Ono sto otkrijes po zavrsetku ispitnog roka. Bilo da je nocni ili svakodnevni.

Ono što otkriješ nakon što ti se pokvari kompjuter.

Ono što čoveku prođe dok čeka da počne da živi k'o čovek.

Ako ne najpoznatniji onda svakako najplodniji romanopisac. Kvantitet na uštrb kvaliteta. Većina dela su mu obično sterotipno smeće, puno opštih mesta i psihološki neuverljivih likova. Ponekad, ali jako retko, ubode i neku dobru priču.
Stvara na svim svetskim jezicima. Sudeći po tome kakva su mu dela na srpskom jeziku, bolje da ga nikad nije ni naučio.

Dođeš sa posla koji se plaća 2000 evra kućici od 300 kvadrata u predgrađu, gde te čeka anđeo od žene, koja ne samo što je lepa kao lutka već vam se poklapaju i ukusi, interesovanja, snovi. Troje predivne dečice viču "Tata!" i grle te, dok ti se žena smeši sa praga, a iz kuhinje miriše savršen ručak.

Odlična stvar ali ne stoji baš svakome lepo.

Sasvim normalna stvar za ljude u tridesetim, sudeći po američkim sitkomima.

Curriculum vitae, al`po srpski.

Живот је једна игра која нема смисла, у којој те експлицитно вређају и плагирају, неквалитетно осмишљена а често и јако дегутантна.

Пут у познато кроз непознато.

Изашао је из фабрике сав леп, 'умивен' и миришљав. Купили су га на акцији у локалном мега-маркету. Чекао је да се потроши течни сапун и да га изваде из полице и поставе на почасно место. Чекао је својих "пет минута".
Напокон су почели да га користе. Редовно. А он се трудио да мирише најбоље што може и да детаљно уклања прљавштину са руку корисника.
А онда је полако испод њега почела да се накупља нека слузава маса. Питао се шта ли је то. Количина слузаве масе је непрекидно расла. "Да ли ја то болујем од неке ретке болести?"... Постао је хипохондар. Од бриге и сикирације постајао је све тањи и тањи и све депресивнији... Чак су и почеле да му расту длаке тамо где то није предвиђено... Његов живот се полако гасио...

На крају га више није било довољно да служи сврси па су га власници бацили у једну поломљену пластичну кутију за сапуне где скупљају старе сапуне за случај економске кризе...

Kasno izvađen metak.

Шта је поклон? Ствар коју ти неко уручи, без неког специјалног разлога. Добро, можда си заслужио, можда си био добар, можда си превео баку преко улице па ти је оставила стан јер нема коме другом да га остави, можда једноставно добро јебеш... Али можда је то све и случајно. Постоје они срећни људи, који не морају да мрдну прстом, а неке ствари им саме долазе под ноге. И то не било какве ствари, него најбоље ствари. Е па тако, сматрам да нам је живот поклоњен, а у следећим реченицама ћу и аргументовати своје мишљење.

Био си један од неколико милиона сперматозоида који хитају ка јајној ћелији твоје биолошке мајке. Зајебао си их све, закачио си се, примио се, и после 9 месеци заплакао. Мораш се сложити да си победио завидан број других потенцијалних људи. Ево овако, узми на пример ову нашу државу, то је тај неки број око седам милиона, и замисли да си толико људи зајебао! Леп осећај... Топло ти је око срца сигурно, јеби га, и треба. Имаш проблеме? Имамо сви, али ајде да пробамо да их заборавимо, решимо и потиснемо. Немој само да кукаш.

Слушам пре неки дан, откривена нека нова планета на којој је, тврде научници, могућ живот! Ајдееее... Не видесмо тог живота, а толико се прича о њему. Јеби га, није свака планета привилегована да на њој биљка постане риба, риба гуштер, гуштер мајмун, а мајмун да се исправи на две ноге и постане разумно биће. Јеси мајмун, па шта, сви смо? Не дозволи да те то бедачи. Замисли колико је милиона планета у Свемиру, неке никада неће бити ни откривене, а ми смо, да се тако научно изразим, за сада једина планета на којој постоји живот. Јеси се замислио? Јеси сигурно. Јел ти бар сад мало боље? Слушај сад...

Замисли да си се ти у микроскпском облику, закачио за јајну ћелију неколико векова пре него што је то стварно било. И сад си неки просечан коњушар. Радиш двадесет два сата, она два сата спаваш на слами. Некад бич уместо коња распизди тебе, немаш где да се жалиш, нема судова у овом данашњем облику, парнице не трају вечно, газда одлучује у секунди. Е то ти је за све оне моменте кад се буниш да ти је на послу лоше, да те израбљују, не сматрају озбиљлно и мисле да си животиња. У праву си, и јеси животиња, али како рекосмо прво си био биљка.

Тешко иде учење? Једва спремате испите, а? Јесте, тешко је, то су те муке студентске, факс кад завршите све сте завршили. Знам да вам ова реченица значи, али једноставно није истинита. Замислите петролејску лампу како баца једва видљиву светлост, а ви пишете семинарски налив пером. Онда вам се у тако мрачној соби приспава, па проспете мастило, и све опет. Данас копи-пејст, увезем неколико сличица, потпишем се, иштампам и носим, предајем, полажем. Али да, наравно да је тешко, кад не знамо за теже. Наравно да су наше муке најтеже, јер су наше. То је мало себично понашање, мисли о томе...

Поклону се у зубе не гледа? Како бре? Ако ја сматрам да ми је живот поклоњен, а мој зубар Жељко гледа моје зубе, значи да је и та реченица лаж. Сервирана од неког шатро паметног народног мислиоца, и провлачила се неколико стотина година све док неко није размислио о томе, и схватио да све није баш тако као што се прича. Јеби га старче, прича ти пада у воду. Имамо разум, и то нам је поклон, можда би и даље ишли на четири ноге да еволуција није одрадила своје.

Нормално да ово време носи и неке нус појаве које нису баш толико прихватљиве, али јеби га, хајде да их не гледамо! Жалиш се што на телевизији приказују само певаљке и неки "џет-сет". Јел те бре неко бије по ушима да то гледаш? Узмеш књигу, прошеташ поред реке, пљунеш у њу, ако те то испуњава. Немој да пљујеш по стварима јер је модерно да пљујеш по њима, ако то радиш имај чврст разлог. Дакле, ако ти се нешто не свиђа, немој ни да га радиш преко курца, само зато што је модерно. Треба да те боли курац за мишљење других људи, осим мишљења оних до којих ти је стало, и за које знаш да се не понашају како ветар дува. Слушај оне који су били уз тебе када си се набоо на комшијину ограду, дупетом, и имао дванаест шавова. Они су такође били са тобом и у ситуацијама када је било лепо, тада су били ту и ови други, лажњаци. Али пошто човек потискује неке ружне ствари, он се неће сетити да у тим ситуацијама лажњака није било. Зато премотај филм, имаш ту могућност, и видећеш да кварњаци нису били ту када су били најпотребнији. Они су ту да те тапшу по рамену, смеју ти се кисело, и да си ти ту када им будеш затребао. Кад одрадиш све због чега биствују у твом кругу, нестаће, па ће се вратити да обришу под са тобом и да те третирају као обичну крпу.

Постоје и ти неки лошији аспекти живота, али ниси могао да бираш. Ако си живот добио на поклон у тој лепо упакованој кутији су морала да буду и нека срања. Труди се само да гледаш другим очима, да их не примећујеш, а да примећујеш неке мале ствари, које су уствари највеће. Све остало је небитно. На крају ћеш то и схватити.

Како си дошао на овај свет, тако ћеш и отићи са њега. У кутији! Неко у мањој, неко у већој, али то не значи да је већи човек, само да је више јео. Нема ни ту правде, можда ће стока заузети два пута више земље него ти. Туп ударац грумена земље о кутију биће исти за све. То ће бити крај. Ниједан поклон не траје вечно.

Odeš u birtiju i napiješ se od pive koj košta 1,2 KM, a onda odeš u fensi klub i piješ jedan viski tri sata!

Dobiti doživotnu robiju.

v jczaku

Nekome majka, nekome maceha a nekome bogami ni dalji rod

Izuzetno prost pojam koji ljudi svojim prekomernim potrebama suvise komlikuju !!

kad ti u novembru isključe struju i fiksni telefon pa si hteo-ne hteo prinudjen da živiš kao amiš bez svih blagodeti 21og veka.

Стари добри позив на журку, у кафану... Генерално у добар провод.

Forma duhovnosti naročito izražena kod prosečnog radnika.