Komanski mada vishe Rastafara sleng......ovo znachi na fin nachin reci
popushi ga.....
Vrlo funkcionalan način izbegavanja torture saobraćajne policije.
Sačuvati 5-6 već ispisanih kazni i potegnuti ih kao odbranu od saobraćajca.
Pa dokle ja, majku mu? Jel se još neko vozi ovim putevima? Samo mene zaustavljate, zar ja od moje sirotinje da izdržavam celu Srbiju?
Pa jel vidite ko sve vozi i šta voze?Što samo mene?!?!
Osoba (Batica/Bičarka) čija pojava toliko zrači da bi se aktivirao i Gajgerov brojač.
Uglavnom zrače svojim iritantnim ponašanjem u kombinaciji sa jos žešćim izgledom.
Neverovatno iritantni batica ide u susret dvojici ortaka, prolazi pored njih.
Ortak 1: (ha, ha, ha,) Videli ti ovog baticu?Koji zrakač!
Ortak 2:Ma pusti ga zrači više od 3. reaktora u Fukušimi.
Dramski obrt na horizontu događaja. Obrtna tačka u kome se subjektu dotadašnjeg razgovora linearno nakalemljuju gresi i spočitava sve ono što je oratoru zasmetalo u postupcima persone IKS o kojoj se vodi reč.
Zgrada opštine u Nišu, red ispred poreskog. Dva sredovečna Srbina bistre politiku.
- Nema ništa od ove naše zemlje, ovo je javašluk opšti, ne zna se ko pije ko plaća. Pa pogledaj prijatelju, na pedes čoveka jedan radnik. Siroma' ne zna de udara od papiri.
- Sad će ova druga da dođe. Završila joj se PUŠ pauza pre deset minuta, ako me razumeš, he he he.
- Ma nema tu, da nije kasnila ti deset minuta, ne bi bio ovolki red. Ja kad sam bio u Nemačku, tamo sve lepo, ne ko ovde. Lepo imaš kabinu, iznad svetlo svitka crveno kad ima neko, zeleno kad prazno. Sve to Švabo uredio, a ovi naši samo pričaju, sve isto od devedesosme.
- Ma država nam pred bankrot, ja lepo kažem... uuu, vidi Žare ovu ispred što prolazi. DOĐI DEDI.
- Uuu, krsna slavo... legla bi mi ko vinjak na šte srce. Ma nema ništa od ovu državu, evo ovaj Vučić priča će smanjuju plate. Pa ako nek smanjuju, al ČEKAJ BRE PRIJATELJU, ako će već smanjuješ daj svima linearno svitni, a ne ona pornićarka od ministarke pet radna mesta da ima, da primaju svi po pecto iljade a narod nema leba da jede. Svima nek skine po trijes posto, svi govna da jedemo tri godine, al da izađemo iz krizu.
- Ee, pa da bude ono, taman naučismo konja da gladuje a on lipsa. Ne ide to tako...
- Ma gde ne ide...
Recenica koju uz dranje izgovaramo kada naš igrac na PES-u pogreši , iako znamo da smo u stvari mi krivi mi se ipak pošteno izderemo na naš cenjeni monitor .
Poluilegalni časopis koji je izlazio za vreme Slobe i Đinđića.
Krasile su ga kontra na kontrinu kontru stav prema vlast, crnohumorističko satirične priče i ilustracije i neviđeno dobre fotomontaže najviše političara i njima sličnih.
Jednog dana je samo nestao zajedno sa predmetima svojih šala i ušao u legendu.
Nijednom političaru nisu ostali dužni.
Uzvik koji predstavlja inicijalnu kapislu za početak nereda i prekid utakmica nižih rangova takmičenja.
Dragiša je veliki ljubitelj fudbala, nekadašnji fudbaler lokalnog seoskog kluba, koga u selu od milošte zovu Šestić i koji je redovan na svakoj utakmici. Sa njim su uvek njegovi nerazdvojni drugari iz mladih dana, Radovan i Stanoje.
60. minut utakmice, domaćinu je potrebna pobeda, jurnuli svi igrači domaćih na protivničku polovinu, golman domaćih stoji skoro na centru da pokupi neku ispucanu loptu i vrati je pred gol gostiju. U jeku najjačih napada domaćina gosti ispucaju jednu loptu koju prihvati negde na centru napadač gostiju i kreće brzo ka golu domaćih. Golman domaćih se brzo vraća u svoj šesnaesterac, a Dragiša ustaje i viče: "Opsajd, bre, sudija! Opsajd! Si ćorav, bre!"
Svi ostaše ukopani na terenu osim napadača gostiju koji zaobilazi zbunjenog golmana domaćih i daje gol, a sudija pokazuje na centar. Gosti se onako stidljivo raduju, a Dragiša, iako ofsajda nije bilo jer je gostujući igrač bio na svojoj polovini, skače i počne da urla: "Uaaaaa, sudija! Lopoviiii! 'Oće nas pokradu! Bijo je opsajd, bre! Jebem ti ja, sudija, mater onu lopovsku! Drž' sudiju! Radovane, daj onu vrljiku! Sa' ću ja da mu pokažem!"
Uleće Dragiša sa Radovanom i Stanojem na teren, a sudija poče da beži. Dragiša dolazi i lupa ćušku napadaču gostiju. Prilazi štoper gostiju Mika Robija i udara Dragišu, a ovaj od udarca pada i viče: "Kuku! Ubi me čovek! Ljudi, ovi došli da nas pokradu još nas i biju! Pomagajte, braćoooo!" Svi navijači domaćih ulaze u teren, počinju da jure gostujuće igrače koji beže na njive i livade pored terena, delegat i pomoćne sudije su se popeli na drvo pored korner zastavice, a Dragiša, Radovan i Stanoje nastavljaju da jure sudiju koji je pobegao u kukuruz. Posle petnaestominutnog vijanja, uz Dragišine psovke sudiji što je priznao "go iz opsajda" i plus što mu je sve kukuruz izgazio dok je bežao, nekako uspevaju da uhvate sudiju, da ga prebiju k'o vola u kupusu, a onda ga i uspešno ubede da poništi gol. Posle ubeđivanja vode ga do česme da ga umiju i sudija se vraća nazad na teren.
Epilog: Gol je poništen, gostujući igrači odbijaju da nastave utakmicu, delegat odlučuje da se meč prekine, a okružni savez donosi odluku da se utakmica registruje službenim rezultatom 3:0 za domaće jer su gosti napustili teren u toku igre.
Čovek bez duše, morala, milosti.
Pokvaren toliko da mu se bolest prenela i na koske, jer je ostatak njega istrulio.
Lečenje pokvarene koske
- Uzeti malo cijanida i oralno uneti u pokvarenjaka pa zaliti s deset litara neke baruštine.
Pošto je pokvarenjak zajeban za lečenje i imun na lekove, postupak ponavljati nekoliko puta u toku dana.
Kad cijanid krene da deluje, u pokvarenjaka postepeno dodavati domestos strong, wc kiselinu i bornu kiselinu.
Ako se koska izlečila, super, a ako nije, nećete imati posla oko sahrane bolesnika jer to znači da se istopio i nestao sa lica zemlje.
Crko dabogda.
Jasno stavljanje do znanja da od "Hvala", ne postoji nikakva korist.
- Razredna srećan rođendan!
- Hvala deco!
- Šta bre hvala? Daj pare! (čuje se iz pozadine)
- Donela sam vam kolača!
- Šta bre donela? Daj pare!
- Markoviću napolje!
Retoričko pitanje srpskih nacionalista koji sa ovim upitom amnestiraju zločinačku politiku Slobodana Miloševića.
Reči bez kojih u današnje vreme na Balkanu nije moguće voditi normalan razgovor.
Urlik. Kad posle sat - dva na Vuku ne uspeš da sastaviš dve suvisle ideje i tek onda izmožden shvatiš da je neko u susednoj ostavio uključen TV sa glasnom muzikom plemena Mbve iz oblasti Bvana.
Upitna rečenica kojom počinje (uglavnom) svaka tuča.
Česti trenuci u kojim shvatimo kolike smo sirovine, i koliko smo daleko od civilizovanih i kulturnih naroda.
-Bacanje obruča za koš u kontejner za plastiku
-Mrtvi prasići koji plutaju po reci...
- i još mnogo primera u knjizi "Da komšiji crkne krava"
Rečenica koju muški deo populacije sluša prvi period (bar 20 godina) života.
Drugi period (opet bar 20 godina) života je izgovara svakog drugog dana sinu koji životinjski grli jastuk i balavi ga.
Treći period (od 50te pa nadalje), izgovara svom olabavljenom palamaru, plačnim glasom, u situaciji kada treba da bude krut.
Izraz kojim se izražava velika rados i iznenađenje usled neočekivanog susreta sa poznatom osobom koju dugo nismo videli. Pominjanjem majke u ovom kontekstu pokazujemo kako vrlo cenimo dotičnu osobu.
Čes odgovor osobe kojoj je ovo rečeno bi glasio: de si ti majke ti ga spalim?!
Vaša reakcija kada vas neki ker iz mraka prepadne svojim lavežom.
Prva stvar koju ćemo reći pošto nas neko dobro isprepada.
Napadni ga, ne daj mu da prođe. Koristi se najviše kada gledamo reprezentaciju na prvenstvima ili klubove kada igraju sa nekim manjim ekipama, a ne trude se puno. Obično su u pitanju fudbal i košarka.
-Mile: Ajde bre grizi ga tu, ima još 10 minuta do kraja!
-Đole: Ma invalid je to, boli ga kurac, važno da prima platu.
________________________
-Mile: Jao, faul u napadu.
-Đole: Pa kad ih ne grizemo dovoljno, nego puštamo da nas prolaze.
Četiri reči zbog kojih mnogi koji ne shvataju ozbiljno postupak dobijanja američke vize grdno zažale.
