
Odgovor optimiste na uobičajena pitanja. Vazda može bit' i gore.
- Kako ide? Kako ste?
- Bogu hvala, nikako.
- I to što kažeš, ne valja se žaliti.
U današnje vreme sasvim prigodan odgovor na pitanje 'Kako je?'.
- Gde si bre pobratime, kako živiš, kako je?
- Evo pobro, ne žalim se. Hvala Bogu, sve uz kurac ide!
Reakcija po saznanju da ti devojka povraća jer je samo bolesna.
- Salmonela, nije strašno, hvala Bogu kad nije gore...
- Pa dobro, izgleda da niste imali težu infekciju, danas se to rutinski rešava.
- Ma jok doktore, moglo je biti i mnogo gore!
- Kako to?
- Nisam imao kondome to veče...
Sve češći, a bogami i poželjniji odgovor na pitanje "Šta ima novo".
- Šta ima novo?
- Poskupeo benzin.
......
- Novosti?
- Poskupela struja. Opet.
......
- Nešto novo?
- Ionako davno zamrznute plate nam još i smanjuju.
......
- Šta ima novo?
- Smanjuju broj zaposlenih, biće otpuštanja.
......
- Koje su novosti?
- Evro opet skočio u nebesa.
......
- Dobar dan, kolega. Šta ima?
- Upala nam iznenadna inspekcija i našli silne nepravilnosti kod tebe. Reče direktor ODMA' da mu se javiš.
......
- Ima li nešto novo?
- Bogu hvala, ništa danas.
- Uh, dobro je!
Uteha prosečnog Srbina kome je u ludilu poslednjih decenija ostalo malo zdravog razuma (ili bar on tako misli) da se iz brojnih egzistencijalnih problema izvlači ovom krilaticom po principu-šta će mi pare kad smo svi zdravi a zdravlje je najveće bogatstvo
...Uh, plata je oko prvog a danas tek peti, treba zimnica da se sprema, nema praška za veš, Mihajlo bi na more, pa ne mora baš ni ove godine kad nije bio prošlih pet, poslaćemo decu kod babe na selo, valjda ćemo imati para za autobuske karte, sad će škola pa knjige pa pribor...a treba i računi da se plate, struja opet poskupela, jaaaaooooj teško nama, pomrećemo gladni...Ma nećemo, šta ja kukam,dobro je, hvala Bogu, svi smo zdravi, biće para
Rečenica koju izgovaramo kada neka osoba odlazi, većinom posle dugotrajnog terorisanja vaših živaca, smaranja i testiranja vašeg strpljenja.
Laza: Ooo de si (ulazi u sobu i seda za komp), oho vidim imaš nove igre..
Mika: Hmm da, imam tu nešto..(o bože samo to ne, neeeeee)
Laza naravno upada u igru/e
Posle par sati, kada je vreme ponovo počelo da postoji i kada se već i paučina nahvatala na Miku, Laza ustaje i kaže: Idem ja sad brate, drago mi je što smo se ispričali i tako to...
Mika: Ma gde ćeš hvala je bogu? Gde žuriš?
Nasi dedovi su pricali "Bogu iza ledja", ocevi "Bogu iza nogu", mi pored prethodna dva najcesce koristimo "Bogu iza tregera"... Sve u svemu, to oznacava nesto daleko u pi**u materinu.
-A odakle si ti?
-iz Babusnice
-Auuuuu, to je bogu iza tregera, drugi svet...
Fešn verzija "Hvala Bogu", koja se izjavljuje u trenucima modnog prosvetljenja.
- Vidi faking jebenu pobresitu Milicu, pa šta je ono obukla, pobogu zaboga?
- Ma baci je na ignor, pogledaj mene i biće ti lakše.
- Jao mico, totalno si fešn jes, jes, Hvala Vogu!
Odgovor kamenoresca na pitanje ima li posla.
Саркастична реченица којом напокон испраћамо госта који нам се увуко у кућу и не зна да оде, срећни јер нам се пре 5 минута чинило да га не можемо ни мотком истерати.
-...и тако... Комшинице, идем ја, морам да пора'ним свиње.
-Па што идеш, хвала Богу? Седела си само четири и по сата. Остани још мало, не дај Боже!
Реченица на коју помислите (или је у екстремнијим ситуацијама и изговорите) када не баш тако пожељни гости напокон реше да крену кући.
Pitanje koje postavis dok neko odlazi posle kojeg ga zbuni i ne zna sta da odgovori
Brzo mu postaviti pitanje kako bi se lakse zbunio ;)
Da ga nema ostali bi naši Bosanci bez njima dve najdraže stvari: pi*ke i *evap*i*a.
Nalazim se na autobuskoj stanici u Kotoru (ali stvarno). Prvi autobus za bilo gde krece u 5 i 30. Nemam gde da prespavam a u 8h moram biti u Podgorici. E sad zamislite kako bi mi bilo da nema Vukajlije i piva.
Način razmišljanja osiguravajućeg društva.
Исказивање среће једног атеисте што нема трошкове припремања славе, као ни бригу око њеног тока.
Ispraćanje gostiju sa slave, rođendana i sličnih situacija i okupljanja.
Dođite opet, ne daj Bože.
Непријатан, зајебан грч који се јавља приликом сањања нечега што делује толико реално да се и сам уплашиш. Буђење и спознавање да је све само сан равно је склањању стене од 8 тона са срца и свршавању у исто време.
То је обично остварење најгорих ноћних мора или нешто толико сјебано по твој углед да ни сузе које осетиш кад се пробудиш нису ништа необично. Агонија из истих стопа, чим изговориш 'хвала Богу, то је био само сан' може се додати и 'било, не поновило се'!
Идем ја тако идем и дође Дуле који седи на крову локомотиве и позове ме да се попнем, ја се попнем и он ми каже да ће да ме извата или да ме гурне са локомотиве, ја већ размишљам да скочим кад видим доле јебена провалија, плачем и он ме вата...кад је свему крај он ме онако уплакану гура у неку јаму и каже ''хахахха сад нећеш моћи да испричаш баба Снежани ништа о овоме, умри сама'' ја га зовем да се врати и да ме извади вичем, вичем, вичем, грло почиње да ми крвари колико сам га оштетила...обраћам пажњу на јаму, обложена је белим плочицама и поред стоје мердевине, таман сам се обрадовала и пробала да их наслоним на зид јаме и да се попнем кад оно оне ко чаролијом не могу ни секунду да стоје прислоњене, ја у агонији почињем ноктима да гребем плочице и сјебем нокте до живаца...јецам...
Сконтам после неког времена да постоји мали пролаз у тој јами, ја куд ћу, шта ћу, уђем унутра кад оно мали патуљци, као оних 7 Снежаниних патуљака дрндају онај камен и траже злато, кад им се обратим они ме шиканирају или ме пљуну и шутну...ја у очајању седнем на онај под, прљава, крвава, никаква, кад ми прилази патуљак са секирчетом и почиње да ме јури уз речи ''умри курво, умри зашто си и дошла'' ја трчим као ненормална али мали копилан је брз као метак! Таман проналазим неко скровиште улазим у орман неки кад у њему мој дечко и моја најбоља другарица из школе се хефтају све у 16...ја затечена, убијам их обоје као и патуљка који је испред врата...и у једном тренутку схватам, у јебем ти лебац, убила сам човека, убила сам....која моја гимназија, који мој факс? Затвориће ме у бувару доживотно, морам да их закопам морам нешто да урадим....узимам и закопавам их, али у том тренутку наилази мој отац и гледа шта радим, ја уз плач објашњавам, али он неће ни да чује, одриче ме се, рођени отац ме се одриче, ја сам убица, кукавица, немам више ни оца ни мајку ни најбољу другарицу ни дечка, све си их побила или отерала од себе, све....
Лутам сатим том пећином-рудником, гладна сам и жедна, никакава сам, сјебана и психички и физички, у једном тренутку налазим излаз, на иззлазу су моја баба и мајка толико се обрадујем да скоро скочим од среће, али кад им прилазим видим да су опасно љуте на мене. ''Зашто си дала Дулету да те вата, да ли смо те нас две научиле таквом неморалу, да ли само то знаш, одлази, курве нам у породици не требају!'' Суза више немам, само неки грч око срца, само неки тежак осећај у стомаку...сама сам на овом свету...сама....
ДРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРРР
АААА ХВАЛА БОГУ ЈЕБЕНИ САН ЈЕБЕМ ТИ СВЕ!!! АУ ЈЕБЕМ ТИ ЖИВОТ, АУ...
Usklik oduševljenja sadašnjih profesora, kada im saopšte da je neko od njihovih bivših učenika iz osnovne uspeo dalje u srednjoj ili na fakultetu.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.