Šuknut u mozak. Budalon po rođenju.

Halid Beslic-Hej zoro

Nenadjebivi stepen autonomaške komparacije kada se govori o nekom Lali. Zna se da je vatreni pristalica Čanka, ima crni prsluk kući, kao i šešir, ali ih oblači samo kad je Kobasicijada u Turiji. Ne prihvata činjenicu da su mu preci došli na tlo Vojvodine između 1690. i 1714. već tvrdi da je njegova familija direktno evoluirala od panonskih ameba. Njegovi pilići uvek ''cvrkućedu'', a njegova dunja najjače mirišI. Na pitanje šta raditi sa Mađarima u Bačkoj kratko odgovara: ''Ta-manite ih.''

izgovor za jutarnje džonjanje...

Iz sve češće ljudske pojave "smora" evoluirala je neuobičajna pojava - čitanje uputstava za upotrebu sa šampona i sredstava za čišćenje. U slučaju dijareje ili tvrde stolice provodimo dosta vremena na WC šolji, iz tog razloga zgrabimo prvo štivo koje nam padne pod ruku. Najčešće su to deterdženti, pakovanja od toalet papira, Vanish i ostalo. Pošto su uputstva za upotrebu često ispisana na nekoliko jezika, eto vam jednostavnog našina da postanete i poligota - i to u toaletu.

Stanje koje nastupa nakon dugog procesa razjebavanja levog tastera miša, kada on počne reagovati na tek svaki drugi ili treći klik.

Bosanski ngsle za ljude sa neurednom bradom!

Opravdanje zavisniku od opštesocijalnih tendencija za postupke koji ne predstavljaju opštesocijalnu tendenciju.

Raskrstiti sa starim načinom rada i preći na nov i pomalo rizičan sistem koji može doneti veću dobit ali i odneti sve. Okrenuti ćurak, oterati sve u kurac i početi ponovo sve iz početka. Samo se najhrabriji usuđuju na ovo.

'Ladna pica, suva za sve pare. Tol'ko suva da se brašno ne bi u'vatilo ni tri dana da ga bacaš. Ni jedna jedina suzica tu ne krene, reda radi. Samo stoji, samo mami, al' radosti ne daje.

Vrhunska zabava nolajfera i gejmera, nastala napredovanjem informatičke tehnologije s' početka XXI veka. Grupi partiLANovca je dovoljan sobičak 3x3, nekoliko lap-topova ili desktop računara, pregršt kablova i dovoljan broj štekera i utičnica sa dobrim i stabilnim naponom da bi žuraja mogla da počne. Obično je organizator dokona osoba puna slobodnog vremena (tinejdžer) koja zadovoljava sve nolajferske preduslove, što će reći dalje da nije jeb'o, a kako stoje stvari, neće još dugo, što važi i za ostale partiLANmanijake. LANovci jebu isključivo svoje mašine, blasfemično drkajući kolektivno svoje tastature i miševe, dahćući pritom u mikrofone dok im se ne zamagle naočare dok sede u učmalom sobičku ogrezlom u nožni smrad i izduvnim gasovima sopstvenih rektuma.

Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Најновија разонода од када су нове регистрације изашле у промет. Када се искључе три броја у средини креће зајебанција (и давање шабанских коментара у себи).

Moto ljubavnih parova sastavljenih od starije dame i mladog gospodina.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Širom ove naše Planete na koju imamo čast da smo osuđeni, odomaćeni naziv za antidepresive. Opšteprihvaćen i pomalo duhovit eufemizam za vrstu lekova čija svrha, doduše, nije nimalo duhovita ali je zato urnebesno uzaludna. Uglavnom, ono što apoteke u Srbiji najčešće NEMAJU a kafane rado ZAMENJUJU.

Jebiga. Razboli se čoveku duša, ispuva se k'o paradajz iz staklenika kad ga bocneš viljuškom i ne možeš je više napumpati u prethodan oblik pa da ga jebeš. Uplaši se, šta li, pokunji i sakrije u najmračnije kute ljudskog tela i neće odatle da izađe ma šta god joj radili. A čovek, šta će, pokunji se i on i pobegne sa reflektora Života, gorko žaleći što je tu ulogu uopšte i prihvatio da igra. I desi se ono najgore - ostane, siroma', sâm sa sobom. A nema ničeg goreg, dragi moji, nego kad čovek ostane sâm sa sobom. Jednostavno, nije za to stvoren i gotovo. Bolje bi mu bilo i da je u zatvoru, okružen najgorim otpadnicima od društva, neg' tu gde je sada, okružen samim sobom. Zaokupi mozak svim nijansama crnih misli i "ode u kurac" - što bi rek'o naš narod - odakle povratka nema redovnom autobuskom linijom ili crvenim cipelicama Doroti Gejl.

Elem, zabrinu se majka, otac, baba, muž/žena, prijatelji, uža rodbina ( jer neće da šire )...Naposletku i komšije počinju da primećuju promenu u, inače, "tako razdraganom držanju". Sumnja se u početku kolektivno na promenu vremena, pokvaren stomak, ljubavne jade ili na neku od kombinacija istih, tumače se simptomi i ovako i onako, pljušte saveti sa svih strana, svi bi da pomognu kako znaju i umeju. Onda se seti neko pametan da zovnu doktora. "Ma, šta oni znaju?!" - dovikuje rendom osoba sa dobronamernim izrazom lica - "Još će da nam našeg/našu...proglase ludim/ludom, pa kako ćemo onda od stida na ulicu?!". Ipak, u najvećoj tajnosti i sa kvalitetno osmišljenom pričom za ljubopitive interesente, mučenika ili mučenicu odvode kod "lekara za glavu", razbijajući tako stari porodični tabu o nekakvim padovima sa šljive čukundede Gvozdena od pre skoro jednog veka.

To cenjenog drmr-a, međutim, nimalo nije interesovalo. Susrevši se sa "bolesnikom" i revnosno pribeleživši njegove reakcije i sopstvene konstatacije na neko blokče, on nakon par minuta dolazi do jedinog mogućeg rešenja koje je u korelaciji sa količinom znanja stečenog nakon 15 godina studiranja Medicine i još toliko radnog iskustva sa "najgorim slučajevima" - TABLETE...

Izraz koji uglavnom koriste studenti kada žele da stave do znanja da idu u rodni im kraj, a ne u stan u kome privremeno žive (sa naglaskom da je to samo privremeno).
U upotrebi je da se ne bi "mešali lončići" prilikom razgovora, te ovaj izraz opisuje isključivo njihovu rodnu kuću.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Fimoza (lat: phimosis) je oboljenje koje se manifestuje otežanim ili potpuno nemogućim prevlačenjem kožice (lat: preputium) preko glavića muškog polnog uda (lat: glans penis).

Već zvuči ogavno? Onda se pripremite za još komešanja u donjim partijama vašeg abdomena, jer ono što slijedi će izazvati upravo to ukoliko nijeste upoznati sa tretmanom oboljelih od fimoze.
Jedini način da je se otarasite jeste da budete obrezani!

Da, upravo tako. Samo zato što ste se rodili sa malo užom kožicom od ostale đece, moraćete da idete "gologlavi" do kraja vašeg života.
Ukoliko ne želite da se odlučite na ovaj korak, onda treba da se pomirite sa činjenicom da nikada nećete moći d'izdrkate kao čo'ek a o seksu ni da ne govorimo.

Elem, razlog zbog kojeg ovoliko mrzim dotičnu bolest jeste taj što sam i ja kao mali imao problem sa istom i iz tog razloga moj glavić je uskraćen za ugodan boravak u svim širim boksericama.
Uz to je neproporcionalno velik pa je među lokalnim bičarkama šifrovani naziv mog polnog uda "glavonja."

Dobro, da se ne lažemo, ima to i svoje beneficije.
Ne nakuplja mi se ABC sir ispod glavića i mogu duže d'izdržim dok teslačim od većine neobrezanih (na uštrp nekih finih senzacija) ali uvijek negdje u podsvjesti razmišljam kakav li bi bio osjećaj imati kožicu preko glavića? Kakav li bi bio osjećaj prevlačiti je preko njega ili je prihvatiti pri vrhu i pišati kako bih napravio balončić od nje.

Sve su to pitanja na koja nikada neću znati odgovor...
Sve to zbog jebene fimoze.

Mistični proizvod domaće kuhinje, naročito u Banatu. Tako kifličast, posmatran sa one uže strane izgleda izuvijano kao nautilus mada nekako podseća i na beskonačnost. Beskonačnost čega? Univerzuma možda? Ne znam. Ali vrlo verovatno da kiflica može da komunicira sa istim. I ta reč ''kiflica'', ki-fli-ca. Zvuči nekako nadrealno, kao da zvuk rezonira nekom božanskom nijansom.
Pretpostavljam da je ta veza sa okeanima jedan od razloga zašto ih ljudi ubacuju u frižidere, dok se ne udave u vodi i onda ih vade napolje, gde se smatra da su savršeno jestive, i isto toliko ukusne. Pa ih onda ponovo vraćaju u frižider. Jer to nisu nesavršene pogačice, to su ki-fli-ce.
A takođe veza sa univerzumom im omogućuje da ih domaćica poslužuje svojima do u beskonačnost, dok ne počneš da pljuješ kifličastu materiju na usta.
A, da, i istu često pune paštetom za deset dinala. Ali nema veze, to je kiflica, ona će sve te ostatke vezivnog tkiva i emulgatora purifikovati u čisto proteinsku masu. Jer to je kiflica. Simbol savršenstva i perfektnog skrobnog oklopa koji uopšte, ali uopšte ne menja ukus čak ni nakod dvadeset dana.

Jedite kiflice, Koliko ih god ima, jedite ih. Ne prestajte da ih jedete. I volite. Svi volite kiflice. Ja volim kiflice. Obožavam kad dobijem prepunu kesu kiflica. Za slavu. Za rođendan, za dan kad sam nalakirala nokte. Volim... Volimo kiflice. Dun... Dun... Dun...