https://carlsbadconcretepro.com/

Davno proslo vreme. Naravno da su suvisni danasnjim klincima koji sve informacije o drustvu dobijaju direktno online, koji jedni drugima mogu pisati stihove po wall-ovima, koji slike upload-uju i s mobilnog umesto da ih lepe u tamo neke raskupusane sveske koje mirisu na uspomene.
A nekad nije bilo tako. Nekad je leksikon bio nacin da se pokaze koliko ste cool (i to u doba pre nego sto sam ja cula za rec cool). Bilo je bitno da li ce vam i po kom redosledu neciji leksikon doci u ruke, kome cete se vi upisati u spomenar i po cemu ce se vase upisivanje razlikovati od drugih. Od nas, klinaca bez izgradjenog ukusa zahtevalo se da izrazimo svoje misljenje o muzici, filmovima, poznatim licnostima, drugovima i nastavnicima. Hvala Bogu, uvek su postojala ona najkulja deca u odeljenju koja su imala satelitsku, pa samim tim i MTV, ili ona sa starijom bracom i sestrama koji bi im preporucili neku gotivnu grupu (muzicku grupu, vise to nije prva asocijacija na ovu rec), pa bi se oni prvi upisivali. Nakon toga, svi mi naredni bimo tvrdili da slusamo Spice Girls, Backstreet Boys isl...Neki su slusali i Dzeni Ferlopez i slicne. Istina, sa 5 god, svi smo mi slusali Cecu, slusali smo je i sa 20, ali sa 12 nije bilo mesta za nju u nasim srcima. Ne, mi smo 'slusali' neke grupe ciju ni jednu pesmu nismo znali, ali smo (hvala 'Huperu' i 'Bravu') znali sve traceve o njihovim clanovima i lepii njihove postere na zidove.
Bilo je tu i pitanja tipa u cemu spavate, i nije dolazilo u obzir da izjavite da furate pidzamicu sto vam je baka kupila za rodjendan. Cetrnaestogodisnjakinje su tvrdile da spavaju u tangama i brusu (iako jos uvek niu posedovale ni jedan slican komad garderobe), a njihovi skolski drugari su pajkili u boksericama.
Nezgodne situacije su nastupale kad bi neko od profesora poludeo sto se upisujemo na casu, i tad bi usledilo otudjivanje leksikona sto je cesto imalo negativne posledice na nas uspeh u skoli (Pitanje: sta mislite o nastavnici srpskog? Odgovor by Sanja: smuci mi se kad je vidim! Srpkinja u tom trenutku otudjuje leksikon, pocinje da ga prelistava, zgranuto gleda u Sanju i kune joj se svim svtim da joj ona petica nece ostati za polugodiste.)...
Pitanje o najboljim drugovima i drugaricama je tek bilo hit. Ne znam nikoga ko nije imao bar 12 najboljih drugarica i 10 najboljih drugova. Naravno da je definicija najboljeg druga tad bila 'osoba s kojom blejim na odmoru'.
Ko danas bez blama procita svoja upisivanja, svaka mu cast. Predivna uspomena na predpubertetski period zivota.

Tip džointa smotan u dve rizle (bolje reći, jednu i po rizlu). Rizle se spajaju tako što se lepljivi deo jedne nalepi na kraj druge tako da izgledaju kao ćirilično slovo Г (otuda i naziv gegara), i zatim se višak papira sa strane otcepi, da bi na kraju ostala jedna produžena rizla. Obično je potreban ceo ket sa dodatkom duvana da bi se gegara napunila, i njena konzumacija dovodi do velikog užitka kod svih članova okupljenog orkestra.

Amaterski fotograf iz SAD-a koji je preko noći postao veliki ložač mase. Takođe čovek koji je napravio prvi korak u stvaranju Fotošopa. Fora je u tome da je on na jednoj svojoj fotografiji primetio nejasnu siluetu njegovog mrtvog rođaka, ali je provalio da je slučajno stopio sliku svog rođaka sa svojim autoportretom. I tada je dobio ideju. Tako je jedno vreme ložio masu (primenjujući isti taj postupak), a jednom je tako naložio i udovicu Abrahama Linkolna. Međutim, ljudi su ga provalili zato što su na slikama primećivali sve više i više živih osoba i Mamler je na kraju optužen za prevaru.

Širom ove naše Planete na koju imamo čast da smo osuđeni, odomaćeni naziv za antidepresive. Opšteprihvaćen i pomalo duhovit eufemizam za vrstu lekova čija svrha, doduše, nije nimalo duhovita ali je zato urnebesno uzaludna. Uglavnom, ono što apoteke u Srbiji najčešće NEMAJU a kafane rado ZAMENJUJU.

Jebiga. Razboli se čoveku duša, ispuva se k'o paradajz iz staklenika kad ga bocneš viljuškom i ne možeš je više napumpati u prethodan oblik pa da ga jebeš. Uplaši se, šta li, pokunji i sakrije u najmračnije kute ljudskog tela i neće odatle da izađe ma šta god joj radili. A čovek, šta će, pokunji se i on i pobegne sa reflektora Života, gorko žaleći što je tu ulogu uopšte i prihvatio da igra. I desi se ono najgore - ostane, siroma', sâm sa sobom. A nema ničeg goreg, dragi moji, nego kad čovek ostane sâm sa sobom. Jednostavno, nije za to stvoren i gotovo. Bolje bi mu bilo i da je u zatvoru, okružen najgorim otpadnicima od društva, neg' tu gde je sada, okružen samim sobom. Zaokupi mozak svim nijansama crnih misli i "ode u kurac" - što bi rek'o naš narod - odakle povratka nema redovnom autobuskom linijom ili crvenim cipelicama Doroti Gejl.

Elem, zabrinu se majka, otac, baba, muž/žena, prijatelji, uža rodbina ( jer neće da šire )...Naposletku i komšije počinju da primećuju promenu u, inače, "tako razdraganom držanju". Sumnja se u početku kolektivno na promenu vremena, pokvaren stomak, ljubavne jade ili na neku od kombinacija istih, tumače se simptomi i ovako i onako, pljušte saveti sa svih strana, svi bi da pomognu kako znaju i umeju. Onda se seti neko pametan da zovnu doktora. "Ma, šta oni znaju?!" - dovikuje rendom osoba sa dobronamernim izrazom lica - "Još će da nam našeg/našu...proglase ludim/ludom, pa kako ćemo onda od stida na ulicu?!". Ipak, u najvećoj tajnosti i sa kvalitetno osmišljenom pričom za ljubopitive interesente, mučenika ili mučenicu odvode kod "lekara za glavu", razbijajući tako stari porodični tabu o nekakvim padovima sa šljive čukundede Gvozdena od pre skoro jednog veka.

To cenjenog drmr-a, međutim, nimalo nije interesovalo. Susrevši se sa "bolesnikom" i revnosno pribeleživši njegove reakcije i sopstvene konstatacije na neko blokče, on nakon par minuta dolazi do jedinog mogućeg rešenja koje je u korelaciji sa količinom znanja stečenog nakon 15 godina studiranja Medicine i još toliko radnog iskustva sa "najgorim slučajevima" - TABLETE...

Nekad bio pojam vezan isključivo za naučne radove, eksperimente, obrazovanje i istraživanje. Danas je prva asocijacija pri pomenu laboratorije, mesto za proizvodnju narkotika.

Neugodna situacija u kojoj vas boli čitavo tijelo. Bilo da je to posle sinošnje pijanke, bilo da je posle prve partije fudbala sa ortacima, nakon više od godinu dana, bilo da je posle kvalitetnog seksa, bilo da je posle nekog fizičkog rada.

Slomljeni, sažvakani, pljunuti nazad pa ponovo slomljeni osjećaj.

Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.

Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.

Ono što neki ljudi imaju urođeno i što zasigurno znači da će postati programeri. Pojam "cerebralni" odnosi se na mozak, a "algoritam" na poremećaj isuviše logičnog rešavanja nekog problema.

Ono što kažemo nekome kad nas smara preko telefona, pogotovo ako se pomene vraćanje novca u razgovoru. U zavisnosti od toga gde ste, može se upotrebiti kancelarija, kladionica, tuš-kabina (da, ima ljudi koji i tu vode razgovore!), naravno, ulazak auta u tunel nije u opciji, iako je i to sasvim providno.

U današnje vreme za profesore je bolje da je ovo za njih samo metafora.
Više im se isplati da "pošteno" rade svoj posao, primaju platu, imaju letnji raspust, pustaju slabe đake da prolaze i da ih boli uvo za sve, što naravno nije etički al' šta je tu je.

Rečenica koja je majka sarkazma. Retoričko pitanje Dragiši Biniću,Lei Kiš ili pak drugim "visoko" intelektualnim i inteligentnim bićima. Pitanje može da posluži i kao uvertira u neku psovku ili u još neki dublji sarkazam.

Leto, prešlo preko polovine, terena.

Popio si neku sitnu uvredu, ispao si magarac, svi su bili protiv tebe u jednom trenutku a znaš da si bio u pravu ili si bar tako mislio, zabolelo te to, ostavilo trag a sasvim neka nebitna stvar, dobri si ti to drugari, nema tu zle krvi, al eto jednom, nešto bio težak dan, svi uskurčeni, i ti isto, i plop, nešto je krenulo, nešto se odvrnulo, ušao je đavo u srce Judi, kom Judi, ko je izdo, ne znam dijete, ali krenulo je, tako sitno, gotovo neprimetno, neka grudva je krenula padinom da raste, spremaš osvetu, postaješ zao i erik katmen, spremaš prefinjenu osvetu, sećaš se kad ti je on dao korektnu zazu a zadržao elitni sweet za sebe, ovaj drugi kad te pištoljem na metkiće pogodio u čelo namerno, a ovaj treći da ti nije bacio loptu kad si bio sam, a eto imaš tog brata od tetke, igrao u Zastavi, mlađe kategorije, visok taman da niko ne mož da ga čuva, sa dve fore sa tri treninga, roling radi bez greške i apsolutno nepotrebno, dovodiš ga i kažeš pederski e mi imamo trojku, priključivši nekog nebitnog lukovskog kao trećeg i kreneš, deljete redom, vidiš im namrgđene face, uživaš u pobedama koje se ređaju 21:13, 21:15, 21:11, ne mašiš ni ti, svi u protivničkom timu nadrndani samo što ne izbije svađa između njih sve dok... posle pete pobede ne vidiš da se mire međusobnom mržnjom prema tebi.

Eto, ispuco si svoje, osvetio se, bilo ti je slatko, oni odlaze da kupe piće, sok se još pio tada, step, frutela, ili otrov treći neki, a tebe ne zovu, čak i Lukovski ide s njima a ti ostaješ sa svojim bratom od tetke da mu dodaješ loptu da se on iživi i zakuca pedestri puta na vašem trošnom košu gde su iza na tabli vaša imena ispisana visoko malo izbledela od kiše i sunca. I gledajući po malo tužno u ta vaša združena gnežđena imena shvataš da s ovom pritkom i buzdovanom nemaš šta da pričaš i razmišljaš koliko je glup i kako samo da odeš kući, dok ti i on, sa otkinutim obručem u rukama, ne kaže e brate odo i ja sa njima na sok dodaj mi taj top pauer - to ti je obična voda unutra - to je brate TOP PAUER ćale mi kupio.

Saljiva recenica koju upucujemo osobi koja nam je dosadila verbalnim silovanjem sa nekom pricom sa kojom mi nemamo veze, i to nesto ne mozemo ostvariti ni u kom slucaju,iz naslova je to pravljenje dece bez polnog organa, nemoguce, bas kao i veza sa nekom situacijom onoga ko ovo izgovara.

Pismo koje se čita na skoro svakom mitingu od nacionalnog interesa, kao intermeco između govora dvojice političara i služi da podjari atmosferu dok ovaj drugi ne skupi muda da izađe pred masu. Mala Milica piše tako da ti knedla u grlu stane, oči zasuze, a pesnica se stegne u bijesu usmjerenom prema krivcima za dječiju tugu.

Ko je mala Milica? Četvorogodišnje vanzemaljsko i sveprisutno biće koje tečno čita i piše, razumje se u matematiku, informatiku, politiku, civilne inicijative i vojne tehnologije sa posebnim osvrtom na bojne otrove. Uvijek u epicentru životnog zemljotresa, ali i dalje stamena iako prinuđena da moli za pomoć. Kroz tu njenu molbu provijava želja za normalnim životom koji joj je uskratio upravo onaj što je i izazvao masovno okupljanje.

Бисквити који су, поред свог укуса, постали познати зато што се техника једења коју је њен креатор наменио и техника којом се једе* битно разликују.

Jeste, baš si ti pametan sada. Imaš te internete pa video jel? Reko ti Miroljub Petrović za Novi savremeni prevod Biblije đe ne piše ništa oko Boš'ća da treba da se slavi. Počelo i tebi da smeta?

More ja da ti kažem sinak sad, samo da smotam ovaj duvan.

Pali starina, dim okolo.

Mene je prađed Đuro na koljenu držo i priča. Kaže u rovu su slavili Božić. Švabo krenuo jebo majku svoju, oće da nas satre. Imaju nekih bombi, to samo puca, a u nas jadnih sve viče: "štedi, štedi". Kako ceo život, tako i u ratu, samo neko stiskanje. Drug njegov, neki Mitar Crni, pogodila ga granata na Badnje veče, nisu stigli da ga sa'rane, kaže panđed utisnuo mu sveću na čelo, šiju meci okolo, prekrstiš se i proslaviš. A sad da čiča kaže i tebi i ovim ostalim što skreću sa puta. Ne daj svoje sinko, ne daj makar ti se svi smejali. Vidiš one Škote, ja gledao onomad na televiziji emisiju, to suknje nosi grom te jebalo a gde nećeš vake lepe praznike da praznuješ. I onda dođe neka zver, neka mačka šta li je, kad uhvati onog majmuna bajo moj, raspolovi ga mučenika...
-Deda skoncentriši se.
-A?
-Patriotizam, ostaci nacionalnog nasleđa i to.
-A to, ne daj sine Škotima, znaš ti koja je to banda!

Definicija pisana za Božićni specijal 2019.

Fejk, kineske makserice. Lažnjaci.

Mogu se naći na buvljaku, najopuštenije. Pošto su se devedesete na neki način vratile u modu, naročito u Munzeu i na Dorćolu, najčešće ih pazare klinci koji nemaju nekoliko Vajferta viška za oriđinale, a i valjda im je u interesu da u budućnosti uštede više para za ketove i vops.

U principu, na njima se tehnički ne vidi nikakva razlika osim veoma čestog AIR NAX natpisa, koji ih odaje. Takođe ih karakteriše loš kvalitet i veoma brzo se sjebavaju, tipa posle dve-tri partije sketa.

Kada se čast, imetak, ili položaj dobija isključivo prema objektivnoj zasluzi.

Što će reći: "družili smo se, zezali se, niko se nije usvinjio od alkohola, vrištali smo od smeha, grickali nešto super, gledali sjajan film i na kraju u 05:00h kupili sladoled i seli kraj Dunava, bilo nam je divno!".

Ali...nismo izašli. Zašto?