Danas najisplatljivije zanimanje, zato što će tašnu retko ko držati, a knjigu retko ko od mladjih generacija u ovoj državi želi da uvati.Makar bio noćni ili klasičan bravar to je sada najpametniji zanat.Dok nam je predsednik bio bravar sva vrata su nam bila otvorena.

Idiomatska fraza i njene varijacije za svaki slučajan rasplet događaja koji može zadestiti jednog ili više pripadnika nebeskog naroda. Spletom okolnosti fazon. Rendom-izacijom mogućnosti - što bi rekli oni iz CERN-a, seme im se naučničko zatrlo krvavo.

Fala Bogu, jedan pripadnik nebeskog naroda ne bi bio jedan pripadnik nebeskog naroda kada gorenavedenu floskulu ne bi koristio i kao univerzalno - doduše i pomalo šmekersko - objašnjenje sleš opravdanje za maltene svaku neobjašnjivo-neopravdivu a najčešće kataklizmičnu situaciju koju je napravio ili doprineo apgrejdovanju zasranosti iste. Uostalom, uprti prstom u Sudbinu je tradicija koja se na ovim meridijanima plave planete još jedino dâ usporediti sa onom gledanja nasumičnog dela "Žikine Dinastije" u autobusu Lukić Reisen-a na redovnoj liniji Prokuplje-Kuršumlija-Klagenfurt. Inače, malobrojne preživele žrtve svedoče da je pomenuto putovanje poprilično nezaboravne prirode...

E to je rečenica koja se više puta godišnje izgovori
Koristi se kad sebemo stvar pa se kajemo
Ili odebemo osobe pa nam žao kad shvatimo
Ili smo super prema osobi koja nam je tad nož u leđa zabijala

Kada se na putevima punim rupa prave ležeći policajci i vibro trake. Kao da im nije dovoljno što nam otpadaju ratkapne po putu i što nam se krive felge, nego treba još da nalijećemo na potpuno nepotrebne i promašene investicije u obliku izbočina na putu.

Pornodefinator. Kolega Vukajlijaš. Poznat i kao dušanXXX, što i njegov avatar govori.
Više od avatara, govore nam njegove definicije.
Naime on je na Vukajliji zapošljen kao profesor seksualnog vaspitanja i obrazovanja, pa nam svakog dana servira neku definiciju iz svog za sada neobjavljenog udžbenika.
Ne mogu sad da mu brojim koji deo popularnosti od ukupne mu zauzimaju ove definicije, al sam siguran da mu je petina definicija ovakva, a udeo u popularnosti i veći od toga.
Inače živ bio.

Karakacansko-Sopska tvorevina na teritoriji nekadasnjeg Samuilovog carstva. Danas clanica EU i NATO. Dzrava u kojoj je sve moguce i u kojoj para vrti samo tako... Najpoznatiji izvozni proizvodi su joj ruze,Hristo Stoichkov i Azis...lepo nema sta...kroz istoriju su nam redovno zabadali noz u ledja...tako nam treba kad smo ispred njih...

Daleka zemlja koju smo nekada mrzeli zbog rasizma. Malo se popravila, pa su je zavoleli srpski emigranti sa diplomom, a danas, najviše zbog naših fudbalera, skoro svi sanjamo o njoj. Mnogo nam je bliža-sve više osećamo i našu Srbiju kao zemlju Centralne Afrike, a Somalija i njeni pirati nam dođu ko prve komšije.

Sleng uličnih dilera deviza. Ekstra kinta koju ti daju nakon isplate dogovorene sume. Neka vrsta akcije, tipa "Dođite nam opet !"

Čuvena kubanska pesma koja je izobrađivana šurnajst hiljada puta od strane raznih šatro umetnika i umetnica na svetu, a postala je čuvena po tome što je njena melodija najlakša za obradu na bilo kom jeziku pa se koristi u sve moguće svrhe, od utakmica, mitinga, pa skoro do sa'rana.

Jednostavno, multiprimenjiva melodija.

Srpsko more. Mesto čija je lokalna ekonomija izvukla najveću korist iz brojnih političkih otcepljenja u poslednje vreme, a čije zlatno vreme i ekonomski procvat tek dolaze. Samo nam fale Pamela i Heslhof da nas čuvaju, da nam se slučajno ne bi desilo neko zlo dok se bezbrižno brčkamo.
Srebrno jezero je naša rivijera.

Najviši oblik kreativnosti i stanja uma. U to vreme postajemo idealisti, kroz glavu nam prolaze neverovatne ideje koje bi mogle promeniti naš život na bolje, pa čak i svet. Zavisno ko se čim bavi, na pamet nam padaju neki novi, produktivniji politički poretci, zakoni, načini života, pesme, definicije... Jedini nedostatak toga svega je taj što to gotovo sve zaboravimo do jutra, i ostane nam samo da se divimo svojoj kratkotrajnoj genijalnosti. A to sve nastaje kad usred stanja mirovanja i dubokoumnosti za malo premašimo ono otprilike prosečno četiri-postotno korištenje kapaciteta našeg mozga.

Jedna od uzrecica, koju koristimo kad se slomimo preko necega sto nam se naslo na putu, a ne bi trebalo da je tu.

Sve im smeta i ima ih u svakom kraju. Ako igramo fudbal kad tad ce pokusati da nam izbuse loptu, ako igramo kosarku skinuce nam obruc i odneti sebi u vikendicu, ako sedimo mirno i pricamo i smejemo se
sledi gadjanje vodom sa terase...

Njihov poslednji i ocajnicki pokusaj da nas oteraju je zvanje lokalnih prasinara.

Najslađa kazna. San svakog od nas. Situacija koja od stipse izvuče i cenera za kafu šalteruši kad joj bude plaćao kaznu.

Facu drota koji ti napiše potvrdu da si imao pablik pamtiš čitav svoj život. Ne zbog para, ponavljam, nego zbog toga što je to možda i prva osoba koja te vidi kako jebeš, još te uz to nagrađuje. Car si pube, svaka ti čast. Nakon toga ti dani bivaju popunjeni sa jedno desetak ''Jebote, koliko sam ja moćan!'' momenata.

Ćale je prvi put sretan što ti daje veću svotu novca. Opsuje mamu drotovsku par puta, ali iz (vidljivo niskog) poštovanja prema tom ološu i iz navike, ništa strašno.

U očima svoje ekipe si veći nego u svojim u trenutku primanja kazne. Telefon ti neprestano zvoni, piješ više kafa nego u završnici ispitnog roka.

Najgori mogući odjeb koji možemo da popasemo od ženskog roda kad počnemo da joj prodajemo priču da nam da onu stvar jer će ionako zemlja da je jede kad jednog dana umre ili da nije sapun pa da se izliže.

Divan srpski izraz za deo oka, onaj deo kojim gledamo dekolte devojke koja prolazi pored nas ili kojim smo gledali koju nam novčanicu daje stric za rodjendan(dok je skromno stavljamo u dzep). Takodje deo oka u koji nam se zaglavi jebena mušica, pa celo oko raskrvarimo dok je izvadimo.

Kažemo kad nam ponestane "reč", ali osećamo potrebu da označimo da je :

-neko preterao,
-zaslužuje kompliment (a nama se “ne daje”),
-da je bolji nego što smo ikad mogli da zamislimo.

Ili nam se jednostavno ne daje precizniji komentar dok ne osetimo puls svojih sagovornika.

Ono što nam se najčesce nadje ujutru za doručak (ponekad i za večeru). Predstavlja polovinu skamenjene vekne hleba od juce (moze i više od jedan dan). Jede se u nuznim sitvscijsms kada bas nista nema da se jede. Odaje utisak porodicne atmosvere, topline doma i docarava nam uspomene...

Stvar previše puta upotrebljavana, koja je ili izgubila svoj smisao ili ga polako gubi. Iznošena stvar postaje izanđala onog trenutka kad nam postane teret.

Misteriozni putevi ka transcedentnim poljima utopijskih očekivanja koje nam u demo verziji prikazuju oni koji treba da dođu umesto ovih, a koje su nam ovi pokazivali kad su trebali da dođu umesto onih prethodnih koji nisu isti kao oni što dolaze, ali su mnogo slični sa ovima koji su sada.
Staze i bogaze kojima se ređe ide u svetliju budućnost iz mračne prošlosti. Kad se osvrnemo, zaista su nekako i svetliji oni budući trenuci koji tek treba da dođu umesto ove verzije svetle budućnosti što nam je sadašnjost.