Kad ti riba prođe brzo kroz život i pritom napravi neviđeni haos.
Život bez rizika...i bez smisla!
Najupornije ga propagiraju oni koji su do juče pušili ko Turci, pili ko smukovi i prežderavali se ko krmci ali više ne smeju jer ih je nešto strefilo...
posrati se nekome u život...onesposobiti mu dalji napredak i pored toga uništiti stari, konstantno jebavati, neprestalno guziti, a da pritom taj neko ne može da uradi, ama baš ništa, povodom toga...
Oblik prekora koji se među ostalima izdvaja sadržinom pohvale. Ovo bi trebalo da deluje podsticajno, da se ispune očekivanja.
1) (Iz života, po novinama, približno)
Naš poznati glumac Branimir Brstina dobio je tešku ulogu u komadu Aleksandra Popovića. Reditelj, isto glumac, Branko Pleša, koji se proslavio takođe kod Popovića, nije bio sasvim zadovoljan:
- Ja sam o Vama čuo sve najbolje, ali to dosad nisam i video.
Nakon čega ovome nije preostalo drugo do da se polomi ne bi li odgovorio merilima žive legende, što mu je donelo nagradu, jednu od najvećih, za glumačku bravuru.
2) (Iz moje drame u nestajanju: ,,Meni se ovde ne veruje")
- Mislio sam... da si - bolji, Mikse.
- ... Ti si mislio da sam ja... bolji? E moj Pero... Mislio sam da si pametniji.
Obično propraćeno sa- a što si gori, to te više cene! Predstavlja osnovni sistem vrednosti u Srbiji, a i šire, već duži vremenski period. Sličan izrazu "Ko tebe hlebom, ti njega motikom".
Primer sa posla
1. situacija
Nadređeni: "Nikola, možeš li mi, molim te, napokon, napisati i doneti onaj izveštaj što sam te zamolio pre dva dana da mi predaš? Znam da si mi tad rekao da tvojoj baki nije dobro i da si zbog toga odsutan malo, ali šef mi je stvarno na glavi zbog tog izveštaja, mogao bih da nadrljam... Aj, molim te, završi to. Jel baki bolje inace?"
Podređeni: "Pa jeste, ali znate, meni nešto nije dobro, a trebao bih, ako nije problem, naravno, malo ranije da izađem danas, imam nekih privatnih problema, da ne objašnjavam sad, pa ne verujem da ću stići... Ako možete, još ovaj put, da mi učinite, eventualno napišete to umesto mene?"
Nadređeni: "Paa... Ajde, još ovaj put..."2. situacija
Nadređeni: "Nikola, danas mi završi ove izveštaje (predaje mu gomilu papira), zakaži mi sastanke sa (navodi oko 7-8 osoba), ako me majka ili žena zove, naravno, nisam tu, na sastanku sam, za Violetu (ljubavnica) ako se javi, zakaži joj večeras u 10, uobičajeno mesto, i planiraj da ostaneš prekovremeno danas, trebaćeš mi za neki važan projekat!"
Podređeni (dok se bori sa preuzetim papirima i zapisuje sve što je rečeno): "Još nešto?"
Večito pitanje kod tinejdžera. Zašto mora da bude toliko savršena, sa njom ti nije dosadno, možeš da gčedaš retardirane filmove a ne samo romantične komedije, jedina te razume, jedina te shvata, nikad ne traži mnogo od tebe, a ima samo jednu manu. I tako ti ideš da tražiš neku bolju, neku koja je savršena, lepša, a ona se šminka kao da ima 40 godina, puši (sve), nosi neke patike svima poznatog imena.
A i ta lepota je sranje, kao da će biti jednako lepa kad bude imala 50 godina.
Stari Srpski seoski izraz, koristi se kao šala na račun domaćina koji je imao dobar prinos krompira.
- Ih brašo, ove godine 3 tovara krompira sa stare dedine njive.
- Heh, kažu ljudi komšo, što luđi domaćin to bolji krompir.
Šaljivo pitanje koje ne zahteva odgovor, upućeno mladom momku, budućem mladoženji, od strane oženjenih šereta.
Ovo pitanje je kruna ispitivanja, u kom se dozna da li mlađan junak ima curu, koliko su dugo zajedno, da li je u pitanju ozbiljna veza ili tipično teranje kera i da li će se uskoro praviti neki tulum.
U ovo vreme predstavlja veoma luskuzan zivot, jer za cist vazduh i neopisivu tisinu, platices jos ceo rezervoar goriva kako bi otisao do Tempa, ili nekih slicnih bolje snabdevenih prodavnica
Skica za portret sudbine onih koje život prvo mazi pa im ga onda iznenada, onako razmekšalim, rastopljenim i nepripremljenim na bol, krvnički i nezakrpivo šukne.
Zguza, al' u lobanju!
Milozvučni alarm,posao koji volite sa pristojnom platom,partner koji je stvoren da vam ulepša život,dobra deca,spremanje ručka,i na kraju veče gde se prepuštate dobrom i kvalitetnom TV programu.
Aj nemo da sereš,ukinuli su nam vize
Možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Takođe veoma težak za pravilno shvatanje i nikada, ali nikada dovoljno iskorišćen. Najlepša, a i najružnija sećanja iz minulih dana su motivi za što kvalitetniji ostatak tog malog, bedno iskorišćenog života. Kako vreme ide, tako i stepen iskorišćenosti života deluja sve manji i manji, a smrt celu tu priču završava na jedan nadasve prost način i bukvalno nas žive upozorava da ne vredi traćiti život, ali izgleda da je čovečji kukavičluk najjači jer se uporno opire svim upozorenjima.
'' Sećam se, bio je to najbezbedniji, najtopliji, najlepši deo mog života. Bar za sada. Bio sam šesti ili sedmi razred. Klinac, ali dovoljno star da razume i kvalitetno pamti. Tih par leta su bila izvanredno vedra i topla. Čini mi se da čak nije bilo ni komaraca, muva i sličnih pošasti, ili je prosto moje sećanje previše pristrasno.
Slika je samo jedno toplo letnje predvečerje, jedna porodična kuća, roštilj, lopta, mačka, porodica i bezbrižan san, ali dovoljno jaka slika da da do znanja ću tu sliku gledati samo u tom sećanju ako uspem da ga sačuvam, bar ovako pisano. Još mi i govori da sam iako ovako mlad, pregazio neke od najlepših životnih trenutaka kojih tada nisam bio svestan koliko su važni i kako sa vremenom ne smem da se razbacujem.
Ali šta ću kad sam kukavica? Kad ne smem da se potpuno oslobodim svih lanaca modernog života i izađem iz svakodnevne kolotečine i krenem tamo gde JA želim? I zašto od potencijalnih 60 kvalitetnih godina da pravim 10 jednoličnih?Život jeste čudo. ''
Život toliko težak i zajeban da je bolje boriti se sa imaginarnim problemima u snu, nego probuditi se i ratovati sa životnim.
Strah, koji je svakim korakom rastao, zamutio mi je um da više nisam ni bio svestan da trčim sve dublje u šumu. Krošnje drveća su postajale gušće i isprepletenije, tako da je mesečina koja se nadvila nad Radanom postajala sve slabija. Svaki put kada bih pomislio da sam pobegao od zveri, rika iza mene je bila sve jača. Više nisam video teren po kojem sam trčao, saplićem se i padam. U trenu, kao da je vreme stalo. Rika se izgubila i čuo se samo potok koji protiče kroz srce Radana. Nekako sam smogao snage i pogledao iza sebe. Nisam video ništa. Lagano sam ustao pomislivši da je zver nestala, ali sam se prvim koracima uverio u suprotno. Iz mraka je iskočila i zarila svoje oštre kandže u moj trbuh i lagano me podizala iznad zemlje sve dok nam se pogledi nisu sreli. U očima zveri sam video pomešane emocije, video sam u isto vreme i tugu i bes. Zver me je pogledala i odjednom izgovorila :
- Ustaj pička ti materina pijana! Da li znaš konju koliko je sati?! Zakasnićeš opet na posao. Je l' ti je legla napokon plata? Računi se samo gomilaju, a ti ideš da piješ.
- Ma pusti me bre na miru, ženska glavo. Dobio sam otkaz juče, kakav crni posao.
- Molim?! I umesto da mi kažeš ti ideš da popiješ to malo para što nam je ostalo?! Gotovo je! Odlazim i vodim decu sa sobom.
- Koji si me i budila. Bolje mi je bilo sa onom zveri. Bem ti život kada je košmar bolji od jave.
Game over. Ende. Finito. Što si živeo, živeo si. Ako si započeo sa “alkoholom za život posle”, to znači da se desilo nešto užasno što ne može da se izleči. Osim alkoholom, naravno. Loše vesti poput te da ti je devojka trudna, da si dobio otkaz, da te žena tera iz kuće i slično, mogu da se zaborave jedino ako svako veče odlaziš u lokalnu kafanu da piješ najjeftiniju brlju koju imaju u ponudi. Mada, ova terapija se najćešče započinje nakon konzumiranja pilula za nedelju posle , usled pozitivnog baby testa. Iako ove osobe imaju kraći život od drugih, ipak imaju dvostruku perspektivu.
Zato što nemačke prave turski, a francuske arapski radnici.
Završni argument pobednika svađe na vukajliji.
komentari na posteru:
A: haha, koje govno od postera! Gornji desni
B: šta se ti gubiš! nemoj da saznam ko si pa te nalupam!
A: pogle paljevine, ajde dođi! Ja imam starijeg brata!
B: ja ću tatu povesti!
A: moj tata je jači od tvog!
B: NIJE!
A: JESTE!
B: E PA MOJI POSTERI SU BOLJI OD TVOJIH!pobeda!
Prigovor nezadovoljnog gosta restorana da je meso koje mu je servirano nedovoljno termički obrađeno.
- Kelner! (uz pucketanje prstima)
- Izvolite?
- Ova riba nije dobro pečena!
- Nemoguće gospodine.
- A što mi je upravo namignula, to ništa a?
- Hoćete da kažete da je još živa?
- Pa ne znam, ali da je sad ovde neki veterinar treb'o bi mu nepun minut da je oživi.
- Najljubaznije vas molim za izvinjenje gospodine, odmah stiže druga.
A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:
Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.
Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.
A zemaljski dani teku...
Ploditelj protiv ploditelja.
Borba za život ili sudbina bjesomučnog tumaranja jajovodom dok ne crkneš.
Eliminaciona faza za budući život svakog ljubavnog para. Korak koji nameće pokušaj sinhronizacije ukusa i ideja dve persone. To je ona faza veze kada se obe strane trude da svim silama demonstriraju svoju maštu, praktičnost i posvećenost kreiranju svog budućeg ljubavnog prostora.
On: E, dođi da ti pokažem kako sam modelovao naš stan. (otvara neki urnebesni projekat na kompu) Vidiš, evo ga. A, šta misliš?
Ona: U čemu si to radio?
On: Pa u ovom mom programu. Evo, ovo su 2-3 slike, sad se renderuje još jedna, bolje su boje u njoj... (jedan zid je ljubičast, drugi vuče na roze-žuto)
Ona: Pa dobro je, nije loše, samo mi se čini da su boje mnogo jarke... Ja bih neke malo normalnije boje.
On: Šta kažeš na neke peščane boje?
Ona(zbun): Peščane boje?
On: Da, ono kao žuto, sivo, taj fazon?
Ona: Ma ne znam, meni se ipak više dopada ovako nešto obično, bež recimo... Mogli bismo onaj ormar da ofarbamo?
On: Znaš šta možemo?! Možemo da uradimo ogledala!
Ona: Možemo i to... Samo ne znam kako bismo to?
On: Uzmeš ovako, evo, prvo uzmeš bolje točkiće...
Ona: Ova vrata mi odavde izgledaju malo klimava inače...
On: Pa da, zato uzmemo bolje točkiće, bolje sve, uzmemo jedan ovako, dovde, ovako (pokazuje na pola ormara) staklo jedno, ovde (na vrhu) uzmemo jedan plastičan deo crni, kao što smo videli tamo, i onda bude prekriveno staklom...
Ona: Ne, ne, ne, bolje ovako, bolje da uzmemo staklo na sredini, a ovde gore jednu liniju i ovde dole jednu liniju.
On: Pa dobro, može i tako, svejedno, mada je bolje da "razbijemo" malo staklo s nečim da ne izgleda baš tako jednostavno, da bude malo fensi.Svekar (koji sve vreme ćutke prati razgovor): Ja ne znam, meni Rada kaže, napravi ormar. Ja, da sam znao da ćete vi tako da ga menjate, 'leba mi, ne bi' ga ni pravio...
