Kod prosečnog balkanca nema većeg straha nego da vam sinčina jedinac zastrani, i dovede zeta u kuću. Izriče se u naročito zajebanim situacijama, kad baš, baš popizdiš.

Slikovit opis klasičnog matrijarhata.