Život bez rizika...i bez smisla!
Najupornije ga propagiraju oni koji su do juče pušili ko Turci, pili ko smukovi i prežderavali se ko krmci ali više ne smeju jer ih je nešto strefilo...

posrati se nekome u život...onesposobiti mu dalji napredak i pored toga uništiti stari, konstantno jebavati, neprestalno guziti, a da pritom taj neko ne može da uradi, ama baš ništa, povodom toga...

Облик прекора који се међу осталима издваја садржином похвале. Ово би требало да делује подстицајно, да се испуне очекивања.

Obično propraćeno sa- a što si gori, to te više cene! Predstavlja osnovni sistem vrednosti u Srbiji, a i šire, već duži vremenski period. Sličan izrazu "Ko tebe hlebom, ti njega motikom".

Večito pitanje kod tinejdžera. Zašto mora da bude toliko savršena, sa njom ti nije dosadno, možeš da gčedaš retardirane filmove a ne samo romantične komedije, jedina te razume, jedina te shvata, nikad ne traži mnogo od tebe, a ima samo jednu manu. I tako ti ideš da tražiš neku bolju, neku koja je savršena, lepša, a ona se šminka kao da ima 40 godina, puši (sve), nosi neke patike svima poznatog imena.

Стари Српски сеоски израз, користи се као шала на рачун домаћина који је имао добар принос кромпира.

U ovo vreme predstavlja veoma luskuzan zivot, jer za cist vazduh i neopisivu tisinu, platices jos ceo rezervoar goriva kako bi otisao do Tempa, ili nekih slicnih bolje snabdevenih prodavnica

Šaljivo pitanje koje ne zahteva odgovor, upućeno mladom momku, budućem mladoženji, od strane oženjenih šereta.

Ovo pitanje je kruna ispitivanja, u kom se dozna da li mlađan junak ima curu, koliko su dugo zajedno, da li je u pitanju ozbiljna veza ili tipično teranje kera i da li će se uskoro praviti neki tulum.

Skica za portret sudbine onih koje život prvo mazi pa im ga onda iznenada, onako razmekšalim, rastopljenim i nepripremljenim na bol, krvnički i nezakrpivo šukne.
Zguza, al' u lobanju!

Milozvučni alarm,posao koji volite sa pristojnom platom,partner koji je stvoren da vam ulepša život,dobra deca,spremanje ručka,i na kraju veče gde se prepuštate dobrom i kvalitetnom TV programu.

Možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Takođe veoma težak za pravilno shvatanje i nikada, ali nikada dovoljno iskorišćen. Najlepša, a i najružnija sećanja iz minulih dana su motivi za što kvalitetniji ostatak tog malog, bedno iskorišćenog života. Kako vreme ide, tako i stepen iskorišćenosti života deluja sve manji i manji, a smrt celu tu priču završava na jedan nadasve prost način i bukvalno nas žive upozorava da ne vredi traćiti život, ali izgleda da je čovečji kukavičluk najjači jer se uporno opire svim upozorenjima.

Живот толико тежак и зајебан да је боље борити се са имагинарним проблемима у сну, него пробудити се и ратовати са животним.

Game over. Ende. Finito. Što si živeo, živeo si. Ako si započeo sa “alkoholom za život posle”, to znači da se desilo nešto užasno što ne može da se izleči. Osim alkoholom, naravno. Loše vesti poput te da ti je devojka trudna, da si dobio otkaz, da te žena tera iz kuće i slično, mogu da se zaborave jedino ako svako veče odlaziš u lokalnu kafanu da piješ najjeftiniju brlju koju imaju u ponudi. Mada, ova terapija se najćešče započinje nakon konzumiranja pilula za nedelju posle , usled pozitivnog baby testa. Iako ove osobe imaju kraći život od drugih, ipak imaju dvostruku perspektivu.

Zato što nemačke prave turski, a francuske arapski radnici.

Завршни аргумент победника свађе на вукајлији.

Prigovor nezadovoljnog gosta restorana da je meso koje mu je servirano nedovoljno termički obrađeno.

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Ploditelj protiv ploditelja.
Borba za život ili sudbina bjesomučnog tumaranja jajovodom dok ne crkneš.

Eliminaciona faza za budući život svakog ljubavnog para. Korak koji nameće pokušaj sinhronizacije ukusa i ideja dve persone. To je ona faza veze kada se obe strane trude da svim silama demonstriraju svoju maštu, praktičnost i posvećenost kreiranju svog budućeg ljubavnog prostora.

Seksualni objekat.