Bolje živa kukavica nego mrtav heroj. Jedan od najmudrijih grunfizama, koji predstavlja taktičko povlačenje. Primenjuje se u situacijama pri kojima su šanse za trijumf jednake tome da srpska reprezentacija ode u Brazil, ili da Ališa Kiz snimi spot bez klavira.

Zivot je tegla meda i tegla govana......pa malo jedes iz jedne a malo iz druge......neki po rodjenju dobiju po dve tegle govana a jednu meda......pa obicno vise jedemo govna nego sto zivimo.......

Grčki junak koji je kao mlad igrao fudbal u Holandiji, a pod stare dane razvio maniju čistoće i umro pijući deterdžent i paranoično mrmljajući sebi u bradu "Bolji sam od Ahila, bolji sam od Ahila... I od Van Bastena sam bolji... Mister Proper je pička...".

Неисказана реплика штребера на кењање родитеља после родитељског због једне четворке.

Naš običan, svakodnevni život, okruženi smo raznim vešticama, zmajevima i čudotvorcima kao i njihovim raznim kriminalnim delima koja su odavno opisali braća Grim i Andersen.Sva zla iz bajke su se vratila u naše živote, samo je dobro negde nestalo i skoro niko ne može da ga nađe.

Recenica koja je danas jako popularna medju umisljenom decurlijom.
Vecina njih ne zna kako bi oupste definisali zivot,a siguran sam da ga niko od njih ne bi dao za ortaka pa kakav god da je!

Ironična izjava vlasnika ugostiteljskog objekta kad pred fajront počne da se skuplja pijana ekipa bez novčanih sredstava za plaćanje pića, a uvek raspoložena za bahanalije.

Ona nije kao druge. Ona poseduje neku unutrašnju lepotu, vidljivu samo onom ko ume da gleda ispod površnih normi lepote nametnute od strane modne industrije mainstreama. Interesuje se za umetnost i dizajn. Sluša muziku koja ne robuje stereotipima lepog i slušljivog. Čita teško shvatljive knjige manje poznatih pisaca, jer su oni svoja dela stvarali za odabranu i inteligentnu manjunu ljudi koja je ispred svog vremena i samim tim iznad svojih savremenika. Njen dečko je muzičar, svira u bendu koji pravi autorske pesme. Obično nastupaju kao predgrupa tribute benda Metalici (Iron Maidenu) na svirkama u lokalnom domu omladine.

Ili bar tako ona vidi svoj život kroz ružičastu prizmu mašte.

potpuno nerealna stvar, nesto sto cekas ko godoa, a ono nikako da te snadje, a opet- najveca pretnja za svakog od nas!

Recenica kojom iskazujemo:
1)totalnu nemoc pred zivotnim prilikama
2)krajnju nezainetersovanost za zgode I nezgode sagovornika.

Moze da se koristi u gotovo svakoj prilici.

Meni se cini da ljudi imaju visok potencijal. Dosta ljudi je sposobno da uradi neverovatne stvari ako imaju dovoljno samopouzdanja i spremni su da preuzmu rizik. Ipak vecina ljudi to ne radi. Jednostavno sede ispred televizora i tretiraju zivot kao da ce trajati zauvek...

Kad nekome ne smete(jer je autoritet, poslodavac, majka Vaše žene i sl.) da kazete: ma nemas bre pojma to se ne radi tako, veze sa životom nemaš ili vec neku drugu i pogrdniju varijaciju na temu

Posle smrti po verovanju se nastavlja život u blagoj tišini, zaboravljen si, nebitan, al možda tu negde te se neko seća i voli da ti poseti grobno mesto i seti se kako je nekad bilo i da perfekcioniše nekadašnja vremena jer pukne nostalgija.

Bio je lijep i sunčan dan.

Zamračena soba. On, ona i stara očeva lula iz koje se i dalje dimi zadah sećanja. Sećanja na njih, mene, tebe, nju i njega. Bez reči je navukao izbledeli bratovljev kaput i stari očuhov kondom i krenuo sam stazom praha od spaljenih snova.

Izdala ga je. ''To je samo devojka'' - govorili su mu, ''proći će''. To je samo svet. To je samo život. To je samo nož zaboden u njegovo srce. Najviše boli kad te izda neko kome si pružio sve. Sva njegova ljubav se pretvorila u čudni, nesnošljivi bol koji je sada predstavljao sve što ima. Dok se olovna kiša slivala niz njegovo rošavo lice i maljave grudi zagazio je u pseći izmet. Drveće je obuklo svoje jesenje odelo.

Sećao se svega. Svih tih lepih momenata kojim mu je ukrasila život i koji će ostati zauvek urezani jedino u njegovom sećanju i na njegovoj ruci, gde je istetovirao njeno i njegovo ime u srcu, uz nezaobilazni epitet. A ona... Kao da je zaboravila sve. Šetnje pored reke, ljubavna pisma, vikend u Ovčar banji sa pojačanom ishranom. Duge, plave noći u satenu.
Zapalio je cigaretu iz koje je kuljao dim koji se dizao u visinu i gubio u plimi smoga. Još jednom se setio nje, kako joj je prvi put ponudio cigaretu. Njena izumčena duša, čiji se bol presijavao kroz razokave oči, je za trenutak zatrepelila. Odbila je taj velikodušan poklon, i uzela je... Uzela je samo dim.

Život je težak.

Ironija na svoj život pun uspona i padova u poredjenju sa psima, koji ustvari, kad malo bolje pogledaš stvari iz njihove perspektive uživaju u istom... Jer, sto ja imam običaj da naglasim, nije srećan onaj koji mnogo ima, već je srećan onaj kome malo treba...
A svima treba mnogo više nego sto mogu da priušte, to je činjenica.
Setim se jednog vrelog dana, sunce opeklo po vrelim stenama, 45 u hladu, na suncu bog te pita kolko je, ne smem ni da gledam termometar, onesevesticu se samo kad ga vidim... Naravno, uvek nesto nije u redu sa poslom, uvek nesto fali, nervozan si, ides tako po stenama i biras gde ćeš da zgaziš i misliš se u sebi: O Bože, što sam ja tebi zgrešio...
I u svom tom samosažaljevanju nakon tih par minuta vrucine i pakla (jer ipak je svakom svoje dupe najosetljivije) vidiš malog Indijanca, koji za razliku od tebe, tu kopa nešto i rmbači celog bogovetnog dana na toj istoj temperaturi, dan za danom, nedelju za nedeljom... Dođeš namršten do njega, ljut zato što misliš da imaš usrani posao, a uz i moraš da budeš namršten i nađeš šta nije u redu sa onim što rade i onda se desi nešto neverovatno (ne, nije ono kad Erik pojede bananu slučaj). Mali Indijanac, koji te ugleda, odjednom mu dodje smešak na njegovo lice, od uva do uva, sav srećan što si mu došo samo, zaboravi na sve svoje muke jer, on je tu da radi šta mu kažeš, ako kažeš da skoči sa mosta, skače, nema tu mnogo razmišljanja...
Ali u svemu tome, osmeh i njegova sreća su ono što bi poslednje očekivao, da je neko ipak toliko srećan svojim trenutnim stanjem, da ne kažem presrećan, to je ono što te prosto dirne nekako i kažeš dal je moguće da neko na takvom jebenom mestu može da bude srećan sa onim što ima i onda se baciš u razmišljanja i povežeš tu situaciju sa sobom. Nesrećan si zato što misliš da nemaš dovoljno para, nemaš kuću na tri sprata sa dve čistačice i vrtlarom pride, nemaš Porsche Cayenne-a ispred parkiranog i ko zna sta sve još nemaš, a hteo bi da imaš... Dok mali indijanac radi šta radi, ima u promilima platu izraženu u odnosu na tvoju, radi non-stop na suncu, na vrućini u nekoj paklenoj vukojebini, ali on je srećan...On je srećan samo zato što ne traži mnogo više od onoga što može da ima, on je srećan što je živ i što ima bilo kakav posao... I najgore u svemu tome je, on izgleda srećniji od tebe... Zato što ti ne umeš da se obuzdaš, da kaže dosta je, uvek hoćeš sve više i više i naravno da si onda nesrećan, pa nisi ti jebeni šeikov sin na kraju krajeva, da imaš sve što se poželeti može...
Nikad nećeš odrasti, mali veseljače...

Fraza koja opisuje izuzetno glupu osobu koja ima potencijal samo za alkohol.

To je ona pojava o kojoj ne želite ama baš ništa da znate, a kada se ona osmeli da uđe u vaš život kroz prozor, ne ostaje vam ništa drugo sem da se lagano udaljite iz sopstvene kuće.

Nešto što ne smeš shvatati previše lično, jer ti u suprotnom može doći glave...

Veoma los nacin da saopstite sinu da se razvodite.