Uzvik oduševljenja koji se Srbinu otme iz grudi u trenutku kada prisustvuje izvršenju nebeske pravde koja, naravno, podrazumeva tragediju osvedočenog neprijatelja; čista katarza
1.11. septembar
2.dan kada je moj kum doživeo da se komšiji " od preko puta", koji mu je navodno otrovao kera, zapali seno
Nije čudo što u svim krajevima sveta malo malo neki pičvajz. Eksplodirala rafinerija, te urušen rudnik, te nevreme itd. Logično, kad je stalno zauzet.
Jer je opšte poznato da Bog sve vidi i čuje logično je i da sve zna. I to je u redu dok se izraz ne ogrne ironijom i dobije obrnuto značenje. Značenje kada niko ništa ne zna o temi o kojoj se priča.
A:Koji mu je sad?
B:Bog sveti zna...
*****************
A:Jel zna neko ko je bio Sveti Duh?
B:Bog sveti zna, profesore!
A:Napolje! Napolje sa mog časa!
Ako nije tako kako ja kažem.
Sto posto si siguran u to što govoriš, i nije ti problem da se igraš sa životom.
- Bemu miša, ovi Vukajlijaši stvarno jebu! Ozbiljno ti kažem, Bog da me ubije!
Poslednja recenica jednog lika upucena prodavacici,pre nego sto je poceo da bezi sa tri kese pune svakakvih namirnica...
Ambiciozno razmišljanje Zevsa, dok se kao klinac igrao u pesku.
Samo ispiranje mozga. Opijum za narod. Ako religija hoće da učestvuje u politici i društvenim pitanjima, neka plaća porez. Njihovim porez bismo mogli pokriti nacionalne dugove.
Potpuno sam za odvajanje crkve i države. Moja ideja je da ove dvije institucije nas sjebavaju dovoljno same od sebe, tako da one zajedno čine neku vrstu smrti.
Religija: Ako vas ova (riječ) vrijeđa, dobrodošli u svijet zdrave i realne kritičke misli. Religijom je nanesena veća šteta kolektivnoj ljudskoj psihi nego svim jebanjem i sjebavanjem od prahistorije. Inače, mnogi religiozni ljudi cijelo vrijeme jebu i puše sebi kurčeve.
Umjesto religije i "bogova" , ja sam počeo obožavati Sunce zbog brojnih razloga. Kao prvo, za razliku od mnogih bogova koje mogu spomenuti, Sunce mogu videti. Tu je za mene svaki dan. I stvari koje mi donosi stalno su očite: toplota, svetlost, hranu i krasan dan. Nema neke misterije, niko ne traži pare, ne moram se dotjerati oko odeće, i nema naporne i dosadne svečanosti. I što je još zanimljivije, otkrio sam da se na molitve koje molim suncu i na molitve koje sam ranije uputio 'Bogu' uslišava otprilike jednakom stopom od 50%.
A onima koji ne veruju, kao vernik sam bio u detinstvu, katolik, i bio sam takav nekoliko godina dok nisam došao do godina razuma. Prvo što sam otkrio i saznao za boga jest da mu trebaju pare. Gdje god, kako god, kad god, religija i vjerski propovjednici sišu i sišu na sve moguće načine, ogradivši se od svega, dok učestvuje u svemu. Ko misli suprotno, evo mu ovaj link pa nek se jebe sa svojim bogom.
Ćaletov odgovor na izjavu da ćeš jesti u sobi, za kompom.
-Ima da jedeš tamo gde je Bog rek'o!!
-A, gde je to?
-U trpezariji, za stolom, kao sav normalan svet!!
-Matori, ajde realno sad, ti stvarno misliš da je Bog znao da će ljudi napraviti trpezariju?
-UČIŠ LI TI NEŠTO?!?
Zapravo, to su učinili ljudi, ali je na Svevišnjeg nekako najjednostavnije uprti prstom, obzirom da ga ionako baš zabole. Elem, na planeti koju je pomenuti stvorio u - čak i za Mrkonjićeve standarde - izuzetno kratkom roku, trenutno živi preko 7 milijardi ljudi; ili je to, barem, ono što nam govore nekakvi fantomski statistički izvori. Upravo u njima i leži srž "značaja" medijske propraćenosti kao svojevrsnog dokaza nečijeg postojanja tj. odigravanja nekakvog događaja koji bi u suprotnom i ostali ta međ' ljudima toliko omražena statistička kolona. To je, uostalom, i veoma logičan razvoj događaja u kojima su glavne uloge oduvek igrale ljudska sujeta, zavist i svest o sopstvenom (ne)postojanju s jedne, i nekontrolisano rastući broj svetske populacije s druge strane.
Ako je nekada osnovna zvezda vodilja svih ljudi na svetu bila POSTOJATI, danas je ona - kao i, bajdvej, sve ostalo - mutirala u malo komplikovaniju parolu "DOKAŽI DA POSTOJIŠ". I ako su nekada ti isti ljudi živeli u relativnom miru svojih relativno izolovanih naseobina, to je danas praktično nemoguće; neverovatan napredak u tehnici i komunikacijama ali i istovremeni i uzajamno povezani propast ljudskog karaktera i "mehanizma" za iskazivanje emocija, doveli su do toga da jedan zemljotres u Džibutiju bude prepodnevna, smrt 58 putnika u autobusu na relaciji Brisel - Lokeren popodnevna a napad talibana na neku jebenu ispostavu američkih marinaca večernja tema dana na celoj planeti. Svakodnevno bombardovani obiljem i obiljem katastrofa, saobraćajnih i drugih nesreća, ubistava i svim ostalim oblicima smrti - bilo u većim ili manjim pakovanjima - skoro da smo i zaboravili kako je to ŽIVETI. U tome ne pomažu ni konstantna i poprilično transferogena pojavljivanja jednih te istih ljudi u novinama, na televizoru i drugim medijumima, čije polne organe smo prisiljeni da gledamo ili dignute na nas ili na nekog drugog.
I šta onda ostaje običnom čoveku tj. onom koji nije javna ličnost, Ivan jebeni Bosiljčić ili nema dobru sisu, ali koji ne želi i da završi kao običan statistički podatak u vidu minijaturne čitulje u prokletim novinama? Ko danas uopšte želi da svoj bedni život provede jedući, pijući, obavljajući fiziološke i ostale potrebe, radeći, imajući porodicu, drkajući se sa ženom/mužem/decom, a da ne ostavi makar i najmanji trag o sebi i svojoj guzici? Možda su ipak u pravu oni što prete da će da se zapale ispred jebene Skupštine. Barem će otići sa publicitetom...
- Brate, si čuo za ovo sranje što je bilo u Kambodži? 30 ljudi poginulo, ne znam koliko njih ranj...
- E, jes' ti čuo da mene boli kurac?
Jer MI SRBI smo nebeski narod.
Jedino racionalno objašnjenje zašto oni najbolji prvi "idu" na onaj svet.
Preko one stvari. Na obostrano nezadovoljstvo.
- I? Kako je bilo na godišnjici mature?
- Pa onako. Dosta njih nije došlo.
- Jel' bio neko poznat?
- Bio Šone.
- Pa jesi popričao s njim?
- Ma ispozdravljasmo se tu... Bog zna kako... Izljubismo se k'o da smo kumovi, al' posle dva minuta smo skontali da nema o čemu toliko da pričamo...
Ako ne da, najebo si.
Srpski izgovor u najavi!
... koji ocrtava mentalitet našeg naroda da čeka da mu sve padne s' neba ...
Mnoge situacije u kojima završiš sav ispovređivan, a ona stvar, budala, ti, nekim čudom i direktnom uslugom od boga, zavrđi nepovređena.
Pržiš jaja go, naravno, mast ti se prospe na ringlu, naravno, počne da se puši, pa ti odlučiš da je obrišeš sunđerom, naravno, mokrim da se ne bi ispekao, opet naravno! Dođe do manje eksplozije koja te svog ostavi u pečatima od opekotina, naročito po butinama koje direktno "gledaju" u ringlu, a na budali, ni tačkica!
Religija je zapravo ubijedila ljude, da ima nevidljivi čovek, koji živi na nebu, i koji gleda sve što radite svakog minuta svakog dana vašeg života. I taj nevidljivi čovek posjeduje specijalnu listu od 10 stvari koje on ne želi da vi radite. Ako uradite ijednu, ijednu od tih stvari, poslaće vas na jedno specijalno mesto puno vatre i dima i pepela i mučenja gdje će te vi da patite i da gorite i vičete i plačete zauvijek, do kraja i kraja vremena....!!!
Ali on vas voli...
On vas voli... i stalno mu trebaju PAREE!!! Hoće PAREE!! Sveznajući, svemogući, svevideći, ali nikako sa parama!!
Sujetna ali simpatična samopohvala.
-Idi bre, Caco, razvaljuješ na faksu, u prvom si timu odbojke i skoro svako veče izlaziš u grad! Kako to postižeš?
-E, šta da ti kažem... Za sve me Bog dao!
Kaže se kada se čeka da prestane slaba kišica koja je zaostala nakon najčešće katastrofalno jakog pljuska ili grada epskih razmera.
Svi znaju da postojis al niko te jos nije vidio.
