-Brate, obrati pažnju na ovog,čovek ima ženu ,para, besna kola, radnju, mora da je neki tatin sin rodjen sa srebrnom kašikom u ustima.
-Milane,ne lupaj!To je Deki čovek je sve sto ima sam stekao,matorci mu poginuli u saobraćajki kad mu je bilo 3 od tad je rastao po domovima za nezbrinutu decu. A sad, vidi čoveka, uspeo u životu,samo što je njega život mazio ko čelična četka sve je sam morao da stvori.

-Ummmm uffff ummm ćero, kako si opravila ove kolače.. Uuuu nema tatina duša je prava domaćica!
-Xixi, pa hvaaalaaa tajoo, super su za prvi put.
-Ma kakvi prvi put bre, bolji su od kupovnih. Vidim ja ti spremna za uda... khkhkhkh arrgghhh bljuv
-Hiiiii kuku crni tajo šta ti joj kuku mene jaoooj?
-Ma naleteh na nešto malo, a oštro jebo majku, pa se zaglavilo.
-Izviiinii. To mora da je onaj nokat što sam polomila kad sam mesila testo.

- Je li Milovane, nauci li ti onog tvog malog pameti?
Bre uvati mi mačku za rep i umoči u ulje od motora što je onomad Cole menjo na Varburgu. Jedva sam je prepoznala mica moja...
- Ćut bre, ko da je tvoj bolji,
jučer sam ga more vido ukrade iz prodavnice kinder jaje, metnu ga u džep i opiči ne vidiš ga.

Zoran Đinđić:
Život je čudo, dato nama...

Dakle, pare ili život?

- Si vid'o Mileta majke ti? Akademski čovek post'o! Sve kulturica sa Miletom, hoće da mu sredi nešto u marketu da šljaka.
- Pa normalno kad je gulio sedam godina u buvari, popušio kurčinu života i sada niko neće da ga zaposli jer mu je dosije kao ruski roman.
- Pa jebiga, život ga je naučio, ta lekcija se zauvek pamti.

Miloje krenuo na put. Imao je para do Austrije. Nađe on posao, da pere neke sudove. Radi 12 sati dnevno. Onda tako umoran krene ka svojoj maloj papreno skupoj sobici, i na putu ga uhvati nostalgija, pljune on nasred ulice. Osećao se i dalje kao Srbin, na privremenom radu tamo. Krenuo on da zarađuje, unapredio posao, počeo je da šeta kučiće nekih austrijskih grofica. Srete on svog zemljaka Stanoja, u glavnoj ulici, šetaju se oni tako, setiše se svoje domovine i krenuše da plaču. Rekoše obojica: "Pu jebem ti ovaj život!" i izbaciše svoj nakalemljeni šlajm po austrijskom asfaltu.

Dovede Miloje i porodicu tamo, uze malo veću garsonjeru, poče da radi selidbe. Kupio je džipa, o kome je toliko sanjao, kada je spavao na kariranim stolnjacima u kafani kod Žole. Jeli su konzerve ali su se spremali za put u Srbiju. Svake godine su uzimali druge automobile, i dolazili njima u selo. U zavičaj. Kako se za dobrim konjem prašina diže, seljačka znatiželja je proradila kod meštana. Pa pomisliše da se Miloje dobro snašao kad uvek dolazi drugim kolima, ne znajući da je to rentirano. U raznim marketima, iskupova poklone za svu rodbinu, čak i onu koju nije poznavao pre odlaska. Bahatio se, svrati kod Žole, plati piće za celu kafanu, a notorni alkos koji je postao inventar u kafani prokomentarisa: "Jel ovo onaj Miloje, što dolazio na slavu kod mene da se najede za nedelju dana?" Dobi samo prećutno klimanje glavom kao odgovor.

Vrati se Miloje u Austriju, uzeo nekog novog džipa, ali je i dalje jeo konzerve. Jedan dan vozi on tako, i vide Stanoja, otvori prozor, na dugme, pljunu, i svirnu mu! Pozdravi ga i ode. Zaboravio je na svog druga. I tako je u tom začaranom krugu živeo nekih 40 godina. Umro je. Zakopali su ga u onoj zemlji koju je pljuvao. Posle nekoliko godina, pored groblja prođe mladi čovek koji je pošao u tuđinu da zaradi hleb, džipa i konzerve. Povuče šlajmaru iz pluća i zviznu je na travu, iznad koje je pisalo: Miloje Životić 1956.-2009. veliki boem, čovek i majstor.

Kume, al` te sere trojka, u pičku materinu.
Šta da ti kažem, bio je jedan bolji od mene, ali on je umro.

Prenosi se seksualim putem

Primer 1:

More, ludilo, ekipa se sprema za izlazak. Dogovoren je izlazak sa devojkama sa plaže i kreće se po njih. Problem - obojici se sviđa ista devojka. Prvi od njih dvojice (Stanko) osim što bolje izgleda i vozi auto seo je devojku koja se obojici sviđa pored sebe. Ovaj drugi (Vlada) besan, smišlja kako da se prvom posere u život.
Vlada: Batice izvini što sam ti potrošio svu vodu pa nisi mogao da se okupaš posle plaže.
Stanko pojačava muziku i skreće sa teme.
Vlada: A kako ti je legao onaj luk što si večerao, ja baš nisam hteo da ga jedem.
Stanko nastavlja da ga ignoriše.
Vlada: Batice samo da te podsetim da ti je žena rekla da kupiš pampers kad pođeš kući.
Stanko: Pa dobro, dokle ćeš više da mi se sereš u život

Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...

A: Sinoć sam prišao nekoj ribi, video sam da mi je davala signale cele večeri.
Brate, morao sam prvo častiti sve njene drugarice, a posle smo izašli napolje i otišli da prezalogajimo nešto. Sve me to izašlo ukupno preko 20 evra, da bi ona na kraju rekla da ima dečka i krenula da mi se smeje.
B: Au, brate, koji si jadnik...hahaha
A: Šta ti pričaš? Nisi ništa bolji. Sećaš se onda kad si onoj tvojoj kupio 101 ružu i zlatnu narukvicu, a posle saznao da se jebe godinu dana sa onim bilmezom, a tebi nije dala ni da je gnječiš preko odeće.
B: Ne spominji mi to!

-Ivana je kao i većina njenih drugarica sa 16 godina volela da izlazi,da se druži,a naročito da igra.Bavila se plesom od malena,pa sve do trenutka kad je njen otac odlučio da prestane sa tim jer su kostimi za ples takvi da odaju golotinju,a isuviše blizak odnos plesnih partnera inicira seks.
-Ubrzo sa zabranom za ples,usledile su zabrane izlazaka.Prvo je počelo sa vraćanjem iz hodnika da se presvuče jer ne može u suknji napolje,vide joj se noge od kolena do članaka(dovoljno za muške perverzije) i zahteva da skine svu šminku pre izlaska.Bilo je tada suza,poštovanja tih zahteva ali i izlazaka u grad.Onda su počele priče da je kraj opasan,da otac mora da dodje po nju.Usledile su i priče da su muškarci svinje i da samo hoće da je iskoriste.A sve je to dolazilo iz usta njenog oca,u to vreme sveže optuženog za seksualno uznemiravanje koleginica na poslu.
-Uskoro je Ivana počela da se kreće na relaciji kuća-škola i obrnuto.Prvo je svo svoje slobodno vreme spavala,a onda je počela da čita.Čitala je sve redom od klasika do jeftinih ljubavnih romana.U medjuvremenu se srela i sa nekim religioznim temama.Uskoro je odlascima u školu pridružila odlaske u crkvu.Ujutru,tokom dana,predveče,svaki vikend,svaki praznik.Odobreno joj je da ide u crkvu.Nosila je duge suknje,velike marame i video joj se samo deo lica.Bog je postao jedan od aktera njenih razgovora.Svaka druga rečenica je bila ''Bog sve vidi i on će rešiti sve nepravde,sva zla,ili kazniti one koji to zaslužuju.''
-Počela je skoro sve da proglašava za greh:alkohol,duvan,ljubav i seks pre braka,lep obrok,čak i smeh i pričanje glasno.Muzika je postala satanska a igranje direktan poziv na greh.
-Prijateljski saveti nisu pomagali;a i kako bi-sve drugarice su se u njenim očima pretvorile u bludnice.Potrajalo je to godinama,nastavilo se na fakultetu.Tad je na red došlo biranje muža.Morao je biti Božji čovek naravno.Završila je fax u roku i udala se za popa.Govorila je da je to njen jedini i pravi put.

Gde je to ostao put one vesele i druželjubive devojke koja je volela igru više od bilo čega?Na kojoj stranputici je ostala devojka koja je sijala u trenucima dok se gledaocima vrti u glavi od njenih okreta i vrtoglavih potpetica.
Ponekad mislim da je ta strast za igrom i životom nije napustila,već da je dobila drugo ime i drugi hram.Izgleda da je bilo lakše prihvatiti da je igra greh nego se izboriti da postane životni put.

Laki:”Batice, Ljuba je pre 2 sata rekao da dolazi za pola čuke! Poznajući ga, ne bi me čudilo da ga nema još ceo sat.”
Srki:”Brate, njegovih pola sata, nečiji ceo život!”

-Neki debil mi je silovao drugaricu. Idem sad da mu malo skačem po lobanji, napravim pire od mozga, izbodem ga lemilicom i generalno ga pretvorim u bezobličnu, izlupanu masu nesposobnu za išta sem vegetiranja i dijalize.
-Nisi ništa bolji od njega ako uradiš to!
-Jesam, i te kako. Evo, uzmimo za primer podatak da ja nikada nikoga nisam silovao. To me automatski čini boljim od njega, zar ne? Šta više, smatram da ću tim svojim postupkom u znatnoj meri doprineti ovom društvu, efektivno sprečavajući jednog bednog siledžiju da više ikada ikome naudi, bilo fizički (kolena, laktovi i genitalije pretvoreni u tečnost), bilo verbalno (zubi odstranjeni u cilju pravljenja trofejne ogrlice). A sad me izvini, idem do šupe po let lampu...

-Nek ide život!- reče Hamlet, zgrabi Ofeliju za ruku i zapali za London na veliku radost Klaudijevu (koji umire dve godine kasnije od srčke na veliku radost Fortinbrasovu). Hamlet i Ofelija živeli su srećno do smrti u poznoj starosti, okruženi razularenom dečurlijom koja im je pojela džigerice.