- I tako ja brate, vraćavši se iz gang bang orgijanja, na autoputu vozim 180 na sat, kad ono ispred mene žena sa detetom u kolicima i ja ti razbijem plastiku na brzinometru i vratim kazaljku na nulu i auto stane u mestu tebraaa.

Krade od bogatih i deli sirotinji.

Dijana:''Jbt,Natalija,mogu da struzem komarce sa zidova i pravim slatko od njih.''.

-Хихихи, а Нино, шта мислиш, колики му је?
-Ма ај' зајеби, 25 сантима без главе, а глава к'о у мачка од 5 година. Мора да пази себи очи кад се сагиње...

- Него драга, реци ми, које су боје те очи твоје?
- Јаооооо, па диван си, поетичан, савршен! Чек мало, па како ниси запамтио после три састанка које су ми боје очи? Где си глед'о стоко сељачка??!!

Odvikavanje od pusenja odnosi se iskljucivo na cigare, nema NIKADA aluziju na sex.
Da li je to zato sto je nemoguce odvici se, ne pitajte mene.

1: Auu brate, sta ti se dešava? Ne ličis na sebe.
2: Ma ne pitaj me ništa brate, oči mi ispadaju nije mi dobro. Nisam spavao celu noc.
1: Zbrog čega?
2: Jebe me zub, tresem se od bolova.

"Hajde Bubi ne sekiraj se, slušaj kakvu muziku puštaju"/ Hajde da se drogiramo...

Ne pitaj me zasto zivim u kafani ja.../ "Gori vatra (srk) sad u nama"

Noćas je na nebu, otrovan mjesec izašao.../ "Ma neće više turska noga kročiti ovde, ja ti kažem, a kako je kod vas u Švedskoj?"

-Stigle dlake iz nosa, vidi... i iz uši! Daj makase! Poraslo, znaš kol'ko prošlo od slave!
- Ju pa kad pre! Ala vreme leti...
- I sekirče za nokte na nogama.
- Pa kad pre došlo vreme...
- Ti se nisi kupala još od slave?
- Ma jok, ja samo namokrim malo peškir, pa utabam gde treba...

Da je od zlata bio bi težak oko 70 kg!

Pet ura ujutru, ljeto, osmanulo se. Ni magle kotlinske nema, toliko nas je dan iznenadio. I dalje sjedim sa dedom na panjevima. Gajba piva nam je skoro puna ambalaža. Rakija se prosula - deda veli da smo pili. Pljuje u roznjikave šake i stavlja ih na koljena. Mlad žmiri starački na telefonsku žicu, očijuka vrapce.
- A jebem li im...
- Djećeš deda, śedi!
- Uh, dovedi mie...
- Śed! Neka tu śekiru, vrći ovamo!
- Na ti je, naprala te!
Deda ustaje i kreće u kuću. (Deda uopšte nije deda, nego mu ostao nadimak otkako je dva puta zaredom ponavljao šesti prije trijes godina. Dogurao je do osmog, pa su ga dali u malinare. Porodična tradicija. Vazda je kukao zbog toga: Ostali idu u drva, a ja u maline. Zbog toga se i tjerao da ide u drva. Ali ga nije bilo ni 70 kila, pa bi se danima liječio od svakog odlaska u sječu).
Napujdao se, a ova njegova kuća je pretijesna za kondenzovane oblake. Ja sam ostao da sjedim ispred, da čuvam dedine vrapce i da čekam Sunce, sve vrijeme osluškujući, iščekujući da u kući zagrmi. Da probudi deda ženu, da se zalomi svadja, da ga ona onda izlomi daskom za hljeb, ili gadja tanjirom... Time ga je poslednji put promašila, i djelići porcelana su i dalje stajali razbacani oko praga.
Kućna vrata se otvaraju, i kroz njih tanano klizi dugačka crna cijev. Zatim dedina crna kosa dobrano prošarana sijedima migolji napred, a za glavom se provlači i ostatak dede, sačinjen uglavnom od dugih tankih nogu koje pijano prepliću preko praga, plašljivih sitnih ramena, i drhtavih ruku sa šakom prepunom dijabola.
- Da im jebem majku majčinu ja - ciknu deda šapatom pri izlasku, zatvarajući vrata.
- Majku da im jebem majčinu! - viknu deda promuklo nišaneći iz sjedećeg položaja.
Začu se muklo strujanje vazduha, kao da je sam dedin glas otjerao metak iz cijevi, i lomnjava keramičke zaštite sa električnog stuba. Vrapci se ne pomakoše. Laste prhnuše dedi izviše glave, iz gnijezda pod krovom. Deda, prenut, zabode kudnak u zemlju da se spasi pada.
- Daj deda, pušti vrabaca...
Dedu puška više nije zanimala - ostavio je da leži pored panja. Meni je bilo muka da ustajem po nju. Zaboravio je i na vrapce. Samo je trijezno gledao ispred sebe, umorno i krečno. Posegnu ka gajbi i izvadi još dva piva. Otvori ih pravim otvaračem.
- Koje nam je ovo deda?
- Zadnje.

Za psetovo takmičenje

Sin: Baba, daj času vode molim te.
Keva: Ni slučajno, ustani pa uzmi, mladji si, ona je žena u godinama, nju bole noge.
Sin: A daj, bre, radim nešto, ne mogu sad..
Kev: Ma nemoj da lažes, lenčugo jedna, koliki si iščup'o bi konju rep, a ti sve čekaš na gotovo, ustani pa uzmi ako si žedan.
Sin: E dobro boli me uvo, nemoraš ni da mi doneseš.
Keva: Sigurno da neću!
Sin: ...

Nakon toga dugo nisam naišao na dotični, sve do jedne mračne večeri u menzi. Teram poslužavnik niz štanglu, posegnem rukom za sok, a tamo - prepoznatljiva drečavožuta ambalaža...
- Ne, nije moguće... (u glavi već čujem Karminu Buranu) nije valjda ovo... (dok prevrćem tetrapak kreće muzika iz "Psiha") Sok od 10!!!
Na to me menzanska službenica pogleda ko blesavog.
"E jebi ga, nisam valjda stvarno ovo rekao na glas?"

Ja: (vičem, jer mi je svega dosta) Šta će ti, bre, ćale ovaj neispravni motor od vartburga, ova kurbla od pre-anlaserskog automobila, ovaj predratni Obodov kompresor, crno-beli ekran od televizora, štampana ploča od komodora 64, žice, gajtani, vidi ovo: visoko-naponski kabl od trafo stanice, taman da se o njega obesim, pa da više skončam ovu agoniju, bre čoveče, ne možemo više ni da hodamo po kući, a da se ne saplićemo o stvari koje si ko zna odakle dovukao, još samo da se nabodemo na nešto pa da kolektivno dobijemo tetanus !!!

Ćale: Kako šta će mi ?!? Može valjati, još kako, šta ću ako mi baš to treba, a ja nemam!
A! A! Ovako mi je pri ruci, 'leba mi ne jede, a i sve to đuture me nije izašlo više od 2000 dinara!

Ja: (kiptim u sebi i dim mi izlazi iz ušiju, brojim u sebi do deset i mislim se:) Doći će i mojih pet minuta, raščistiću ovaj brlog na otpad gde mu je i mesto, pa makar mi to poslednje bilo !!! (Odlazim, šutirajući razbacane stvari ljutito nogama, šta god mi se nađe na putu)

Cije to pivo? (cekas tri sekunde, niko se ne javlja) aha pa vi to za mene , bas ste zlatni.
cije to pivo? (cekas tri sekunde, niko se ne javlja ali u epsilon okolini piva nalazi se neki rmpalija od 200 kila )pa sacekacu na pravilo od 10 sekundi

- Dobiću šećer od šefa, jebeš mi sve!
- Šta je, pozvao te na seksualno opštenje?
- Ma on opšti i bez poziva! ''Jebe ne pita''!